Saradnici Instituta za srpski jezik SANU učestvovali su u Brnu (Češka Republika) na osmoj međunarodnoj konferenciji Etymologické symposion, ove godine s podnaslovom Slovanská etymologie v indoevropském kontextu, K 100. výročí narození Adolfa Erharta (1926–2003), od 8. do 10. septembra 2026. Srpsku delegaciju su činili: akademik Aleksandar Loma, akademik Jasmina Grković-Mejdžor, dopisni član SANU Marta Bjeletić, dr Snežana Petrović i dr Željko Stepanović.
(више…)Dr Željko Stepanović, saradnik Etimološkog odseka Instituta za srpski jezik SANU, učestvovao je na međunarodnom naučnom skupu „Rajko Đurić: život i delo“ koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti 11–12. juna 2026. godine. Prvog dana naučnog skupa izlagao je referat pod naslovom Doprinos Rajka Đurića etimologiji romskog jezika.
Saradnik Instituta za srpski jezik SANU msr Matija Nešović, na poziv doc. dr Vesne Nikolić, održao je gostujuće predavanje studentima 4. godine Grupe za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu koji pohađaju predmet Praktična leksikografija.
(више…)Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu održana je Šesta prolećna škola psiholingvistike, neurolingvistike i kliničke lingvistike, u periodu od 20. do 24. aprila 2026. godine, na kojoj su učestvovale msr Ana Krstić, istraživač-saradnik na Odseku za standardni jezik Instituta za srpski jezik, i msr Ksenija Stamenković, stipendista na istom odseku.
(више…)Saradnici Instituta za srpski jezik SANU msr Jovana Todorić i msr Matija Nešović održali su 27. februara u Narodnoj biblioteci u Kruševcu predavanje pod naslovom „Osnove digitalne humanistike”. Predavači su prisutne upoznali sa osnovnim pojmovima u oblasti digitalne humanistike, a posebnu pažnju posvetili su digitalizaciji jezičke građe i izradi digitalnih jezičkih resursa.
Predstavljeni su i različiti institutski projekti: Rečnička platforma „Raskovnik”, Platforma za digitalna izdanja i transkripciju srpskog rukopisnog nasleđa „Prepis”, Digitalno izdanje Vukovih „Srpskih narodnih poslovica”, kao i aktuelni projekat digitalizacije onomastičke građe i izrade onomastičke baze podataka. U drugom delu predavanja bilo je reči o korpusnoj lingvistici, dostupnim srpskim korpusima i alatima i programima za pravljenje ličnih korpusa. Predavanju su prisustvovali brojni učenici kruševačkih srednjih škola sa svojim profesorima.
Dr Dragana Ratković, naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU i urednik Rečnika SANU, održala je 22. 12. 2025. u Galeriji 73 i 2. 2. 2026. u Matematičkom institutu SANU predavanja pod nazivom Čežnja za domom, odnosno Dom i domovina u izgnanstvu.
(више…)Dr Milica Stojanović, viši naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU, održala je 28. januara u Ogranku SANU u Nišu javno predavanje sa temom Leksikografska obrada dijalekatske leksike sa posebnim osvrtom na pastirsku leksiku prizrensko-timočke dijalekatske oblasti.
(више…)U Naučno-obrazovno kulturnom centru „Vuk Karadžić” u Tršiću uspešno je okončan treći Lingvistički seminar za studente srpske filologije Metodologija lingvističkih istraživanja savremenog srpskog jezika. Seminar je realizovan u periodu od 13. do 16. novembra 2024. godine u Naučno obrazovno kulturnom centru „Vuk Karadžić” u Tršiću pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.
Program seminara pohađao je 31 student iz većine centara u zemlji i regionu na kojima se studira srpski jezik. To su sledeći fakulteti: Državni univerzitet u Novom Pazaru (Departman za filološke nauke), Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filološki fakultet Univerziteta Crne Gore, FILUM Kragujevac.
