U Naučno-obrazovno kulturnom centru „Vuk Karadžić” u Tršiću uspešno je okončan treći Lingvistički seminar za studente srpske filologije Metodologija lingvističkih istraživanja savremenog srpskog jezika. Seminar je realizovan u periodu od 13. do 16. novembra 2024. godine u Naučno obrazovno kulturnom centru „Vuk Karadžić” u Tršiću pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.
Program seminara pohađao je 31 student iz većine centara u zemlji i regionu na kojima se studira srpski jezik. To su sledeći fakulteti: Državni univerzitet u Novom Pazaru (Departman za filološke nauke), Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filološki fakultet Univerziteta Crne Gore, FILUM Kragujevac.
Program i sadržaj radionica osmislili su saradnici Instituta za srpski jezik SANU. Radionice su bile namenjene usvajanju znanja, tehnika i metoda istraživanja modernih lingvističkih discipina. Dr Jovana Jovanović rukovodila je radionicom iz lingvokulturologije, dr Tanja Milosavljević je s polaznicima obrađivala teme iz etnolingvistike, dr Vanja Miljković polaznike je upoznao sa prinicipima istraživanja u kognitivnoj lingvistici, dok je dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk bila zadužena za radionicu iz analize diskursa. Dr Ana Španović obavljala je obuku iz etimologije (uz podršku dr Jelene Janković), dok je msr Miljana Čopa realizovala radionicu iz urbane dijalektologije. Prof. dr Marina Nikolić bila je koordinator seminara.
Seminar je upotpunjen i predavanjima iz metodologije naučnog rada. Uvodno predavanje održala je dr Jelena Janković, sa temom Kako se pravi etimološki rečnik, zatim su predavanja održali prof. dr Miloš Kovačević, sa temom Rečenica i iskaz u savremenom srpskom jeziku i msr Jovana Ivaniš sa temom Fonetska istraživanja – izazovi i mogućnosti.
U utorak, 19. novembra 2024. godine, u Ogranku SANU u Nišu održan je okrugli sto Nazivi firmi i jezik reklama privrednih društava u Nišu nekad i sad. Okrugli sto je rezultat rada na projektu Ogranka SANU u Nišu O-25-20 Govorni i standardni jezik javne komunikacije u Nišu, čiji je koordinator akademik Ljubinko Radenković, a rukovodilac dr Marina Janjić, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Pozdravne reči učesnicima su uputili prof. dr Dragan Žunić, koordinator aktivnosti u Ogranku SANU u Nišu, prof. dr Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik SANU (čije je obraćanje, zbog njene opravdane sprečenosti da neposredno učestvuje u radu skupa, pročitano), kao i prof. dr Marina Janjić, u svojstvu rukovodioca projekta, koja je bila i uvodničar i moderator okruglog stola.
Izlaganjem prof. dr Marine Janjić, na temu Jezik reklama – funkcionalnostilistička preispitivanja, okrugli sto je započeo sa radom. Usledila su izlaganja još dvanaestoro učesnika, članova projektnog tima, dok je dodatno pročitano još jedno saopštenje, kao dopuna Programu. Svi radovi su sa različitih aspekata osvetljavali jezički sastav naziva firmi i progovarali o karakteristikama jezika reklamnih poruka. Zanimljivi i raznovrsni referati obuhvatili su različite jezičke nivoe i ukazali na važne karakteristike aktuelne jezičke slike niških reklama, koje na svoj način progovaraju i o jezičkom nasleđu i o naletu potrošačkog konzumerizma. U jednom referatu ispitivan je problem simbolike boja i asocijativnog potencijala leksema za boje u jeziku reklama, dok su druga istraživanja bila usmerena ka morfološkim i, posebno, sintaksičkim karakteristikama naziva niških firmi i brendova, primenjen je komparativni pristup u analizi i tumačenju reklamnih oglasa za kozmetiku u Nišu pre stotinu godina i danas, a analiziran je i jezički sastav niških reklama u prošlosti. Referatima su obuhvaćena najraznovrsnija imena firmi u Nišu: nazivi vrtića, škola, kafana, privrednih organizacija, hotela i ugostiteljskih objekata. Poseban kuriozitet predstavljali su radovi o nazivima firmi u romanima niških književnika, budući da su u književnopoetskom kontekstu dobijali dodatnu umetničku konotaciju. U jednom od referata ukazano je na mogućnost upotrebe ove terminologije u nastavi srpskog kao stranog jezika – u funkciji ostvarivanja interkulturalnosti i plastičnijeg dočaravanja ambijenta grada Niša. Pokazalo se da je reklama intertekstualni, sveobuhvatan multimedijalni diskurs, te da multimodalna forma reklamnih poruka u sinergiji različitih kodova predstavlja zanimljivu, ali veoma kompleksnu kreaciju, koja se opire tradicionalnoj funkcionalnostilskoj klasifikaciji i kodifikaciji. Stilogenost jezičkih jedinica, imaginacija i inspiracija u kreiranju naziva proizvoda i firmi, odslikava toplinu i predusretljivost grada na jugu Srbije, ali i snalažljivost niških trgovaca da biranim reklamnim jezikom privuku pažnju kupaca i konzumenata. Novina u odnosu na minule epohe u pogledu oglašavanja i imenovanja firmi i proizvoda jeste u tome što je duh orijenta ustuknuo pred naletom anglizacije (globalizacije), a duh socijalizma poklekao pred naletom liberalnog kapitalizma, koji se najdirektnije izražava manipulacijom jezičkih sredstava u jeziku reklama i primamljivim nazivima proizvoda namenjenih tržištu.
