Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, и израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа.
Основан је 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), на темељима Лексикографског одсека који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића. Први директор Института био је академик Александар Белић, најзначајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века. Ту су се научно формирали будући академици Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан.
На Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци 24. маја 2022. године потписан је Уговор о пословно-техничкој сарадњи између Филолошког факултета и Института за српски језик САНУ.
У склопу манифестације „Ћирилична баштина” која се одржава у Бајиној Башти, проф. др Виктор Савић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, одржао је предавање „Рана српска писменост”, 23. маја 2022. године.
Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, боравила је 17. и 18. маја 2022. године у Огранку САНУ у Нишу ради разговора о могућој будућој сарадњи Института са Огранком САНУ, пре свега у вези с пројектом Огранка у оквиру кога се ради на прикупљању, анализи и картографисању пастирске лексике говора југоисточне Србије.
У име уређивачког одбора часописа Новоречје, Дејан Ајдачић са Универзитета у Гдањску и Рајна Драгићевић са Филолошког факултета Универзитета у Београду организовали су 12. маја 2022. године округли сто у виду видео-конференције на тему „Сливенице и остали типови неологизама у словенским језицима”.
Научна конференција „Језик, књижевност, моћ” (Language, Literature, Power), која се одржала 6. и 7. маја 2022. године, у организацији Департмана за англистику Филозофског факултета у Нишу, окупила је и четири сарадника Института за српски језик САНУ.
Пошта Србије је поводом 75 година од оснивања Института за српски језик САНУ издала пригодну поштанску марку и коверту првог дана – поништену поштанску марку на пригодној коверти са жигом на којем је датум када је марка издата.
Научна конференција Philologia Serbica,коју организује Катедра за србистику Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, одржана је (онлајн) 29. марта 2022. године.
У организацији Огранка САНУ у Нишу, 4. марта 2022. године, др Ана Савић-Грујић, сарадник Дијалектолошког одсека Института за српски језик САНУ, представила је резултате свога истраживања на потпројекту Атлас пастирске лексике југоисточне Србије.
У четвртак, 3. марта 2022. године, у Свечаној сали Српске књижевне задруге представљена је Књига о Мирослављевом јеванђељу, која је објављена у 113. Колу СКЗ. О књизи су говорили проф. др Виктор Савић са Института за српски језик САНУ и проф. др Иван Стевовић.
Господин Пера Ластић, управник Српског института у Будимпешти, посетио је 3. марта 2022. године Институт за српски језик САНУ ради разговора о наставку и могућем проширењу сарадње двеју институција.
Српска књижевна задруга је 24. фебруара 2022. године у својој свечаној сали уприличила невелико окупљање пријатеља Задруге поводом добијања Сретењског ордена.
„Појединац се тиме што уме говорити, дакле – својим језиком, не само доказује да је човек (а не животиња), него својим језиком, истовремено, обелодањује каквог је, као човек, кова – уме ли добро мислити, има ли танану душу, пуну осећајности или нема, је ли уљудно васпитан или није.
Сараднице Одсека за стандардни језик Марина Николић и Светлана Слијепчевић Бјеливук одржале су 2. фебруара 2022. године онлајн-предавање студентима и сарадницима Института за славистику и хунгарологију Хумболтовог Универзитета у Берлину.
„Свети Сава, архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав.”
