др Јована Шћеповић

Цвијовић, Драгана, Јована, Шћеповић, Језичко-стилске карактеристике романа Ово је најстрашнији дан у мом животу Јасминке Петровић, у: (ур. Ана Витанова Рингачева, Сузана Мицева) Зборник на трудови од научната конференција ,,Локалните културни обележја како топоси во книжевноста за деца“, Струмица: ЗГ ,,Средби под јаворите ‒ Видое Подгорец“, 2026, 55‒63.

Шћеповић, Јована. О мамикама ‒ стара реч са новим значењем, Новоречје, година 8, број 14, 2026, 46‒55.

Шћеповић, Јована. О 22. књизи Речника САНУ, Новоречје, година 8, број 14, 2026, 177‒180.

Шћеповић, Јована. Нове речи у српском језику на друштвеним медијима ‒ лексика друштвене мреже Линкдин, Новоречје бр. 12, 2025, 24‒33.

Цвијовић, Драгана, Јована, Шћеповић, Експресивна лексика којом се именује човек у Речнику ужичког говора Ратомира Цвијетића, Савремена српска фолклористика XИВ, 2025, 205‒220.

Пастирска лексика призренско-тимочких говора, Александар Лома (главни уредник), Недељко Богдановић (уредник), Ниш−Београд: САНУ, Огранак у Нишу−Институт за српски језик САНУ, 2024, 307 стр., Српски дијалектолошки зборник ЛXXИИ, 2025, 503‒509.

Драгана Цвијовић, Збирне именице у савременом српском језику (лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализа), Наш језик ЛВ, св. 2, 2024, 95‒100. [приказ]

Шћеповић, Јована. Турцизми који се односе на физичке и духовне особине човека у Речнику Драгачева, Књижевност и језик ЛXX/1, 2023, 67–81.

Шћеповић, Јована. Дијалекатски текстови из некадашњег драгачевског села Лопаш, Фолклористика 8/1–2, 2023, 229–237.

Вуловић Емонтс, Наташа, Јована, Шћеповић. Лексема лук као компонента фразеолошких јединица у српском језику, Језик данас 22, 2023, 1–8.

Васиљевић, Анђела, Јована, Димитријевић. Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика, Српски језик: студије српске и словенске XXВИИ, 2022, 459–476.

Васиљевић, Анђела, Јована, Димитријевић. О концепту гостопримство у српском и француском језику, у: Милош Ковачевић, Јелена Петковић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности XИИ, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2021, 99–115.

Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Институт за српски језик САНУ, Монографије 28, Београд 2020, 260 стр., Наслеђе 49, 2021, 341–345. [приказ]

Слободан Новокмет, Називи животиња у српском језику семантичка и лингвокултуролошка анализа, Институт за српски језик САНУ, Монографије 30, Београд 2020, 340 стр., Фолклористика 6/2, 2021, 357–361. [приказ]

Димитријевић, Јована. Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића, Књижевност и језик ЛXВИИ/2, 2020, 425–438.

Ново у српској етнолингвистици (О вредностима у српском језику), зборник радова, књига 2, ур. Дејан Ајдачић, Београд: Алма, 2019, 199 стр.), Књижевност и језик ЛXВИИ/1, 2020, 217–220. [приказ]

Гордана Штрбац, Фразеологија о човеку и човек у фразеологији, Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, 2018, 284 стр., Славистика XXИВ–2, 2020, 491–493. [приказ]

Речник славеносрпског језика (огледна свеска), приредили: Исидора Бјелаковић, Ирена Цветковић Теофиловић, Александар Милановић. Нови Сад: Матица српска, 2017, 299 стр., Преводилац 1–2 (83), 2020, 68–70. [приказ]

О важном зборнику српске традиције (Од вештице до светице: жена у говору и народној култури: тематски зборник; Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Удружење истраживача Хаемимонтана, Ниш, 2019; ур. Недељко Богдановић, 232 стр. + илустрације), Језик данас 15, 2020, 41–46. [приказ]

О речима које се растају са смислом, Гордана Ђерић, Речник сувишних речи, Књижарница Златно руно и Институт за европске студије, Београд, 2019, 211 стр., Преводилац 3–4/20, 2020, 74–76. [приказ]

Димитријевић, Јована. То је заиста кринџ (О новом англицизму у српском језику), Језик данас 13, 2019, 38–40.

