У Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу успешно је окончан трећи Лингвистички семинар за студенте српске филологије Методологија лингвистичких истраживања савременог српског језика. Семинар је реализован у периоду од 13. до 16. новембра 2024. године у Научно образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу под покровитељством Министарства просвете и Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
Програм семинара похађао је 31 студент из већине центара у земљи и региону на којима се студира српски језик. То су следећи факултети: Државни универзитет у Новом Пазару (Департман за филолошке науке), Филолошки факултет Универзитета у Београду, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филолошки факултет Универзитета Црне Горе, ФИЛУМ Крагујевац.
Програм и садржај радионица осмислили су сарадници Института за српски језик САНУ. Радионице су биле намењене усвајању знања, техника и метода истраживања модерних лингвистичких дисципина. Др Јована Јовановић руководила је радионицом из лингвокултурологије, др Тања Милосављевић је с полазницима обрађивала теме из етнолингвистике, др Вања Миљковић полазнике је упознао са приниципима истраживања у когнитивној лингвистици, док је др Светлана Слијепчевић Бјеливук била задужена за радионицу из анализе дискурса. Др Ана Шпановић обављала је обуку из етимологије (уз подршку др Јелене Јанковић), док је мср Миљана Чопа реализовала радионицу из урбане дијалектологије. Проф. др Марина Николић била је координатор семинара.
Семинар је употпуњен и предавањима из методологије научног рада. Уводно предавање одржала је др Јелена Јанковић, са темом Како се прави етимолошки речник, затим су предавања одржали проф. др Милош Ковачевић, са темом Реченица и исказ у савременом српском језику и мср Јована Иваниш са темом Фонетска истраживања – изазови и могућности.
У уторак, 19. новембра 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржан је округли сто Називи фирми и језик реклама привредних друштава у Нишу некад и сад. Округли сто је резултат рада на пројекту Огранка САНУ у Нишу О-25-20 Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу, чији је координатор академик Љубинко Раденковић, а руководилац др Марина Јањић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу.
Поздравне речи учесницима су упутили проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку САНУ у Нишу, проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ (чије је обраћање, због њене оправдане спречености да непосредно учествује у раду скупа, прочитано), као и проф. др Марина Јањић, у својству руководиоца пројекта, која је била и уводничар и модератор округлог стола.
Излагањем проф. др Марине Јањић, на тему Језик реклама – функционалностилистичка преиспитивања, округли сто је започео са радом. Уследила су излагања још дванаесторо учесника, чланова пројектног тима, док је додатно прочитано још једно саопштење, као допуна Програму. Сви радови су са различитих аспеката осветљавали језички састав назива фирми и проговарали о карактеристикама језика рекламних порука. Занимљиви и разноврсни реферати обухватили су различите језичке нивое и указали на важне карактеристике актуелне језичке слике нишких реклама, које на свој начин проговарају и о језичком наслеђу и о налету потрошачког конзумеризма. У једном реферату испитиван је проблем симболике боја и асоцијативног потенцијала лексема за боје у језику реклама, док су друга истраживања била усмерена ка морфолошким и, посебно, синтаксичким карактеристикама назива нишких фирми и брендова, примењен је компаративни приступ у анализи и тумачењу рекламних огласа за козметику у Нишу пре стотину година и данас, а анализиран је и језички састав нишких реклама у прошлости. Рефератима су обухваћена најразноврснија имена фирми у Нишу: називи вртића, школа, кафана, привредних организација, хотела и угоститељских објеката. Посебан куриозитет представљали су радови о називима фирми у романима нишких књижевника, будући да су у књижевнопоетском контексту добијали додатну уметничку конотацију. У једном од реферата указано је на могућност употребе ове терминологије у настави српског као страног језика – у функцији остваривања интеркултуралности и пластичнијег дочаравања амбијента града Ниша. Показало се да је реклама интертекстуални, свеобухватан мултимедијални дискурс, те да мултимодална форма рекламних порука у синергији различитих кодова представља занимљиву, али веома комплексну креацију, која се опире традиционалној функционалностилској класификацији и кодификацији. Стилогеност језичких јединица, имагинација и инспирација у креирању назива производа и фирми, одсликава топлину и предусретљивост града на југу Србије, али и сналажљивост нишких трговаца да бираним рекламним језиком привуку пажњу купаца и конзумената. Новина у односу на минуле епохе у погледу оглашавања и именовања фирми и производа јесте у томе што је дух оријента устукнуо пред налетом англизације (глобализације), а дух социјализма поклекао пред налетом либералног капитализма, који се најдиректније изражава манипулацијом језичких средстава у језику реклама и примамљивим називима производа намењених тржишту.
