Одсек за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ

 

Одсек Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника  САНУ бави се једним од најважнијих и најзахтевнијих дугорочних пројеката српске науке и културе. Речник САНУ спада у речнике тезаурусног и академијског типа. Обухвата грађу књижевног и народног језика са целовитог простора штокавског наречја, у временском распону од Доситеја и Вука до данас. Иницијативу за његову израду дао је Стојан Новаковић и за ту потребу основан је у Академији Лексикографски одсек, који је 1947. прерастaо у Институт за српски језик. Прва књига Речника изашла је 1959. године. До данас је објављена 21 књига. Када буде завршен, Речник ће имати преко 35 књига са око 500.000 одредница.

Осим практичном лексикографијом (израдом речника српског књижевног језика, терминолошких и дијалекатских речника, речника писаца, двојезичних речника итд.), сарадници Одсека баве се и питањима теоријске лексикографије и лексикологије, као и другим областима науке о српском језику.

У оквиру Одсека започет је 2016. године рад на дигитализацији грађе за израду Речника САНУ.

Види више →
 

Одсек Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ бави се једним од најважнијих и најзахтевнијих дугорочних пројеката српске науке и културе. Основни задатак сарадника на овом одсеку је израда највећег једнојезичног дескриптивног речника нашег језика – Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, познатог и као Речник САНУ.

Историјат рада на Речнику САНУ

Стојан Новаковић

Рад на овом речнику започет је крајем 19. века, на иницијативу академика Стојана Новаковића, који је 1888. године упутио Српској краљевској академији посланицу под називом Српска краљевска академија и неговање језика српског. У тој посланици С. Новаковић је образложио потребу издавања Речника и дао упутства шта би све требало да уђе у Речник и како би он требало да се израђује.

 Пошто на ову посланицу Академија није одмах одговорила, С. Новаковић 1893. године подноси Предлог Српској краљевској академији да се за отпочињање рада на речнику установи Лексикографски одсек и одређује задатке које би Српски речник требало да испуни. Одлуком Академије, исте године је установљен Лексикографски одсек, састављен од академика и дописних чланова. За председника Лексикографског одсека изабран је С. Новаковић, а чланови су били: С. Вуловић, П. Ђорђевић, М. Ђ. Милићевић, Љ. Стојановић и други. Тада почиње организован рад на прикупљању лексичке грађе, а Одсеку се прикључују и сарадници који нису били чланови Академије. За секретара је изабран М. Иванић. Он је руководио радом на скупљању грађе за Речник од 1894. до своје смрти 1916. године. У међувремену, у Академијине фондове пристизала је лексичка грађа углавном трудом и заслугом угледних појединаца, који су, на предлог Друштва српске словесности из 1855. године, слали лексику другачију од оне у Вуковом Српском рјечнику. Прави сакупљачки рад уследио је од 1899. године, када је сачињен Позив и разаслано Упутство за купљење речи по народу. Први талас правог сакупљачког рада на терену, који је потрајао до Првог светског рата, био је најинтензивнији и управо је у њему сабран највећи број најпотпунијих и најбољих лексичких збирки. Упоредо са сакупљачком делатношћу, у Лексикографском одсеку вредно се радило на ексцерпцији, исписивању и сређивању грађе из одабраних штампаних дела, тако да је у Лексикографском одсеку негде око 1910. године било похрањено нешто мање од милион и по листића. Тако обимна грађа садржи, поред језика књижевних дела, и језик стручних области, језик пословних списа, народни говорни језик (лексику из различитих крајева штокавског подручја).

Године 1913, у издању Академије, изашла је из штампе Огледна свеска Српског речника књижевнога и народнога језика. Као њен аутор потписан је М. Иванић. Иванићева Огледна свеска садржи три дела: Предговор, Преглед књига из којих је црпена грађа за назначени оглед и Речник. Помињући Вуков Српски рјечник као речник „народних речи” и Даничићев Рјечник југославенске академије, у којем се „нарочито трага за бићем и значењима у књижевној прошлости српској и хрватској”, М. Иванић најављује речник Српске академије као речник савременог или „садашњега књижевнога и народнога језика српскога”.