Program i sadržaj radionica osmislili su saradnici Instituta za srpski jezik SANU. Radionice su bile namenjene usvajanju znanja, tehnika i metoda istraživanja modernih lingvističkih discipina. Dr Jovana Jovanović rukovodila je radionicom iz lingvokulturologije, dr Tanja Milosavljević je s polaznicima obrađivala teme iz etnolingvistike, dr Vanja Miljković polaznike je upoznao sa prinicipima istraživanja u kognitivnoj lingvistici, dok je dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk bila zadužena za radionicu iz analize diskursa. Dr Ana Španović obavljala je obuku iz etimologije (uz podršku dr Jelene Janković), dok je msr Miljana Čopa realizovala radionicu iz urbane dijalektologije. Prof. dr Marina Nikolić bila je koordinator seminara.
Seminar je upotpunjen i predavanjima iz metodologije naučnog rada. Uvodno predavanje održala je dr Jelena Janković, sa temom Kako se pravi etimološki rečnik, zatim su predavanja održali prof. dr Miloš Kovačević, sa temom Rečenica i iskaz u savremenom srpskom jeziku i msr Jovana Ivaniš sa temom Fonetska istraživanja – izazovi i mogućnosti.
U utorak, 19. novembra 2024. godine, u Ogranku SANU u Nišu održan je okrugli sto Nazivi firmi i jezik reklama privrednih društava u Nišu nekad i sad. Okrugli sto je rezultat rada na projektu Ogranka SANU u Nišu O-25-20 Govorni i standardni jezik javne komunikacije u Nišu, čiji je koordinator akademik Ljubinko Radenković, a rukovodilac dr Marina Janjić, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Pozdravne reči učesnicima su uputili prof. dr Dragan Žunić, koordinator aktivnosti u Ogranku SANU u Nišu, prof. dr Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik SANU (čije je obraćanje, zbog njene opravdane sprečenosti da neposredno učestvuje u radu skupa, pročitano), kao i prof. dr Marina Janjić, u svojstvu rukovodioca projekta, koja je bila i uvodničar i moderator okruglog stola.
Izlaganjem prof. dr Marine Janjić, na temu Jezik reklama – funkcionalnostilistička preispitivanja, okrugli sto je započeo sa radom. Usledila su izlaganja još dvanaestoro učesnika, članova projektnog tima, dok je dodatno pročitano još jedno saopštenje, kao dopuna Programu. Svi radovi su sa različitih aspekata osvetljavali jezički sastav naziva firmi i progovarali o karakteristikama jezika reklamnih poruka. Zanimljivi i raznovrsni referati obuhvatili su različite jezičke nivoe i ukazali na važne karakteristike aktuelne jezičke slike niških reklama, koje na svoj način progovaraju i o jezičkom nasleđu i o naletu potrošačkog konzumerizma. U jednom referatu ispitivan je problem simbolike boja i asocijativnog potencijala leksema za boje u jeziku reklama, dok su druga istraživanja bila usmerena ka morfološkim i, posebno, sintaksičkim karakteristikama naziva niških firmi i brendova, primenjen je komparativni pristup u analizi i tumačenju reklamnih oglasa za kozmetiku u Nišu pre stotinu godina i danas, a analiziran je i jezički sastav niških reklama u prošlosti. Referatima su obuhvaćena najraznovrsnija imena firmi u Nišu: nazivi vrtića, škola, kafana, privrednih organizacija, hotela i ugostiteljskih objekata. Poseban kuriozitet predstavljali su radovi o nazivima firmi u romanima niških književnika, budući da su u književnopoetskom kontekstu dobijali dodatnu umetničku konotaciju. U jednom od referata ukazano je na mogućnost upotrebe ove terminologije u nastavi srpskog kao stranog jezika – u funkciji ostvarivanja interkulturalnosti i plastičnijeg dočaravanja ambijenta grada Niša. Pokazalo se da je reklama intertekstualni, sveobuhvatan multimedijalni diskurs, te da multimodalna forma reklamnih poruka u sinergiji različitih kodova predstavlja zanimljivu, ali veoma kompleksnu kreaciju, koja se opire tradicionalnoj funkcionalnostilskoj klasifikaciji i kodifikaciji. Stilogenost jezičkih jedinica, imaginacija i inspiracija u kreiranju naziva proizvoda i firmi, odslikava toplinu i predusretljivost grada na jugu Srbije, ali i snalažljivost niških trgovaca da biranim reklamnim jezikom privuku pažnju kupaca i konzumenata. Novina u odnosu na minule epohe u pogledu oglašavanja i imenovanja firmi i proizvoda jeste u tome što je duh orijenta ustuknuo pred naletom anglizacije (globalizacije), a duh socijalizma poklekao pred naletom liberalnog kapitalizma, koji se najdirektnije izražava manipulacijom jezičkih sredstava u jeziku reklama i primamljivim nazivima proizvoda namenjenih tržištu.
