Category: Стално запослени

др Јелена Капустина

Рођена 28. новембра 1971. у Новом Саду.

1997    Дипломирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду

1998–1999 Сарадник на пројекту “Књижевни извори за античку политичку и културну историју од 4. века пре наше ере до 4. века наше ере”, Филозофски факултет у Новом Саду

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

2007 Магистрирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

јануар–јун 2008 Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В.М. Лурјеа

2016 Докторирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

Говори и пише на енглеском, руском и грчком језику, служи се старогрчким, латинским, црквенословенским, немачким, италијанским и француским језиком.

Види више →
 

Рођена 28. новембра 1971. у Новом Саду.

1997    Дипломирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду

1998–1999 Сарадник на пројекту “Књижевни извори за античку политичку и културну историју од 4. века пре наше ере до 4. века наше ере”, Филозофски факултет у Новом Саду

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

2007 Магистрирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

јануар–јун 2008 Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В. М. Лурјеа

2016 Докторирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

Тезе

Капустина, Јелена: Словенски превод Дијалектике Јована Дамаскина и почеци српске философске терминологије, магистарски рад, одбрањен 22. децембра 2007. године, Филозофски факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Александар Лома, чланови комисије: проф. др Љиљана Црепајац, доц. др Ненад Ристић).

Капустина, Јелена: Стара српска философска терминологија – покушај аналитичке систематизације, докторска дисертација, одбрањена 29. јуна 2016. године, Филозофски факултет Универзитета у Београду (ментор: академик Александар Лома, чланови комисије: академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Александар Поповић, доц. др Дарко Тодоровић, доц. др Сандра Шћепановић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (6. октобар 2010).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (20. март 2014).

Учешће на научним скуповима

Шести симпозијум Констрастивна језичка истраживања, Нови Сад, 1999.

Стипендије и студијски боравци

1992–1994: Стипендија Српске републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка.

1992: Двомесечна стипендија за учење италијанског језика у Ређо ди Калабрија, Италија.

1994: Шестонедељна стипендија за учење савременог грчког језика у Кавали, Грчка.

1998–1999: Стипендија Грчке државне фондације (IKY) у оквиру програма за допунско образовање из грчког језика и културе.

јануар–јун 2008: Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В.М. Лурјеа.

мр Веселин Петровић

Рођен 15. децембра 1977. године у Пријепољу.

2003  Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност).

2004  Уписао постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2006  Запослио се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“).

2009 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.

2010 Изабран у звање истраживач сарадник.

2012 Пријавио тему за израду докторске дисертације на Филозофском факултету у Нишу.

2014 Реизабран у звање истраживач сарадник.

Говори и пише енглески језик, служи се латинским, немачким, руским, македонским и бугарским језиком.

Види више →
 

Рођен 15. децембра 1977. године у Пријепољу.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на групи за српски језик и књижевност (2003).

Уписао постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Наука о језику (2004).

Запослио се на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ Института за српски језик САНУ (2006).

 Тезе

Магистарски рад: „Зоонимски систем говора села на обронцима Јадовника“, одбрањен фебруара 2009. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Милорад Дешић, чланови комисије: проф. др Мирослав Николић и доц. др Михаило Шћепановић).

Научна звања:

Изабран у звање истраживач сарадник (06.12.2010).

Реизабран у звање истраживач сарадник (20.03.2014).

Учешће на научним скуповима

Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет 3, Ниш, 2013.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014.

Округли сто о књижевном стваралаштву Исмета Реброње, Београд, 2016.

Остале активности

Током опсежних теренских истраживања за потребе Ономастичког одбора САНУ прикупио је вишесатну ономастичку грађу из девет пунктова у општинама Пријепоље и Нова Варош (децембар 2012).

Говори и пише енглески језик, служи се латинским, немачким, руским, македонским и бугарским језиком.

др Бранкица Марковић

Рођена 23. августа 1979. године у Новом Саду.

2004    дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (група Српски језик и књижевност).

2004/ 2005 године уписала постдипломске студије на одсеку Српски језик и лингвистика на Филозофском факултету у Новом Саду.

2005    запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

2010    магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2016    докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

Сарадник на научном пројекту Матице српске Култура исхране у Војводини. Лингвистички и етнолошки аспект (2017–2020)

Учесник на пројекту Истраживање историје и културе Срба у Румунији 2016. године.

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Члан Српске књижевне задруге (од 2021. године).

Види више →
 

Рођена 23. августа 1979. године у Новом Саду, где је завршила основну школу и гимназију општег смера.

Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду на групи Српски језик и књижевност (2004) из предмета Синтакса и семантика стандардног српског језика. Тема њеног дипломског рада је била Предлози у језику уџбеника Социологија села Милована Митровића (ментор: проф. др Ивана Антонић).

Постдипломске студије на одсеку Српски језик и лингвистика на Филозофском факултету у Новом Саду уписала школске 2004/ 2005. године.

Запослила са у Институту за српски језик САНУ на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (2005).

ТЕЗЕ:

Магистарска теза: „Спацијалне падежне конструкције у говору староседелаца Новог Сада“, одбрањена 28. јуна 2010. године (ментор: проф. др Жарко Бошњаковић, чланови комисије: проф. др Ивана Антонић, проф. др Софија Милорадовић).

Докторска дисертација: „Виноградарска терминологија Војводине“, одбрањена 28. септембра 2016. године (ментор: проф. др Гордана Драгин, коментор: проф. др Софија Милорадовић, члан комисије: проф. др Душанка Вујовић).

НАУЧНА ЗВАЊА:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (4. II 2011).

Реизабрана у звање истраживач-сарадник (3. II 2014).

Изабрана у звање научни сарадник (28. II 2018).

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА И ПРОЈЕКТИ:

Претходних година радила на електронској припреми грађе из седам црногорских пунктова за потребе Општесловенског лингвистичког атласа (белоруски фонетски том; бугарски лексички том и словачки морфолошки том).

Учесник на пројекту Истраживање историје и културе Срба у Румунији 2016. године. (у оквиру потписане сарадње Центра за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији и Института за српски језик САНУ из Београда).