У ратним годинама и током окупације земље, до краја 1918. године, због тешких прилика и у земљи и у Академији, није било могућности да се рад на Речнику настави. Године 1920. обновљен је Лексикографски одсек, у који се укључују Љ. Стојановић и А. Белић, као и бројни спољашњи сарадници. Пословима у Одсеку руководио је Александар Белић, који је, заједно са ондашњим секретаром Мирком Поповићем, предложио измене у раду са грађом и у припреми концепције за израду речника. Рад у Одсеку, уз непрекидно мењање сарадника, одвијао се по предвиђеном плану све до 1941. године, када је окупацијом Србије завршен други период у развоју лексикографске школе. У овом периоду припремана је нова Огледна свеска Речника, у чијој изради није учествовао А. Белић, јер је 1941. године био удаљен из Академије. Иако је објављена тек по завршетку Другог светског рата, Огледна свеска  носи 1944. годину као годину објављивања. Она садржи следеће целине: Предговор, Увод, Употребљени извори и Речник. Концепт Огледне свеске из 1944. године почива на општим Новаковићевим идејним начелима израженим у Посланици.

Даљи рад на Речнику настављен је после ослобођења, када је Лексикографски одсек 1947. године прерастао у Институт за српски језик, са управником А. Белићем и тројицом сарадника. У време израде првог тома Речника, осим А. Белића, стални научни сарадници били су само М. Московљевић и И. Грицкат, али је било и десетак стручних сарадника.

Уређивање Речника САНУ

Александар Белић

Први том Речника, објављен 1959. године, потписао је А. Белић у својству главног уредника, а сарадници су били: М. Московљевић, М. Стевановић, М. Павловић и Р. Алексић. После Белићеве смрти (1960) укинута је функција главног уредника, а уређивање је пренесено на цео Уређивачки одбор Речника. Уређивачки одбор чинили су уредници књиге и уредници појединих секција. На челу Уређивачког одбора, све до десете књиге, био је Михаило Стевановић; од једанаестог до шеснаестог тома Митар Пешикан; у време израде шеснаестог тома Мирослав Николић, седамнаестог – Милица Радовић Тешић, у време израде осамнаестог и деветнаестог тома Стана Ристић, а од 2016. године одсеком Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ руководила је Рада Стијовић. Од 2020. године руководилац одсека је др Неђо Јошић.

Грађа за Речник САНУ

Речник САНУ израђује се на основу примера исписаних на милионима листића, који се уазбучени налазе у хиљадама кутија у Институту за српски језик. Процењује се да таквих листића има око 6 милиона. Тзв. скраћенице из Приручника за обраду речничке грађе садрже на десетине имена писаца и књига које покривају белетристику, науку, публицистику, уџбенике и друге приручнике из два века. Ту су, такође, и 32 часописа, попут књижевних, етнографских итд. Грађа из књижевних дела броји око 350 писаца и спаја Доситеја, Вука, Стерију и Његоша са Змајем, Бранком Радичевићем, Ђуром Јакшићем, потом Лазаревићем, Станковићем, Матавуљем, Сремцем, Исидором Секулић, Ракићем и Дисом, писцима између два рата, пре свега с Андрићем и Црњанским, као и писцима после Другог светског рата све до Пекића, Ћосића, Капора, Павловића, Киша, Албахарија… У новије време ексцерпирани су и савремени писци, попут Д. Михаиловића, Г. Петровића. Р. Белог Марковића и др.

1. Из збирке Ј. Ј. Змаја из разних српских краја; 2. Из збирке Н. Радонића из Бачке

У грађу за Речник САНУ улазе и одреднице из многих речника, лексикона, приручника који нису ексцерпирани, али их сарадници обавезно користе (нпр. шестотомни и једнотомни речници Матице српске, Речник ЈАЗУ, Велики речник страних речи и израза И. Клајна и М. Шипке, Турцизми у српскохртватском језику А. Шкаљића итд.). У грађу улази и лексика из дијалекатских речника који се појављују последњих година као самосталне монографије или пак у оквиру Српског дијалектолошког зборника. Грађа се свакодневно уноси и из неких терминолошких речника, рецимо, из Ботаничког речника Д. Симоновића, Хирцових речника народних имена риба, змија и птица, Српскохрватске лексике рибарства В. Михајловића и Г. Вуковић итд. У неизоставну грађу Речника САНУ улазе и енциклопедије, као што је Просветина, Југославенског лексикографског завода, специјалне енциклопедије ликовне уметности, шумарства, лова итд.