Nakon diskusije, prof. dr Marina Janjić zaključila je, između ostalog, da na okruglom stolu novosaopšteni jezički nalazi iniciraju dalja istraživanja i otvaraju nova pitanja i teme, jer su jezička sinhronijska i dijahronijska ispitivanja beskrajno lingvističko prostranstvo, u kome se „ogleda” društveno-istorijska stvarnost grada Niša. U pogledu naučne opravdanosti i prvih rezultata ovog naučnog skupa, prof. dr Marina Janjić je iznela ocenu da je, zahvaljujući originalnosti tema i pristupa, svrsishodnim metodološkim postupanjima i ostvarenim nalazima, okrugli sto posvećen nazivima niških firmi i jeziku reklama opravdao naučna očekivanja i bio još jedna potvrda uspešne realizacije projekta Govorni i standardni jezik javne komunikacije u Nišu.
Vest preuzeta sa stranice OGRANAK SANU U NIŠU.
U okviru 2. književne manifestacije „Dragoslavljev venac” 19. novembra, u sali Osnovne muzičke škole „Dušan Skovran” u Ćupriji, u čast književnika i akademika Dragoslava Mihailovića, održano je predavanje na temu „Dragoslav Mihailović – očima dijalektologa”. Predavanje je održala profesor doktor Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.
Predavanju su prisustvovali profesori i učenici osnovnih i srednjih škola, kao i poštovaoci dela akademika Dragoslava Mihailovića.
Ovo je samo deo skromnog doprinosa čuvanju uspomena na život i stvaralački rad Dragoslava Mihailovića, akademika i književnika koji je kroz svoja dela proslavio svoj rodni kraj čime je Ćuprija zauzela važno mesto u srpskoj kulturi.
Vest preuzeta sa portala https://www.horreummargiinfo.rs/2-knjizevna-manifestacija-dragoslavljev-venac-odrzano-predavanje-dragoslav-mihailovic-ocima-dijalektologa/ (gde možete videti više fotografija sa predavanja).
Na Izbornoj skupštini SANU, održanoj 7. novembra 2024. godine, dr Marta Bjeletić
izabrana je za dopisnog člana SANU.
Na svečanosti povodom obeležavanja Dana Srpske akademije nauka i umetnosti,
održanoj 19. novembra 2024. godine, novoprimljenim dopisnim članovima SANU
uručene su povelje o članstvu i znak SANU.
Saradnici Instituta za srpski jezik SANU učestvovali su 13. 11. 2024. g. na međunarodnoj konferenciji časopisa „Novorečje“ i Filološkog društva „Reči“ Nove reči na društvenim medijima.
Konferencija je održana u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.
Dr Stana Ristić, naučni savetnik Instituta u penziji, kao plenarni govornik izložila je referat pod nazivom Neka zapažanja o najnovijim rečima u srpskom jeziku.