ЧЛАНСТВА У НАУЧНИМ И СТРУЧНИМ ТЕЛИМА И КОМИСИЈАМА:

Члан је Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

УЧЕШЋА НА НАУЧНИМ СКУПОВИМА:

Научни скуп Књижевност на дијалекту, Лесковац, 25–26. септембра 2008.

Научни скуп Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 18. децембар 2010.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 12–13. априла 2013.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 11–12. априла 2014. (са два реферата: један самостално и један у коауторству са Станиславом Станковићем).

Други међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким и/ или периферним областима, Темишвар, 17–19. октобра 2014.

Јазичната работилница Различни аспекти на лексиката со субјективна оценка, Охрид, 24. и 25. септембар 2015.

Трећи међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким и/ или периферним областима, Темишвар, 14–16. октобра 2016. (у коауторству са Биљаном Савић).

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.

Други међународни научни скуп Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе – Српски језик и књижевност данас, Подгорица, 26–28. маја 2017.

Годишње заседање Међународне комисије и Међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, август 2018.

Пети међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Темишвар, 19–21. октобра 2018.

Осма међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 17. новембар 2018.

Шести међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/ или периферним областима, Ниш, 18–19. октобра 2019.

Девета међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 16. новембар 2019.

Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 28–30. октобра 2020.

Десети међународни научни скуп Савремена српска фолклористика, Топола, 18–20. јуна 2021.

Десета међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 20–21. новембра 2021.

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ:

За потребе Пројекта претходних година радила на обради грађе за прва четири лексичка тома Српског дијалектолошког атласа и учествовала у изради првих лексичких карата.

У оквиру Пројекта са проф. др Љиљаном Недељков неколико година радила на припреми Библиографије Дијалекатска лексикографија штокавског наречја (1818–2014) (СДЗб LXII, 2015).

Учесник Округлог стола Култура становања у Ваљевској Подгорини, Ваљево, 11. XII 2015.

Сарадник на научном пројекту Матице српске Култура исхране у Војводини. Лингвистички и етнолошки аспект (2017–2020).

др Мирјана Петровић-Савић

Рођена 14. септембра 1979. године у Лозници.

2003 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Српски језик и књижевност).

2005 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошки одсек).

2007 Магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2013 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2014 Изабрана у звање научни сарадник.

2023 Изабрана у звање виши научни сарадник.

Види више →
 

Рођена 14. септемба 1979. године у Лозници.

Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду на Групи за српски језик и књижевност (2003).

Запослила се у Дијалектолошком одсеку Института за српски језик САНУ (2005).

Тезе

Магистарски рад : Лексика свадбених обичаја у Рађевини (март 2007. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: ванр. проф. Љиљана Недељков, чланови комисије: доц. др Жарко Бошњаковић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Слободан Реметић).

Докторска теза: Топонимија Рађевине (октобар 2013. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Мато Пижурица, чланови комисије: академик Александар Лома и проф. др Жарко Бошњаковић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (30. IV 2014).

Учешће на научним скуповима

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Трећи научни скуп младих филолога, Крагујевац, 2011.

Четврти научни скуп младих филолога, Крагујевац, 2012.

II Међународни научни симпозијуми „Славянские языки и культуры в современном мире“, Москва, 2012.

Словенска терминологија данас, Београд, 2016.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.

Организација скупова

Секретар Организационог одбора међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас, Београд, 2016.

Промоције

Учествовала у промоцији наших издања на заседању Међународне комисије и међународне радне групе ОЛА у Кракову са излагањем о шездесет трећем броју Српског дијалектолошког зборника.

На Сајму књига (Београд) говорила о зборнику радова посвећеном Милораду Ћорцу: Милорад Ћорац, педагог и научни радник и о монографији Књиге и књижевници: о језику и белетристици на страницама приштинског Јединства.

Педагошки рад

Члан комисије за испитивање услова за изборе у истраживачка звања сарадника Института за српски језик САНУ.

Унутрашњи је ментор сараднику на Институту за српски језк САНУ.

Остале активности

Члан Одбора за Ономастику САНУ.

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

проф. др Драгана Радовановић

Рођена 19. јуна 1973. године у Сенти.

1999 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност у одељењима за националне мањине)

2001 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност)

1999–2003 Запослена у основној школи као наставник српског језика у одељењима са наставом на мађарском језику

2001 Положила је стручни испит у Новом Саду

2003 Запослила се у Институту за српски језик САНУ

2003–2006 Запослена као основни обрађивач на Речнику српскохрватског народног и књижевног језика

2006– Запослена на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора

2005 Магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2012 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2013 Изабрана у звање научни сарадник

2013 Изабрана у звање доцента на Филозофском факултету у Косовској Митровици

Види више →
 

Рођена 19. јуна 1973. године у Сенти.

1999 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност у одељењима за националне мањине)

2001 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност)

1999–2003 Запослена у основној школи као наставник српског језика у одељењима са наставом на мађарском језику

2001 Положила је стручни испит у Новом Саду

2003 Запослила се у Институту за српски језик САНУ

2003–2006 Запослена као основни обрађивач на Речнику српскохрватског народног и књижевног језика

2006– Запослена на пројекту Дијалектолошка страживања српског језичког простора

2005 Магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2012 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2006– Учесник у раду Комисије за израду Српског дијалектолошког атласа

2016– Учесник у раду Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас

2003– Руководилац и сарадник на другим научним пројектима:

Руководилац научног пројекта у Матици српској (2017–2020): Речник говора Ваљевске Подгорине

Руководилац пројекта Култура становања у Ваљевској Подгорини, 2015, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ; www.valjevskapodgorina.edu.rs

Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, у реализацији Института за српски језик САНУ (руководилац: др Стана Ристић, 2003), Министарство за науку, технологије и развој Републике Србије и UNESCO ERC/EPC/PP Section.

Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолингвистички аспект (руководилац: проф. др Софија Милорадовић, 2010–2013), Матица српска.

Култура исхране у Војводини. Лингвистички и етнолошки аспект (руководилац: проф. др Софија Милорадовић, 2013–2016; наставак: 2017–2020), Матица српска.

Испитивање српских говора румунског дела Баната (руководилац: проф. др Жарко Бошњаковић, 2010–2013), Матица српска.  