Nakon diskusije, prof. dr Marina Janjić zaključila je, između ostalog, da na okruglom stolu novosaopšteni jezički nalazi iniciraju dalja istraživanja i otvaraju nova pitanja i teme, jer su jezička sinhronijska i dijahronijska ispitivanja beskrajno lingvističko prostranstvo, u kome se „ogleda” društveno-istorijska stvarnost grada Niša. U pogledu naučne opravdanosti i prvih rezultata ovog naučnog skupa, prof. dr Marina Janjić je iznela ocenu da je, zahvaljujući originalnosti tema i pristupa, svrsishodnim metodološkim postupanjima i ostvarenim nalazima, okrugli sto posvećen nazivima niških firmi i jeziku reklama opravdao naučna očekivanja i bio još jedna potvrda uspešne realizacije projekta Govorni i standardni jezik javne komunikacije u Nišu.
Vest preuzeta sa stranice OGRANAK SANU U NIŠU.
U okviru 2. književne manifestacije „Dragoslavljev venac” 19. novembra, u sali Osnovne muzičke škole „Dušan Skovran” u Ćupriji, u čast književnika i akademika Dragoslava Mihailovića, održano je predavanje na temu „Dragoslav Mihailović – očima dijalektologa”. Predavanje je održala profesor doktor Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.
Predavanju su prisustvovali profesori i učenici osnovnih i srednjih škola, kao i poštovaoci dela akademika Dragoslava Mihailovića.
Ovo je samo deo skromnog doprinosa čuvanju uspomena na život i stvaralački rad Dragoslava Mihailovića, akademika i književnika koji je kroz svoja dela proslavio svoj rodni kraj čime je Ćuprija zauzela važno mesto u srpskoj kulturi.
Vest preuzeta sa portala https://www.horreummargiinfo.rs/2-knjizevna-manifestacija-dragoslavljev-venac-odrzano-predavanje-dragoslav-mihailovic-ocima-dijalektologa/ (gde možete videti više fotografija sa predavanja).
Na Izbornoj skupštini SANU, održanoj 7. novembra 2024. godine, dr Marta Bjeletić
izabrana je za dopisnog člana SANU.
Na svečanosti povodom obeležavanja Dana Srpske akademije nauka i umetnosti,
održanoj 19. novembra 2024. godine, novoprimljenim dopisnim članovima SANU
uručene su povelje o članstvu i znak SANU.
Saradnici Instituta za srpski jezik SANU učestvovali su 13. 11. 2024. g. na međunarodnoj konferenciji časopisa „Novorečje“ i Filološkog društva „Reči“ Nove reči na društvenim medijima.
Konferencija je održana u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.
Dr Stana Ristić, naučni savetnik Instituta u penziji, kao plenarni govornik izložila je referat pod nazivom Neka zapažanja o najnovijim rečima u srpskom jeziku.
Referate su sa Instituta za srpski jezik SANU imali još i: dr Jovana Jovanović (Bodišejming i ejdžizam ili bodipozitiv? – Nove reči na društvenim mrežama kao pokazatelji stereotipa i vrednosti u srpskoj lingvokulturi), dr Vanja Miljković (Tvorbeni potencijal reči kojima se imenuju društvene mreže u savremenom srpskom jeziku), dr Milica Božić Sinčuk (Kulinarska leksika u rečnicima novih reči), dr Bojana Tomić (Nove reči u slovenskim jezicima na društvenim medijima – leksika parfimerstva), dr Đorđe Otašević (Novi feminativi u srpskom javnom diskursu (na primeru foruma na internetu)), dr Jovana Šćepović (Nove reči u slovenskim jezicima na društvenim medijima – leksika društvene mreže Linkedin).
