Старословенистички одсек
Радни оквир Одсека чине послови започети на Старословенистичком одсеку Института за српски језик. Оснивање Одсека је повезано с иницијативом Међународног комитета слависта (1958) да се крене у припрему и израду општег речника црквенословенског језика. Убрзо је у тадашњој Југославији покренут савезни пројекат под називом „Речник општеславенског (црквенославенског) књижевног језика“ (1961), с планом да израда замишљеног речника буде поверена институтима или одговарајућим одсецима републичких института за језик. У Београду је при Институту за српски (тада „српскохрватски“) језик такав одсек основан тек 1969. године, након што је за руководиоца именован Димитрије Богдановић и запослен Димитрије Е. Стефановић. Почетни корпус су чинили новозаветни текстови, пре свега Мирослављево јеванђеље (XII век), а лексикографски рад је пратило и шире проучавање најважнијих српскословенских споменика. Од 2007. године на Одсеку се прикупља српски материјал за Упоредни индекс речника израђених у оквиру Комисије за црквенословенске речнике.
Историјат
Радни оквир Одсека чине послови започети на Старословенистичком одсеку Института за српски језик. Наиме, након иницијативе Међународног комитета слависта (1958), у Југославији је покренут савезни пројекат под називом „Речник општеславенског (црквенославенског) књижевног језика“ (1961), чија би израда била поверена старословенистичким институтима или одговарајућим одсецима републичких института за језик. Такав је институт већ био основан у Загребу (1952), Одељење за историју македонског језика постоји откад и Институт за македонски језик у Скопљу (1953), док сличног института, или одељења на Институту за српски (тада „српскохрватски“) језик, у Србији није било. Српску науку је на том формално покренутом савезном пројекту представљао Петар Ђорђић, али је због кадровских и организационих проблема, повезаних с тада негативним односом друштва према српском црквенословенском наслеђу – проучавање српске редакцијске лексике каснило. За првог руководиоца пројекта на Институту је именован Димитрије Богдановић, а сам рад је отпочео тек 1969. године, кад је запослен Димитрије Е. Стефановић, старословениста родом из Сентандреје.
На Одсеку је радило неколико генерација истраживача, а највећег трага су, поред Д. Е. Стефановића, оставили Никола Родић († 2003) и Гордана Јовановић. Поред Димитрија Богдановића († 1986), на рад Одсека су својим идејама пресудно утицали и академици Митар Пешикан († 1996) и Ирена Грицкат († 2009), а потом и Ђорђе Трифуновић, оснивач Старословенистичког семинара на Филолошком факултету у Београду и руководилац Пројекта заснованог на новим принципима (2003–2004).
Лексикографски рад
По упутствима Димитрија Богдановића рад је започет потпуном ексцерпцијом Мирослављевог јеванђеља, с ослонцем на Маријино четворојеванђеље и друга старословенска јеванђеља. Потом је извршена допунска ексцерпција Вукановог јеванђеља и других важних српских јеванђеља, укупно 25 (XII–XVI век). Овим је створен корпус од преко сто хиљада листића.
Крајем 1976. године паралелно је ексцерпиран Матичин апостол у потпуности, а затим допунски и остали извори, укупно 10 апостола (XIII–XIV век). Апостолски лексички корпус бројао је педесет хиљада листића.
Напоредо са српскословенским листићима исписивани су и грчко-српскословенски листићи за грчки индекс.
Приликом реновирања Академије и исељавања дела Института у суседну зграду (у улици Ђуре Јакшића), изгубљен је апостолски део новозаветног корпуса, што је приморало сараднике Одсека да се фокусирају на преостали, јеванђељски део.
Митар Пешикан је осмислио концепт израде Српскословенског јеванђељског речника, а остали сарадници су, поред њега почели рад на овоме подухвату. После прекида од неколико година, уједначени су различити, у међувремену развијени приступи, проширен је списак извора на 35 (са фрагментима 42) и делимично је реконструисана ексцерпција апостола. Године 2007. објављен је Српскословенски речник јеванђеља. Огледна свеска (саставио В. Савић, уредник Г. Јовановић, Библиотека Јужнословенског филолога 23).