Од архаичних обредних поворки до савремених карневала (у Банату) (руководилац пројекта: проф. др Весна Марјановић, Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди, 2017.

Тезе:

Дипломски рад: „Географска терминологија у Цетињском љетопису и Паштровским исправама“ (24.12.1999, ментор: проф. др Мато Пижурица, комисија: проф. др Драгољуб Петровић, мр Жарко Бошњаковић)

Магистарска теза: „Морфолошке особености средње Колубаре“ (29.06.2005, ментор: проф. др Мато Пижурица, комисија: проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Слободан Реметић, дописни члан АНУРС и доцент др Жарко Бошњаковић.)

Докторска дисертација: „Говор Ваљевске Подгорине“ (04.06.2012, ментор: проф. др Мато Пижурица, комисија: проф. др Жарко Бошњаковић, проф. др Слободан Реметић, редовни члан АНУРС)

Научна и наставна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (27.03.2013)

Изабрана у звање доцента (20.06.2013)

Међународна сарадња

Сарадник на пројекту Истраживања историје и културе Срба у Румунији (руководилац пројекта: проф. др Миља Радан, 2016–2019), Научни центар при Савезу Срба у Румунији и Западни универзитет у Темишвару

Учешће у научним и стручним телима

2006– Учесник у раду Комисије за израду Српског дијалектолошког атласа

2016– Учесник у раду Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас

Учешће на скуповима

Међународни научни скуп Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике, 2-4, новембар, 2007, Темишвар (Наговештаји лексичке диференцијације српских говора у румунском Банату на сегменту лингвистичких карата)

Научни скуп Књижевност на дијалекту, одржан у Лесковцу 25. и 26. септембра 2008. године, Лесковац: Лесковачки културни центар (Ијекавица у Потајнику Ивана Негришорца)

Научни скуп Књижевност на дијалекту одржан у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године. Лесковац: Лесковачки културни центар (Грех њене маме – између дијалекта и стандарда)

IV скуп младих филолога Србије. Научни скуп одржан у Крагујевцу 17. марта 2012. године, Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу (Јетрва, свекрва у српским дијалектима)

Културе у дијалогу. Научни скуп одржан на Филолошком факултету у Београду 28–30. септембра 2012. године, Филолошки факултет Београд (Говор Срба у румунском Банату на примеру радијских емисија)

Међународни научни скуп: Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. октобар 2012, Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет. Simpozion ştinţific internacional. Моştenirea lingvistică sârba în spaţiul multicultural al Banatului. Universitatea de Vest din Timişoara (О појединим сродственим терминима у српском и румунском Банату.)

Међународни научни скуп: Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. октобар 2012, Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет. Simpozion ştinţific internacional. Моştenirea lingvistică sârba în spaţiul multicultural al Banatului. Universitatea de Vest din Timişoara (Услови чувања јата у штокавским говорима)

VII међународни скуп одржан у Крагујевцу 26–27. октобра 2012. Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу (Статус дијалекатске и покрајинске лексике у речницима српског језика)

Међународни научни скуп одржан у Новом Саду 24. новембра 2012. године, Филозофски факултет: Филозофски факултет (Српска и румунска трпеза у северном и средњем Банату)

Међународни научни скуп: Лексикологијата и лексикографијата (мостови меѓу јазиците), одржан 28.02–02.03.2014, Институт за македонски јазик «Крсте Мисирков», Скопље (Један поглед на савремену српску и македонску лексикографску праксу (паралеле))

Међународни научни скуп: Дијалекти српскога језика: Истраживања, настава, књижевност I, одржан у Лесковцу 11. и 12. априла 2014. Године (Функционалност дијалектизама у драми Пелиново Жарка Команина)

IX међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 24–25.10.2014 (Терминологија куће и покућства у Вуковом Рјечнику (1852))

Међународни научни скуп, Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 17–19. октобар 2014, Савез Срба у Румунији (Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији) и Филозофски факултет Универзитета у Нишу (Свадбена лексика у Банату)

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничком срединама и/или прериферним областима одржан у Темишвару 14.10–16.10.2016, Савез Срба у Румунији–Западни универзитет у Темишвару (Теренски записи из Ченеја у румунском Банату)

Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, 11–13. мај 2016. године, Београд: Српска академија наука и уметности–Институт за српски језик САНУ–Матица српска–АНУРС (Од вукове трпезе из његовог рјечника до Матичиног једнотомника)

Организација скупова

Организовала Округли сто у Народном музеју у Ваљеву под називом Култура становања у Ваљевској Подгорини, децембра 2015. године, www.valjevskapodgorina.edu.rs

Предавања, промоције и сл.

Предавање: Српски језик у контексту обележавања матерњег језика (Бранимо језик и писмо у матичној држави), Филозофски факултет Косовска Митровица, 2015.г.

Остале активности:

Рецензент Зборника и других монографских издања Филозофског факултета у Косовској Митровици

Ментор и члан у више комисија одбрањених дипломских и мастер радова из области Дијалектологије, Дијалекатске лексикографије, Урбане дијалектологије и Ономастике на Филозофском факултету у Косовској Митровици

Наставник на предмету Ареална лингвистика на докторским студијама на Филозофском факултету у Косовској Митровици

Члан комисије за избор у звање доцента др Тање Трајковић, Филозофски факултет Ниш

Унутрашњи ментор на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“

Служи се немачким, енглеским, мађарским, руским и другим словенским језицима.

др Марина Јуришић

Рођена 28. децембра 1971. године у Лесковцу.

1995    Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (на групи Српски језик и југословенске књижевности).

1997    Била стипендиста Министарства за науку и технологију.

1998 – 2000    Радила као сарадник у научноистраживачком пројекту Српска дијалектологија и издавање часописа Српски дијалектолошки зборник (преко Завода за тржиште рада).

2000    Одбранила магистарски рад на Филозофском факултету у Новом Саду.

2005    Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошки одсек).

2005    Изабрана у звање истраживач сарадник.

2013    Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2013    Изабрана у звање научни сарадник.

2023    Изабрана у звање виши научни сарадник.