Pokretači konferencije i urednici tematskog bloka su prof. Dejan Ajdačić i dr Ivana Lazić Konjik, a moderatori su bili dr Slobodan Novokmet, dr Bojana Tomić i dr Milica Božić Sinčuk.
Ceo program konferencije možete videti na ovoj ADRESI.
Na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru održana je Međunarodna naučna konferencija „Srpski jezik i srpska književnost od srednjeg veka do danas” od 2. do 3. novembra 2024. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije i uz finansijsku podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Ministarstva kulture Republike Srbije, Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića, darodavaca i sponzora.
Konferencija je okupila preko 90 učesnika iz zemlje i inostranstva, među kojima i saradnike Instituta za srpski jezik SANU.
Saradnici Instituta za srpski jezik SANU izlagali su svoje referate prvog dana, 2. novembra 2024. godine. Sa Odseka za lingvistička istraživanja savremenog srpskog jezika i izradu Rečnika SANU učestvovala su četiri saradnika: dr Marija Đinđić i dr Vladan Jovanović (u koautorstvu sa dr Natašom Vulović Emonts) sa referatom Nadgrobni natpisi na groblju kraj Petrove crkve u svetlu filoloških istraživanja srpskih i istorijskih nekropola i dr Bojana Tomić i mr Marija Milosavljević Todorović sa referatom Jezičke karakteristike u romanu Ožiljci Zorana G. Jeremića. Sa Dijalektološkog odseka učestvovala su isto četiri saradnika: dr Dragana Radovanović (u koautorstvu sa dr Stanislavom Stankovićem sa Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici) sa referatom Konture glasova ć i ӡ u srpskim narodnim govorima, dr Mirjana Petrović-Savić (u koautorstvu sa msr Jovanom Todorić sa Odseka za digitalizaciju) sa referatom Onomastička ispitivanja na terenu jugozapadne Srbije prema podacima Odbora za onomastiku SANU, dr Brankica Marković sa referatom O objavljenoj dijalekatskoj građi sa prostora jugozapadne Srbije – pregled i rezultati dosadašnjih i pravci budućih istraživanja i dr Zoran Simić sa referatom Govori jugozapadne Srbije i dijalekatsko okruženje: upotreba ciljno-namenske konstrukcije ZA + genitiv. Sa Odseka za standardni jezik učestvovale su dve saradnice – dr Marina Nikolić i dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk predstavile su svoj referat pod nazivom Apstraktni koncepti u zagonetkama Elme i Enesa Halilovića.
Konferencija „Javni diskurs u Srbiji“, pod pokroviteljstvom Fonda za nauku Republike Srbije (programa IDEJE) i Instituta za srpski jezik SANU, održala se 1. novembra 2024. godine u prostorijama Instituta za srpski jezik SANU.
Na konferenciji je izloženo 26 referata, a uživo i preko platforme Zum učestvovalo je ukupno 30 učesnika iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Banjaluke i Nikšića.
Konferencijom su pokrivene različite teme upotrebe jezika u javnom diskursu, od morfoloških, sintaksičkih i ortoepskih pitanja u medijima, preko pravopisnih, stilskih i dr. jezičkih osobenosti internet portala do tema oblikovanja javnog mnjenja kroz (zlo)upotrebu različitih jezičkih i komunikacionih modela.
Sa Instituta za srpski jezik SANU na konferenciji su svoje referate izlagali: msr Miljana Čopa i msr Jovana Ivaniš (Vrednosni sudovi govornikâ o načinu izgovora pojedinih reči u standardnom srpskom jeziku), prof. dr Marina Nikolić (Sintaksičke promene u srpskom javnom diskursu), dr Đorđe Otašević (Neetički (manipulativni) eufemizmi u srpskom javnom diskursu), dr Jovana Jovanović (Koncept nedođije u srpskom javnom diskursu), dr Slobodan Novokmet (Strategije grafičkog i drugog „prikrivanja” tabu reči u srpskom javnom diskursu), dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk (O predstavljanju žena u srpskom medijskom diskursu), dr Bojana Tomić (Sve pršti od prštanja – upotreba glagola prštati u naslovima elektronskih medija), dr Vanja Miljković (Konceptualizacija političkog protivnika – pojmovni mehanizmi i jezičke strategije), msr Janko Ivanović (Glagol dati i njegovi derivati u javnom diskursu), msr Milica Rabrenović (Samopromocija u medijskim naslovima tokom predizborne kampanje 2023. godine).
