др Јована Шћеповић

Шћеповић, Јована. Нове речи у српском језику на друштвеним медијима ‒ лексика друштвене мреже Линкдин, Новоречје бр. 12, 2025, 24‒33.

Шћеповић, Јована. Турцизми који се односе на физичке и духовне особине човека у Речнику Драгачева, Књижевност и језик ЛXX/1, 2023, 67–81.

Шћеповић, Јована: Лексема лук као компонента фразеолошких јединица у српском језику, Језик данас, број 22, 2023, стр. 1–8 (у коауторству са Наташом Вуловић Емонтс).

Васиљевић, Анђела, Димитријевић Јована. Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика, Српски језик: студије српске и словенске XXВИИ, 2022, 459–476.

Васиљевић, Анђела, Димитријевић Јована. О концепту гостопримство у српском и француском језику, у: Милош Ковачевић, Јелена Петковић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности XИИ, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2021, 99–115.

Димитријевић, Јована. Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића, Књижевност и језик ЛXВИИ/2, 2020, 425–438.

Димитријевић, Јована. То је заиста кринџ (О новом англицизму у српском језику), Језик данас 13, 2019, 38–40.

Лични подаци и образовање:

Рођена 9. јуна 1994. године у Ужицу.

Године 2013. уписала је Филолошки факултет Универзитета у Београду (студијски програм: Српски језик и књижевност, наставнички профил). Дипломирала је 8. септембра 2017. године.

На истом факултету 12. јула 2018. године завршила је мастер академске студије (смер: Српски језик), одбранивши мастер рад Антропонимска слика села Лопаша код Пожеге, под менторством проф. др Михаила Шћепановића.

Уписала је докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер: Српски језик) 2018. године. Докторску дисертацију Експресивна лексика у говору Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ одбранила је 25. јуна 2024. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду пред Комисијом у саставу: проф. др Милош Ковачевић (председник Комисије), др Неђо Јошић, виши научни сарадник и доц. др Сања Огњановић. Ментор је био проф. др Михаило Шћепановић.

Професионално искуство:

2017‒2020. Професор српског језика као страног

2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ 20. октобар [март]

2018‒19. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Владислав Петковић Дис [септембар-јун]

2019. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Милена Павловић Барили [јануар-јун]

2020. Истраживач-приправник на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ

2021. Истраживач-сарадник на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ

2022. научни сарадник на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ

2025. Научни сарадник (од 22. јануара) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

Јована Шћеповић је у Институт за српски језик САНУ примљена као волонтер у октобру 2018. године. Звање истраживач-приправник стекла је у јулу 2019. године, а звање истраживач-сарадник у априлу 2022. године као стално запослена на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, који је од 2020. године преименован у Одсек за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ, који финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Звање научног сарадника добила је у јануару 2025. године.

Учешћа на научним скуповима:

1. XИ научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 30. март 2019, са рефератом „Текстеме унутар збирке Откровење Растка Петровића“.
2. Међународна научна конференција Савремена српска фолклористика 7, Крушевац, 21‒23. јун 2019, са рефератом „Трансформација косовског мита у прозним делима Милоша Црњанског“.
3. ВИИИ студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 10‒12. мај 2019.
4. XИИ научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 26. септембар 2020, са рефератом „Концепт гостопримство у српском и француском језику“ [у коауторству са Анђелом Васиљевић]
5. Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 14, Ужице, 26‒27. април 2024, са рефератом „Пејоративи којима се именује човек у Речнику ужичког говора Р. Цвијетића“ [у коауторству са Драганом Цвијовић]
6. Међународна научна конференције Нове речи на друштвеним медијима, 13. новембар 2024, са рефератом ,,Нове речи у српском језику на друштвеним медијима ‒ лексика друштвене мреже Линкдин“.
7. ИВ Међународни симпозијум Локалните културни обележја како топоси во книжевноста за деца, 14. децембар 2024, са рефератом ,,Језичко-стилске карактеристике романа Ово је најстрашнији дан у мом животу Јасминке Петровић“ [у коауторству са Драганом Цвијовић]
8. Међународна конференција часописа Новоречје и Филолошког друштва Речи ‒ Нове речи на друштвеним медијима, Београд, Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд, 13. новембар 2024.
9. Међународни симпозијум Локалните културни обележја како топоси во книжевноста за деца, Струмице, 14. децембар 2024.