Види више →
 

Рођена је 28. децембра 1971. године у Лесковцу. Основну и средњу школу завршила у Врању. На Филозофском факултету у Новом Саду, на групи Српски језик и југословенске књижевности, дипломирала је 1995. године са просечном оценом 9,32. Исте године уписала је постдипломске студије на Одсеку за српски језик и лингвистику, а ангажована је и у Одбору за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности на сабирању грађе из више пунктова који су се нашли у мрежи Српског дијалектолошког атласа.

Године 1997. била је стипендиста Министарства за науку и технологију, а од априла 1998. до априла 2000. године, преко Завода за тржиште рада, радила је као сарадник у научноистраживачком пројекту Српска дијалектологија и издавање часописа Српски дијалектолошки зборник. У новембру 2000. године завршила је постдипломске студије одбранивши магистарски рад.

Једно полугодиште, од септембра 2000. године, била је запослена као наставник српског језика у основној школи, а затим је две године провела у иностранству. Од 1. јануара 2005. године ради као истраживач-сарадник на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Докторску дисертацију одбранила је јануара 2013. године на Филозофском факултету у Новом Саду, а у октобру исте године изабрана је у звање научног сарадника.

Тезе

Јуришић, Марина: Морфолошке одлике говора Горње Пчиње, магистарски рад, одбрањен новембра 2000. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду (ментор: проф. др Драгољуб Петровић, чланови комисије: проф. др Мато Пижурица и проф. др Слободан Реметић).

Јуришић, Марина: Синтакса падежа у говору Горње Пчиње, докторски рад, одбрањен јануара 2013. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду (ментор: проф. др Мато Пижурица, чланови комисије: проф. др Слободан Павловић, проф. др Софија Милорадовић и проф. др Слободан Реметић).

Научна звања

Изабрана у звање истраживач сарадник (2005).

Изабрана у звање научни сарадник (30. октобра 2013).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Учешће на научним скуповима

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 2013.

Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 2015.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Часта-Паперничка код Братиславе (Словачка), 2017.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2018.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Краков (Пољска), 2019.

Онлајн-заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2020.

Организација скупова

Научни секретар Организационог одбора годишњег заседања Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.

др Соња Манојловић

Рођена 27. јула 1989. године у Београду.

2012 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (руски језик и књижевност).

2013 Завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду (модул Језик).

2014 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (модул Језик).

2015 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

Учесник на европском пројекту COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, ENeL (2015–).

Види више →
 

Мастер рад

„Паремије о језику и говору у руском и српском језику“ (ментор проф. др Предраг Пипер).

Студијски боравци

Летња школа под називом ENeL Training School „Standard tools and methods for retro-digitising dictionaries“, у организацији COST Action IS1305 WG2, Лисабон (Португал), 6–10. јул 2015.

Пети састанак ENeL Action, у организацији COST Action IS1305 WG2, Барселона (Шпанија), 31. март и 1. април 2016.

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

др Жељко Степановић

Рођен 17. децембра 1985. године у Београду.

2008    Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за пољски језик и књижевност).

2009    Уписао докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2011    Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2014    Изабран у звање истраживач сарадник.

2017     Реизабран у звање истраживач сарадник.

2018    Изабран у звање научни сарадник.

Учесник српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Учесник европског пројекта COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, EneL (2013–2017).

Говори и пише пољски и енглески, служи се немачким и руским. Поседује основно знање норвешког, холандског, литванског и персијског. Чита све словенске језике.

Види више →
 

Рођен 17. децембра 1985. године у Београду.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на Групи за пољски језик и књижевност (2008).

Запослио се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ (2011).

Научна звања:

Изабран у звање истраживач сарадник (2.2.2014).

Реизабран у звање истраживач сарадник (24.2.2017).

Изабран у звање научни сарадник (31.10.2018).

Међународна сарадња и пројекти

Учесник српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Учесник европског пројекта COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, EneL (2013–2017).

Учешће на научним скуповима

Четврти научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2012.

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука „Контексти“, Нови Сад, 2012.

Пети научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2013.

Трећа конференција младих слависта (3rd Conference for Young Slavists), Будимпешта, 2013.

Шести научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2014.

Седми научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2015.

Тринаести међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 2018.

Научни скуп Историјска лексикографија српског језика, Нови Сад, 2019.

Студијски боравци

Међуакадемијска сарадња САНУ и Саксонске академије наука и уметности (Sächsische Akademie der Wissenschaften zu Leipzig), Јена (Немачка),  8–13. мај 2011.

Међународни српско-словеначки билатерални пројекат „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“, Љубљана (Словенија), 5–16. новембар 2012. и 3–10. новембар 2013.

Летња школа под називом ENeL Training School „Standard tools and methods for retro-digitising dictionaries“, у организацији COST Action IS1305 WG2, Лисабон (Португал), 6–10. јул 2015.

Пети састанак ENeL Action, у организацији COST Action IS1305 WG2, Барселона (Шпанија), 31. март и 1. април 2016.

Радионице и курсеви

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Интензивни курсеви литванског језика одржани у Институту за српски језик САНУ, 21–26. октобар 2019. и 24–29. фебруар 2020.

Остале активности

„Ка изворима речи. Тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ“  –учешће у припреми јубиларног зборника: превођење, технички послови и коректура (2013).

„Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије“ – секретар Организационог одбора научне конференције (15.10.2019) и секретар Уређивачког одбора зборника (2021).

Страни језици

Говори и пише пољски и енглески, служи се немачким и руским. Поседује основно знање норвешког, холандског, литванског и персијског. Чита све словенске језике.

др Јелена Јанковић

Рођена 11. новембра 1980. године у Варшави, Пољска.

2003    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за пољски језик и књижевност.

2003    Уписала постдипломске студије, смер Наука о Језику, на Филолошком факултету у Београду.

2004    Волонтирала у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ у склопу стипендије за младе таленте на магистарским студијама Министарства науке и заштите животне средине.

2005    Запослена у Институту за српски језик САНУ на пројекту „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика“ као истраживач приправник.

2009    Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Језик.

2010    Стекла звање истраживача сарадника.

2013    Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2014    Ангажована у школској 2014/2015. години у настави на Катедри за полонистику Филолошког факултета у Београду у својству докторанда.

2017    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2018    Стекла звање научног сарадника.

2023    Реизбрана у звање научни сарадник.

2024    Стекла звање вишег научног сарадника.