Svi referati će u vidu naučnih radova biti objavljeni u istoimenom zborniku do kraja tekuće godine.
Program konferencije možete videti na sledećoj ADRESI.
Dr Jelena Janković je 25. oktobra 2024. godine učestvovala na naučnoj konferenciji „System Bibliografii Językoznawstwa Slawistycznego iSybislaw: wczoraj – dziś – jutro“ u Institutu za slavistiku Poljske akademije nauka, sa referatom Serbskie czasopismo językoznawcze Naš jezik w bibliograficznej bazie iSybislaw.
Dana 24. oktobra 2024. godine, s početkom u 10 časova, u Svečanoj sali sa ogledalima u Palati Stašica u Varšavi (Poljska) svečano je obeleženo 70 godina postojanja Instituta za slavistiku Poljske akademije nauka. Goste je pozdravila dr Malgožata Kasner (Małgorzata Kasner), zamenik direktora za opšte poslove i predsednik Odbora za obeležavanje jubileja 70-godišnjice Instituta za slavistiku. Potom su usledila obraćanja: prof. dr Eve Golahovske (Ewa Golachowska), direktora Instituta za slavistiku PAN, prof. dr Karoline Bjelenjin Lenčovske (Karolina Bielenin-Lenczowska), zamenika direktora za nauku, kao i dr Dorote Lešnjevske (Dorota Leśniewska), rukovodioca izdavačke delatnosti Instituta za slavistiku PAN. One su govorile o postignućima Instituta, ali i o raznim preprekama koje su uspešno prevaziđene. Gost jubileja, dr Maćej Gdula (Maciej Gdula), zamenik ministra u Ministarstvu nauke i visokog obrazovanja, naglasio je značaj slavističkih istraživanja u kontekstu savremenih i budućih izazova. Potom se zvanicama obratio prof. dr Andžej Buko (Andrzej Buko), dekan Fakulteta za humanističke i društvene nauke Poljske akademije nauka.
Nakon pozdravnih reči i svečanog otvaranja održana je naučna debata pod naslovom „Slavistička istraživanja u odnosu na društveno‑kulturne krize i izazove savremenog doba“. Jubilej je zaokružen gala programom, koji je otpočeo u 16 časova, uz ansambl za staru muziku „La Tempesta“. Predsednik Poljske akademije nauka dr Marek Konaževski (Marek Konarzewski) uručio je, nakon svečanog govora, ordene Krst zasluga i medalje zaposlenima u Institutu za predan dugogodišnji rad u toj instituciji. Na kraju se prof. dr Ana Zjelinjska (Anna Zielińska), predsednik Naučnog saveta i direktor Instituta u periodu 2015–2023, zahvalila zaposlenima koji su bili posebno zaslužni za razvoj Instituta i odala je priznanje onima koji su organizovali besplatne kurseve ukrajinskog i poljskog jezika u periodu 2022–2024. godine. Nakon gala programa održan je svečani koktel.
U petak, 25. oktobra 2024. godine, posle promocije zbornika radova Pastirska leksika prizrensko-timočkih govora u Ogranku SANU u Nišu, organizovana je i druga promocija – u Centru za turizam, kulturu i sport Svrljig.
Zbornik predstavlja rezultat rada na projektu O-33-23 Pastirska / stočarska leksika prizrensko-timočkih govora, koji od 2023. godine zajednički realizuju Ogranak SANU u Nišu i Institut za srpski jezik SANU. Koordinator ovog projekta je akademik Aleksandar Loma, rukovodilac prof. dr Sofija Miloradović, naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU, konsultant prof. dr Nedeljko Bogdanović, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu (u penziji), organizator projektnih aktivnosti je dr Ana Savić-Grujić, viši naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU, dok istraživački tim čini većinski deo saradnika Dijalektološkog odseka Instituta. Recenzenti zbornika bili su akademik Jasmina Grković-Mejdžor i dopisni član SANU Ljubinko Radenković.
Prisutne je najpre pesmom pozdravila Milena Ristić, izvođač tradicionalnih etno-pesama, koja je u daljem programu preuzela ulogu moderatora.
Uvodnu reč je dao Miroslav Marković, predsednik opštine Svrljig, koji je srdačno pozdravio prisutne i iskazao zadovoljstvo i zahvalnost što se promocija jednog ovako značajnog zbornika održava u Svrljigu. Govorio je i o uspešnoj saradnji s prof. dr Nedeljkom Bogdanovićem i poželeo da se ona i nadalje razvija u tom duhu.
