Етимолошки одсек

У оквиру Етимолошког одсека спроводе се етимолошка истраживања српског језика у циљу израде етимолошког речника. То је дугорочан подухват, чији значај превазилази оквире домаће науке и културе, а чији је задатак разјашњавање порекла и историјата речи српског језика, како књижевног тако и народног, посведочених од почетака његове писане историје. Тренутно се ради на свеобухватном Етимолошком речнику српског језика који треба да, у много томова, сабере и обради целокупну дијалекатску и историјску грађу, и на сажетијем Приручном етимолошком речнику српског језика, у којем ће бити обрађене речи основног лексичког фонда. Тражење етимологије сложен је и захтеван посао, чија је неопходна предрадња прикупљање дијалекатских и историјских потврда речи као и свих њихових тумачења, досад датих у секундарној литератури. Поред познавања старих и савремених језика, он изискује широка знања из области компаративно‑историјске лингвистике, дијахроне филологије и дијалектологије, па и низа ванјезичких дисциплина. Да би се изашло у сусрет тим потребама, истраживачки тим је разноврсно и широко профилисан, те осим слависта окупља индоевропеисте, класичне филологе, оријенталисте, романисте. Њихов колективни рад на двама речницима пропраћен је богатом индивидуалном продукцијом, која обухвата велики број научних радова објављених у виду монографија, чланака у часописима и прилога у зборницима.

Види више →

Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ једина је институција у Србији која се систематски и компетентно бави етимологијом, а Етимолошки речник српског језика једини институционализовани пројекат такве врсте у нашој земљи.

Пројекат етимолошког речника заснован је 1983. године при Републичкој заједници науке Србије по принципу тадашњих макропројеката, који су за иницијаторе и научне руководиоце имали чланове Српске академије наука и уметности, а непосредно су их остваривале одговарајуће научноистраживачке институције. Исте године, у оквиру Института за српски (тада српскохрватски) језик САНУ и под покровитељством САНУ, а на иницијативу академика Павла Ивића, основан је Етимолошки одсек са циљем да се створи кадровска и материјална основа за израду етимолошког речника. Првобитни назив пројекта био је „Етимолошки речник српскохрватског језика“, који је одлуком Одељења језика и књижевности САНУ од 9. јуна 1998. године промењен у „Етимолошки речник српског језика“.

Одељење језика и књижевности САНУ надзире рад на овом пројекту преко свог Одбора за етимолошки речник српског језика, који је до своје смрти 1999. године водио академик Павле Ивић, затим академик Ирена Грицкат-Радуловић, да би од 2003. године ту функцију преузео академик Александар Лома.

У Етимолошком одсеку од његовог оснивања до данас радило је, дуже или краће, укупно 14 сарадника: Јасна Влајић-Поповић (први сарадник на Одсеку, запослена 1983, пензионисана 2021, и даље ангажована по уговору), Бојан Попов (запослен у периоду 1984–1988),  Биљана Сикимић (запослена у периоду 1987–2001), Биљана Вукмановић-Мојсиловић (запослена у периоду 1988–1995), Марта Бјелетић (запослена од 1990 и надаље), Снежана Петровић (запослена од 1991 и надаље), Маја Калезић (запослена од 1999 и надаље), Тања Петровић (запослена у периоду 1999–2000), Марија Вучковић (запослена од 2000 и надаље), Јелена Јанковић (запослена од 2005 и надаље), Ана Шпановић (запослена од 2011 и надаље), Жељко Степановић (запослен од 2011 и надаље), Соња Манојловић (запослена од 2015 и надаље) и Марија Раденковић (запослена од 2018 и надаље).

Као спољни сарадници ангажовани су били: Александар Лома (од 1994 и надаље), Вања Станишић (у периоду 2006–2011) и Орсат Лигорио (од 2011 и надаље).

Сарадници Етимолошког одсека баве се првенствено етимолошким истраживањима српског и осталих словенских језика, а с обзиром на мултидисциплинарни карактер етимологије – и историјом језика, српском и словенском дијалектологијом, балканском лингвистиком, класичном филологијом, оријенталистиком, индоевропеистиком, ономастиком, етнолингвистиком, социолингвистиком, компаративном митологијом итд. 

Сходно томе, Етимолошки одсек својом делатношћу на пољу дијахроније и компаративистике (словенске и балканске) чини битан елемент структуре Института за српски језик САНУ, којим се употпуњава стручно-научни профил Института у складу с принципима по којима су профилисани одговарајући национални институти у другим словенским земљама.

Етимолошки одсек има живе и трајне међународне контакте с ауторским колективима Прасловенског речника у Кракову, Словеначког етимолошког речника у Љубљани, Етимолошког речника словенских језика у Москви, Старословенског етимолошког речника у Брну, Бугарског етимолошког речника у Софији. Чланови Одсека активно учествују и у наднационалним пројектима какав је, на пример, Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА). 

Објављивањем двају речника (тезаурусног Етимолошког речника српског језика и сажетог Приручног етимолошког речника српског језика) и српски језик стаће у ред европских језика који имају своје етимолошке речнике као неизоставан елемент целовитог описа језика (поред описних и историјских речника, правописа, граматике). Значај оваквих подухвата превазилази оквире науке о језику јер се они, у мери у којој језик одражава етничку и културну историју својих носилаца, уграђују у саме темеље националне културе. Кроз добар и исцрпан етимолошки речник може се сагледати не само оно што је тој култури својствено и што је чини самобитном, већ и многострукост и сложеност њених веза са другим културама. Такав речник продубљује и шири перспективу објективног сагледавања националне прошлости, а истовремено битно сужава простор за разне мистификације, које се често темеље на произвољном и тенденциозном тумачењу језичких факата.

РУКОВОДИЛАЦ ОДСЕКА

др Марта Бјелетић

др Марта Бјелетић

научни саветник

САРАДНИЦИ У РАДНОМ ОДНОСУ

др Марта Бјелетић

др Марта Бјелетић

научни саветник
др Снежана Петровић

др Снежана Петровић

научни саветник
др Маја Калезић

др Маја Калезић

научни сарадник
др Марија Вучковић   

др Марија Вучковић   

виши научни сарадник
{:sr}др Ана Шпановић{:}{:gb}Ana Španović, PhD{:}

др Ана Шпановић

научни сарадник
{:sr}др Јелена Јанковић{:}{:gb}Jelena Janković, PhD{:}

др Јелена Јанковић

научни сарадник
{:sr}мср Соња Манојловић{:}{:gb}Sonja Manojlović, MA{:}

мср Соња Манојловић

истраживач сарадник
др Жељко Степановић

др Жељко Степановић

научни сарадник
мср Марија Раденковић

мср Марија Раденковић

истраживач сарадник

САРАДНИЦИ ИНСТИТУТА И САРАДНИЦИ У ПЕНЗИЈИ

академик Александар Лома

академик Александар Лома

редовни професор
др Јасна Влајић-Поповић

др Јасна Влајић-Поповић

научни саветник у пензији
проф. др Орсат Лигорио

проф. др Орсат Лигорио

спољни сарадник