Говори и пише пољски, енглески и руски, служи се немачким и осталим словенским језицима.

Види више →
 

Рођена 11. новембра 1980. године у Варшави, Пољска.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за пољски језик и књижевност (2003).

Запослила се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ (2005).

Докторирала на Филолошком факултету у Београду 2017.

Тезе:

Докторска теза

Етимологија у часопису „Наш језик“, докторска дисертација, одбрањена 4. септембра 2017. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор проф. др Александар Милановић, чланови комисије: проф. др Александар Лома, проф. др Вања Станишић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (21. 5. 2010).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (8. 7. 2013).

Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Реизбрана у звање научни сарадник (26. 1. 2023).

Међународна сарадња и пројекти:

2021–2022. Учесник међуакадемијског Mobility пројекта (ID number: SASA-SAS-21-04): New words, new media, new social and language tendency in Serbia and Slovakia (срп. Нове речи, нови медији, нове тенденције у језику и друштву у Србији и Словачкој; слч. Nové slová – nové médiá – nové tendencie v jazyku a spoločnosti v Srbsku a na Slovensku), који се реализује при Српској академији наука и уметности и Институту за српски језик САНУ у сарадњи са Институтом за лингвистику „Људовит Штур” Словачке академије наука.

2019–2021. Коруководилац српско‑пољског пројекта: „Израда електронске базе термина из лексикологије и фразеологије српског и пољског језика у оквиру система iSybislaw“, у оквиру Одбора за српски језик и књижевност у поређењу са другим језицима и књижевностима САНУ у сарадњи са Институтом за славистику Пољске академије наука у Варшави у периоду 2019–2021. године (ко-руководилац у Пољској dr Paweł Kowalski, Instytut Slawistyki PAN).

Учешће на научним скуповима:

Трећи научни скуп Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац 2010.

III Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево 2011.

Конференција Jazyk, literatura a region, Усти над Лабем 2011.

Међународна конференција Jезици и културе у времену и простору, Нови Сад 2011.

IV Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац 2012.

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад 2012.

Међународна научна конференција Култура: у потрази за новом парадигмом, Београд 2013.

Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 8, Нови Сад 2018.

Међународна научна конференција Nowe jakości i wartości we współczesnych językach słowiańskich, Варшава 2019.

Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд 2020.

Међународна научна конференција Izzivi slavistike v 21. stoletju: 4. mednarodna znanstvena konferenca Slavistični znanstveni premisleki, Марибор (Словенија) 2021.

Међународна научна конференција Instruments for Creating Social Reality. Language – Discrimination – Society, Братислава (Словачка) 2021.

Међународна научна конференција Wartości i wartościowanie w aktualnym dyskursie
społecznym w językach słowiańskich, Варшава (Пољска) 2022.

VI Међународна интердисциплинарна научна конференција Słowiańszczyzna dawniej i
dziś. Język, literatura, kultura, Вроцлав (Пољска), 2023.

Међународна научна конференција Nowe jakości, nowe wartości i współczesne tendencje
na obszarze Słowiańszczyzny (od językoznawstwa do informacji naukowej), Варшава
(Пољска), 2023.

Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 11, Нови
Сад, 2023.

Организациони одбор:

Члан организационог одбора међународне научне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28–30. октобра 2020 у Београду), у организацији Института за српски језик САНУ, под покровитељством Српске академије наука и уметности, а уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Студијски боравак:

Међународни српско‑пољски пројекат „Израда електронске базе термина из лексикологије и фразеологије српског и пољског језика у оквиру система iSybislaw“, Варшава (Пољска), 3–9. новембра 2019.

Рад у настави:

Године 2014. држала асистентске вежбе из фонетике на предмету Савремени пољски језик Г–1, из морфологије на предмету Савремени пољски језик Г–3 и лекторске вежбе на предметима Савремени пољски језик Г–5 и Г–7 на Катедри за полонистику Филолошког факултета у Београду.

Године 2015. држала вежбе из морфологије на предмету Савремени пољски језик Г–4, из творбе речи на предмету Пољски језик 6 и из лексикологије и лексикографије на предмету Пољски језик 8 на Катедри за полонистику Филолошког факултета у Београду.

Остале активности:

Учествовање у припреми јубиларног зборника радова „Ка изворима речи. Тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ“ (технички послови и коректура), 2013.

Учешће на трибини Института за српски језик САНУ са приказом чланка: Piotr Żmigrodzki, The Polish experience of a national institute for language, National institutions and national languages, EFNIL, Mannheim 2018, 113–126.

Учешће на радионици „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex“ у Институту за српски језик САНУ 13. јуна 2019. год.

Рецензент за зборник радова Језици и културе у времену и простору 8, Филозофски факултет, Нови Сад 2019.

Обучавала се за рад са славистичком библиографском базом iSybislaw, 8. новембар 2019. године у Варшави, у Пољској.

Држала обуку за рад са базом iSybislaw, 28. фебруара 2020. године на Филолошком факултету у Београду.

Говори и пише пољски, енглески и руски, служи се немачким и осталим словенским језицима.

Линк ка профилу на платформи ORCID

др Марија Вучковић   

Рођена 8. маја 1974. у Јагодини.

1998   Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група: српски језик и књижевност).

2000   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2004  Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2013  Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

Види више →
 

Рођена 8. маја 1974. у Јагодини.

1998  Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група: српски језик и књижевност).

2000   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2004 Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2013  Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

Тезе:

Магистарски рад : „Бошкачки ― тајни језик зидара Средске и Сиринића“, одбрањен 8. 7. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: др Биљана Сикимић, чланови комисије: проф. др Радојица Јовићевић, проф. др Драгана Мршевић-Радовић, проф. др Првослав Радић).

Докторска теза: „Континуанте прасловенских основа *gъb‑, *gyb‑, *gub‑ у српском језику“, докторска дисертација, одбрањена 18. 7. 2013. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Вања Станишић, чланови комисије: проф. др Александар Лома, проф. др Рајна Драгићевић).

Међународна сарадња:

– билатерални пројекат „Словенци у Србији, Срби у Словенији“ чији су носиоци Znanstvenoraziskovalni center SAZU и Балканолошки институт САНУ, 2006–2007.

