Category: Одсеци

др Наташа Миланов

Рођена 1980. године у Ваљеву.

2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност).

2007 Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2007–2016 Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu, Грац.

2008 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.

2011–2016 Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића, Грац.

2014 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2018 Изабрана у звање научни сарадник.

2023 Изабрана у звање виши научни сарадник.

Служи се руским и енглеским језиком.

Види више →
 

Тезе

Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ одбрањена 27. 9. 2017. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Комисија: проф. др Рајна Драгићевић (ментор, редовни професор), проф. др Јелена Јовановић Симић (ванредни професор), др Стана Ристић (научни саветник у пензији).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Изабрана у звање виши научни сарадник (24. 4. 2023).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2007–2016. године.

Изабрана у звање помоћног редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти

Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће од 2013. године на међународним пројектима Andrić–Initiative и Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвијају под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу.

Сарадник на пројекту Речник говора Ваљевске Подгорине, чији је носилац Матица српска (од 2017).

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Учешће на научним скуповима

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Jezik, književnost, identitet – jezička istraživanja, Niš, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, Бугарска, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2010.

Jezik, književnost, promene – jezička istraživanja, Niš, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, Бугарска, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, III научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2011.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру, Бањалука, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Andrićeva Avlija – Andrićs Hof, Grac, 2015.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања, Скопље, Северна Македонија, 2019.

Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

Језик, књижевност, алтернативе, Ниш, 2021.

51. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2021.

Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика, Андрићград, 2021.

52. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2022.

Нова читања Светлане Велмар Јанковић, Ниш, 2022.

Philologia Serbica – Значај и значење ватре у српском језику, књижевности и култури, Бања Лука, 2023.

Andrićeva publicistika / Andrićs Publizistik, Bled, 2023.

Служи се руским и енглеским језиком.

др Милица Стојановић

Рођена 1981. године у Књажевцу.

2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик и књижевност).

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2008 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.

2011–2016 Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића, Грац.

2013–2016 Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu, Грац.

2013 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2019. Изабрана у звање научни сарадник.

Служи се енглеским, француским и руским језиком.

Види више →
 

Тезе

Докторска теза:

„Полипрефиксирани глаголи у српском језикуˮ, одбрањена 3. 5. 2017. године (ментор: др Рајна Драгићевић; чланови комисије: др Весна Ломпар, др Марина Спасојевић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник 2019. године.

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2006 – 2016.

Изабрана у звање помоћног редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти:

Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Jezik, književnost, identitet – jezička istraživanja, Niš, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, Бугарска, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2010.

Jezik, književnost, promene – jezička istraživanja, Niš, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, Бугарска, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, III научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2011.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру, Бањалука, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања, Скопље, Северна Македонија, 2019.

Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

Служи се енглеским, француским и руским језиком.

др Милена Јакић Шимшић

Рођена је 1979. године у Београду.

Oд 2001. сарадник је Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

2003. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду (група: Општа лингвистика).

2008. Сарадник на пројекту Језик и идентитет у Републици Србији. Институт за српски језик САНУ, Београд (УНЕСКО).

2008. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Израда Речника САНУ)

2009. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду.

Од 2010. спољни сарадник Истраживачке станице Петница.

2011. Сарадник на пројекту: Functionality and Structure of Evidential Markings in Slavic. Lexical markers of evidentiality in Serbian, Mainz University, (руководилац B. Wiemer).

2013. Сарадник на пројекту: Evolution of Semantic Systems, A research initiative of the Max Planck Institute for Psycholinguistics, Nijmegen, The Netherlands (Principal investigators: M. Dunn, F. Jordan, A. Majid).

Од 2015. уредник је часописа Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије.

2016. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду.

2017. Изабрана је у звање научни сарадник.

2022. Реизабрана у звање научни сарадник.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад : „Утицај карактеристика асоцијата на брзину обраде стимулуса” (5. септембар 2009, ментор проф. др Рајна Драгићевић, комисија: проф. др Александар Костић, проф. др. Предраг Пипер).

Докторска теза: „Придевска антонимија у речнику, контексту и когнитивном систему” (5. јул, 2016, ментор проф. др Рајна Драгићевић, комисија: дописни члан САНУ, проф. др Александар Костић, академик Предраг Пипер).

Научна звања:

Изабрана је у звање научни сарадник (2017).

Међународна сарадња и пројекти

2008: Језик и идентитет у Републици Србији. Институт за српски језик САНУ, Београд (за реализацију пројекта добијена су средства партиципације УНЕСКА).

2011: Functionality and Structure of Evidential Markings in Slavic (Integrative Theory with the construction of a database). Lexical markers of evidentiality in Serbian, Mainz University, Björn Wiemer (руководилац пројекта).

2013: Evolution of Semantic Systems, A research initiative of the Max Planck Institute for Psycholinguistics, Nijmegen, The Netherlands (Principal investigators: Michael Dunn, Fiona Jordan, Asifa Majid). http://www.mpi.nl/departments/other-research/research-consortia/eoss/people

Тренутно учествује у КОСТ акцији (COST action, Language in the human-machine era, LITHME; превод: Европска сарадња у науци и технологији у оквиру акције под називом Језик у доба интеракције човека и машине), а 2020–2021. била је заменик координатора ове акције.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

2011: Рецензенирање радова учесника Студентске лингвистичке конференције „Стуликон“, одржане на Филолошком факутлету у Београду од 6. до 8. маја 2011. године http://stulikon.fil.bg.ac.rs/

Учешћа на скуповима:

VIII Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 7–8. фебруар 2002.

XI Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 3–4. фебруар 2005.

XIV Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 7–8. фебруар 2008.

3rd Workshop on “Quantitative Investigations in Theoretical Linguistics“ (QITL-3), Helsinki, 2–4. june 2008. http://www.ling.helsinki.fi/sky/tapahtumat/qitl/QITL3_Proceedings.pdf

XV Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 6–7. фебруар 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Дигитализација културне и научне баштине, Филолошки факултет, Београд, 30. септембар 2011. http://www.digitalheritage.fil.bg.ac.rs/papers.php?lan=sr

Naučno-stručni skup Savremeni trendovi u psihologiji, Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 11–13. Oktobar, 2013, 111–112. http://www.psihologija.edu.rs/skup/STuP_2013.pdf

SinFonIJA 6, Ниш (септембар) 26.–27.9.2013.

http://www.filfak.ni.ac.rs/konferencije/sinfonija-6/program.html  http://www.filfak.ni.ac.rs/dokumenti/konferencije/2013/sinfonija/abstrakti/antonymy_as_a_continuum.pdf

XIX Емпиријска истраживања у психологији, Београд: Филозофски факултет у Београду, 22–24. Март, 2013, 50–51. https://bib.irb.hr/datoteka/655952.Knjiga_Rezimea_EIP_2013.pdf

XIX Емпиријска истраживања у психологији, Београд: Филозофски факултет у Београду, 22–24. Март, 2013, 47–48. https://bib.irb.hr/datoteka/655952.Knjiga_Rezimea_EIP_2013.pdf

Предавања, промоције и сл.:

Утицај типа везе међу асоцијативно повезаним речима на ефекат фацилитације у задатку лексичке одлуке, 28. мај 2008. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Утицај јачине асоцијативне везе на обраду речи, 8. октобар 2009. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Лексички односи у психолингвистици, 20. март. 2010. и 1. мај 2010. године, Истраживачка станица Петница.