Након дискусије, проф. др Марина Јањић закључила је, између осталог, да на округлом столу новосаопштени језички налази иницирају даља истраживања и отварају нова питања и теме, јер су језичка синхронијска и дијахронијска испитивања бескрајно лингвистичко пространство, у коме се „огледа” друштвено-историјска стварност града Ниша. У погледу научне оправданости и првих резултата овог научног скупа, проф. др Марина Јањић је изнела оцену да је, захваљујући оригиналности тема и приступа, сврсисходним методолошким поступањима и оствареним налазима, округли сто посвећен називима нишких фирми и језику реклама оправдао научна очекивања и био још једна потврда успешне реализације пројекта Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу.
Вест преузета са странице ОГРАНАК САНУ У НИШУ.
U okviru 2. književne manifestacije „Dragoslavljev venac” 19. novembra, u sali Osnovne muzičke škole „Dušan Skovran” u Ćupriji, u čast književnika i akademika Dragoslava Mihailovića, održano je predavanje na temu „Dragoslav Mihailović – očima dijalektologa”. Predavanje je održala profesor doktor Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.
Predavanju su prisustvovali profesori i učenici osnovnih i srednjih škola, kao i poštovaoci dela akademika Dragoslava Mihailovića.
Ovo je samo deo skromnog doprinosa čuvanju uspomena na život i stvaralački rad Dragoslava Mihailovića, akademika i književnika koji je kroz svoja dela proslavio svoj rodni kraj čime je Ćuprija zauzela važno mesto u srpskoj kulturi.
Vest preuzeta sa portala https://www.horreummargiinfo.rs/2-knjizevna-manifestacija-dragoslavljev-venac-odrzano-predavanje-dragoslav-mihailovic-ocima-dijalektologa/ (gde možete videti više fotografija sa predavanja).
На Изборној скупштини САНУ, одржаној 7. новембра 2024. године, др Марта Бјелетић
изабрана је за дописног члана САНУ.
На свечаности поводом обележавања Дана Српске академије наука и уметности,
одржаној 19. новембра 2024. године, новопримљеним дописним члановима САНУ
уручене су повеље о чланству и знак САНУ.
Сарадници Института за српски језик САНУ учествовали су 13. 11. 2024. г. на међународној конференцији часописа „Новоречје“ и Филолошког друштва „Речи“ Нове речи на друштвеним медијима.
Конференција је одржана у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду уз подршку Министарства културе Републике Србије.
Др Стана Ристић, научни саветник Института у пензији, као пленарни говорник изложила је реферат под називом Нека запажања о најновијим речима у српском језику.
Реферате су са Института за српски језик САНУ имали још и: др Јована Јовановић (Бодишејминг и ејџизам или бодипозитив? – Нове речи на друштвеним мрежама као показатељи стереотипа и вредности у српској лингвокултури), др Вања Миљковић (Творбени потенцијал речи којима се именују друштвене мреже у савременом српском језику), др Милица Божић Синчук (Кулинарска лексика у речницима нових речи), др Бојана Томић (Нове речи у словенским језицима на друштвеним медијима – лексика парфимерства), др Ђорђе Оташевић (Нови феминативи у српском јавном дискурсу (на примеру форума на интернету)), др Јована Шћеповић (Нове речи у словенским језицима на друштвеним медијима – лексика друштвене мреже Линкедин).