Сарадња на другим пројектима:

– „Етнолингвистичка и социолингвистичка истраживања избеглица и мултиетничких заједница на Балкану“, пројекат Балканолошког института САНУ, 2002–2005.

– „Етничка и социјална стратификација Балкана“, пројекат Балканолошког института САНУ, 2006–2010.

– „Језик и идентитет“, пројекат Института за српски језик САНУ, 2007–2008.

– „Језик, фолклор, миграције на Балкану“, пројекат Балканолошког института САНУ, 2011–.

Студијски боравци и усавршавање:

– учешће на 36. семинару словеначког језика, књижевности и културе у организацији Филозофског факултета у Љубљани, 3–15. 7. 2000.

– студијски боравак у Институту за бугарски језик БАН, Софија, 1–13. 12. 2003.

– студијски боравак у Институту за аустријску дијалекатску и ономастичку лексику Аустријске академије наука, Беч, 26–31. 5. 2010. и у Институту за славистику Универзитета у Бечу 1–30. 6. 2010.

– радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у oрганизацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Учешћа на скуповима:

– 5. симпозијум „Југословенски Банат – историјска и културна прошлост“, Нови Сад, 2000.

– Округли сто “Hidden Minorities in south-eastern Europe”, Београд, 2003.

– 35. међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2005.

– Међународна конференција „Българските ’острови’ на лингвистичната карта на Балканите“, Софија, 2005.

– 11. међународни симпозијум „Банат – историјска и културна прошлост“, Нови Сад, 2006.

– Међународни научни симпозијум „Словенска етимологија данас“, Београд, 2006.

– Међународна етнолингвистична конференција „Opozycja SWÓJ / OBCY (INNY) w językach i kulturach słowiańskich. Problem tożsamości grupowej w Europie“, Лублин, 2006. – 4th InASEA Conference “Region, Regional Identity and Regionalism in Southeastern Europe”, Темишвар, 2007.

– Etymologické symposion Brno 2008 „Etymologie – teorie a praxe“, Брно, 2008.

– Међународна конференција “Serbian Linguistics: Setting the Agenda”, Берлин, 2008.

– Etymologické symposion Brno 2011 „Teorie a empirie v slovanské diachronní jazykovědě“, Брно, 2011.

– Међународна конференција „Језици и културе у времену и простору“, Нови Сад, 2011.

– Шести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“, Нови Сад, 2011.

– Конференција „Језици и културе у времену и простору 2“, Нови Сад, 2012.

– Округли сто “Српска језичка дијаспора: одржавање језика и идентитета говорника у мигрантским условима”, у оквиру IX међународног научног скупа “Српски језик, књижевност, уметност”, Крагујевац, 2014.

– Научни скуп “Језик, књижевност, значење”, Ниш, 2015.

– XVI међународни конгрес слависта, Београд, 2018.

– Научна конференција „Допринос Радета Ухлика лигвистици и култури Рома“, Одбор за проучавање живота и обичаја Рома САНУ, Београд, 2019.

– Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

– 51. међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд– Нови Сад–Тршић, 2021.

– Научна конференција Допринос Рома култури народа у Србији, Београд, 2021.

Предавања:

– Пројекат „Етимолошког речника српског језика“, семинар лингвистике у Истраживачкој станици Петница, март 2000.

– Jarmila Bachmannová, Podkrkonošský slovník, Academia, Praha 1998, предавање у оквиру теме Речници и народна култура, Лингвистичка трибина Института за српски језик, 2001.

– Тајни језици, семинар лингвистике у Истраживачкој станици Петница, март 2002.

– Да жилавимо, гура манче! – Структура и функције тајних занатлијских језика, Катедра за српски језик Филолошког факултета у Београду, мај 2004.

– Тајни занатлијски језици, семинар лингвистике у Истраживачкој станици Петница, 14. 2. 2007.

– Од пословице до утровачког, Катедра за српски језик Филолошког факултета у Београду, 27. 3. 2007.

– Етимологија и етимолошки речници српског језика, предавање у оквиру предмета Увод у дијахронијску лингвистику за студенте I семестра студијског програма Српски језик и књижевност (филолошки профил) на Филолошком факултету у Београду, 9. 11. 2016.

Теренска истраживања:

– дијалектолошка: Петница код Ваљева, 1991, Кушићи код Ивањице, 1994.

– социолингвистичка: исељеници из шарпланинске области са Косова, 1999–2004, зидари из Црне Траве 2001, српски исељеници у Словенији, 2006, избеглице из Босне у Београду, 2008.

– етнолингвистичка и социолингвистичка: Хрвати кајкавци, Бугари Павлићани и Срби из Баната, места: Бока, Нeузина, Радојево, Омољица, Иваново, Скореновац, Бело Блато, Зрењанин, Нови Сад, Панчево, 2000–2007, Срби из Чипа и Ловре у Мађарској, 2001, Срби из села Видровац, Речка, Карбулово код Неготина, 2006, Срби из села Шетоње, Ћовдин, Бистрица код Петровца на Млави, 2007, Мађари из села Скореновац у Банату, 2007, Буњевци у Суботици и околини, 2009.

др Маја Калезић

Рођена 28. маја 1972. године у Београду.

1997 Дипломирала на Одељењу за Класичне науке Филозофског факултету Универзитета у Београду.

1999 Запослила се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ.

2003 Магистрирала на Одељењу за Класичне науке Филозофског факултету Универзитета у Београду.

2010 Докторирала на Одељењу за Класичне науке Филозофског факултету Универзитета у Београду.

2011   Изабрана у звање научни сарадник.

Сарадник на међународном пројекту: IVITRA Research in Linguistics and Literature.

Члан Удружења фолколориста Србије.

Говори и пише енглески, италијански и грчки; служи се немачким и шпанским; чита све словенске језике.

Види више →
 

Тезе:

Српско-хрватски фитонимски деривати на -ика у индоевропском контексту (са посебним освртом на семасиологију назива за дате биљке у класичним језицима), магистарски рад одбрањен 15. 04. 2003. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Александар Лома, чланови комисије: проф. др Љиљана Црепајац, проф. др Марјанца     Пакиж).

