Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, и израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа.
Основан је 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), на темељима Лексикографског одсека који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића. Први директор Института био је академик Александар Белић, најзначајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века. Ту су се научно формирали будући академици Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан.
У среду, 22. новембра 2023. године, у организацији Одсека за лингвистику и упоредно проучавање културе Универзитета Ка Фоскари, а у оквиру пројекта Venezia legge i Balcani, представљена је књига Божидар Вуковић. Између историје и имагинације др Мирослава Лазића, сарадника Института за српски језик САНУ.
Сарадник Института за српски језик САНУ др Ивана Лазић Коњик учествовала је на 6. међународном лексиколошко-лексикографском научном скупу Лексикографија и вредности у језику (Leksikografija i vrijednosti u jeziku), који је одржан 23. и 24. новембра ове године у Загребу, у организацији Филолошког одељења Хрватске академије знаности и умјетности.
Фестивал дијалекатске поезије „У ритму дијалекта” одржан је у суботу, 25. новембра 2023. године у Лесковачком културном центру. Фестивал се организује трећу годину заредом под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Града Лесковца.
У суботу, 18. и у недељу, 19. новембра 2023. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду одржана је 11. Међународна конференција Језици и културе у времену и простору, на којој су учествовали сарадници Института за српски језик САНУ.
Државни секретар Министарства науке, технолошког развоја и иновација Вукашин Гроздић састао се са проширеним програмским одбором Научно-образовног културног центра “Вук Караџић” у Тршићу, који чине истакнути професори, стучњаци и чланови удружења за очување српског језика и културе.
Проф. др Марина Николић 17. новембра учествовала је на панелу посвећеном родно осетљивом језику у оквиру међународног тематског састанка Ко се боји рода још? (Who’s still afraid of gender) Истраживачке мреже Род и политика у југоисточној Европи (GenPolSEE) у организацији Института друштвених наука и Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.
У организацији др Екатерине Ивановне Јакушкине, професора Московског државног универзитета, у Москви је боравио и одржао неколико предавања, али и разговарао са студентима србистике проф. др Виктор Савић, сарадник Института за српски језик САНУ.
На позив Бориславе Цвејановић, професора српског језика и књижевности, у Електротехничкој школи Михаило Пупин у Новом Саду, у одељењима Т22 и Т27, 15. 11. 2023. годинe, радионицу Улексикографским ципелама – како настаје Речник САНУ одржала је Јована Шћеповић, истраживач-сарадник Института за српски језик САНУ, запослена на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
Mеђународна научна конференција Нове речи у говору деце и младих и у текстовима за децу и младе одржана је 13. новембра 2023. године у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић, у Београду, у организацији часописа Новоречје и Филолошког друштва Речи и уз подршку Министарства културе Републике Србије.
Октобра 2023. године из штампе је изашла четврта свеска Етимолошког речника српског језика (БЛ–БЉ), као резултат рада сарадника Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ.
У Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу успешно је окончан први Лингвистички семинар за студенте српске филологије Методологија лингвистичких истраживања савременог српског језика.
Сараднице Дијалектолошког одсека др Ана Савић-Грујић и др Тања Милосављевић учествовале су на трибини Олаф Брок и српски дијалекти (1903‒2023) са коауторским рефератом Рецепција Олафа Броха у српској дијалектологији.
Сарадници Института за српски језик САНУ, мср Небојша Ђорђевић, мср Матија Нешовић и мср Катарина Штетић добили су Награду Љубомир Стојановић за школску 2021/2022. годину (прво, друго и треће место). Ментор мср Ђорђевића и мср Штетић је проф. др Виктор Савић, а мср Нешовића проф. др Душка Кликовац.
У оквиру манифестације „3. Дани Вука Караџића у Чачку“ проф. др Виктор Савић је одржао предавање „О неутралности мушког принципа у српској граматици“ у Центру за стручно усавршавање у Чачку, 2. новембра 2023. године.
Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу одржао се 27–28. октобра 2023. године. Првог дана скупа, у оквиру његовог лингвистичког дела, наши сарадници изложили су своје реферате.
Др Снежана Петровић, др Драгана Радовановић, др Мирјана Петровић‑Савић, др Ана Шпановић и мср Ленка Бајчетић, сараднице Института за српски језик САНУ, учествовале су на Међународној научној конференцији Slavic Dialects in the Age of Digital Technologies. Dialect Sources and Their Current Processing / Slovanské dialekty v době digitálních technologií. Nářeční prameny a jejich současné zpracování, одржаној у Прагу 19. и 20. октобра 2023. године.
Др Тања Милосављевић била је гост Српске амбасаде у Ослу од 23. до 26. октобра, на чији је позив, као представник Института за српски језик САНУ, учествовала на свечаности поводом 120. годишњице од објављивања прве научне студије о дијалектима јужне Србије норвешког слависте Олафа Броха.
На Трибини Библиотеке САНУ представљена је књига академика Александра Ломе, 10. октобра 2023. године. Књига И на небу и на земљи: огледи о коренима српске и словенске усмене епике, у издању Српске књижевне задруге, представља тематски наставак књиге Пракосово из 2002. године.
Сарадници Института за српски језик САНУ, др Мирослав Лазић и проф. др Виктор Савић, учествовали су на научном скупу „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничког јеванђеља”.