Domaćine, publiku i učesnike promocije pozdravio je i dopisni član SANU Vlada Veljković, predsednik Komisije za rukovođenje radom Ogranka SANU u Nišu, ističući osnove rada Ogranka i rezultate saradnje s Institutom za srpski jezik SANU. Obrazložio je da se druga promocija zbornika organizuje u Svrljigu upravo stoga što je Svrljig jedan od centara prizrensko-timočke dijalekatske oblasti, središte nadaleko poznatog pastirsko-stočarskog kraja, danas i važan opštinski centar, a, osim toga, mesto iz koga je – rođen u svrljiškom selu Bučum – uzrastao prof. dr Nedeljko Bogdanović.
Prof. dr Dragan Žunić, koordinator aktivnosti u Ogranku SANU u Nišu, predstavio je gostima Memorijalnu postavku „Prof. dr Sreten Petrović (1940–2022)”, u okviru Centra za turizam, kulturu i sport Svrljig, unutar koje je i održana promocija, i podvukao značaj saradnje dvojice znamenitih Svrljižana, profesora Petrovića i profesora Bogdanovića, u poznatoj Etno-kulturološkoj radionici Svrljig.
Prof. dr Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik SANU, rukovodilac projekta Pastirska / stočarska leksika prizrensko-timočkih govora i član Uređivačkog odbora, govorila je o osnovnim postavkama ovog naučnoistraživačkog projekta i rezultatima rada predstavljenim u zborniku, kao i o budućim planovima za rad. Njeno izlaganje obeležilo je podsećanje na prvi susret s profesorom Nedeljkom Bogdanovićem i na početke njihove dugogodišnje naučne i prijateljske saradnje.
Posebno zadovoljstvo gostima priredio je Milan Ristić, kolekcionar narodnih nošnji, predstavivši narodne nošnje iz svrljiškog kraja, među kojima je bila i tradicionalna nošnja pastira.
Dr Ana Savić-Grujić, viši naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU i organizator projektnih aktivnosti, govorila je o počecima rada na proučavanju pastirske leksike. Prisutnima je na osnovu jedne lingvističke karte ukazala na bogatstvo leksičkih jedinica za imenovanje pastirske kape.
Milena Ristić je još jednom etno-pesmom obeležila kraj promocije.
Na kraju, ljubazni domaćini gostima su priredili posebno iznenađenje, spremivši belmuž – tradicionalni pastirski specijalitet, koji se vekovima priprema u svrljiškom kraju.
Vest preuzeta sa https://www.ogranaknis.sanu.ac.rs/promocija-zbornika-pastirska-leksika-prizrensko-timockih-govora-u-svrljigu/.
U petak, 25. oktobra 2024. godine, u Ogranku SANU u Nišu održana je promocija zbornika radova Pastirska leksika prizrensko-timočkih govora. Zbornik predstavlja rezultat rada na projektu O-33-23 Pastirska / stočarska leksika prizrensko-timočkih govora, koji od 2023. godine zajednički realizuju Ogranak SANU u Nišu i Institut za srpski jezik SANU.
Koordinator ovog projekta je akademik Aleksandar Loma, rukovodilac prof. dr Sofija Miloradović, naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU, konsultant prof. dr Nedeljko Bogdanović, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu (u penziji), organizator projektnih aktivnosti je dr Ana Savić-Grujić, viši naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU, dok istraživački tim čini većinski deo saradnika Dijalektološkog odseka Instituta. Recenzenti zbornika bili su akademik Jasmina Grković-Mejdžor i dopisni član SANU Ljubinko Radenković.
Učesnike promocije i publiku najpre je pozdravio dopisni član SANU Vlada Veljković, predsednik Komisije za rukovođenje radom Ogranka SANU u Nišu, ističući osnove rada Ogranka i izuzetno dobru saradnju s Institutom za srpski jezik SANU na različitim planovima.
