Сарадници Института за српски језик САНУ учествовали су у Брну (Чешка Република) на осмој међународној конференцији Etymologické symposion, ове године с поднасловом Slovanská etymologie v indoevropském kontextu, K 100. výročí narození Adolfa Erharta (1926–2003), од 8. до 10. септембра 2026. Српску делегацију су чинили: академик Александар Лома, академик Јасмина Грковић-Мејџор, дописни члан САНУ Марта Бјелетић, др Снежана Петровић и др Жељко Степановић. 

Др Жељко Степановић, сарадник Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, учествовао је на међународном научном скупу „Рајко Ђурић: живот и дело“ који је организовала Српска академија наука и уметности 11–12. јуна 2026. године. Првог дана научног скупа излагао је реферат под насловом Допринос Рајка Ђурића етимологији ромског језика.

Сарадник Института за српски језик САНУ мср Матија Нешовић, на позив доц. др Весне Николић, одржао је гостујуће предавање студентима 4. године Групе за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду који похађају предмет Практична лексикографија.

На Филозофском факултету у Новом Саду одржана је Шеста пролећна школа психолингвистике, неуролингвистике и клиничке лингвистике, у периоду од 20. до 24. априла 2026. године, на којој су учествовале мср Ана Крстић, истраживач-сарадник на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик, и мср Ксенија Стаменковић, стипендиста на истом одсеку.

Сарадници Института за српски језик САНУ мср Јована Тодорић и мср Матија Нешовић одржали су 27. фебруара у Народној библиотеци у Крушевцу предавање под насловом „Основе дигиталне хуманистике”. Предавачи су присутне упознали са основним појмовима у области дигиталне хуманистике, а посебну пажњу посветили су дигитализацији језичке грађе и изради дигиталних језичких ресурса.

Представљени су и различити институтски пројекти: Речничка платформа „Расковник”, Платформа за дигитална издања и транскрипцију српског рукописног наслеђа „Препис”, Дигитално издање Вукових „Српских народних пословица”, као и актуелни пројекат дигитализације ономастичке грађе и израде ономастичке базе података. У другом делу предавања било је речи о корпусној лингвистици, доступним српским корпусима и алатима и програмима за прављење личних корпуса. Предавању су присуствовали бројни ученици крушевачких средњих школа са својим професорима.

Др Драгана Ратковић, научни саветник Института за српски језик САНУ и уредник Речника САНУ, одржала је 22. 12. 2025. у Галерији 73 и 2. 2. 2026. у Математичком институту САНУ предавања под називом Чежња за домом, односно Дом и домовина у изгнанству. 

Др Милица Стојановић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, одржала је 28. јануара у Огранку САНУ у Нишу јавно предавање са темом Лексикографска обрада дијалекатске лексике са посебним освртом на пастирску лексику призренско-тимочке дијалекатске области. 

У Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу успешно је окончан трећи Лингвистички семинар за студенте српске филологије Методологија лингвистичких истраживања савременог српског језика. Семинар је реализован у периоду од 13. до 16. новембра 2024. године у Научно образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу под покровитељством Министарства просвете и Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

Програм семинара похађао је 31 студент из већине центара у земљи и региону на којима се студира српски језик. То су следећи факултети: Државни универзитет у Новом Пазару (Департман за филолошке науке), Филолошки факултет Универзитета у Београду, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филолошки факултет Универзитета Црне Горе, ФИЛУМ Крагујевац.
Програм и садржај радионица осмислили су сарадници Института за српски језик САНУ. Радионице су биле намењене усвајању знања, техника и метода истраживања модерних лингвистичких дисципина. Др Јована Јовановић руководила је радионицом из лингвокултурологије, др Тања Милосављевић је с полазницима обрађивала теме из етнолингвистике, др Вања Миљковић полазнике је упознао са приниципима истраживања у когнитивној лингвистици, док је др Светлана Слијепчевић Бјеливук била задужена за радионицу из анализе дискурса. Др Ана Шпановић обављала је обуку из етимологије (уз подршку др Јелене Јанковић), док је мср Миљана Чопа реализовала радионицу из урбане дијалектологије. Проф. др Марина Николић била је координатор семинара.
Семинар је употпуњен и предавањима из методологије научног рада. Уводно предавање одржала је др Јелена Јанковић, са темом Како се прави етимолошки речник, затим су предавања одржали проф. др Милош Ковачевић, са темом Реченица и исказ у савременом српском језику и мср Јована Иваниш са темом Фонетска истраживања – изазови и могућности.

