Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, и израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа.
Основан је 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), на темељима Лексикографског одсека који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића. Први директор Института био је академик Александар Белић, најзначајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века. Ту су се научно формирали будући академици Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан.
Данас се у Институту реализује пет пројеката и један потпројекат, који су усмерени ка свестраним проучавањима српског језика у његовој прошлости и садашњости.
Поводом усвајања Закона о родној равноправности, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманистичких наука (лингвистике, науке о књижевности, социологије, филозофије, класичних наука, права, теологије).
У оквиру трибине Огранка САНУ у Новом Саду, сарадник Института др Јасна Влајић-Поповић одржала је 30. 6. 2021. предавање под насловом „Како читати етимолошки речник?”
У Свечаној сали Матице српске у суботу, 3. јула 2021. године, у организацији Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика одржан је скуп под називом „Положај српскога језика у савременом друштву (изазови, проблеми, решења)”.
Друштво за српски језик и књижевност „Старо Косово” расписало је 15. маја 2021. године конкурс за најбољу кратку причу под називом Тој ти викам за све ученике основних и средњих школа с простора Косова и Метохије које се налазе у призренско-тимочкој дијалекатској области.
С обзиром на велико интересовање јавности за поменути закон, „Политика” је позвала филологе србисте, који су најконкретнији у критиковању закона, да изнесу своја мишљења и примедбе.
Научни сарадник Института за српски језик САНУ др Светлана Слијепчевић Бјеливук гостовала је у јутарњем програму телевизије К1 „Уранак” поводом Закона о родној равноправности.
Дводневни научни скуп Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији одржан је 1. и 2. јуна 2021. године у Српској академији наука и уметности.
Зборник радова Статус српског језика и књижевности у образовном систему са прошлогодишње Прве интеркатедарске србистичке конференције, одржане у НОКЦ „Вук Караџић” у Тршићу од 19. до 21. јуна 2020. године, објављен је у електронском издању (Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд 2021).
Сарадници Института за српски језик САНУ, чланови Комисије за лексикологију и лексикографију Међународног комитета слависта (КЛЛ МКС), учествовали су у редовном заседању ове комисије које је одржано 20. маја 2021. у оквиру међународне конференције „Современные проблемы лексикографии” (Варшава, 20–21. мај 2021, преко платформе Гугл мит).
Институт за српски језик САНУ учествовао је као суорганизатор међународне конференције „Современные методы изучения сербского языка в синхронии и диахронии”, која се одржала 17. и 18. маја 2021. године преко платформе Зум.
Гошће ауторке и уреднице Мелихе Правдић биле су др Марина Николић, шеф Одсека за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ и професорка емерита Универзитета у Новом Саду Свенка Савић.
Дебата се водила у вези са законском одредбом да се „родно осетљив” језик (= свест која у називима типа ректор, судија, пешак, бициклиста и сл. види податак ‘мушко’ па тражи да се у језику „види” и ‘женско’ – као ректорка, судиница/суткиња, бициклисткиња, пешакиња) користи како у уџбеницима, наставном материјалу и свим другим „облицима васпитног рада”, тако и „у сведочанствима, дипломама, квалификацијама, звањима, занимањима” и др.
Оспоравајући ваљаност феминистичког тумачења „родне осетљивости” српског језика, Ј. Радић је, поред осталог, указала на то да ће насилно доследна поларизација типа ректор – ректорка онемогућити да се једна номинална форма утврди као реч-појам неутрална на податак о полу (‘особа која…’ / ‘лице које…’ / ‘звање’), што ће се негативно одразити на развој мишљења у онтогенези.
Напустио нас је академик Иван Клајн, један од наших најистакнутијих лингвиста и филолога, чије се читаво дуговеко делање на плану србистичке науке и струке може ставити под свод следећих речи Исидоре Секулић: „Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје“.