Исидора Секулић

Паралелно са хиљадама листића које су с краја 19. века па до средине шесте деценије 20. века преписивали различити људи (били су међу њима и: М. Решетар, С. Новаковић, А. Белић, Р. Домановић, Ј. Скерлић, Исидора Секулић и други), сакупљана је и лексичка грађа на терену, према упутствима које је у Академији израдио С. Новаковић. У улози сакупљача нашли су се најразличитији људи свих занимања. Преко двеста хиљада листића исписао је В. Арсенијевић, али сем њега врло вредне збирке речи дали су песник Ј. Ј. Змај, сликар Н. Радонић, књижевница Ј. Билбија, „гимназист”, каснији историчар В. Ћоровић, лексикограф М. Московљевић, лингвиста Г. Елезовић итд.

Збирке речи стално стижу у Институт за српски језик, па тако треба поменути да су неколико богатијих збирки у последњим деценијама приложили сарадници одсека: Милосав Тешић, Милорад Симић, Рада Стијовић итд.

 Занимљивости о Речнику САНУ

 До данас је објављен 21 том Речника САНУ, док је 22. том у штампи. У првих 19 томова обрађено је око 232.000 речи (и израза) на око 15.200 страница великог формата двостубачног, густо штампаног речничког текста. Укупна тежина до сада објављених томова је око 34 кг, а дужина више од једног метра. Ако бисмо свакодневно читали по једну страницу речничког текста, требало би нам више од 40 година да прочитамо до сада објављене томове Речника САНУ. Речник САНУ ће према обиму бити највећи међу речницима словенских језика. Када буде завршен, имаће око 40 томова, у којима ће бити обрађено преко 500.000 одредница. Овај најважнији национални лексикографски подухват, плод тимског рада ауторског колектива Речника САНУ, представља капитално дело српског народа, његовог језика и културе.

Остали послови сарадника на Речнику САНУ

Од самог почетка до данас сарадници ангажовани на изради Речника САНУ, осим лексикографијом и лексикологијом, бавили су се и другим областима српског језика: историјом језика, дијалектологијом, савременим српским стандардним језиком и општим лингвистичким питањима. Данас на изради Речника САНУ ради тим од 35 стално запослених. Њима руководи др Неђо Јошић, виши научни сарадник. Међу сарадницима укупно има 12 редактора, 5 помоћних редактора, 18 основних обрађивача и два техничка уредника. Они вредно примењују лексикографску вештину и прате савремене лингвистичке токове, спремни да са традиционалне лексикографије закораче у компјутерску лексикографију и да користе све предности рачунарске технике и капацитете корпусне лингвистике, како у тимском лексикографском раду, тако и у свом индивидуалном истраживачком раду. Осим у изради Речника САНУ, многи институтски сарадници учествовали су и у изради оба Матичина речника – шестотомног Речника српскохрватскога књижевног језика и једнотомног Речника српскога језика, док су појединачно аутори већег броја дијалекатских, морфолошких и других специјализованих речника и студија.

 У сусрет новом добу – дигитализација

Грађа за Речник САНУ

Нове технологије омогућују да Речник САНУ постане лако доступан читаоцима широм света, али и да се унапреди и убрза његова израда. С тим циљем је 2016. године лингвистички тим са овог одсека (на челу са Радом Стијовић), а у сарадњи са информатичким тимом са Рударско-геолошког факултета, отпочео припрему за дигитализовану верзију Речника САНУ. Засада су креиране процедуре за анализу дигитализованог текста 1. и 19. тома, сегментирани речнички чланци и информационе целине у оквиру речничког чланка.

