Етимолошки одсек
У оквиру Етимолошког одсека спроводе се етимолошка истраживања српског језика у циљу израде етимолошког речника. То је дугорочан подухват, чији значај превазилази оквире домаће науке и културе, а чији је задатак разјашњавање порекла и историјата речи српског језика, како књижевног тако и народног, посведочених од почетака његове писане историје. Тренутно се ради на свеобухватном Етимолошком речнику српског језика који треба да, у много томова, сабере и обради целокупну дијалекатску и историјску грађу, и на сажетијем Приручном етимолошком речнику српског језика, у којем ће бити обрађене речи основног лексичког фонда. Тражење етимологије сложен је и захтеван посао, чија је неопходна предрадња прикупљање дијалекатских и историјских потврда речи као и свих њихових тумачења, досад датих у секундарној литератури. Поред познавања старих и савремених језика, он изискује широка знања из области компаративно‑историјске лингвистике, дијахроне филологије и дијалектологије, па и низа ванјезичких дисциплина. Да би се изашло у сусрет тим потребама, истраживачки тим је разноврсно и широко профилисан, те осим слависта окупља индоевропеисте, класичне филологе, оријенталисте, романисте. Њихов колективни рад на двама речницима пропраћен је богатом индивидуалном продукцијом, која обухвата велики број научних радова објављених у виду монографија, чланака у часописима и прилога у зборницима.
Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ једина је институција у Србији која се систематски и компетентно бави етимологијом, а Етимолошки речник српског језика једини институционализовани пројекат такве врсте у нашој земљи.
Пројекат етимолошког речника заснован је 1983. године при Републичкој заједници науке Србије по принципу тадашњих макропројеката, који су за иницијаторе и научне руководиоце имали чланове Српске академије наука и уметности, а непосредно су их остваривале одговарајуће научноистраживачке институције. Исте године, у оквиру Института за српски (тада српскохрватски) језик САНУ и под покровитељством САНУ, а на иницијативу академика Павла Ивића, основан је Етимолошки одсек са циљем да се створи кадровска и материјална основа за израду етимолошког речника. Првобитни назив пројекта био је „Етимолошки речник српскохрватског језика“, који је одлуком Одељења језика и књижевности САНУ од 9. јуна 1998. године промењен у „Етимолошки речник српског језика“.
Одељење језика и књижевности САНУ надзире рад на овом пројекту преко свог Одбора за етимолошки речник српског језика, који је до своје смрти 1999. године водио академик Павле Ивић, затим академик Ирена Грицкат-Радуловић, да би од 2003. године ту функцију преузео академик Александар Лома.
У Етимолошком одсеку од његовог оснивања до данас радило је, дуже или краће, укупно 14 сарадника: Јасна Влајић-Поповић (први сарадник на Одсеку, запослена 1983, пензионисана 2021, и даље ангажована по уговору), Бојан Попов (запослен у периоду 1984–1988), Биљана Сикимић (запослена у периоду 1987–2001), Биљана Вукмановић-Мојсиловић (запослена у периоду 1988–1995), Марта Бјелетић (запослена од 1990 и надаље), Снежана Петровић (запослена од 1991 и надаље), Маја Калезић (запослена у периоду 1999–2022), Тања Петровић (запослена у периоду 1999–2000), Марија Вучковић (запослена од 2000 и надаље), Јелена Јанковић (запослена од 2005 и надаље), Ана Шпановић (запослена од 2011 и надаље), Жељко Степановић (запослен од 2011 и надаље), Соња Манојловић (запослена од 2015 и надаље) и Марија Раденковић (запослена од 2018 и надаље).
Као спољни сарадници ангажовани су били: Александар Лома (од 1994 и надаље), Вања Станишић (у периоду 2006–2011) и Орсат Лигорио (од 2011 и надаље).
Сарадници Етимолошког одсека баве се првенствено етимолошким истраживањима српског и осталих словенских језика, а с обзиром на мултидисциплинарни карактер етимологије – и историјом језика, српском и словенском дијалектологијом, балканском лингвистиком, класичном филологијом, оријенталистиком, индоевропеистиком, ономастиком, етнолингвистиком, социолингвистиком, компаративном митологијом итд.
Сходно томе, Етимолошки одсек својом делатношћу на пољу дијахроније и компаративистике (словенске и балканске) чини битан елемент структуре Института за српски језик САНУ, којим се употпуњава стручно-научни профил Института у складу с принципима по којима су профилисани одговарајући национални институти у другим словенским земљама.
Етимолошки одсек има живе и трајне међународне контакте с ауторским колективима Прасловенског речника у Кракову, Словеначког етимолошког речника у Љубљани, Етимолошког речника словенских језика у Москви, Старословенског етимолошког речника у Брну, Бугарског етимолошког речника у Софији. Чланови Одсека активно учествују и у наднационалним пројектима какав је, на пример, Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА).
Објављивањем двају речника (тезаурусног Етимолошког речника српског језика и сажетог Приручног етимолошког речника српског језика) и српски језик стаће у ред европских језика који имају своје етимолошке речнике као неизоставан елемент целовитог описа језика (поред описних и историјских речника, правописа, граматике). Значај оваквих подухвата превазилази оквире науке о језику јер се они, у мери у којој језик одражава етничку и културну историју својих носилаца, уграђују у саме темеље националне културе. Кроз добар и исцрпан етимолошки речник може се сагледати не само оно што је тој култури својствено и што је чини самобитном, већ и многострукост и сложеност њених веза са другим културама. Такав речник продубљује и шири перспективу објективног сагледавања националне прошлости, а истовремено битно сужава простор за разне мистификације, које се често темеље на произвољном и тенденциозном тумачењу језичких факата.