O samom zborniku prvi je govorio akademik Aleksandar Loma, u svojstvu glavnog urednika zbornika i koordinatora projekta. Izlaganje je započeo rečima prof. dr Nedeljka Bogdanovića o stočarskom leksičkom fondu koji je nastajao vekovima, a sada se pod uticajem društvenih promena „nesrazmerno brzo predaje zaboravu”. Akademik Aleksandar Loma je u uvodnoj reči pre svega istakao zasluge i zalaganja prof. dr Nedeljka Bogdanovića. Potom je govorio o trodelnoj strukturi zbornika i prisutne kratko upoznao sa njegovim sadržajem. Istakao je da Zbornik, osim Predgovora i Uvoda urednika prof. dr Nedeljka Bogdanovića, obuhvata 14 autorskih i koautorskih referata koji donose analitička promišljanja, metodološke postavke i pregledna saznanja o mnogim jezičkim relevantnostima iz domena pastirstva, kao i značajan prilog u vidu popisa radova u vezi s pastirskom leksikom: I (Neka pitanja strukture pastirske leksike prizrensko-timočkih govora) Nedeljko Bogdanović, Sofija Miloradović, Osnovne postavke naučnoistraživačkog projekta Pastirska leksika prizrensko-timočkih govora, Sofija Miloradović i Sandra Savić, Nazivi za stoku prema vremenu mlađenja i uzrastu, Biljana Savić i Zoran Simić, O nekim pridevima sa značenjem osobina kod životinja u prizrensko-timočkim govorima, Marina Jurišić, Nazivi za crnu ovcu u prizrensko-timočkim govorima, Miljana Čopa, Lekseme za označavanje psa: realema Canis familiaris u prizrensko-timočkim govorima, Zoran Simić, Leksika mleka i prerade mleka u prizrensko-timočkim govorima, Ana Savić-Grujić, Sandra Savić, Odeća i obuća pastira u govorima prizrensko-timočke dijalekatske oblasti; II (Jezički folklor, igre) Tanja Milosavljević, Pastirska leksika prizrensko-timočkih govora u pastirskom folkloru, Nedeljko Bogdanović, Iz pastirskog jezičkog folklora jugoistočne Srbije, Nina Aksić, Pastirske igre i čobanska nadmetanja na prizrensko-timočkom govornom području; III (Paralele – prizrensko-timočki govori i druga područja) Jovana Bojović Joksimović, Pastirska leksika prizrensko-timočkih govora u širem kontekstu, Golub Jašović, Dušan Stefanović, Izazovi i ograničenja jedne leksikografske paralele – Nazivi za mleko i mlečne proizvode u selima Aleksinačkog Pomoravlja i Pećkog Podgora, (Bibliografski prilog) Sandra Savić, Bibliografija radova u vezi s pastirskom leksikom.
Na promociji je govorio i dopisni član SANU Ljubinko Radenković, recenzent zbornika. Ukazavši prvenstveno na značaj saradnje Instituta sa Ogrankom na organizaciji naučnih projekata i realizaciji različitih naučnih aktivnosti, iskazao je i lično zadovoljstvo što ima priliku da govori o zborniku i višedecenijskoj saradnji s prof. dr Nedeljkom Bogdanovićem. Na kraju, pročitao je svoju pesmu koja se semantičkim sadržajem uklapa u tematiku zbornika, a što je izlaganju dalo toplu lirsku notu, inače posebno dragu prof. Bogdanoviću.
Prof. dr Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik SANU i rukovodilac projekta, najpre je srdačno pozdravila kolege s Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu i čestitala im Dan Fakulteta. Potom je u ime projektnog tima i svoje lično ime zahvalila Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Ogranku SANU u Nišu i Naučnom veću Instituta za srpski jezik SANU, glavnom uredniku akademiku Aleksandru Lomi, recenzentima koji su Odeljenju jezika i književnosti SANU preporučili rukopis za objavljivanje – akademiku Jasmini Grković-Mejdžor i dopisnom članu SANU Ljubinku Radenkoviću, te članovima Uređivačkog odbora – profesorima Slobodanu Remetiću, Mati Pižurici, Žarku Bošnjakoviću, Radivoju Mladenoviću i Golubu Jašoviću, kao i recenzentima navedenim na početku knjige. Istakla je da su svi pomenuti svojim prilježnim čitanjem zbornika i dragocenim sugestijama znatno doprineli njegovom kvalitetu.