Извештај о радионици Lexicom 2010, одржаној у Љубљани, у јуну 2010. године, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 10. новембар 2010.

Да ли се супротности привлаче или одбијају? Истраживачка станица Петница.

Унапређење израде Речника САНУ, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 19. октобар 2011. (Излагање припремљено у коауторству са др Станом Ристић и мр Ненадом Ивановићем).

Рад на Речнику САНУ. Традиционални и савремени начин. 24. новембар 2011. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду. (Излагање припремљено у коауторству са др Станом Ристић и мр Ненадом Ивановићем).

Нешто мало о психолингвистици, Истраживачка станица Петница, 29. март 2014.

Лексички односи виђени очима психолингвисте, Друштво младих лингвиста, 16. април 2014.

Антонимија. Како психолингвиста може помоћи лексикографу?, Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду, 8. мај 2014.

Containers in Serbian language, Laboratoire Dynamique du Langage, Institut des Sciences de l’Homme, Universite de Lyon / CNRS, 3. јун 2014.

Парадигматски лексички односи у српским описним речницима (гостујући предавач у оквиру предмета Практична лексикографија, проф. Рајна Драгићевић) Филолошки факултет у Београду, 4. мај 2015.

Представљање колективне монографије Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, Задужбина Илије М. Коларца, 29. април 2015. http://www.kolarac.rs/en/predavanja/689-discussion-about-the-mutual-monography-the-modern-serbian-lexicography-in-the-theory-and-practice

Пиперови доприноси проучавању вербалних асоцијација, Матица српска, Нови Сад, 15. новембар 2016. http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/skup-o-delu-akademika-predraga-pipera_774733.html

Парадигматски лексички односи у Речнику САНУ, Институт за српски језик САНУ, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 8. фебруар 2017.

У каквом односу могу бити речи у Речнику САНУ?, Задужбина Илије М. Коларца, Циклус: Улога дескриптивних речника у неговању српског језика, 5. јун 2017. http://www.kolarac.rs/lat/predavanja/1499-ciklus-uloga-deskriptivnih-recnika-u-negovanju-srpskog-jezika

Антонимија у реченичном контексту, 18. март 2021. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Предавање у Истраживачкој станици Петница: „Психолингвистичка лабораторија? Јел то стављате речи у епрувете?” за полазнике прве године семинара лингвистике, одржано 8. 6. 2022.

Остале активности:

2010: Менторисање радова полазника Истраживачке станице „Петница“: Лазар Бојичић: Утицај прозодијског система српског језика на феномен такете–малума. http://konferencija.petnica.rs/download/apstrakti2010.pdf

2010: Менторисање радова полазника Истраживачке станице „Петница“: Ана Голубовић: Лексички односи синонимије и антонимије у асоцијативном пољу именица и придева.

http://konferencija.petnica.rs/download/apstrakti2010.pdf

од  2015: Уредник часописа Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије.

др Маријана Ђукић

Рођена 22. марта 1988. године у Ваљеву.
2012. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност 01).
2013. Стекла звање мастера српског језика на Филолошком факултету у Београду.
2013. Уписала докторске академске студије, модул: Српски језик.
2014. Почела да ради на Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ” у звању истраживач-приправник.
2015. Изабрана у звање истраживач-сарадник.
2016. Пријавила докторску дисертацију под називом Застареле фразеолошке јединице у српском језику (састав комисије: др Рајна Драгићевић (ментор), др Александар Милановић и др Наташа Вуловић).
Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

Види више →
 

Тезе

2016. године пријавила докторску дисертацију под називом Застареле фразеолошке јединице у српском језику (састав комисије: др Рајна Драгићевић (ментор), др Александар Милановић и др Наташа Вуловић Емонтс).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (22. април 2015).

 Учешћа на скуповима:

1) Језици и културе у времену и простору IX, Нови Сад, 2019.

2) Втори международен филологически форум за студенти и докторанти, Софија, 2016.

3) Језик, књижевност, време, Ниш, 2016.

4) VII научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2015.

5) VI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2014.

6) Језици и културе у времену и простору IV, Нови Сад, 2014.

7) XVIII конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Београд, 2014.

8) Језици и културе у времену и простору III, Нови Сад, 2013.

Међународна сарадања и пројекти:

Сарадник на пројекту Речник говора Ваљевске Подгорине, чији је носилац Матица српска (руководилац пројекта Драгана Радовановић) (од 2017);

Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– );

Сарадник на пројекту „EUROJOS – Metody analizy JOS w kontekście badań porównawczych” (2012–2015);

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Предавања (научна и популарна), презентације, радионице

Фразеологија у тестовима из српског језика са такмичења за средњу школу, 58. Републички зимски семинар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 9. 2. 2017.

Трибина о језичкој култури на интернету  (са Вељком Броборићем и Слободаном Новокметом), Правни факултет Универзитета у Београду, 17. 11. 2015. године.

Примена речника САНУ у настави српског језика и књижевности (са Слободаном Новокметом), 56. Републички зимски семинар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 16. 1. 2015. године.

Како изаћи из врзиног кола: изрази у Речнику САНУ (са Светланом Слијепчевић и Слободаном Новокметом), Манифестација Дани еврпске баштине, Задужбина Илије М. Коларца,  21. 9. 2014. године.

Остале активности:

Члан ревизионе комисије на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе за основне и средње школе у Тршићу, год. 2015, 2016 и 2017.

Организациони одбори:

Члан организационог одбора међународне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28–30. октобар 2020), у огранизацији Института за српски језик САНУ и Српске академије наука и уметности.

Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

др Драгана Цвијовић

Рођена 11. маја 1979. године у Београду.
2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
2008 Уписала и завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду.
2009 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику.
2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.
2012 Реизабрана у звање истраживач сарадник.
2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

Види више →
 

Рођена 11. маја 1979. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2006).

Мастерирала на Филолошком факултету у Београду (2008).

Докторирала на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику (2017).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика (2006).

Тезе:

Мастер рад: „Англицизми у српском језику из области моде и њихова лексикографска обрада” (октобар 2008, пред комисијом у саставу: проф. др Драгана Мршевић Радовић (ментор), проф. др Александар Милановић).

Докторска теза: „Збирне именице у савременом српском језику” (30. 6. 2017, пред комисијом у саставу: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), проф. др Весна Ломпар и др Владан Јовановић, научни сарадник).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (21. XII 2009).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (21. I 2013).

2018 Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач (2007‒).

Међународна сарадња и пројекти:

Пројекат Језик и идентитет у Републици Србији реализовао је Институт за српски језик САНУ, у периоду од марта до краја октобра 2008. године, а финансирао је УНЕСКО. Руководилац пројекта била је др Стана Ристић.

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима:

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Језик. Књижевност. Идентитет, Ниш, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, София, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Филолошка истраживања данас, Београд, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Ниш, 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Грац, 2012.

Језик, књижевност, значење, Ниш, 2015.

Опсцена лексика у српском језику, Ниш, 2015.

Остале активности

Бави се и објављивањем популарних текстова из области србистике.

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Члан комисије за давање стручне оцене, стручног мишљења, односно експертског мишљења о квалитету уџбеника, приручника и наставних материјала, додатних наставних средстава, наставних помагала, дидактичких средства и дидактичких игровних средстава из предмета Српски језик и књижевност Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) (2010‒).