Лични подаци и образовање:

Рођена 9. јуна 1994. године у Ужицу.

Године 2013. уписала је Филолошки факултет Универзитета у Београду (студијски програм: Српски језик и књижевност, наставнички профил). Дипломирала је 8. септембра 2017. године.

На истом факултету 12. јула 2018. године завршила је мастер академске студије (смер: Српски језик), одбранивши мастер рад Антропонимска слика села Лопаша код Пожеге, под менторством проф. др Михаила Шћепановића.

Уписала је докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер: Српски језик) 2018. године. Докторску дисертацију Експресивна лексика у говору Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ одбранила је 25. јуна 2024. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду пред Комисијом у саставу: проф. др Милош Ковачевић (председник Комисије), др Неђо Јошић, виши научни сарадник и доц. др Сања Огњановић. Ментор је био проф. др Михаило Шћепановић.

Професионално искуство:

2017‒2020. Професор српског језика као страног

2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ 20. октобар [март]

2018‒19. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Владислав Петковић Дис [септембар-јун]

2019. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Милена Павловић Барили [јануар-јун]

2020. Истраживач-приправник на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ

2021. Истраживач-сарадник на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ

2025. Научни сарадник (од 22. јануара) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

Јована Шћеповић је у Институт за српски језик САНУ примљена као волонтер у октобру 2018. године. Звање истраживач-приправник стекла је у јулу 2019. године, а звање истраживач-сарадник у априлу 2022. године као стално запослена на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, који је од 2020. године преименован у Одсек за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ, који финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Звање научног сарадника добила је у јануару 2025. године.

Учешћа на научним скуповима:

1. XИ научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 30. март 2019, са рефератом „Текстеме унутар збирке Откровење Растка Петровића“.
2. Међународна научна конференција Савремена српска фолклористика 7, Крушевац, 21‒23. јун 2019, са рефератом „Трансформација косовског мита у прозним делима Милоша Црњанског“.
3. ВИИИ студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 10‒12. мај 2019.
4. XИИ научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 26. септембар 2020, са рефератом „Концепт гостопримство у српском и француском језику“ [у коауторству са Анђелом Васиљевић]
5. Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 14, Ужице, 26‒27. април 2024, са рефератом „Пејоративи којима се именује човек у Речнику ужичког говора Р. Цвијетића“ [у коауторству са Драганом Цвијовић]
6. Међународна научна конференције Нове речи на друштвеним медијима, 13. новембар 2024, са рефератом ,,Нове речи у српском језику на друштвеним медијима ‒ лексика друштвене мреже Линкдин“.
7. ИВ Међународни симпозијум Локалните културни обележја како топоси во книжевноста за деца, 14. децембар 2024, са рефератом ,,Језичко-стилске карактеристике романа Ово је најстрашнији дан у мом животу Јасминке Петровић“ [у коауторству са Драганом Цвијовић]

Радионице и популаризације науке и Речника САНУ:

1. Радионица под насловом ,,Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића“, одржана је у оквиру 61. републичког зимског семинара за професоре српског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 7. фебруара 2020. године.
2. Као члан Радне групе за представљање Института за српски језик САНУ, а поводом организације његовог јубилеја ‒ 75 година постојања, Јована Шћеповић је у СШ ,,Свети Ахилије“ у Ариљу одржала радионицу ,,У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ)“, 6. октобра 2022. године. Након тога, по позиву професора српског језика, истоимена радионица одржана је и у следећим школама: Електротехничка школа ,,Михаило Пупин“ (Нови Сад), Математичка гимназија (Београд), Рачунарска гимназија (Београд), Француска школа (Београд), а у коауторству са Бојаном Томић, на основу споразума Института за српски језик САНУ и Народне библиотеке у Крушевцу, одржана је и у просторијама крушевачке библиотеке.
3. У 2026. години одржала је две радионице У лексикографским ципелама ‒ како настаје Речник у ОШ ,,Бора Станковић“ и ОШ ,,1300 каплара“ у Београду. Такође, учествовала је на угледном часу посвећеном стваралаштву Ђуре Даничића у ОШ ,,Васа Чарапић“.