У  уторак, 19. новембра 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржан је округли сто Називи фирми и језик реклама привредних друштава у Нишу некад и сад. Округли сто је резултат рада на пројекту Огранка САНУ у Нишу О-25-20 Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу, чији је координатор академик Љубинко Раденковић, а руководилац др Марина Јањић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

Поздравне речи учесницима су упутили проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку САНУ у Нишу, проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ (чије је обраћање, због њене оправдане спречености да непосредно учествује у раду скупа, прочитано), као и проф. др Марина Јањић, у својству руководиоца пројекта, која је била и уводничар и модератор округлог стола.

Излагањем проф. др Марине Јањић, на тему Језик реклама – функционалностилистичка преиспитивања, округли сто је започео са радом. Уследила су излагања још дванаесторо учесника, чланова пројектног тима, док је додатно прочитано још једно саопштење, као допуна Програму. Сви радови су са различитих аспеката осветљавали језички састав назива фирми и проговарали о карактеристикама језика рекламних порука. Занимљиви и разноврсни реферати обухватили су различите језичке нивое и указали на важне карактеристике актуелне језичке слике нишких реклама, које на свој начин проговарају и о језичком наслеђу и о налету потрошачког конзумеризма. У једном реферату испитиван је проблем симболике боја и асоцијативног потенцијала лексема за боје у језику реклама, док су друга истраживања била усмерена ка морфолошким и, посебно, синтаксичким карактеристикама назива нишких фирми и брендова, примењен је компаративни приступ у анализи и тумачењу рекламних огласа за козметику у Нишу пре стотину година и данас, а анализиран је и језички састав нишких реклама у прошлости. Рефератима су обухваћена најразноврснија имена фирми у Нишу: називи вртића, школа, кафана, привредних организација, хотела и угоститељских објеката. Посебан куриозитет представљали су радови о називима фирми у романима нишких књижевника, будући да су у књижевнопоетском контексту добијали додатну уметничку конотацију. У једном од реферата указано је на могућност употребе ове терминологије у настави српског као страног језика – у функцији остваривања интеркултуралности и пластичнијег дочаравања амбијента града Ниша. Показало се да је реклама интертекстуални, свеобухватан мултимедијални дискурс, те да мултимодална форма рекламних порука у синергији различитих кодова представља занимљиву, али веома комплексну креацију, која се опире традиционалној функционалностилској класификацији и кодификацији. Стилогеност језичких јединица, имагинација и инспирација у креирању назива производа и фирми, одсликава топлину и предусретљивост града на југу Србије, али и сналажљивост нишких трговаца да бираним рекламним језиком привуку пажњу купаца и конзумената. Новина у односу на минуле епохе у погледу оглашавања и именовања фирми и производа јесте у томе што је дух оријента устукнуо пред налетом англизације (глобализације), а дух социјализма поклекао пред налетом либералног капитализма, који се најдиректније изражава манипулацијом језичких средстава у језику реклама и примамљивим називима производа намењених тржишту.

Након дискусије, проф. др Марина Јањић закључила је, између осталог, да на округлом столу новосаопштени језички налази иницирају даља истраживања и отварају нова питања и теме, јер су језичка синхронијска и дијахронијска испитивања бескрајно лингвистичко пространство, у коме се „огледа”  друштвено-историјска стварност града Ниша. У погледу научне оправданости и првих резултата овог научног скупа, проф. др Марина Јањић је изнела оцену да је, захваљујући оригиналности тема и приступа, сврсисходним методолошким поступањима и оствареним налазима, округли сто посвећен називима нишких фирми и језику реклама оправдао научна очекивања и био још једна потврда успешне реализације пројекта Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу.

Вест преузета са странице ОГРАНАК САНУ У НИШУ.

U okviru 2. književne manifestacije „Dragoslavljev venac” 19. novembra, u sali Osnovne muzičke škole „Dušan Skovran” u Ćupriji, u čast književnika i akademika Dragoslava Mihailovića, održano je predavanje na temu „Dragoslav Mihailović – očima dijalektologa”. Predavanje je održala profesor doktor Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.

Predavanju su prisustvovali profesori i učenici osnovnih i srednjih škola, kao i poštovaoci dela akademika Dragoslava Mihailovića.