Покретачи конференције и уредници тематског блока су проф. Дејан Ајдачић и др Ивана Лазић Коњик, а модератори су били др Слободан Новокмет, др Бојана Томић и др Милица Божић Синчук.
Цео програм конференције можете видети на овој АДРЕСИ.
На Државном универзитету у Новом Пазару одржана је Међународна научна конференција „Српски језик и српска књижевност од средњег века до данас” од 2. до 3. новембра 2024. године, под покровитељством Министарства просвете Републике Србије и уз финансијску подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација и Министарства културе Републике Србије, Задужбине краља Петра I Карађорђевића, дародаваца и спонзора.
Конференција је окупила преко 90 учесника из земље и иностранства, међу којима и сараднике Института за српски језик САНУ.
Сарадници Института за српски језик САНУ излагали су своје реферате првог дана, 2. новембра 2024. године. Са Одсека за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ учествовала су четири сарадника: др Марија Ђинђић и др Владан Јовановић (у коауторству са др Наташом Вуловић Емонтс) са рефератом Надгробни натписи на гробљу крај Петрове цркве у светлу филолошких истраживања српских и историјских некропола и др Бојана Томић и мр Марија Милосављевић Тодоровић са рефератом Језичке карактеристике у роману Ожиљци Зорана Г. Јеремића. Са Дијалектолошког одсека учествовала су исто четири сарадника: др Драгана Радовановић (у коауторству са др Станиславом Станковићем са Филозофског факултета у Косовској Митровици) са рефератом Контуре гласова ć и ӡ у српским народним говорима, др Мирјана Петровић-Савић (у коауторству са мср Јованом Тодорић са Одсека за дигитализацију) са рефератом Ономастичка испитивања на терену југозападне Србије према подацима Одбора за ономастику САНУ, др Бранкица Марковић са рефератом О објављеној дијалекатској грађи са простора југозападне Србије – преглед и резултати досадашњих и правци будућих истраживања и др Зоран Симић са рефератом Говори југозападне Србије и дијалекатско окружење: употреба циљно-наменске конструкције ЗА + генитив. Са Одсека за стандардни језик учествовале су две сараднице – др Марина Николић и др Светлана Слијепчевић Бјеливук представиле су свој реферат под називом Апстрактни концепти у загонеткама Елме и Енеса Халиловића.
Конференција „Јавни дискурс у Србији“, под покровитељством Фонда за науку Републике Србије (програма ИДЕЈЕ) и Института за српски језик САНУ, одржала се 1. новембра 2024. године у просторијама Института за српски језик САНУ.
На конференцији је изложено 26 реферата, а уживо и преко платформе Зум учествовало је укупно 30 учесника из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Бањалуке и Никшића.
Конференцијом су покривене различите теме употребе језика у јавном дискурсу, од морфолошких, синтаксичких и ортоепских питања у медијима, преко правописних, стилских и др. језичких особености интернет портала до тема обликовања јавног мњења кроз (зло)употребу различитих језичких и комуникационих модела.
Са Института за српски језик САНУ на конференцији су своје реферате излагали: мср Миљана Чопа и мср Јована Иваниш (Вредносни судови говорникâ о начину изговора појединих речи у стандардном српском језику), проф. др Марина Николић (Синтаксичке промене у српском јавном дискурсу), др Ђорђе Оташевић (Неетички (манипулативни) еуфемизми у српском јавном дискурсу), др Јована Јовановић (Концепт недођије у српском јавном дискурсу), др Слободан Новокмет (Стратегије графичког и другог „прикривања” табу речи у српском јавном дискурсу), др Светлана Слијепчевић Бјеливук (О представљању жена у српском медијском дискурсу), др Бојана Томић (Све пршти од прштања – употреба глагола прштати у насловима електронских медија), др Вања Миљковић (Концептуализација политичког противника – појмовни механизми и језичке стратегије), мср Јанко Ивановић (Глагол дати и његови деривати у јавном дискурсу), мср Милица Рабреновић (Самопромоција у медијским насловима током предизборне кампање 2023. године).