Izlaganje prof. dr Sofije Miloradović bilo je naslovljeno na sledeći način i tako strukturirano: O jednom projektu, jednom zborniku i jednom uredniku. Govoreći o projektu, koji je prihvaćen na sednici Odbora održanoj 26. decembra 2022. godine, istakla je da se on temom – „terminološki sistem jednog značajnog segmenta tradicionalne privrede i kulture – stočarenja, tj. pastirskog zanimanja” i strukturom naslanja na prethodna istraživanja u okviru Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Niš, a od 2016. godine u okviru Ogranka SANU u Nišu. Naime, ovim projektom predviđeno je sledeće: (1) prikupiti građu sa terena prizrensko-timočkih govora, gde je stočarstvo, poglavito pastirsko, planinsko, nekada bilo jedna od dveju osnovnih privrednih delatnosti, (2) proučiti sakupljenu građu, (3) dovesti je u vezu sa istovrsnom leksikom sa šireg područja srpskog jezika, (4) obraditi je po temama koje građa ponudi, te (5) sačiniti zbornik radova, rečnik i atlas. Govoreći o stočarstvu, koje je pored ratarstva najraširenija oblast privredne delatnosti na selu, prof. dr Sofija Miloradović je naglasila da su istorijske i društveno-ekonomske promene uticale na to da se i ovaj terminosistem u jezičkom i kulturnom smislu uglavnom svodi samo na sećanja i ostatke nekadašnje žive delatne prakse seoskog stanovništva. Značaj zbornika ogleda se pre svega u tome što tekstovi u okviru pastirskog terminosistema donose imenovanja entiteta iz oblasti materijalne, duhovne i socijalne kulture, a posredno i obilje korisnih etnoloških podataka. U trećem segmentu izlaganja iskazana je duboka zahvalnost profesoru Nedeljku Bogdanoviću na više no dobro pripremljenom terenu za rad na proučavanju pastirske leksike, te na osmišljavanju strukture ovog zbornika, datim smernicama, sugestijama i primedbama. Na kraju izlaganja dr Sofija Miloradović nije želela da izostavi ličnu notu, te je prisutne upoznala sa sadržinom poslednjeg pisma koje joj je uputio prof. Bogdanović.
Dr Ana Savić-Grujić je pozdravila prisutne zahvalivši na prilici da govori kao organizator projektnih aktivnosti. Naznačila je da višegodišnja kontinuirana istraživanja i rezultati iz njih proizašli čine dobru osnovu za dalja proučavanja pastirske leksike, među kojima se primarno izdvaja izrada Atlasa pastirske leksike prizrensko-timočkih govora, novi projektni zadatak Dijalektološkog odseka Instituta za srpski jezik SANU prihvaćen u planu rada Ogranka SANU u Nišu. S obzirom na to da su u središtu istraživačke pažnje prvenstveno aspekti pastirenja koji donose saznanja u vezi s ovčarstvom – s uzgojem ovaca, prostorom i prostorijama za boravak pastira i stada, preradom mleka, te različitom opremom koju pastiri koriste, izdvojila je pojedine realije koje su predstavljene u zborniku ili ranijim istraživanjima, a za koje u terenskoj građi postoje različita imenovanja, te predstavljaju potencijalno dobar materijal za lingvističke karte. Kartografisanjem pastirske leksike, pored geografskog rasprostiranja, ukazaće se i na pravce razvoja ove leksike kao jezičkog svedočanstva jedne privredne delatnosti. Zaključno, izrada Atlasa pastirske leksike prizrensko-timočkih govora predstavljaće krunu dosadašnjeg proučavanja pastirske leksike i dati mu neophodnu geografsku perspektivu.
Na kraju promocije je dr Nina Aksić, viši naučni saradnik Etnografskog instituta SANU i jedan od autora priloga za Zbornik, pročitala nekoliko kraćih pesama iz folklorne zbirke Etnografskog instituta SANU, koja sadrži oko 20.000 pesama prikupljanih od 1947. godine do sredine sedamdesetih godina HH, a koje se temom uklapaju u temu predstavljanog zbornika, ali su zapravo odraz društveno-političkog perioda u kome su nastajale i prema kome su upodobljavane.
U diskusiji je bilo reči o značaju leksikona kao kondenzata kultura i izvora motiva i građe poetskih i drugih stvaralačkih poduhvata, a davani su predlozi i obrazlagane mogućnosti za objavljivanje sabranih, odnosno odabranih dela prof. dr Nedeljka Bogdanovića, u okviru širih projekata izdavanja dela znamenitih istraživača, naučnika i stvaralaca Niša.
Vest preuzeta sa https://www.ogranaknis.sanu.ac.rs/promocija-zbornika-pastirska-leksika-prizrensko-timockih-govora/.
Nagrada za izdavački poduhvat 2024. godine na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga dodeljena je ravnopravno za pet knjiga iz edicije Popularna lingvistika izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada koje su objavljene ove godine: Tursko-srpski rečnik poslovica i izreka Marije Đinđić i Nataše Vulović Emonts, Prečnik stranim rečima i izrazima Milana Obradovića, O jeziku, rode Boška Lomovića, Jezičke raskrsnice Jasne Obradović i Rečnik interneta i digitalne komunikacije – englesko-srpski Lazara Boškovića.
