Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, и израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа.
Основан је 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), на темељима Лексикографског одсека који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића. Први директор Института био је академик Александар Белић, најзначајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века. Ту су се научно формирали будући академици Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан.
Данас се у Институту реализује пет пројеката и један потпројекат, који су усмерени ка свестраним проучавањима српског језика у његовој прошлости и садашњости.
Виша научна сарадница Института за српски језик проф. др Марина Николић 26. новембра ове године учествовала је у снимању документарног филма Језик и стварност у продукцији ShockART-а, с циљем промоције употребе родно инклузивног језика и решавању стереотипа и неједнакости у српском језику.
Др Марина Спасојевић, научни сарадник Института за српски језик САНУ, била је 27. новембра 2020. године гост Мелихе Правдић у емисији „Спорови у култури” Радио Београда 2.
На велико задовољство публике и научника ове године се није одустало од ЕвропскеНоћи истраживача. Једанаеста по реду манифестација одржава се у мало другачијим околностима, онлајн, под слоганом Да наука проструји.
У периоду од 6. до 10. новембра 2020. године организована је Друга научно-стручна школа србистике „Доминанте српске културе”, чији су организатори били Филолошки факултет Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов” (Филологический факультет МГУ им. М. В. Ломоносова), Институт за лингвистичка истраживања Руске академије наука (Институт лингвистических исследований РАН), Института за славистику Руске академије наука (Институт славяноведения РАН) и Филолошки факултет Универзитета у Београду.
Организација ЕФНИЛ (Европски савез националних институција за језик, European Federation of National Institutions for Language) позива студенте да учествују на конкурсу за најбољи мастер рад у Европи из области језичке употребе, језичке политике и вишејезичности.
Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема одржана је од 28. до 30. октобра 2020. године у Београду, у организацији Института за српски језик САНУ, под покровитељством Српске академије наука и уметности, а уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Редакција Културног дневника РТС-а направила је прилог о међународном научном скупу „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” , који се од 28. до 30. октобра 2020. године одржао у Српској академији наука и уметности.
Софија Милорадовић, научни саветник Института за српски језик САНУ, била је 23. октобра 2020. године гост Мелихе Правдић у емисији „Спорови у култури” , Радио Београд 2, у којој се говорило о ијекавцима и екавцима, самим тим – о ијекавици и екавици.
Дана 14. 10. 2020. године одржан је састанак сарадника Института за српски језик САНУ са професорима Катедре за ваздухопловство Машинског факултета Универзитета у Београду. Састанак је био посвећен српској језичкој култури и терминологији у домену информационих технологија.
У организацији Европске федерације националних института за језик (EFNIL) 30. септембра и 1. октобра 2020. године одржан је вебинар (онлајн конференција) под називом „Language in the corona crisis”. Вебинар је био подељен на четири секције. Прва The Lexicon used in the Corona Discourse укључила је реферате који су се бавили новом лексиком забележеном у различитим језицима насталом под утицајем пандемије.
На Филолошком факултету се од 16. до 20. септембра одржао 50. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане у организацији Међународног славистичког центра. Заједничка тема скупа била је СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ДАНАС – ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ АСПЕКТИ ПРОУЧАВАЊА, РЕЦЕПЦИЈЕ И ПРЕВОЂЕЊА. На скупу је учествовало и 5 сарадника Института за српски језик САНУ.
Професор Владимир П. Гутков провео је цео свој дуги радни век на Филолошком факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“, био је дугогодишњи шеф Катедре за славистику и продекан Факултета.
Иако је поклањање 166. листа Мирослављевог јеванђеља Србији изузетан гест Русије који говори о дубоком разумевању и уважавању потреба наше културе, његово место је тамо где се од почетка науке налазио – у матичној збирци коју је формирао Порфирије Успенски.