Сви реферати ће у виду научних радова бити објављени у истоименом зборнику до краја текуће године.
Програм конференције можете видети на следећој АДРЕСИ.
Др Јелена Јанковић је 25. октобра 2024. године учествовала на научној конференцији „System Bibliografii Językoznawstwa Slawistycznego iSybislaw: wczoraj – dziś – jutro“ у Институту за славистику Пољске академије наука, са рефератом Serbskie czasopismo językoznawcze Naš jezik w bibliograficznej bazie iSybislaw.
Дана 24. октобра 2024. године, с почетком у 10 часова, у Свечаној сали са огледалима у Палати Сташица у Варшави (Пољска) свечано је обележено 70 година постојања Института за славистику Пољске академије наука. Госте је поздравила др Малгожата Каснер (Małgorzata Kasner), заменик директора за опште послове и председник Одбора за обележавање јубилеја 70-годишњице Института за славистику. Потом су уследила обраћања: проф. др Еве Голаховске (Ewa Golachowska), директора Института за славистику ПАН, проф. др Каролине Бјелењин Ленчовске (Karolina Bielenin-Lenczowska), заменика директора за науку, као и др Дороте Лешњевске (Dorota Leśniewska), руководиоца издавачке делатности Института за славистику ПАН. Оне су говориле о постигнућима Института, али и о разним препрекама које су успешно превазиђене. Гост јубилеја, др Маћеј Гдула (Maciej Gdula), заменик министра у Министарству науке и високог образовања, нагласио је значај славистичких истраживања у контексту савремених и будућих изазова. Потом се званицама обратио проф. др Анджеј Буко (Andrzej Buko), декан Факултета за хуманистичке и друштвене науке Пољске академије наука.
Након поздравних речи и свечаног отварања одржана је научна дебата под насловом „Славистичка истраживања у односу на друштвено‑културне кризе и изазове савременог доба“. Јубилеј је заокружен гала програмом, који је отпочео у 16 часова, уз ансамбл за стару музику „La Tempesta“. Председник Пољске академије наука др Марек Конажевски (Marek Konarzewski) уручио је, након свечаног говора, ордене Крст заслуга и медаље запосленима у Институту за предан дугогодишњи рад у тој институцији. На крају се проф. др Ана Зјелињска (Anna Zielińska), председник Научног савета и директор Института у периоду 2015–2023, захвалила запосленима који су били посебно заслужни за развој Института и одала је признање онима који су организовали бесплатне курсеве украјинског и пољског језика у периоду 2022–2024. године. Након гала програма одржан је свечани коктел.
У петак, 25. октобра 2024. године, после промоције зборника радова Пастирска лексика призренско-тимочких говора у Огранку САНУ у Нишу, организована је и друга промоција – у Центру за туризам, културу и спорт Сврљиг.
Зборник представља резултат рада на пројекту О-33-23 Пастирска / сточарска лексика призренско-тимочких говора, који од 2023. године заједнички реализују Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ. Координатор овог пројекта је академик Александар Лома, руководилац проф. др Софија Милорадовић, научни саветник Института за српски језик САНУ, консултант проф. др Недељко Богдановић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу (у пензији), организатор пројектних активности је др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, док истраживачки тим чини већински део сарадника Дијалектолошког одсека Института. Рецензенти зборника били су академик Јасмина Грковић-Мејџор и дописни члан САНУ Љубинко Раденковић.
Присутне је најпре песмом поздравила Милена Ристић, извођач традиционалних етно-песама, која је у даљем програму преузела улогу модератора.