Institut za srpski jezik SANU je suizdavač Tursko-srpskog rečnika poslovica i izreka, čiji su autori Marija Đinđić i Nataša Vulović Emonts, saradnici Instituta. U nagrađenoj ediciji objavljivali su tokom prethodnih godina istaknute monografske publikacije i drugi saradnici Instituta za srpski jezik SANU.
Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici održana je Međunarodna naučna konferencija „Istorija, kultura, identitet” od 17. do 19. oktobra 2024. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, Ministarstva prosvete i Kancelarije za Kosovo i Metohiju Republike Srbije.
Konferencija je okupila preko 200 naučnika iz zemlje i inostranstva, među njima i pet saradnika Instituta za srpski jezik SANU.
Prvog dana skupa iz Instituta za srpski jezik SANU učestvovale su dr Ružica Levuškina, viši naučni saradnik, sa referatom Terminološka leksika u službama i žitijima prepodobnomučenika Grigorija Pećkog i Vasilija Pećkog, i dr Mirjana Gočanin, naučni saradnik, sa referatom Semantičko-tvorbena analiza leksike u Pravoslavnom pojmovniku za početnike.
Drugog dana skupa učestvovale su dr Jovana Bojović Joksimović, naučni saradnik, koja je izložila referat Doprinos dijalektologa Instituta za srpski jezik SANU sintaksičko-semantičkim istraživanjima narodnih govora Kosova i Metohije, prof. dr Dragana Radovanović (i koautor Jovana Jovanović) sa referatom O kosovskometohijskim govorima u kontekstu južnog poddijalekta kosovsko-resavskog dijalekta, kao i prof. dr Marina Nikolić koja je predstavila referat Uticaj engleskog jezika na srpski iz perspektive identiteta.
U nedelju, 20. oktobra 2024. godine, na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu održana je promocija dvaju etimoloških rečnika:
1) Etimološki rečnik srpskog jezika 4 (Bl-Blj), A. Loma (urednik), Marija Vučković, Jelena Janković, Maja Kalezić, Orsat Ligorio, Sonja Manojlović, Željko Stepanović, Ana Španović (autori), Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, Institut za srpski jezik SANU, 2023.
2. Priručni etimološki rečnik srpskog jezika 1 (A–J), A. Loma (urednik), M. Bjeletić, J. Vlajić-Popović, A. Loma, S. Petrović (autori), Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 2023.
Prisutne je pozdravila dr Marta Bjeletić, rukovodilac Etimološkog odseka, i ukratko ih upoznala s njegovom delatnošću. O četvrtoj svesci ERSJ govorio je akademik Aleksandar Loma, a o prvom tomu PERSJ – akademik Jasmina Grković-Mejdžor. Na kraju promocije pomenuta je i aktivnost saradnika Odseka na popularizaciji etimologije kao nauke – podsećanjem na knjigu Jasne Vlajić-Popović Rečite reči i prikazivanjem nekoliko objava na instagram-stranici Instituta u okviru akcije Iz pera etimologa.
Saradnici Instituta za srpski jezik SANU dr Slobodan Novokmet i dr Milica Božić Sinčuk učestvovali su na 16. simpozijumu Andrićevo pismo, koji je održan na Univerzitetu Karl Franc u Gracu (Karl-Franzens-Universität Graz) od 17. do 19. oktobra 2024. godine, na stogodišnjicu Andrićevog doktorata u ovom gradu.
Milica Božić Sinčuk izlagala je rad Forme obraćanja u Andrićevim pismima Milici Babić, dok je Slobodan Novokmet izložio referat pod nazivom Slikovitost poredbenih konstrukcija u Prokletoj avliji Ive Andrića.
Učesnici skupa imali su prilike da posete i kuću u kojoj je Ivo Andrić živeo dok je radio u konzularnom odeljenju u Gracu tokom 2023. i 2024. godine, kao i bistu koja je postavljena njemu u čast ispred Instituta za lingvistiku.
U Andrićevom institutu u Višegradu 12. oktobra 2024. godine održan je naučni skup pod nazivom „Aktuelna pitanja istorije srpskog jezika”, koji je okupio vodeće stručnjake i profesore istorije srpskog (književnog i narodnog) jezika sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici, Nikšiću, Banjoj Luci i Istočnom Sarajevu.
Među ostalim učesnicima, Institut za srpski jezik SANU predstavljali su prof. dr Viktor Savić, koji je zajedno sa Nevenom Milosavljević izložio rad „Autograf Petra Cetinjskog”, i dr Ana Macanović sa referatom „O Srpskoj gramatici (1862) Dimitrija Čobića”.