Ovo je samo deo skromnog doprinosa čuvanju uspomena na život i stvaralački rad Dragoslava Mihailovića, akademika i književnika koji je kroz svoja dela proslavio svoj rodni kraj čime je Ćuprija zauzela važno mesto u srpskoj kulturi.

Vest preuzeta sa portala https://www.horreummargiinfo.rs/2-knjizevna-manifestacija-dragoslavljev-venac-odrzano-predavanje-dragoslav-mihailovic-ocima-dijalektologa/ (gde možete videti više fotografija sa predavanja).

На Изборној скупштини САНУ, одржаној 7. новембра 2024. године, др Марта Бјелетић
изабрана је за дописног члана САНУ.

На свечаности поводом обележавања Дана Српске академије наука и уметности,
одржаној 19. новембра 2024. године, новопримљеним дописним члановима САНУ
уручене су повеље о чланству и знак САНУ.

Сарадници Института за српски језик САНУ учествовали су 13. 11. 2024. г. на међународној конференцији часописа „Новоречје“ и Филолошког друштва „Речи“ Нове речи на друштвеним медијима.

Конференција је одржана у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Др Стана Ристић, научни саветник Института у пензији, као пленарни говорник изложила је реферат под називом Нека запажања о најновијим речима у српском језику.

Реферате су са Института за српски језик САНУ имали још и: др Јована Јовановић (Бодишејминг и ејџизам или бодипозитив? – Нове речи на друштвеним мрежама као показатељи стереотипа и вредности у српској лингвокултури), др Вања Миљковић (Творбени потенцијал речи којима се именују друштвене мреже у савременом српском језику), др Милица Божић Синчук (Кулинарска лексика у речницима нових речи), др Бојана Томић (Нове речи у словенским језицима на друштвеним медијима – лексика парфимерства), др Ђорђе Оташевић (Нови феминативи у српском јавном дискурсу (на примеру форума на интернету)), др Јована Шћеповић (Нове речи у словенским језицима на друштвеним медијима – лексика друштвене мреже Линкедин).

Покретачи конференције  и уредници тематског блока су проф. Дејан Ајдачић и др Ивана Лазић Коњик, а модератори су били др Слободан Новокмет, др Бојана Томић и др Милица Божић Синчук.

Цео програм конференције можете видети на овој АДРЕСИ.

На Државном универзитету у Новом Пазару одржана је Међународна научна конференција „Српски језик и српска књижевност од средњег века до данас” од 2. до 3. новембра 2024. године, под покровитељством Министарства просвете Републике Србије и уз финансијску подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација и Министарства културе Републике Србије, Задужбине краља Петра I Карађорђевића, дародаваца и спонзора.

Конференција је окупила преко 90 учесника из земље и иностранства, међу којима и сараднике Института за српски језик САНУ.

Сарадници Института за српски језик САНУ излагали су своје реферате првог дана, 2. новембра 2024. године. Са Одсека за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ учествовала су четири сарадника: др Марија Ђинђић и др Владан Јовановић (у коауторству са др Наташом Вуловић Емонтс) са рефератом Надгробни натписи на гробљу крај Петрове цркве у светлу филолошких истраживања српских и историјских некропола и др Бојана Томић и мр Марија Милосављевић Тодоровић са рефератом Језичке карактеристике у роману Ожиљци Зорана Г. Јеремића. Са Дијалектолошког одсека учествовала су исто четири сарадника: др Драгана Радовановић (у коауторству са др Станиславом Станковићем са Филозофског факултета у Косовској Митровици) са рефератом Контуре гласова ć и ӡ у српским народним говорима, др Мирјана Петровић-Савић (у коауторству са мср Јованом Тодорић са Одсека за дигитализацију) са рефератом Ономастичка испитивања на терену југозападне Србије према подацима Одбора за ономастику САНУ, др Бранкица Марковић са рефератом О објављеној дијалекатској грађи са простора југозападне Србије – преглед и резултати досадашњих и правци будућих истраживања и др Зоран Симић са рефератом Говори југозападне Србије и дијалекатско окружење: употреба циљно-наменске конструкције ЗА + генитив. Са Одсека за стандардни језик учествовале су две сараднице – др Марина Николић и др Светлана Слијепчевић Бјеливук представиле су свој реферат под називом Апстрактни концепти у загонеткама Елме и Енеса Халиловића.