Уводну реч је дао Мирослав Марковић, председник општине Сврљиг, који је срдачно поздравио присутне и исказао задовољство и захвалност што се промоција једног овако значајног зборника одржава у Сврљигу. Говорио је и о успешној сарадњи с проф. др Недељком Богдановићем и пожелео да се она и надаље развија у том духу.
Домаћине, публику и учеснике промоције поздравио је и дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, истичући основе рада Огранка и резултате сарадње с Институтом за српски језик САНУ. Образложио је да се друга промоција зборника организује у Сврљигу управо стога што је Сврљиг један од центара призренско-тимочке дијалекатске области, средиште надалеко познатог пастирско-сточарског краја, данас и важан општински центар, а, осим тога, место из кога је – рођен у сврљишком селу Бучум – узрастао проф. др Недељко Богдановић.
Проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку САНУ у Нишу, представио је гостима Меморијалну поставку „Проф. др Сретен Петровић (1940–2022)”, у оквиру Центра за туризам, културу и спорт Сврљиг, унутар које је и одржана промоција, и подвукао значај сарадње двојице знаменитих Сврљижана, професора Петровића и професора Богдановића, у познатој Етно-културолошкој радионици Сврљиг.
Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, руководилац пројекта Пастирска / сточарска лексика призренско-тимочких говора и члан Уређивачког одбора, говорила је о основним поставкама овог научноистраживачког пројекта и резултатима рада представљеним у зборнику, као и о будућим плановима за рад. Њено излагање обележило је подсећање на први сусрет с професором Недељком Богдановићем и на почетке њихове дугогодишње научне и пријатељске сарадње.
Посебно задовољство гостима приредио је Милан Ристић, колекционар народних ношњи, представивши народне ношње из сврљишког краја, међу којима је била и традиционална ношња пастира.
Др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и организатор пројектних активности, говорила је о почецима рада на проучавању пастирске лексике. Присутнима је на основу једне лингвистичке карте указала на богатство лексичких јединица за именовање пастирске капе.
Милена Ристић је још једном етно-песмом обележила крај промоције.
На крају, љубазни домаћини гостима су приредили посебно изненађење, спремивши белмуж – традиционални пастирски специјалитет, који се вековима припрема у сврљишком крају.
Вест преузета са https://www.ogranaknis.sanu.ac.rs/promocija-zbornika-pastirska-leksika-prizrensko-timockih-govora-u-svrljigu/.
У петак, 25. октобра 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је промоција зборника радова Пастирска лексика призренско-тимочких говора. Зборник представља резултат рада на пројекту О-33-23 Пастирска / сточарска лексика призренско-тимочких говора, који од 2023. године заједнички реализују Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ.
Координатор овог пројекта је академик Александар Лома, руководилац проф. др Софија Милорадовић, научни саветник Института за српски језик САНУ, консултант проф. др Недељко Богдановић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу (у пензији), организатор пројектних активности је др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, док истраживачки тим чини већински део сарадника Дијалектолошког одсека Института. Рецензенти зборника били су академик Јасмина Грковић-Мејџор и дописни члан САНУ Љубинко Раденковић.
Учеснике промоције и публику најпре је поздравио дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, истичући основе рада Огранка и изузетно добру сарадњу с Институтом за српски језик САНУ на различитим плановима.