Говори и пише енглески и италијански, а служи се руским.

др Бојана Томић

Рођена 23. априла 1981. године у Београду.
2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
2008 Уписала и завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду.
2009 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику.
2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.
2012 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Тезе:

Докторска теза: „Именске речи које се јављају само у множини у српском језику”, (ментор проф. др Весна Ломпар, чланови комисије проф. др Рајна Драгићевић, др Марина Спасојевић).

Мастер рад: „Мађаризми у речницима српског језика и њихова лексикографска обрада (синхронијски и дијахронијски аспект)” (октобар 2008, ментор проф. др Драгана Мршевић Радовић, члан комисије: проф. др Александар Милановић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник ().

Реизабрана у звање истраживач сарадник ().

Међународна сарадња и пројекти:

Пројекат Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима:

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Грац, 2012.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Остале активности

Говори и пише енглески, служи се руским језиком.

мср Бојана Тодић Санковић

Рођена 4. јула 1992. године у Пожаревцу.
2015 Дипломирала на основним академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српски језик и књижевност – Филолошки профил);

2016 Дипломирала на мастер академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српска филологија);

2016 Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик);

2017 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

2019 Изабрана у звање истраживач-сарадник.

Види више →
 

Рођена 4. јула 1992. године у Пожаревцу.

Дипломирала на основним академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српски језик и књижевност – Филолошки профил) (2015).

Дипломирала на мастер академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српска филологија) (2016).

Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) (2016).

Запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) (2017).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (17. 2. 2019).

Учешћа на научним скуповима:

Међународни скуп Језици и културе у времену и простору IX, Нови Сад, 2019.

Међународни скуп Језици и културе у времену и простору VIII, Нови Сад, 2018.

Четрнаеста међународна славистичка конференција Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, која се одржала у Софији на Универзитету „Св. Климент Охридски”, 2018.

Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2018.

Међународни скуп Језици и културе у времену и простору VII, Нови Сад, 2017.

Девети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књжевности, Крагујевац, 2017.

Предавања по позиву:

Oдржана радионица на 61. Републичком зимском семинару за професоре и наставнике српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду, 2020 (тема радионице: Фразеологија у настави српског језика и књижевности: могућности шире примене).

Увод у фразеологију (са др Слободаном Новокметом и др Весном Ђорђевић), Семинар Фразеологизми, жаргонизми и дијалектизми у односу на савремени језик, Тршић, 2019.

Представљање узорних мастер радова – Придевска антонимија у „Асоцијативном речнику српскога језика”, Друштво младих лингвиста, Београд, 2017.

Остале активности:

Представљање реферата o институцијама за језик из зборника ЕФНИЛ, реферат Статус мађарског језика, на основу рада Supporting the Hungarian language both inside and outside Hungary аутора Габора Просекија, 2019.

Један од реализатора лингвистичког семинара Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми у Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу 2018. и 2019. године.

Учешће на манифестацији Дани језика и писма, Два века Вуковог Рјечника, Тршић, 2018 (тема реферата: Свадбени обичаји у Вуковом Рјечнику).

др Бојана Милосављевић

Рођена 30. марта 1978. године у Крушевцу.
2002. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2003–2004. Стипендиста Министарства науке и технолошког развоја РС, ангажована у Институту за српски језик на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“
2004–2007. Истраживач сарадник у Институту за српски језик САНУ.
2006. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.
2007. Изабрана за асистента на Учитељском факултету у Београду.
2011. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.
2012. Изабрана у звање доцента на Учитељском факултету.
2017. Изабрана у звање ванредног професора на Учитељском факултету у Београду.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад Форме учтивости у српском језику (лексичко-синтаксичка и семантичко-прагматичка анализа) одбранила на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 11. маја 2006. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Душка Кликовац (ментор), проф. др Рајна Драгићевић и др Стана Ристић, научни саветник.

Докторску дисертацију Оговарање као говорни жанр свакодневне комуникације одбранила на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 14. новмбра 2011. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Душка Кликовац (ментор), проф. др Весна Половина и проф. др Твртко Прћић.

Учешћа на скуповима:

Актуелни проблеми у проучавању и настави српског језика и других словенских језика и књижевности — Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Савез славистичких друштава Србије и Црне Горе Србија, Врњачка Бања, 6–8. октобра 2005. године.

Језик медија — Шести лингвистички скуп Бошковићеви дани, Црногорска академија наука и умјетности, Одјељење умјетности Црна Гора, Подгорица, 19–20. мај 2005. године.

Словенске културе као предмет филолошких истраживања и наставе језика, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануара 2006. године.

Българско лексикографско дружество, Велико Търново, Бугарска, Софија, 19–21. октобар 2006. године

Актуелни славистички научноистраживачки пројекти, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануара 2007. године.

Глас у језику, књижевности и култури, Удружење Philologia, Београд, Србија, 29–30. марта 2007. године.

Лексикографија и лексикологија — Седми лингвистички скуп Бошковићеви дани, Црногорска академија наука и умјетности, Одјељење умјетности Црна Гора, Подгорица, 23–24. мај 2008. године.

др Анета Спасојевић

Рођена 1. октобра 1981. у Кладову.

2022. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2016. Реизабрана у звање истраживач-сарадник.

2013. Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2011. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

2010/2011. Уписала постдипломске докторске студије на Филолошком факултету у Београду.

2009/2010. Мастерирала на Филолошком факултету у Београду (Катедра за српски језик и књижевност).

2008/2009. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Катедра за српски језик и књижевност).

Види више →
 

Анета Спасојевић (рођ. Шаманц) рођена је 1981. године у Кладову, где је завршила основну школу и гимназију. Школске 2008/2009. године дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност, са просечном оценом 8,96. На истом факултету одбранила је мастер рад под називом Морфолошке и лексичке особености у роману „Ходочашће Арсенија Његована” Б. Пекића, под менторством проф. др Мирослава Николића, са просечном оценом 9,50. Године 2022. докторирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши докторску дисертацију Попридевљавање радног глаголског придева у српском језику (граматичко-семантички и лексикографски аспект) пред комисијом у саставу: др Весна Ломпар (ментор), ванредни професор, др Рајна Драгићевић, редовни професор, др Марина Спасојевић, виши научни сарадник. Радила је у Петој и Осмој београдској гимназији као професор српског језика и библиотекар. Од 2011. године ради у Институту за српски језик САНУ на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског стандардног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, најпре као истраживач-приправник, а од 2013. као истраживач-сарадник. Поред лексикографског рада, научноистраживачки рад чине и граматичка и семантичка истраживања савременог српског језика.

Учешћа на научним скуповима:

[1] Научни скуп Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012.

[2] Научни скуп Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011.

[3] Научни скуп Наука и идентитет, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2011.

 [4] III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 12. март 2011.

Говори и пише енглески; служи се румунским; чита руски језик.