Конференција „Јавни дискурс у Србији“, под покровитељством Фонда за науку Републике Србије (програма ИДЕЈЕ) и Института за српски језик САНУ, одржала се 1. новембра 2024. године у просторијама Института за српски језик САНУ.

На конференцији је изложено 26 реферата, а уживо и преко платформе Зум учествовало је укупно 30 учесника из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Бањалуке и Никшића.

Конференцијом су покривене различите теме употребе језика у јавном дискурсу, од морфолошких, синтаксичких и ортоепских питања у медијима, преко правописних, стилских и др. језичких особености интернет портала до тема обликовања јавног мњења кроз (зло)употребу различитих језичких и комуникационих модела.

Са Института за српски језик САНУ на конференцији су своје реферате излагали: мср Миљана Чопа и мср Јована Иваниш (Вредносни судови говорникâ о начину изговора појединих речи у стандардном српском језику), проф. др Марина Николић (Синтаксичке промене у српском јавном дискурсу), др Ђорђе Оташевић (Неетички (манипулативни) еуфемизми у српском јавном дискурсу), др Јована Јовановић (Концепт недођије у српском јавном дискурсу), др Слободан Новокмет (Стратегије графичког и другог „прикривања” табу речи у српском јавном дискурсу), др Светлана Слијепчевић Бјеливук (О представљању жена у српском медијском дискурсу), др Бојана Томић (Све пршти од прштања – употреба глагола прштати у насловима електронских медија), др Вања Миљковић (Концептуализација политичког противника – појмовни механизми и језичке стратегије), мср Јанко Ивановић (Глагол дати и његови деривати у јавном дискурсу), мср Милица Рабреновић (Самопромоција у медијским насловима током предизборне кампање 2023. године).

Сви реферати ће у виду научних радова бити објављени у истоименом зборнику до краја текуће године.

Програм конференције можете видети на следећој АДРЕСИ.

Др Јелена Јанковић је 25. октобра 2024. године учествовала на научној конференцији „System Bibliografii Językoznawstwa Slawistycznego iSybislaw: wczoraj – dziś – jutro“ у Институту за славистику Пољске академије наука, са рефератом Serbskie czasopismo językoznawcze Naš jezik w bibliograficznej bazie iSybislaw.

Дана 24. октобра 2024. године, с почетком у 10 часова, у Свечаној сали са огледалима у Палати Сташица у Варшави (Пољска) свечано је обележено 70 година постојања Института за славистику Пољске академије наука. Госте је поздравила др Малгожата Каснер (Małgorzata Kasner), заменик директора за опште послове и председник Одбора за обележавање јубилеја 70-годишњице Института за славистику. Потом су уследила обраћања: проф. др Еве Голаховске (Ewa Golachowska), директора Института за славистику ПАН, проф. др Каролине Бјелењин Ленчовске (Karolina Bielenin-Lenczowska), заменика директора за науку, као и др Дороте Лешњевске (Dorota Leśniewska), руководиоца издавачке делатности Института за славистику ПАН. Оне су говориле о постигнућима Института, али и о разним препрекама које су успешно превазиђене. Гост јубилеја, др Маћеј Гдула (Maciej Gdula), заменик министра у Министарству науке и високог образовања, нагласио је значај славистичких истраживања у контексту савремених и будућих изазова. Потом се званицама обратио проф. др Анджеј Буко (Andrzej Buko), декан Факултета за хуманистичке и друштвене науке Пољске академије наука.

Након поздравних речи и свечаног отварања одржана је научна дебата под насловом „Славистичка истраживања у односу на друштвено‑културне кризе и изазове савременог доба“. Јубилеј је заокружен гала програмом, који је отпочео у 16 часова, уз ансамбл за стару музику „La Tempesta“. Председник Пољске академије наука др Марек Конажевски (Marek Konarzewski) уручио је, након свечаног говора, ордене Крст заслуга и медаље запосленима у Институту за предан дугогодишњи рад у тој институцији. На крају се проф. др Ана Зјелињска (Anna Zielińska), председник Научног савета и директор Института у периоду 2015–2023, захвалила запосленима који су били посебно заслужни за развој Института и одала је признање онима који су организовали бесплатне курсеве украјинског и пољског језика у периоду 2022–2024. године. Након гала програма одржан је свечани коктел.