О самом зборнику први је говорио академик Александар Лома, у својству главног уредника зборника и координатора пројекта. Излагање је започео речима проф. др Недељка Богдановића о сточарском лексичком фонду који је настајао вековима, а сада се под утицајем друштвених промена „несразмерно брзо предаје забораву”. Академик Александар Лома је у уводној речи пре свега истакао заслуге и залагања проф. др Недељка Богдановића. Потом је говорио о троделној структури зборника и присутне кратко упознао са његовим садржајем. Истакао је да Зборник, осим Предговора и Увода уредника проф. др Недељка Богдановића, обухвата 14 ауторских и коауторских реферата који доносе аналитичка промишљања, методолошке поставке и прегледна сазнања о многим језичким релевантностима из домена пастирства, као и значајан прилог у виду пописа радова у вези с пастирском лексиком: I (Нека питања структуре пастирске лексике призренско-тимочких говора) Недељко Богдановић, Софија Милорадовић, Основне поставке научноистраживачког пројекта Пастирска лексика призренско-тимочких говора, Софија Милорадовић и Сандра Савић, Називи за стоку према времену млађења и узрасту, Биљана Савић и Зоран Симић, О неким придевима са значењем особина код животиња у призренско-тимочким говорима, Марина Јуришић, Називи за црну овцу у призренско-тимочким говорима, Миљана Чопа, Лексеме за означавање пса: реалема Canis familiaris у призренско-тимочким говорима, Зоран Симић, Лексика млека и прераде млека у призренско-тимочким говорима, Ана Савић-Грујић, Сандра Савић, Одећа и обућа пастира у говорима призренско-тимочке дијалекатске области; II (Језички фолклор, игре) Тања Милосављевић, Пастирска лексика призренско-тимочких говора у пастирском фолклору, Недељко Богдановић, Из пастирског језичког фолклора југоисточне Србије, Нина Аксић, Пастирске игре и чобанска надметања на призренско-тимочком говорном подручју; III (Паралеле – призренско-тимочки говори и друга подручја) Јована Бојовић Јоксимовић, Пастирска лексика призренско-тимочких говора у ширем контексту, Голуб Јашовић, Душан Стефановић, Изазови и ограничења једне лексикографске паралеле – Називи за млеко и млечне производе у селима Алексиначког Поморавља и Пећког Подгора, (Библиографски прилог) Сандра Савић, Библиографија радова у вези с пастирском лексиком.
На промоцији је говорио и дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, рецензент зборника. Указавши првенствено на значај сарадње Института са Огранком на организацији научних пројеката и реализацији различитих научних активности, исказао је и лично задовољство што има прилику да говори о зборнику и вишедеценијској сарадњи с проф. др Недељком Богдановићем. На крају, прочитао је своју песму која се семантичким садржајем уклапа у тематику зборника, а што је излагању дало топлу лирску ноту, иначе посебно драгу проф. Богдановићу.
Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ и руководилац пројекта, најпре је срдачно поздравила колеге с Филозофског факултета Универзитета у Нишу и честитала им Дан Факултета. Потом је у име пројектног тима и своје лично име захвалила Српској академији наука и уметности, Огранку САНУ у Нишу и Научном већу Института за српски језик САНУ, главном уреднику академику Александру Ломи, рецензентима који су Одељењу језика и књижевности САНУ препоручили рукопис за објављивање – академику Јасмини Грковић-Мејџор и дописном члану САНУ Љубинку Раденковићу, те члановима Уређивачког одбора – професорима Слободану Реметићу, Мати Пижурици, Жарку Бошњаковићу, Радивоју Младеновићу и Голубу Јашовићу, као и рецензентима наведеним на почетку књиге. Истакла је да су сви поменути својим приљежним читањем зборника и драгоценим сугестијама знатно допринели његовом квалитету.