Како поменути међународни пројекат израде Речника црквенословенског језика није заживео, у наредном се периоду прешло на израду појединачних редакцијских речника, који се од 2007. године обједињују у Упоредном индексу речника израђених у оквиру Комисије за црквенословенске речнике.
Представницима Комисије шаље се материјал за јеванђељски и општи редакцијски речник. Индекси су завршени закључно са словом О (у српској средњовековној ортографији Ѡ-). Оба индекса се подводе под реконструисане црквенословенске одреднице у Упоредном индексу, где се дају испод старословенских потврда, поред хрватске, македонске и руске црквенословенске грађе.
Издат је први том Упоредног индекса, који представља четвртину укупног корпуса: Споредбен индекс кон речниците обработувани во рамките на Комисијата за црковнословенски речници при МКС, I (А–З), ред. Зденка Рибарова, Скопје: МАНУ, 2015, 818 стр.
План је да индекси који се израђују за потребе Комисије за црквенословенске речнике послуже за израду два српска речника – Српскословенски речник јеванђеља и Речник црквенословенског језика српске редакције.
Обрaда старог српског писаног наслеђа и активно учешће у животу научне заједнице
На Одсеку се од почетка, уз лексикографски рад, одвија вишеструко истраживање одабраних средњовековних споменика. Ова истраживања претходе издавању и лексикографској обради појединих споменика. Истраживањима је обухваћено целокупно српско писано наслеђе у средњем веку.
Поводом 60 година постојања Института, Старословенистички одсек је, уз подршку Академије, организовао међународни научни скуп: „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у Уникоду“, Београд 2007. Две године касније у Академији је издат истоимени зборник радова с овога скупа (уредници Г. Јовановић, Ј. Грковић-Мејџор, З. Костић, В. Савић, Научни скупови САНУ, књига CXXV, Одељење језика и књижевности, књига 20, 2009).
Издата је рукописна палеографија С. М. Куљбакина, деценијама похрањена у Архиву САНУ: С. М. Кульбакинъ, Славянская палеографія, Бѣлградъ 2008 (приредили Г. Јовановић, Р. Ковачевић, В. Савић).
Поводом 1150 година од Великоморавске мисије приређен је зборник радова у част Солунске браће: Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013), Београд, 2014. Тиме је покренута посебна серија у Институту под називом „Старословенско и српско наслеђе“ (уредници Ј. Радић, В. Савић).
У зборнику је монографски обрађена библиографија српске науке о делу светих Ћирила и Методија: Прилог библиографији домаће ћирилометодијевистике, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе: 863–2013, 447–542 (А. Голубовић, В. Савић).
Старословенистички одсек је узео значајног учешћа у организовању међународног научног скупа у част 900-годишњице рођења Стефана Немање: „Владар, монах и светитељ: Стефан Немања – преподобни Симеон мироточиви и српска историја и култура (1113–1216)“, Београд – Студеница – Подгорица – Никшић, 2014.
Сарадници Одсека су пружили важан допринос у припремању четврте књиге Законик цара Стефана Душана (уредници К. Чавошки, Ђ. Бубало, Одељење друштвених наука САНУ, Извори српског права IV, Београд 2015). Поред рада на припреми издања појединих преписа Законика, у склопу тог посла је урађен и Речник и регистар млађе редакције Душанова законика (В. Савић, Ђ. Бубало), 597–652.
Издавање споменика
Нa Одсеку су приређена издања неких од најважнијих српских средњовековних споменика, јеванђеља и апостоли:
Матичин апостол (XIII век), приредили Р. Ковачевић, Д. Е. Стефановић, Београд: Српска академија наука и уметности, 1979.
Н. Родић, Г. Јовановић, Мирослављево јеванђеље (критичко издање), Београд: Српска академија наука и уметности – Институт за српскохрватски језик, 1986.
Шишатовачки апостол (1324. године), приредио Д. Е. Стефановић, Беч: Аустријска академија наука и уметности – Српска академија наука и уметности – Институт за српскохрватски језик, 1989.