Referate su sa Instituta za srpski jezik SANU imali još i: dr Jovana Jovanović (Bodišejming i ejdžizam ili bodipozitiv? – Nove reči na društvenim mrežama kao pokazatelji stereotipa i vrednosti u srpskoj lingvokulturi), dr Vanja Miljković (Tvorbeni potencijal reči kojima se imenuju društvene mreže u savremenom srpskom jeziku), dr Milica Božić Sinčuk (Kulinarska leksika u rečnicima novih reči), dr Bojana Tomić (Nove reči u slovenskim jezicima na društvenim medijima – leksika parfimerstva), dr Đorđe Otašević (Novi feminativi u srpskom javnom diskursu (na primeru foruma na internetu)), dr Jovana Šćepović (Nove reči u slovenskim jezicima na društvenim medijima – leksika društvene mreže Linkedin).
Pokretači konferencije i urednici tematskog bloka su prof. Dejan Ajdačić i dr Ivana Lazić Konjik, a moderatori su bili dr Slobodan Novokmet, dr Bojana Tomić i dr Milica Božić Sinčuk.
Ceo program konferencije možete videti na ovoj ADRESI.
Na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru održana je Međunarodna naučna konferencija „Srpski jezik i srpska književnost od srednjeg veka do danas” od 2. do 3. novembra 2024. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije i uz finansijsku podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Ministarstva kulture Republike Srbije, Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića, darodavaca i sponzora.
Konferencija je okupila preko 90 učesnika iz zemlje i inostranstva, među kojima i saradnike Instituta za srpski jezik SANU.
Saradnici Instituta za srpski jezik SANU izlagali su svoje referate prvog dana, 2. novembra 2024. godine. Sa Odseka za lingvistička istraživanja savremenog srpskog jezika i izradu Rečnika SANU učestvovala su četiri saradnika: dr Marija Đinđić i dr Vladan Jovanović (u koautorstvu sa dr Natašom Vulović Emonts) sa referatom Nadgrobni natpisi na groblju kraj Petrove crkve u svetlu filoloških istraživanja srpskih i istorijskih nekropola i dr Bojana Tomić i mr Marija Milosavljević Todorović sa referatom Jezičke karakteristike u romanu Ožiljci Zorana G. Jeremića. Sa Dijalektološkog odseka učestvovala su isto četiri saradnika: dr Dragana Radovanović (u koautorstvu sa dr Stanislavom Stankovićem sa Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici) sa referatom Konture glasova ć i ӡ u srpskim narodnim govorima, dr Mirjana Petrović-Savić (u koautorstvu sa msr Jovanom Todorić sa Odseka za digitalizaciju) sa referatom Onomastička ispitivanja na terenu jugozapadne Srbije prema podacima Odbora za onomastiku SANU, dr Brankica Marković sa referatom O objavljenoj dijalekatskoj građi sa prostora jugozapadne Srbije – pregled i rezultati dosadašnjih i pravci budućih istraživanja i dr Zoran Simić sa referatom Govori jugozapadne Srbije i dijalekatsko okruženje: upotreba ciljno-namenske konstrukcije ZA + genitiv. Sa Odseka za standardni jezik učestvovale su dve saradnice – dr Marina Nikolić i dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk predstavile su svoj referat pod nazivom Apstraktni koncepti u zagonetkama Elme i Enesa Halilovića.
Konferencija „Javni diskurs u Srbiji“, pod pokroviteljstvom Fonda za nauku Republike Srbije (programa IDEJE) i Instituta za srpski jezik SANU, održala se 1. novembra 2024. godine u prostorijama Instituta za srpski jezik SANU.
Na konferenciji je izloženo 26 referata, a uživo i preko platforme Zum učestvovalo je ukupno 30 učesnika iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Banjaluke i Nikšića.
Konferencijom su pokrivene različite teme upotrebe jezika u javnom diskursu, od morfoloških, sintaksičkih i ortoepskih pitanja u medijima, preko pravopisnih, stilskih i dr. jezičkih osobenosti internet portala do tema oblikovanja javnog mnjenja kroz (zlo)upotrebu različitih jezičkih i komunikacionih modela.