Излагање проф. др Софије Милорадовић било је насловљено на следећи начин и тако структурирано: О једном пројекту, једном зборнику и једном уреднику. Говорећи о пројекту, који је прихваћен на седници Одбора одржаној 26. децембра 2022. године, истакла је да се он темом – „терминолошки систем једног значајног сегмента традиционалне привреде и културе – сточарења, тј. пастирског занимања” и структуром наслања на претходна истраживања у оквиру Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Ниш, а од 2016. године у оквиру Огранка САНУ у Нишу. Наиме, овим пројектом предвиђено је следеће: (1) прикупити грађу са терена призренско-тимочких говора, где је сточарство, поглавито пастирско, планинско, некада било једна од двеју основних привредних делатности, (2) проучити сакупљену грађу, (3) довести је у везу са истоврсном лексиком са ширег подручја српског језика, (4) обрадити је по темама које грађа понуди, те (5) сачинити зборник радова, речник и атлас. Говорећи о сточарству, које је поред ратарства најраширенија област привредне делатности на селу, проф. др Софија Милорадовић је нагласила да су историјске и друштвено-економске промене утицале на то да се и овај терминосистем у језичком и културном смислу углавном своди само на сећања и остатке некадашње живе делатне праксе сеоског становништва. Значај зборника огледа се пре свега у томе што текстови у оквиру пастирског терминосистема доносе именовања ентитета из области материјалне, духовне и социјалне културе, а посредно и обиље корисних етнолошких података. У трећем сегменту излагања исказана је дубока захвалност професору Недељку Богдановићу на више но добро припремљеном терену за рад на проучавању пастирске лексике, те на осмишљавању структуре овог зборника, датим смерницама, сугестијама и примедбама. На крају излагања др Софија Милорадовић није желела да изостави личну ноту, те је присутне упознала са садржином последњег писма које јој је упутио проф. Богдановић.
Др Ана Савић-Грујић је поздравила присутне захваливши на прилици да говори као организатор пројектних активности. Назначила је да вишегодишња континуирана истраживања и резултати из њих произашли чине добру основу за даља проучавања пастирске лексике, међу којима се примарно издваја израда Атласа пастирске лексике призренско-тимочких говора, нови пројектни задатак Дијалектолошког одсека Института за српски језик САНУ прихваћен у плану рада Огранка САНУ у Нишу. С обзиром на то да су у средишту истраживачке пажње првенствено аспекти пастирења који доносе сазнања у вези с овчарством – с узгојем оваца, простором и просторијама за боравак пастира и стада, прерадом млека, те различитом опремом коју пастири користе, издвојила је поједине реалије које су представљене у зборнику или ранијим истраживањима, а за које у теренској грађи постоје различита именовања, те представљају потенцијално добар материјал за лингвистичке карте. Картографисањем пастирске лексике, поред географског распростирања, указаће се и на правце развоја ове лексике као језичког сведочанства једне привредне делатности. Закључно, израда Атласа пастирске лексике призренско-тимочких говора представљаће круну досадашњег проучавања пастирске лексике и дати му неопходну географску перспективу.
На крају промоције је др Нина Аксић, виши научни сарадник Етнографског института САНУ и један од аутора прилога за Зборник, прочитала неколико краћих песама из фолклорне збирке Етнографског института САНУ, која садржи око 20.000 песама прикупљаних од 1947. године до средине седамдесетих година ХХ, а које се темом уклапају у тему представљаног зборника, али су заправо одраз друштвено-политичког периода у коме су настајале и према коме су уподобљаване.
У дискусији је било речи о значају лексикона као кондензата култура и извора мотива и грађе поетских и других стваралачких подухвата, а давани су предлози и образлагане могућности за објављивање сабраних, односно одабраних дела проф. др Недељка Богдановића, у оквиру ширих пројеката издавања дела знаменитих истраживача, научника и стваралаца Ниша.
Вест преузета са https://www.ogranaknis.sanu.ac.rs/promocija-zbornika-pastirska-leksika-prizrensko-timockih-govora/.
Награда за издавачки подухват 2024. године на 67. Међународном београдском сајму књига додељена је равноправно за пет књига из едиције Популарна лингвистика издавачке куће Прометеј из Новог Сада које су објављене ове године: Турско-српски речник пословица и изрека Марије Ђинђић и Наташе Вуловић Емонтс, Пречник страним речима и изразима Милана Обрадовића, О језику, роде Бошка Ломовића, Језичке раскрснице Јасне Обрадовић и Речник интернета и дигиталне комуникације – енглеско-српски Лазара Бошковића.
Институт за српски језик САНУ је суиздавач Турско-српског речника пословица и изрека, чији су аутори Марија Ђинђић и Наташа Вуловић Емонтс, сарадници Института. У награђеној едицији објављивали су током претходних година истакнуте монографске публикације и други сарадници Института за српски језик САНУ.
На Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици одржана је Међународна научна конференција „Историја, култура, идентитет” од 17. до 19. октобра 2024. године, под покровитељством Министарства културе, Министарства просвете и Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије.
Конференција је окупила преко 200 научника из земље и иностранства, међу њима и пет сарадника Института за српски језик САНУ.
Првог дана скупа из Института за српски језик САНУ учествовале су др Ружица Левушкина, виши научни сарадник, са рефератом Терминолошка лексика у службама и житијима преподобномученика Григорија Пећког и Василија Пећког, и др Мирјана Гочанин, научни сарадник, са рефератом Семантичко-творбена анализа лексике у Православном појмовнику за почетнике.
Другог дана скупа учествовале су др Јована Бојовић Јоксимовић, научни сарадник, која је изложила реферат Допринос дијалектолога Института за српски језик САНУ синтаксичко-семантичким истраживањима народних говора Косова и Метохије, проф. др Драгана Радовановић (и коаутор Јована Јовановић) са рефератом О косовскометохијским говорима у контексту јужног поддијалекта косовско-ресавског дијалекта, као и проф. др Марина Николић која је представила реферат Утицај енглеског језика на српски из перспективе идентитета.
У недељу, 20. октобра 2024. године, на овогодишњем Сајму књига у Београду одржана је промоција двају етимолошких речника:
1) Етимолошки речник српског језика 4 (Бл-Бљ), А. Лома (уредник), Марија Вучковић, Јелена Јанковић, Маја Калезић, Орсат Лигорио, Соња Манојловић, Жељко Степановић, Ана Шпановић (аутори), Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2023.
2. Приручни етимолошки речник српског језика 1 (А–Ј), А. Лома (уредник), М. Бјелетић, Ј. Влајић-Поповић, A. Лома, С. Петровић (аутори), Београд: Институт за српски језик САНУ, 2023.
Присутне је поздравила др Марта Бјелетић, руководилац Етимолошког одсека, и укратко их упознала с његовом делатношћу. О четвртој свесци ЕРСЈ говорио је академик Александар Лома, а о првом тому ПЕРСЈ – академик Јасмина Грковић-Мејџор. На крају промоције поменута је и активност сарадника Одсека на популаризацији етимологије као науке – подсећањем на књигу Јасне Влајић-Поповић Речите речи и приказивањем неколико објава на инстаграм-страници Института у оквиру акције Из пера етимолога.
Сарадници Института за српски језик САНУ др Слободан Новокмет и др Милица Божић Синчук учествовали су на 16. симпозијуму Андрићево писмо, који је одржан на Универзитету Карл Франц у Грацу (Karl-Franzens-Universität Graz) од 17. до 19. октобра 2024. године, на стогодишњицу Андрићевог доктората у овом граду.
Милица Божић Синчук излагала је рад Форме обраћања у Андрићевим писмима Милици Бабић, док је Слободан Новокмет изложио реферат под називом Сликовитост поредбених конструкција у Проклетој авлији Иве Андрића.
Учесници скупа имали су прилике да посете и кућу у којој је Иво Андрић живео док је радио у конзуларном одељењу у Грацу током 2023. и 2024. године, као и бисту која је постављена њему у част испред Института за лингвистику.
У Андрићевом институту у Вишеграду 12. октобра 2024. године одржан је научни скуп под називом „Актуелна питања историје српског језика”, који је окупио водеће стручњаке и професоре историје српског (књижевног и народног) језика са Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици, Никшићу, Бањој Луци и Источном Сарајеву.
Међу осталим учесницима, Институт за српски језик САНУ представљали су проф. др Виктор Савић, који је заједно са Невеном Милосављевић изложио рад „Аутограф Петра Цетињског”, и др Ана Мацановић са рефератом „О Српској граматици (1862) Димитрија Чобића”.