Чланства:

2019. члан Удружења фолклориста Србије

2020. члан-сарадник Матице српске

2026.  члан Филолошког друштва ,,Речи“

Похађање летњих школа и радионица:

2015. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у сусрету.

2016. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у дијалогу.

Библиографија:

1. Драгана Цвијовић, Јована Шћеповић, Експресивна лексика којом се именује човек у Речнику ужичког говора Ратомира Цвијетића, Савремена српска фолклористика XИВ, 2025, 205‒220.

2. Пастирска лексика призренско-тимочких говора, Александар Лома (главни уредник), Недељко Богдановић (уредник), Ниш−Београд: САНУ, Огранак у Нишу−Институт за српски језик САНУ, 2024, 307 стр. [приказ у штампи 72. броја Српског дијалектолошког зборника]
3. Шћеповић, Јована. Нове речи у српском језику на друштвеним медијима ‒ лексика друштвене мреже Линкдин, Новоречје бр. 12, 2025, 24‒33. Драгана Цвијовић, Збирне именице у савременом српском језику (лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализа), Наш језик ЛВ, св. 2, 2024, 95‒ [приказ]
4. Шћеповић, Јована. Турцизми који се односе на физичке и духовне особине човека у Речнику Драгачева, Књижевност и језик ЛXX/1, 2023, 67–81.
5. Шћеповић, Јована. Дијалекатски текстови из некадашњег драгачевског села Лопаш, Фолклористика 8/1–2, 2023, 229–237. [дијалекатски текстови]
6. Вуловић Емонтс, Наташа, Јована, Шћеповић. Лексема лук као компонента фразеолошких јединица у српском језику, Језик данас 22, 2023, 1–8.
7. Васиљевић, Анђела, Јована, Димитријевић. Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика, Српски језик: студије српске и словенске XXВИИ, 2022, 459–476.
8. Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Институт за српски језик САНУ, Монографије 28, Београд 2020, 260 стр., Наслеђе 49, 2021, 341–345. [приказ]
9. Васиљевић, Анђела, Јована, Димитријевић. О концепту гостопримство у српском и француском језику, у: Милош Ковачевић, Јелена Петковић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности XИИ, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2021, 99–115.
10. Слободан Новокмет, Називи животиња у српском језику семантичка и лингвокултуролошка анализа, Институт за српски језик САНУ, Монографије 30, Београд 2020, 340 стр., Фолклористика 6/2, 2021, 357–361. [приказ]
11. Димитријевић, Јована. Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића, Књижевност и језик ЛXВИИ/2, 2020, 425–438.
12. Ново у српској етнолингвистици (О вредностима у српском језику), зборник радова, књига 2, ур. Дејан Ајдачић, Београд: Алма, 2019, 199 стр.), Књижевност и језик ЛXВИИ/1, 2020, 217–220. [приказ]
13. Гордана Штрбац, Фразеологија о човеку и човек у фразеологији, Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, 2018, 284 стр., Славистика XXИВ–2, 2020, 491–493. [приказ]
14. Речник славеносрпског језика (огледна свеска), приредили: Исидора Бјелаковић, Ирена Цветковић Теофиловић, Александар Милановић. Нови Сад: Матица српска, 2017, 299 стр., Преводилац 1–2 (83), 2020, 68–70. [приказ]
15. О важном зборнику српске традиције (Од вештице до светице: жена у говору и народној култури: тематски зборник; Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Удружење истраживача Хаемимонтана, Ниш, 2019; ур. Недељко Богдановић, 232 стр. + илустрације), Језик данас 15, 2020, 41–46. [приказ]
16. О речима које се растају са смислом, Гордана Ђерић, Речник сувишних речи, Књижарница Златно руно и Институт за европске студије, Београд, 2019, 211 стр., Преводилац 3–4/20, 2020, 74–76. [приказ]
17. Димитријевић, Јована. То је заиста кринџ (О новом англицизму у српском језику), Језик данас 13, 2019, 38–40.

     Прикази:

1. Шћеповић Јована: Драгана Цвијовић, Збирне именице у савременом српском језику (лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализа),  Наш језик, књига ЛВ, свеска 2, 2024, 95‒100.