др Ана Миленковић

Рођена 30. октобра 1979. године у Београду.
Основну и средњу школа завршавала у Сиднеју и Београду.
2003. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Општа лингвистика).
2003. Уписала постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).
2009. На Филолошком факултету у Београду одбранила магистарску тезу под насловом: Конотативно груписање вербалних асоцијата у зависности од семантичких карактеристика вербалних стимулуса (Комисију су сачињавали: Проф. др Рајна Драгићевић, Проф. др Предраг Пипер и Проф. др Александар Костић).
2009. Запослила се у Институту за српски језик САНУ
2010. Изабрана у звање истраживач сарадник
2017. Одбранила докторску дисертацију под називом Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику на Филолошком факултету у Београду.

Види више →
 

Рођена 30. октобра 1979. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Општа лингвистика (2003).

Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (2009).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (2009).

Тезе

Магистарска теза: Конотативно груписање вербалних асоцијата у зависности од семантичких карактеристика вербалних стимулуса

Докторска теза: Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику

Научна звања

Изабрана у звање истраживач сарадник (2010).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (2016).

Међународна сарадња и пројекти

Електронски корпус српског језика (Костић, Ђ. 2001), Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду и Институт за експерименталну фонетику и патологију говора, Београд (2003–2009).

Мултидисциплинарна истраживања ресурса српског језика и њихова апликација у лингвистици, дефектологији и комуникацијама (бр.1784), Институт за експерименталну фонетику и патологију говора, Београд (2005).

Фреквенцијски речник Тодора Манојловића, Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет, Београд (2005).

Фундаментални когнитивни процеси и функције (бр.149039), Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет, Београд (2006–2008).

Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (бр. 178009), Институт за српски језик САНУ, Београд (од 2009).

Учешће на научним скуповима

VII International Conference on Lexicography and Lexicology – Lexicography at the Beginning of 21st Century, Софија: Бугарска академија науке, Институт за бугарски језик, 2016.

XI Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2005.

XI Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2005.

VIII Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2002.

Скуп Југословенског друштва за примењену лингвистику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2001.

Остале активности

Бави се превођењем и лектуром стручних текстова са српског на енглески језик.

Изворни је говорник енглеског језика, служи се руским језиком.

др Ана Мацановић

Рођена 16. октобра 1985. године у Београду.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2010. Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2011. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

2013. Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2016. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017. Изабрана у звање научни сарадник.

Сарадник пројекта Језик и идентитет у Републици Србији Института за српски језик САНУ, Београд (за реализацију пројекта добијена су средства партиципације УНЕСКА) (2008).

Сарадник пројекта Лематизација корпуса сабраних дела Лазе Костића и израда Фреквенцијског речника Лазе Костића, Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Института за експерименталну фонетику (2012–).

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије (2014–).

Члан и секретар Комисије за историју језичког стандарда Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ (2015–).

Члан-сарадник Матице српске (2016–).

Сарадник на пројекту Речник славеносрпског језика, Матица српска, Нови Сад (2017–).

Сарадник на пројекту Писци предстандардног периода српског језика и њихова дела, Матица српска, Нови Сад (2017–).

Види више →
 

Рођена је 1985. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. На Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) дипломирала је школске 2008/2009. године, а на истом факултету 2010. завршила је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши рад Творбена структура именица у поезији Јована Дошеновића, под менторством доц. др Александра Милановића. Године 2017. докторирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши докторску дисертацију Језикословна терминологија код Срба у 19. веку пред комисијом у саставу: проф. др Александар Милановић (ментор), проф. др Божо Ћорић, др Рада Стијовић, научни саветник и доц. др Исидора Бјелаковић.

Од 2011. године ради у звању истраживача-приправника, од 2013. у звању истраживача-сарадника, а од 2017. у звању научног сарадника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

Учествовала је на неколико међународних и домаћих научних скупова и објавила је више научних радова из области историје српског књижевног језика, дериватологије и лексикологије.

Тезе

Докторска теза:

Језикословна терминологија код Срба у 19. веку, докторска дисертација, одбрањена 2. 6. 2016. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Александар Милановић, чланови комисије: проф. др Божо Ћорић, др Рада Стијовић, научни саветник, доц. др Исидора Бјелаковић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (13. 2. 2013).

Изабрана у звање научни сарадник (24. 5. 2017).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије (2014–).

Члан и секретар Комисије за историју језичког стандарда Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ (2015–)..

Члан-сарадник Матице српске (2016–)..

Учешће на научним скуповима

Научни скуп Књижевност и језик у Друштву српске словесности, 28. октобар 2016, Српска академија наука и уметности, Београд.

XII међународнa славистичка конференција Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, Софијски универзитет Св. Климент Охридски, 9–10. мај 2014.

Научна кoнференција Језик, књижевност, дискурс, Филозофски факултет, Ниш, 25–26. април 2014.

XVIII конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Филолошки факултет, Београд, 29–31. август 2014.

V научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, март 2013, ФИЛУМ, Крагујевац.

Научна кoнференција Језик, књижевност, маргинализација, април 2013, Филозофски факултет, Ниш.

Научна конференција Језици и културе у времену и простору III, новембар 2013, Филозофски факултет, Нови Сад.

IV научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, март 2012, ФИЛУМ, Крагујевац.

Научна кoнференција Језик, књижевност, вредности, април 2012, Филозофски факултет, Ниш.

Научна конференција Језици и културе у времену и простору I, новембар 2011, Филозофски факултет, Нови Сад.

Научни скуп Наука и идентитет, мај 2011, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, март 2011, ФИЛУМ, Крагујевац.

Предавања, промоције и сл.

[1] Предавања о Речнику САНУ за студенте IV године Групе за српски језик и књижевност (филолошки профил), у оквиру предмета Лексикографска пракса (2014–).

[2] Језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? (у коауторству са Јованом Јовановић и Иваном Маринковић Мандић), одржана у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ (септембар 2014).

[3] Радионица на 56. републичком зимском семинару за наставнике и професоре српског језика и књижевности, у организацији Друштва за српски језик и књижевност, на тему Префиксација као начин творбе у настави српског језика (јануар 2015).

[4] Предавање по позиву Друштва младих лингвиста на тему Лингвистичка терминологија код Срба у 19. веку (децембар 2016).

Остале активности

Служи се енглеским, француским и италијанским језиком.

др Рада Стијовић

Рођена 23. 5. 1954. у Београду.

1978. дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

1981. магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1983. запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту израде Речника САНУ).

2003. докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2004. изабрана у звање научни сарадник, а на факултету у звање доцент.

2004–2008. радила са 50% радног времена на Филозофском факултету у Косовској Митровици (предавала: Дијалектологију, Акцентологију са дијалектологијом и Историју српског језика), а са 50% у Институту за српски језик.

2008–2012. радила на Мегатренд универзитету, а са осам истраживачких месеци на изради Речника САНУ.

2009. изабрана у звање виши научни сарадник, односно ванредни професор.

2012. у пуном радном односу у Институту за српски језик САНУ.

2015. изабрана у звање научни саветник.

Руководилац пројекта Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Руководилац пројекта „Израда дигиталног каталога листића Речника САНУ”, који је суфинансирало Министарство културе и информисања Републике Србије (2017).

Стоји на челу лингвистичког тима који заједно са информатичким тимом са Рударско-геолошког факултета од 2016. године ради на дигитализацији Речника САНУ.

Главни и одговорни уредник часописа Језик данас Матице српске.

Види више →
 

Рођена 23. маја 1954. у Београду

1978. дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

1981. магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1983. запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту израде Речника САНУ).