Sa Instituta za srpski jezik SANU na konferenciji su svoje referate izlagali: msr Miljana Čopa i msr Jovana Ivaniš (Vrednosni sudovi govornikâ o načinu izgovora pojedinih reči u standardnom srpskom jeziku), prof. dr Marina Nikolić (Sintaksičke promene u srpskom javnom diskursu), dr Đorđe Otašević (Neetički (manipulativni) eufemizmi u srpskom javnom diskursu), dr Jovana Jovanović (Koncept nedođije u srpskom javnom diskursu), dr Slobodan Novokmet (Strategije grafičkog i drugog „prikrivanja” tabu reči u srpskom javnom diskursu), dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk (O predstavljanju žena u srpskom medijskom diskursu), dr Bojana Tomić (Sve pršti od prštanja – upotreba glagola prštati u naslovima elektronskih medija), dr Vanja Miljković (Konceptualizacija političkog protivnika – pojmovni mehanizmi i jezičke strategije), msr Janko Ivanović (Glagol dati i njegovi derivati u javnom diskursu), msr Milica Rabrenović (Samopromocija u medijskim naslovima tokom predizborne kampanje 2023. godine).
Svi referati će u vidu naučnih radova biti objavljeni u istoimenom zborniku do kraja tekuće godine.
Program konferencije možete videti na sledećoj ADRESI.
Dr Jelena Janković je 25. oktobra 2024. godine učestvovala na naučnoj konferenciji „System Bibliografii Językoznawstwa Slawistycznego iSybislaw: wczoraj – dziś – jutro“ u Institutu za slavistiku Poljske akademije nauka, sa referatom Serbskie czasopismo językoznawcze Naš jezik w bibliograficznej bazie iSybislaw.
Dana 24. oktobra 2024. godine, s početkom u 10 časova, u Svečanoj sali sa ogledalima u Palati Stašica u Varšavi (Poljska) svečano je obeleženo 70 godina postojanja Instituta za slavistiku Poljske akademije nauka. Goste je pozdravila dr Malgožata Kasner (Małgorzata Kasner), zamenik direktora za opšte poslove i predsednik Odbora za obeležavanje jubileja 70-godišnjice Instituta za slavistiku. Potom su usledila obraćanja: prof. dr Eve Golahovske (Ewa Golachowska), direktora Instituta za slavistiku PAN, prof. dr Karoline Bjelenjin Lenčovske (Karolina Bielenin-Lenczowska), zamenika direktora za nauku, kao i dr Dorote Lešnjevske (Dorota Leśniewska), rukovodioca izdavačke delatnosti Instituta za slavistiku PAN. One su govorile o postignućima Instituta, ali i o raznim preprekama koje su uspešno prevaziđene. Gost jubileja, dr Maćej Gdula (Maciej Gdula), zamenik ministra u Ministarstvu nauke i visokog obrazovanja, naglasio je značaj slavističkih istraživanja u kontekstu savremenih i budućih izazova. Potom se zvanicama obratio prof. dr Andžej Buko (Andrzej Buko), dekan Fakulteta za humanističke i društvene nauke Poljske akademije nauka.
Nakon pozdravnih reči i svečanog otvaranja održana je naučna debata pod naslovom „Slavistička istraživanja u odnosu na društveno‑kulturne krize i izazove savremenog doba“. Jubilej je zaokružen gala programom, koji je otpočeo u 16 časova, uz ansambl za staru muziku „La Tempesta“. Predsednik Poljske akademije nauka dr Marek Konaževski (Marek Konarzewski) uručio je, nakon svečanog govora, ordene Krst zasluga i medalje zaposlenima u Institutu za predan dugogodišnji rad u toj instituciji. Na kraju se prof. dr Ana Zjelinjska (Anna Zielińska), predsednik Naučnog saveta i direktor Instituta u periodu 2015–2023, zahvalila zaposlenima koji su bili posebno zaslužni za razvoj Instituta i odala je priznanje onima koji su organizovali besplatne kurseve ukrajinskog i poljskog jezika u periodu 2022–2024. godine. Nakon gala programa održan je svečani koktel.