Етимолошка и семасиолошко-ономасиолошка истраживања имена биљака у Диоскуридовом делу  (De materia medica). Прилог типологији фитонимских ознака, докторска дисертација одбрањена 30. 11. 2010. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Александар Лома, чланови комисије: др Јасна Влајић-Поповић, научни саветник, проф. др Војин Недељковић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник 22. 06. 2011. године.

Међународна сарадња:

Сарадник на међународном пројекту: IVITRA Research in Linguistics and Literature.

Члан научно-уређивачког одбора у: Histoires de langues – langages de l’histoire. Formations discursives de l’historiographie des langues, Théorie et Description linguistique, L’Harmattan (у 2016. години).

Студијски боравци (Родос 1999, Атина 2000, Брно 2003).

Чланства у домаћим удружењима:

Члан Удружења фолколориста Србије.

Учешћа на скуповима:

Учесник је 15 научних скупова у земљи и иностранству:

IX-th International Congress of South-East European Studies, Tirana, Albania, 30 August – 3 September, 2004.

Etymologické symposion Brno 2005, Etymologické oddělení Ustavu pro jazyk český Akademie věd České republiky, Brno, 6. – 8. září 2005.

35. научни састанак слависта у Вукове дане, Међународни славистички центар, Филолошки факултет, Београд, 7. – 10. септембар 2005.

Словенска етимологија данас, Међународни научни симпозијум, Институт за српски језик САНУ, Српска академија наука и уметности, Београд, 5-7. септембар 2006.

The Romance Balkans, International Linguistic Conference, Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 3-5 November 2006, Belgrade, Serbia.

VII Конгресс этнографов и антропологов России, Саранск, 9 июля – 14 июля 2007 г.

Etymologické symposion Brno 2008, Etymologické oddělení Ustavu pro jazyk český Akademie věd České republiky, Brno, 26. – 28. května 2008.

Etymological Symposium Brno 2011: Theory and Empiricism in Slavonic diachronic Linguistics, Brno, Czech Republic, 6–8. September 2011.

IX Colloqui Internacional “Problemes i Mètodes d’ Història de la Llengua”, Institut de Llengua i Cultura Catalanes, Universitat de Girona, 25, 26, 27 de juny de 2013, Girona, Espanya.

The Language of medicine: Science, Practice and Academia, An International Conference hosted by CERLIS, University of Bergamo, Italy, 19-21 June 2014.

Etymological Symposium Brno 2014: Etymological Research of Old Church Slavonic, Brno, Czech Republic, 09-11 September 2014.

Савремена српска фолклористика 3, 2. и 3. октобар 2015, Филозофски факултет Универзитета у Нишу.

Словенска терминологија данас, 11-13. мај 2016. године, Београд, Палата САНУ.

X Colloqui Internacional “Problemes i Mètodes d’ Història de la Llengua”, Institut de Llengua i Cultura Catalanes, Universitat de Girona, 27, 28, 29  de juny de 2016, Girona, Espanya.

Савремена српска фолколористика 4, 7-9. октобра 2016. године, Пале, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

Предавања (научна и популарна), презентације и сл.:

ОГЛЕДНА СВЕСКА: Етимолошки одсек Института за српски језик, Лингвистичка трибина, Институт за српски језик САНУ, Београд, децембар 1999.

Ромски језик. Стање и перспективе. Алтернативна академска образовна мрежа, Београд, март 2002.

IX Colloqui Internacional “Problemes i Mètodes d’ Història de la Llengua”, Institut de Llengua i Cultura Catalanes, Universitat de Girona, 2013-06-25:         http://diobma.udg.edu/handle/10256.1/3125?show=full.

У сусрет Међународном научном симпозијуму Словенска терминологија данас (Београд, 11–13. маја 2016). Статус српске терминолошке лексикографије у светлу савремених српских лингвистичких истраживања, Лингвистичка трибине Речника САНУ, Институт за српски језик САНУ, Београд, 24. фебруар 2016:   http://dx.doi.org/10.5281/zenodo.47207.

X Colloqui Internacional “La complexitat de les llengües”, Institut de Llengua i Cultura Catalanes, Universitat de Girona, 2016-06-27: http://diobma.udg.edu/handle/10256.1/4356.

Електронски приказ научне ботаничке и специјалистичке народне ботаничке лексике у корелационим терминолошким базама — стање и перспективе. Институту за проучавање лековитог биља „др Јосиф Панчић“, Београд, 28. децембар 2016.

др Марта Бјелетић

Рођена 09.05.1960. у Београду.

2020–    Руководилац Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ.

2017–    Председник Научног већа Института за српски језик САНУ.

2011    Изабрана у звање научног саветника.

2007    Изабрана у звање вишег научног сарадника.

2002–2008 На Филолошком факултету у Београду држала курс предавања „Историјска  лексикологија и лексикографија пољског језика” и вежбе из предмета „Историја пољског језика”.

2001    Изабрана у звање научног сарадника.

2001    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1993    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1990    Запослила се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ.

1987  Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за руски језик и књижевност и пољски језик и књижевност.

Види више →
 

Тезе

Типови експресивних превербалних форманата у српскохрватском језику, докторска дисертација, одбрањена 12. маја 2001. године на Филолошком факултету у Београду (ментор: проф. др Даринка Гортан-Премк, чланови комисије: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, проф. др Радојица Јовићевић, проф. др Александар Лома)

Родбинска терминологија у српскохрватском језику, магистарски рад, одбрањен 30. јула 1993. године на Филолошком факултету у Београду (ментор: акад. Павле Ивић, чланови комисије: проф. др Предраг Пипер, проф. др Гордана Јовановић)

Сарадња на домаћим и међународним пројектима

– Међународни пројекат Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) (2010–)

Kао члан Међународне радне групе ОЛА (Морфонолошка подсекција), заједно с академиком А. Ломом, урадила морфонолошке (за позајмљенице и етимолошке) коментаре српског материјала за следеће томове атласа: Метеорология, измерение времени и рельеф местности (и за материјал из босанских пунктова), Степени родства, Личные черты человека (и за материјал из босанских и појединих хрватских пунктова), Народные обычаи, Транспорт, народная техника и пути сообщения, Горное овцеводство (морфонолошки коментари за 8 карата)

– Билателарни пројекат САНУ и МАНУ „Језик у простору и времену (македонски ~ српски)“ (2022–2024) – координатори пројекта: Марта Бјелетић, Марија Вучковић