Радионице и популаризације науке и Речника САНУ:

1. Радионица под насловом ,,Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића“, одржана је у оквиру 61. републичког зимског семинара за професоре српског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 7. фебруара 2020. године.
2. Као члан Радне групе за представљање Института за српски језик САНУ, а поводом организације његовог јубилеја ‒ 75 година постојања, Јована Шћеповић је у СШ ,,Свети Ахилије“ у Ариљу одржала радионицу ,,У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ)“, 6. октобра 2022. године. Након тога, по позиву професора српског језика, истоимена радионица одржана је и у следећим школама: Електротехничка школа ,,Михаило Пупин“ (Нови Сад), Математичка гимназија (Београд), Рачунарска гимназија (Београд), Француска школа (Београд), а у коауторству са Бојаном Томић, на основу споразума Института за српски језик САНУ и Народне библиотеке у Крушевцу, одржана је и у просторијама крушевачке библиотеке.
3. Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ), 11. октобра 2024. године, у Француској школи, у Београду.
4. У 2026. години одржала је две радионице У лексикографским ципелама ‒ како настаје Речник у ОШ ,,Бора Станковић“ и ОШ ,,1300 каплара“ у Београду. Такође, учествовала је на угледном часу посвећеном стваралаштву Ђуре Даничића у ОШ ,,Васа Чарапић“.

Чланства:

2019. члан Удружења фолклориста Србије

2020. члан-сарадник Матице српске

2026.  члан Филолошког друштва ,,Речи“

Похађање летњих школа и радионица:

2015. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у сусрету.

2016. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у дијалогу.

Библиографија:

1. Драгана Цвијовић, Јована Шћеповић, Експресивна лексика којом се именује човек у Речнику ужичког говора Ратомира Цвијетића, Савремена српска фолклористика XИВ, 2025, 205‒220.

2. Пастирска лексика призренско-тимочких говора, Александар Лома (главни уредник), Недељко Богдановић (уредник), Ниш−Београд: САНУ, Огранак у Нишу−Институт за српски језик САНУ, 2024, 307 стр. [приказ у штампи 72. броја Српског дијалектолошког зборника]
3. Шћеповић, Јована. Нове речи у српском језику на друштвеним медијима ‒ лексика друштвене мреже Линкдин, Новоречје бр. 12, 2025, 24‒33. Драгана Цвијовић, Збирне именице у савременом српском језику (лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализа), Наш језик ЛВ, св. 2, 2024, 95‒ [приказ]
4. Шћеповић, Јована. Турцизми који се односе на физичке и духовне особине човека у Речнику Драгачева, Књижевност и језик ЛXX/1, 2023, 67–81.
5. Шћеповић, Јована. Дијалекатски текстови из некадашњег драгачевског села Лопаш, Фолклористика 8/1–2, 2023, 229–237. [дијалекатски текстови]
6. Вуловић Емонтс, Наташа, Јована, Шћеповић. Лексема лук као компонента фразеолошких јединица у српском језику, Језик данас 22, 2023, 1–8.
7. Васиљевић, Анђела, Јована, Димитријевић. Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика, Српски језик: студије српске и словенске XXВИИ, 2022, 459–476.
8. Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Институт за српски језик САНУ, Монографије 28, Београд 2020, 260 стр., Наслеђе 49, 2021, 341–345. [приказ]
9. Васиљевић, Анђела, Јована, Димитријевић. О концепту гостопримство у српском и француском језику, у: Милош Ковачевић, Јелена Петковић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности XИИ, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2021, 99–115.
10. Слободан Новокмет, Називи животиња у српском језику семантичка и лингвокултуролошка анализа, Институт за српски језик САНУ, Монографије 30, Београд 2020, 340 стр., Фолклористика 6/2, 2021, 357–361. [приказ]
11. Димитријевић, Јована. Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића, Књижевност и језик ЛXВИИ/2, 2020, 425–438.
12. Ново у српској етнолингвистици (О вредностима у српском језику), зборник радова, књига 2, ур. Дејан Ајдачић, Београд: Алма, 2019, 199 стр.), Књижевност и језик ЛXВИИ/1, 2020, 217–220. [приказ]
13. Гордана Штрбац, Фразеологија о човеку и човек у фразеологији, Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, 2018, 284 стр., Славистика XXИВ–2, 2020, 491–493. [приказ]
14. Речник славеносрпског језика (огледна свеска), приредили: Исидора Бјелаковић, Ирена Цветковић Теофиловић, Александар Милановић. Нови Сад: Матица српска, 2017, 299 стр., Преводилац 1–2 (83), 2020, 68–70. [приказ]
15. О важном зборнику српске традиције (Од вештице до светице: жена у говору и народној култури: тематски зборник; Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Удружење истраживача Хаемимонтана, Ниш, 2019; ур. Недељко Богдановић, 232 стр. + илустрације), Језик данас 15, 2020, 41–46. [приказ]
16. О речима које се растају са смислом, Гордана Ђерић, Речник сувишних речи, Књижарница Златно руно и Институт за европске студије, Београд, 2019, 211 стр., Преводилац 3–4/20, 2020, 74–76. [приказ]
17. Димитријевић, Јована. То је заиста кринџ (О новом англицизму у српском језику), Језик данас 13, 2019, 38–40.

     Прикази:

1. Шћеповић Јована: Драгана Цвијовић, Збирне именице у савременом српском језику (лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализа),  Наш језик, књига ЛВ, свеска 2, 2024, 95‒100.