2003. докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2004–2008. радила са 50% радног времена на Филозофском факултету у Косовској Митровици (предавала: Дијалектологију, Акцентологију са дијалектологијом и Историју српског језика), а са 50% у Институту за српски језик.

2008–2012. радила на Мегатренд универзитету, а са осам истраживачких месеци на изради Речника САНУ.

2012. у пуном радном односу у Институту за српски језик САНУ.

Тезе

Магистарски рад: Префиксација придева у српскохрватском књижевном језику, магистарски рад (30. 12. 1981, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Радоје Симић, чланови комисије: проф. др Љубомир Поповић и проф. др Живојин Станојчић).

Докторска теза: Говор Горњих Васојевића (8. 12. 2003, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, проф. др Драгољуб Петровић, чланови комисије: проф. др Слободан Реметић и проф. др Мато Пижурица.

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (27. 5. 2004)

Изабрана у звање доцент (10. 2004).

Изабрана у звање виши научни сарадник (25. 11. 2009),

Изабрана у звање ванредни професор (15. 12. 2009).

Изабрана у звање научни саветник (25. 2. 2015).

Чланства у научним и стручним телима

Председник Уређивачког одбора Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Главни и одговорни уредник часописа Језик данас, Матица српска, Нови Сад.

Члан Редакционог одбора вишетомног речника српског језика Матице српске (у припреми).

Члан и секретар редакције Косовско-метохијског зборника САНУ.

Члан и секретар Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије САНУ.

Члан Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ (и Одборове Комисије за Српски дијалектолошки атлас).

Председник Комисије за лексикологију и лексикографију при свеакадемијском и свеуниверзитетском Одбору за стандардизацију српског језика.

Члан Одбора за језик АНУРС.

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије

Члан Савета за српски језик Вукове задужбине.

Члан Програмског одбора Дана српскога духовног преображења у Деспотовцу.

Стални члан-сарадник Матице српске у Новом Саду.

Члан редакције публикације Дани српскога духовног преображења у Деспотовцу.

Секретар Интерсекцијског одбора за језик Српског лекарског друштва.

Учешће на научним скуповима

„Стојан Новаковић. Личност и дело”. Међународни научни скуп поводом 150-годишњице рођења (1842–1992): САНУ, Београд, новембар 1992. Реферат: Стојан Новаковић и модерна српска лексикографија.

Научни скуп „Стране речи и изрази у српском језику, са освртом на исти проблем у језицима националних мањина”: Градска библиотека Суботица, 18–20 10. 1995. Реферат: Романизми у говору Васојевића.

Међународни научни скуп „О српским народним говорима”, Дани српскога духовног преображења, Деспотовац, Народна библиотека „Ресавска школа”, 1996. Реферат: Неке црте говора Васојевића.

Научни скуп „Живот и дело академика Павла Ивића”, Градска библиотека Суботица, 17–19. 9. 2001. Реферат: Фрикативи х и ф у говору Васојевића.

Међународни научни скуп „Лексикографията и лексикологията в съвременния свят“, Софија, 21–22. 10. 2006. Реферат: О некоторых вопросах современной сербской лексикографии.

Научни скуп „Књижевност на дијалекту“, Лесковац, 7. децембар 2006. Реферат: Књижевност на дијалекту и књижевни језик.

IV шведско-српски симпозијум „Стокхолм–Београд: Одрживи развој и улога хуманистичких наука“ (“Stocholm-Beograd. Sustainable development and the role of humanistic disciplines”), Српска академија наука и уметности, Београд, 2–4. октобар 2008. Реферат: Speaking in Belgrade (реферат по позиву).

Международная конференция преподавателей истории, языков и культуры славянских народов. – ХХХ-е Кирилло-Мефодиевские чтения „Славянский мир: вера и культура“ (Самара, 22–24 мая). Реферат: „О некоторых сербскославянских словах в современном сербском литературном языке“.

Међународни научни скуп “Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen / Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen” / „Разлике између босанског / бошњачког, хрватског и српског језика”, Грац (Институт за славистику Универзитета у Грацу), март 2008. Реферат: „О лексици српског књижевног језика после раскида српскохрватске језичке заједнице“,

Научни скуп „Деспот Стефан Лазаревић у науци, историји, књижевности, уметности” у оквиру XVI Дана српскога духовног преображења, Деспотовац, август 2008. Реферат: Напомене о енклитикама у језику повеља кнеза Лазара и деспота Стефана.

Међународни научни скуп Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 8–11. 10. 2009. Реферат Прилог утврђивању границе префонологизације наглашених вокала е и о у призренско-јужноморавском дијалекту на територији Косова.

„Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности”, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, октобар 2010.

„Интралингвистички и екстралингвистички чиниоци у формирању и развоју српаског стандардног језика”, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, септембар 2012. Реферат: Колебања у употреби збирних бројева у светлу развоја књижевнојезичке норме.

Међународни научни скуп „Први балкански рат”, САНУ, АНУРС и Матица српска, Београд; реферат: Ослободилачки ратови и српска језичка баштина, 18. и 19. октобар 2012.

 „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности” у оквиру XX Дана српскога духовног преображења, Деспотовац, 26. август 2012. Реферат: Српскословенска лексика у Вуковом преводу Новог завјета.

Међународни научни скуп „Путеви и домети дијалекатске лексикографије”, Ниш (Филозофски факултет), 13. и 14. април. Реферат: Дијалектаски речник и граматика.

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности” у оквиру манифестације XX „Дани српскога духовног преображења”, Деспотовац, 17. и 18. август 2013. Реферат: Географска терминологија у Раваничкој повељи кнеза Лазара.

Научни скуп „Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности”, Београд (Универзитет у Приштини, Филозофски факултет К. Митровица, Канцеларија за КиМ, 7. и 8. oктобар 2013. Реферат: Српска академија наука и уметности и научна истина о Косову и Метохији.

XLIII Международная филологическая конференция, Филологический факультет Санкт-Петербургского государственного университета, 11–16 марта 2014. Доклад: Церковнославянская лексика в Новом Завете в переводе Вука Караджича и в переводе Священного Синода Сербской Православной Церкви, 14 марта 2014 года.

Међународни научни скуп „Дијалекти српског језика”, Тематски блок: Дијалекатска истраживања српског језика, Лесковац, 11 и 12. април 2014. Тематска јединица: Промене у српским и другим јужнословенским дијалектима. Реферат: Инструментал у говору Горње Ресаве током 20. и почетком 21. века.

Међународни научни скуп „Дијалекти српског језика”, Тематски блок: Дијалекатска истраживања српског језика, Тематска јединица: Допринос страних слависта проучавању српских дијалеката, Лесковац, 11 и 12. април 2014. Реферат: Допринос Павла Ровинског проучавању језика и културне историје Срба (у коауторству са Милуном Стијовићем).

Научна конференција Поетика Григорија Божовића, Косовска Митровица, 7. 7. 2015. Реферат: Лексика Григорија Божовића у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске.

Српски језик и актуелна језичка планирања, Београд (САНУ), 28. 10. 2015. Реферат: Књижевнојезичка норма и медији (од планирања до решавања најактуелнијих питања),

Међународни научни скуп Словенска терминологија данас, Београд, 12. мај 2016. Реферат: Речник САНУ као база терминолошких речника (на примеру речника кулинарства) (у коауторству са О. Сабо и Р. Станковић).