Исти лингвистичко-информатички тим од 2016. године успешно ради на дигитализацији речничке грађе (2017. у оквиру пројекта „Израда дигиталног каталога листића Речника САНУ”, који је суфинансирало Министарство културе и информисања Републике Србије). Дигитализација грађе и њена организација у дигитални репозиторијум омогућиће да се ови вредни и у највећем броју врло трошни листићи сачувају и да се учине подесним за аутоматизацију рада на Речнику.

Погледајте презентацију у којој се детаљно образлаже потреба за дигитализацијом богате грађе Речника САНУ, која би могла представљати и изванредан основ српског националног језичког корпуса, а која садржи податке не само о језику већ и о култури, обичајима, историји, веровањима, научној мисли и др. српског народа током протекла два века., као и о потреби за њеном анотацијом и прављењењем јединствене и претраживе онлајн речничке базе.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА – Грађа САНУ – Благо које треба сачувати (о дигитализацији листића)

РУКОВОДИЛАЦ ОДСЕКА

др Неђо Јошић

др Неђо Јошић

виши научни сарадник

САРАДНИЦИ У РАДНОМ ОДНОСУ

др Владан Јовановић

др Владан Јовановић

научни саветник
др Драгана Ратковић

др Драгана Ратковић

научни саветник
др Ивана Лазић Коњик

др Ивана Лазић Коњик

научни саветник
др Марина Спасојевић

др Марина Спасојевић

виши научни сарадник
др Маја Калезић

др Маја Калезић

виши научни сарадник
др Наташа Миланов

др Наташа Миланов

виши научни сарадник
др Марија Ђинђић

др Марија Ђинђић

виши научни сарадник
др Ненад Ивановић

др Ненад Ивановић

виши научни сарадник
др Неђо Јошић

др Неђо Јошић

виши научни сарадник
др Ружица Левушкина

др Ружица Левушкина

виши научни сарадник
др Слободан Новокмет

др Слободан Новокмет

виши научни сарадник
др Наташа Вуловић Емонтс

др Наташа Вуловић Емонтс

виши научни сарадник
др Милена Јакић Шимшић

др Милена Јакић Шимшић

научни сарадник
др Јована Јовановић

др Јована Јовановић

научни сарадник
др Милица Божић Синчук

др Милица Божић Синчук

научни сарадник
др Милица Стојановић

др Милица Стојановић

научни сарадник
мср Стефан Степановић

мср Стефан Степановић

научни сарадник
др Александра Марковић

др Александра Марковић

научни сарадник
др Ана Мацановић

др Ана Мацановић

научни сарадник
др Данијела Станић

др Данијела Станић

научни сарадник
др Ана Миленковић

др Ана Миленковић

научни сарадник
др Анета Спасојевић

др Анета Спасојевић

научни сарадник
др Данијела Радоњић

др Данијела Радоњић

научни сарадник
др Вања Миљковић

др Вања Миљковић

научни сарадник
др Мирјана Гочанин

др Мирјана Гочанин

научни сарадник
др Бојана Томић

др Бојана Томић

научни сарадник
др Драгана Цвијовић

др Драгана Цвијовић

научни сарадник
мср Александра Милосављевић

мср Александра Милосављевић

истраживач сарадник
мср Јована Шћеповић

мср Јована Шћеповић

истраживач сарадник
мср Никола Санковић

мср Никола Санковић

истраживач сарадник
мср Бојана Тодић Санковић

мср Бојана Тодић Санковић

истраживач сарадник
мср Ивана Маринковић

мср Ивана Маринковић

истраживач сарадник
мср Маријана Ђукић

мср Маријана Ђукић

истраживач сарадник
мср Вукашин Стојиљковић

мср Вукашин Стојиљковић

истраживач сарадник

САРАДНИЦИ ОДСЕКА И САРАДНИЦИ У ПЕНЗИЈИ

др Стана Ристић

др Стана Ристић

научни саветник у пензији
др Бојана Милосављевић

др Бојана Милосављевић

спољни сарадник
мр Васа Павковић

мр Васа Павковић

спољни сарадник
др Милица Радовић-Тешић

др Милица Радовић-Тешић

спољни сарадник
др Никола Рамић

др Никола Рамић

спољни сарадник
Милосав Тешић

Милосав Тешић

спољни сарадник