Предавања и промоције

  О савременом српском књижевном језику поводом књиге Педрага Пипера Српски између великих и малих језика на трибини Српског књижевно-философског друштва Филокалија (септембра 2003).

Милош Јевтић, Језички путокази Егона Фекете, Коларчева задужбина, Београд, 2003.

П. Ивић, М. Пешикан, И. Клајн и Б. Брборић Српски језички приручник, Катедра за језик и говор у Центру за предавачку делатност Коларчеве задужбине, Београд, 27. 10. 2004.

Савремени српски књижевни језик и дијалектологија, предавање полазницима „Семинара језичке културе” Коларчева задужбина, Београд, 9. 12. 2006.

Jезичке недоумице, предавање полазницима „Семинара језичке културе” Коларчева задужбина, Београд, 16. 12. 2006.

Александар Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана, Градска библиотека Деспот Стефан Лазаревић, Деспотовац 14. 12. 2007.

Александар Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана, Градска библиотека Владислав Петковић Дис, Чачак 11. 3. 2008.

Речник српскога језика (Матица српска, 2007), трибина Културног центра Студентског града: Београд, 29. 5. 2008.

О језику књига, штанд Београдске књиге на Сајму књига, Београд 25. 10. 2008.

П. Ивић, И. Клајн, М. Пешикан и Б. Брборић Српски језички приручник Културни центар, Ниш, 26. 2. 2009.

Језичка култура студената (у оквиру циклуса Језичка култура), Центар за предавачку делатност Коларчеве задужбине, Београд, 14. 12. 2009.

Рада Стијовић, Српски језик – норма и пракса, Коларчева задужбина, Београд, 23. 4. 2010.

Језичка култура студената, Округли сто у оквиру Вукових саборских дана, Вукова задужбина, Београд, 14. 9. 2010.

Речник српскога језика (Матица српска, 2007), Градска библиотека, Суботица, 13. 10. 2010.

Правопис и писменост, Београдски сајам књига, 27. 10. 2011.

О првописима српског језика, Спорови у култури, РТС 2 (са М. Шипком и М. Матицким), 3. 6. 2011.

О језичкој политици, Спорови у култури, РТС 2, 2011. (са Р. Бугарским)

О страним речима у српском језику, Таласање, РТС 1 (са Рајном Драгићевић), 1. 2. 2012.

Речник страних речи Нови Вујаклија, Културни центар „Артгет”, Београд, 18. 1. 2012.

Функционална писменост, Културни центар, Шабац, 21. 2. 2012.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, зборник са XIX Дана српскога духовног преображења, Библиотека Ресавска школа, Деспотовац, 25. 8. 2012.

Утицај језика лекара на говорну културу становништва, Округли сто „Језик у медицини”, Ниш, 27. 9. 2012.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности зборника са научног скупа XX Дана српскога духовног преображења, Библиотека Ресавска школа, Деспотовац, 24. 8. 2013.

Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности, промоција зборника, Галерија „Зрно“, Нови Сад, 16. 12. 2013.

Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности, промоција зборника, Центар за културу, Грачаница, 25. 12. 2013.

Српски рјечник Вука Стефановића Караџића. – Трибина: Два века од почетка рада Вука Караџића – српска култура и европски контекст, Београдски сајам књига, 27. 10. 2014.

Косовско-метохијског зборника 5, Трибина библиотеке САНУ, Београд, 18. 11. 2014.

Рада Стијовић, Језички саветник, Коларчева задужбина, Београд, 5. 3. 2015.

О парламентарном начину говорења, Спорови у култури, РТС, 27. 2. 2015.

Када се удруже језичка култура и интернет, представљање сајта „Језикофил“, Коларчева задужбина, Београд, 15. 4. 2015.

Језичка култура и најчешће грешке (у оквиру циклуса Негујмо српски језик), Коларчева задужбина, Београд, 23. 11. 2015.

Језик данас : гласило Матице српске за културу усмене и писане речи, нова серија, Матица српска, Нови Сад 26. 6. 2015. и Београдски сајам књига, Београд 27. 10. 2015.

Александар Младеновић – знаменити историчар језика (циклус: Портрети из историје српске филологије), Коларчева задужбина, Београд, 14. 11. 2016.

У корак с временом – у сусрет дигиталној верзији Речника САНУ (уочи 70-годишњице Института за српски језик САНУ), Центар за промоцију науке, Београдски сајам књига, 26. 10. 2016. и Лингвистичка трибина Речника САНУ, Институт за српски језик САНУ, 19. 10. 2016.

Описни речници српског језика и језичка норма (циклус: Улога дескриптивних речника у неговању српског језика) Коларчева задужбина, Београд, 22. 5. 2017.

Теренска дијалектолошка истраживања

Теренска истраживања за потребе Српског дијалектолошког атласа и Дијалекатског речника српског језика:

  1. На Косову и Метохији: општина Зубин Поток, села: Лучка Ријека, Брњак, Зупче.
  2. У Горњој Ресави, села: Балајнац, Буковац, Војник, Двориште, Јеловац, Кованица, Липовица, Ломница, Медвеђа, Милива, Роанда, Стрмостен и Трућевац;
  3. У Хрватској, села: Нашице, Красковић, Пушина, Болман, Бршадин, Даљ, Маркушица, Погановци, Бијело Брдо, Копривна, Церовац, Кињачка, Вукошевац, Омшица, Бузета, Јабуковац, Бјеловац, Ковачић;
  4. У Црној Гори, већина села у општинама Андријевица и Беране.

Остале активности

Рецензент више уџбеника, монографија и научних радова.

Члан комисије за одбрану докторских дисертација на Филолошком факултету у Београду, магистарских и мастер радова на Филозофском факултету у Косовској Митровици, односно на Филолошком факултету у Београду.

Члан више комисија за (ре)избор у истраживачка и научна звања сарадника Института за српски језик САНУ.

Члан више комисија за избор у лексикографска звања на Речнику САНУ.

Ментор стипендистима и приправницима на пројекту израде Речника САНУ.

Бави се популаризацијом науке о језику: преко 200 чланака за рубрику Слово о језику Политикиног Културног додатка и 15 текстова у рубрикама Језичке недоумице и Мали савети часописа Језик данас Матице српске.

Говори руски и енглески језик, а служи се и немачким.

Саопштење са седнице Одбора од 6.12.2016.

САОПШТЕЊЕ

с осамнаесте пленарне годишње седнице Одбора за стандардизацију српског језика одржане 6. 12. 2016. године у САНУ, Кнез Михаилова 35, Београд

И без минималне материјалне подршке, Одбор за стандардизацију српског језика у континуитету осамнаестогодишњег постојања остварио је релативно добре резултате на пољу планирања и нормирања српског језика.

Одбор је усвојио извештај о раду између шеснаесте и седамнаесте пленарне седнице (25. фебруар 2015) и осамнаесте седнице и предлоге за план рада у 2017. години и раздобљу које је пред нама.

На пленарној седници је донет закључак да треба обележити  јубилеј – 20 година  рада Одбора, што ће се десити 12. 12. 2017. године.

Одбор се налази у периоду када нису у првом плану само тзв.  капитални пројектина пољу планирања и стандардизације српског језика. Наши приоритети су и реактивирање рада комисија, у чему су, за кратко време, постигнути видни резултати, при чему је дошло и до замене руководстава и подмлађивања чланства у неким комисијама.

Надаље, настојимо да мотивишемо чланове Одбора и његових комисија да дају своје појединачне доприносе и у већем броју припремају нове одлуке о појединачним питањима језичког планирања.

У наредном периоду планирали смо неколико  важних послова и поставили то као приоритетне задатке на основу конкретног програмског садржаја. Централно место у 2017. години је дато припремама за обележвање   јубилеја – 20 година рада Одбора за стандардизацију српског језика. Наставиће се даље са праксом реактивирања рада комисија, које ће своје планове прилагодити предстојећем јубилеју. Прихваћен је предлог да се настави с издавањем списа Одбора за стандардизацију српског језика. Одбор ће наставити борбу за идентификовање српског језика и писма у међународним библиотечким стандардима и исправити грешку која још увек наноси штету националним интересима. Заложићемо се за укључивање Одбора за стандардизацију српског језика у наредну стратегију културе и језичке политике, као и присуство његових представника у одговарајућим радним групама  и саветима приликом доношења Закона о језику, јер се у Одбору садржи целокупна лингвистичка струка. Покренућемо поступак  за формирање исцрпног корпуса српског ијекавског изговора. Најзад, два битна приоритета односе се на праксу: започећемо праћење остваривања правописне норме и њено периодично дограђивање, као и заложити се да капитални пројекти и приоритетни послови Одбора убудуће буду у избору тема за мастер студије на факултетима.

Одбор се залаже за нормирану и кодификовану стандардизацију, планирање српског језика и вођење језичке политике која је усклађена с оснивачима, надлежним државним органима и другим институцијама као и цивилизацијским токовима.

            Одлучно одбацујемо залагање неких лингвиста и стручњака из других лингвистици додирних области који се залажу за некакву спонтану, имплицитну и некодификовану стандардизацију и за наметнуту престижност регионалне лингвистике како се, наводно, брига о језику не би претворила у национализам. Такође, не прихватамо неодмерене и неаргументоване оцене изговорене поводом   настојања и акције да се чува српски језик која се наставља у дневном листу Политика, као и акција „Негујмо српски језик“, коју наставља Министарство културе и информисања. Такав напор може бити оспораван или неприхваћен од појединаца који о томе другачије мисле, али не може да се назове нацизмом.

Нико нема монопол када је реч о језику, стога ћемо настојати да стварамо сараднике, а не противнике јер  свој књижевни и стандардни језик  сви морамо учити како бисмо га на најбољи начин сачували.

Одбор се залаже да се обезбеде минимална материјална средстава за обављање организационих и административних послова Одбора.

Одбор подржава оправдане захтеве Срба из заграничних земаља изван матице да користе право на употребу свог језика и писма и да им се гарантују права која Република Србија обезбеђује националним мањинама и етничким групама.

У Београду,

15. децембра 2016. г.

                 Председник Одбора

                                                                                                                                                                                                              aкадемик Иван Клајн

Нова имена држава

Одговор Министарству спољних послова

 

У вези са Вашим предметом број 9540 од 9. марта 2016. године, који се односи на писање имена страних  држава – Република Зеленортска Острва  и Република Обала Слоноваче,  обавештавамо Вас о следећем:

            Ако Влада Републике Србије, на захтев наведених држава, одлучи да у дипломатској преписци користи непреведена имена, препоручујемо ове облике:

Република Кабо Верде и краће Кабо Верде (уместо досадашњег  Република Зеленортска Острва) и Република Кот д’ Ивоар  икраће Кот д’ Ивоар (уместо досадашњег Обала Слоноваче).

Предложена решења биће унесена у наредно издање Правописа српскога језика уколико  буду званично усвојена.

Писање имена римског папе

Одбор за стандардизацију српског језика је разматрао питање писања имена римских папа и донео следећу препоруку. У српском језику постоји традиција да се имена римских папа пишу у облицима каква су у обичају у српском језику (Никола, Јован, Инокентије и сл.). Зато би требало задржати облик папа Фрања и додати као другу могућност – папа Фрањо и не замењивати те облике другима који би били ближи изворном облику и звучању.

 

Београд, 10. 6. 2016.

Закључно саопштење са скупа „Српски језик и актуелна питања језичког планирања“

Закључно саопштење

На научном скупу „Српски језик и актуелна питања језичког планирања“, који је одржан у САНУ 28. октобра 2015. године, закључено је да постоје бројна питања у области језичког планирања у Републици Србији, која треба решавати у добро усклађеној међусобној сарадњи просветних, научних и установа за културу које се баве српским језиком, с једне стране, као и њиховој сарадњи с надлежним министарставима и националним саветима, са друге.

САОПШТЕЊЕ ОДБОРА ЗА СТАНДАРАДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПРЕДСТАВНИКА ЊЕГОВИХ ОСНИВАЧА

У Београду је у Институту за српски језик САНУ, Кнез Михаилова 36, велика сала,  24. фебруара 2011. године одржана тринаеста и четрнаеста седница Одбора за станадрадизацију српског језика. Одбор сачињавају истакнути српски лингвисти и представници трију академија наука и ум(ј)етности (САНУ, ЦАНУ и АНУРС), те осам универзитета с катедрама за српски језик (у Бањој Луци, Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Подгорици, Косовској Митровици (раније Приштини) и Српском (сада Источном) Сарајеву, затим и три најзаначајније научне и културне институције, јединствене у целокупном српском свету: Матица српска, Институт за српски језик САНУ и Српска књижевна задруга. Стандaрдолошки рад и нормирање српског језика организује се у девет комисија – за поједина подручја (српскога) језичког стандарда: фонологија / фонетика, морфологија, творба р(иј)ечи, синтаккса, лексикологија и лексикографија, праћење и проучавање правописне проблематике, историја језичког стандарда, затим за стандардни језик у школству администрацији, издаваштву и јавним гласилима, и  за питања  корпуса српскога језика. Међу девет комисија налази се и Комисија за односе с јавношћу и решавање неодложних питања (Ком. бр. 7). Потоња комисија, названа још и „мали“ Одбор, врши функцију великог (матичног)  Одбора између годишњих / пленарних с(ј)едница. У њој се налазе представници трију академија, те предс(ј)едници или секретари Комисија Одбора.

Циљеви Одбора вишеструки су и дугорочни. Они се не тичу само крупних питања српског језичког стандарда, његове слојевитости и поливалентности, већ и ситнијих језикословних питања која намећу језички и друштвени развој и комуникацијске потребе људи.

За протеклих тринаест година под окриљем Одбора урађени су капитални пројекти из више језичких области описа и стандардизације српскога језика. Све су то прилози граматици српскога језика и настојања да добијемо модерне описе засноване на модерним нормативистичким принципима. У области лексикологије и лексикографије Мирослав Николић, члан Одбора, приредио је Обратни речник српскога језика (2000. г.), најобимнији одостражњи или инверзни речник у целокупном словенском свету. Мирослав Николић је редактор и Речника српскога језика (2007. г.), ауторског дела више сарадника. То је, у ствари, једнотомник, на који се дуже време чекало. Рајна Драгичевић, члан комисије Одбора, аутор је Лексикологије српског језика (2007. г.). Академик Иван Клајн, актуелни председник Одбора, аутор је две књиге творбе речи у савременом српском језику  – префиксација и композиција суфиксација и конврезија (2002. и 2003. г.), које представљају значајан помак у односу на претходне радове у тој области. У 2005. години, под руководством Предрага Пипера и сарадника а у редакцији академика Милке Ивић, објављена је књига Синтакса савременога српског језика, први део – проста реченица. Овај низ  у 2010. години обогаћен је још једним прилогом – Драгољуб Петровић, члан Одбора, и Снежана Гудурић, професор Филозофског факултета у Новом Саду, аутори су Фонологије српскога језика. Ускоро очекују се и друга дела како би био комплетиран списак прилога граматици српскога језика: друга књига Синтаксе, Нормативна граматика и Морфологија. У Програму рада Одбора од капиталних пројеката непокривен је остао само пројекат израде акценатског  речника. Било је предлога да до његове појаве замена буде Правописни речник (2010), који је  остао неакцентован јер би то повећало обим приручника.

Најзапаженији послови у којима је Одбор имао значајно учешће били су у области правописног пројекта. То је најстарији, најзначајнији и најобимнији  пројекат у области српске лингвистике и културе. Започет још далеке 1989. године као прилози правопису и уобличен у српском језику између 1993. и 2001. године, а последња редакција измена и допуна урађена је 2010. године. Тај пројекат има три дела: лингвистичко и универзитеско издање, издање намењено школама и издање за општу употребу. Увођење Правописа Матице српске у администрацију, школе, културне и јавне институције претходио је научно-стручни скуп (1997), препорука два министарства (просвете и културе) и осмишљен програм припреме, посебно када је реч о школама. О томе сведочи зборник прилога К новој писмености (1998). У домену службене, па и јавне односно школске, употребе има још нерешених питања не само када је реч о правопису већ и о писму. Наиме, правопис не може да замени државу и надомести недостатак законске регулативе подстакнуте уставним променама из 2006. године. Као шире културно, културолошко, национално и државно питање, разрешење садашњег стања двоазбучја у српском језику (тачка 6 Програма Одбора, усвојеног на другој седници 1998. г.), не може се решти простим укидањем једног од писама (латинице). Одбор је у више наврата дао препоруке да се у школској употреби писма не треба више придржавати начела равоправности двају писама (ћирилице и латинице). Посебно је то непотребно када је реч о завршном испиту и матурском испиту, односно званичном (службеном) документу. Друга се питања употребе писма могу решити доношењем закона о језику, а затим договором лингвиста и државе. Сада када је постигнут договор међу лингвистима и урађен значајан посао на побољшању правописних решења и правописне норме, односно правописног речника неопходно је обезбедити услове за примену правописа у пракси и доследно поштовање правописне норме. При томе је потребно имати на уму специфичности појединих делатности и прихватити разумне предлоге да се омогући ученицима и студентима да заврше текућу школску годину без правописних корекција допуњеног и измењеног издања (испити, такмичења, текуће провере и сл.). Измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске (2010) примењиваће се у школској пракси од 1. септембра 2011. године.

      Измењена и допуњена  верзија Правописа српскога језика Матице српске (2010) не захтева неку нову препоруку или одобрење за увођење у институције. Реч је о континуитету који омогућава институцијама да оне јавно и саме стану уз измењено и допуњено издање већ одобреног Правописа.

У стандардолошком раду и нормирању српскога језика ништа се не укида, забрањује или прогања било да је то изговорена, штампана или у електронском облику створена реч. Одбор доноси препоруке, саопштења, мишљења, закључке, што је именовано као одлука– споразумевањем стручњака на професионалним, лингвистичким и социолингвистичким аргументима. Као резултат нормативне делатности  и процеса стандардизације у складу с претходно реченим, у 2006. години објављена је књига Српски језик у нормативном огледалу – 50 одлука Одбора за стандардизацију српског језика, коју су приредили Бранислав Брборић, секретар Одбора, Јован Вуксановић и Радојко Гачевић, секретари комисија Одбора. Потоња три имена у вези су с припремом Картотеке језичких недоумица(1999), која је дата претежно у форми питања и назнака могућих решења за различите недоумице у свим језичким областима, било да су оне стварне и привидне, реалне и виртуелне. Међу већином чланова Одбора једна је сасвим рашчишћена: учење језика и књижевности у основној и средњој школи треба раздвојити јер ће  језик и даље остати у подређеном положају.

Сведочанство о раду Одбора су и сакупљена документа – списи, који прате активности чланова Одбора, те председника и секретара и чланова комисија и чувају вредне прилоге и штите заједничко дело од могућег заборава. До сада, закључно с 2008. годином, објављено је десет свезака списа, што с различитим прилозима (записници, белешке, извештаји, дописи, писма, исечци из штампе, прилози с интернета и други прилози научне и стручне литературе, одлуке и сл.) износи више хиљада страна. Та разноврсна и богата документација корисна је и за различита истраживања.

У свом досадашњем раду Одбор је имао и озбиљне проблеме када је реч о изворима финасирања, организационим и административним пословима, које по договору од почетка обавља Институт за српски језик САНУ, сагласно Споразуму о оснивању Одбора за стандардизацију српског језика члан 3, став 3. Договори око тога с државом и појединим министарствима нису дали резултате, иако је било обећања и конкретне материјалне помоћи,  посебно у 2006. години. После тога узалудна су била обраћања Одбора министарствима у различитим саставима влада. На писмено обраћање није било чак ни куртоазних одговора. А требало је решавати ургентна питања, посебно опстанка српског језика у лекторатима широм света, а пре свега у словенском свету.

Одбор има обавезу да решава и нека унутрашња питања и отклони узроке краћег застоја у раду. Рад на пројектима одвијаће се и даље студиозно, одговорно и без журбе. Активирањем сајта Одбора омогућиће се појединцима и колективима да дођу до благовремених и поузданих одговора на постављена питања и да добију битне информације о раду и активностима Одбора. Досадашња искуства указују на то  да ће и даље најспорије  тећи  процеси када је у питању професионализација рада Одбора и обезбеђивање барем минималне материјалне надокнаде за све што се уради у складу с програмом Одбора. Тешко се може  очекивати  да има више заинтересованих за одговоран научно-стручни  рад само на основу ентузијазма. Стога се за помоћ треба обратити и дијаспори и донаторима.

ОДЛУКА ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ О СТАТУСУ БОСАНСКОГ ИЛИ БОШЊАЧКОГ ЈЕЗИКА

Већ неколико година  новинске странице пуне текстови о различитим  питањима  везаним  за статус тзв. босанског језика, и то понајвише у Србији и Републици Српској. Тако читамо да «Бошњаци не разумеју српски језик», да је  у Новом Пазару и Пријепољу блокирано на стотине судских предмета због недостатка «преводилаца на босански језик» са српскога, да је «Министарство правде Србије објавило оглас за постављање сталних судских преводилаца за босански језик», да је министар просвете обећао да ће се на Државном универзитету у Новом Пазару вршити «обука за босански језик», након које ће бити «додељени сертификати, који ће при запошљавању служити као доказ познавања босанског језика», да ће ускоро «Србија добити шест судских тумача за босански језик», да ђаци бошњачке националности у Републици Српској неће да прихвате књижице ни сведочанства у којима је језик назван «бошњачким» а не «босанским», итд. и томе слично.