– Билатерални српско-словеначки пројекат „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013)

– „Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе‟ (2011–2020)

– Приносник за Србију и Црну Гору у међународној публикацији Bibliografia Јęzykoznawstwa Slawistycznego (1995–1997)

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

– Члан Комисије за етимологију при Међународном комитету слависта (1998–)

– Члан Етнолингвистичке комисије при Међународном комитету слависта (2008–)

– Члан Међународне радне групе ОЛА при Међународном комитету слависта: Морфонолошка подсекција (2010–)

– Члан Српске комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА)

– Члан Националне комисије за Српски дијалектолошки атлас (СДА)

– Члан Одбора за етимолошки речник Одељења језика и књижевности САНУ

– Стални члан сарадник Матице српске

– Члан редакције часописа Зборник Матице српске за славистику (2017–)

– Члан редакције часописа Славистика (2017–2023)

– Члан редакције часописа Annales Universitatis Paedagogice Cracoviensis. Studia Russologica (2018–)

– Члан рецензентског тима часописа Etnolingwistyka (2020–)

– Члан више комисија за одбрану магистарских теза и докторских дисертација, као и члан комисија за избор у звања на Филолошком факултету у Београду

Предавања, излагања, промоције

– Бјелетић, Марта: Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ – 40 година постојања, Трибина Библиотеке САНУ 12, Београд 2024, 222–225.

– „Магични свет дијалекатске лексике (у знак сећања на проф. М. Златановића)‟, Библиотека „Бора Станковић“ у Врању, Врање 2023.

– Представљање рада Етимолошког одсека на свечаној академији поводом обележавања 75 година од оснивања Института за српски језик САНУ, Свечана сала САНУ, Београд 2022.

– „Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке)”, Огранак САНУ у Новом Саду, Нови Сад 2021.

– „Етимологија као лингвистичка дисциплина и рад на етимолошком речнику српског језика“, Друштво младих лингвиста, Научни клуб Центра за промоцију науке, Београд 2014.

– Бјелетић, Марта: Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова / приредила Марта Бјелетић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2013,Трибина Библиотеке САНУ, Година II, Број 2, Београд 2014, 218–222.

– Бјелетић, Марта: У вечитој потрази за пра‑, Ка изворима речи. Тридесет година етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, Београд 2013, 209–210.

– „О превођењу књиге Јежија Бартмињског Језик – Слика – Свет. Етнолингвистичке студије“, Трибина Вукове задужбине, Београд 2011.

– „Етимолошки речник српског језика у контексту словенске етимолошке лексикографије“, Лингвистичка трибина Института за српски језик САНУ, Београд 2003.

– „Словенска етимолошка лексикографија“, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд 1998.

– „О правопису“, Лингвистичка секција Истраживачке станице у Петници (Ваљево), 1994.

– „Родбински називи у српскохрватском језику“, Лингвистичка секција Истраживачке станице у Петници (Ваљево), 1993.

Рецензентски рад

Рецензирала Słownik prasłowiański, Tom X, Mariola Jakubowicz (red.), Warszawa: Instytut Slawistyki PAN (у штампи).

Рецензирала зборник радова Etymologica Slavica. Studia etymologiczne poświęcone prof. Franciszkowi Sławskiemu z okazji setnej rocznicy urodzin, red. Mariola Jakubowicz, Szymon Pogwizd, Beata Raszewska-Żurek, Warszawa 2019.

Рецензирала већи број радова за следеће научне часописе: Наш језик (Београд), Славистика (Београд), Књижевна историја, часопис за науку о књижевности (Београд), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), Зборник Матице српске за славистику (Нови Сад), Etnolingwistyka (Lublin), Studia z filologii polskiej i słowiańskiej (Warszawa); зборнике радова: Словенска терминологија данас, Београд 2017, Наслеђе и стварање. Свети Ћирило – свети Сава (869 – 1219 – 2019), Београд 2019, Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, Београд – Косовска Митровица 2021, Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд 2021.

Члан рецензентског тима часописа Etnolingwistyka (2020–)

***

По позиву Министарства учествовала у евалуацији билатералног пројекта између Републике Србије и Републике Словеније (2020-2021): Истраживање лингвокултуролошког наслеђа: израда репозиторијума соматских фразема српског и словеначког језика.

Учешћа на скуповима 

Учествовала на близу 40 научних скупова: славистички конгреси (Братислава 1993, Краков 1998, Љубљана 2003, Охрид 2008, Минск 2013, Београд 2018), балканолошки конгреси (Солун 1994, Тирана 2004), домаћи и међународни симпозијуми и конференције, углавном по позиву (Задар, Беч, Суботица, Краков, Софија, Београд, Брно, Љубљана, Јекатеринбург, Москва, Нови Сад). Као члан Српске комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) учествовала на 9 заседања Међународне радне групе ОЛА при Међународном комитету слависта: Софија 2010, Звењигород 2011, Порторож 2013, Београд 2016 и 2018, Братислава 2017, Краков 2018, као и у онлајн формату 2020. и 2021. године.

Међународна научна конференција „Толстовские чтения. Слово и человек. К 100-летию со дня рождения акад. Н.И. Толстого“, Јасна Пољана, 5–8. јун 2023.

IV Међународна научна конференција «Этнолингвистика. Ономастика. Этимология», Јекатеринбург 2019.

Научни скуп Историјска лексикографија српског језика, Нови Сад 2019.

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27. август 2018.

Међународни научни скуп 45. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2015.

III Међународна научна конференција Этнолингвистика. Ономастика. Этимология, Јекатеринбург 2015.

Међународна научна конференција Etymologické symposion Brno 2014 – Etymological Research into Old Church Slavonic, Брно 2014.

XV међународни славистички конгрес, Минск 2013.

II Међународна научна конференција Этнолингвистика. Ономастика. Этимология, Јекатеринбург 2012.

Међународна научна конференција Современная славистика и научное наследие Самуила Борисовича Бернштейна, Москва 2011.

Међународна научна конференција Etymological Symposium Brno 2011 – Theory and empiricism in Slavonic diachronic lingustics, Брно 2011.

Међународни научни симпозијум Praslovаnska dialektizacija v luči etimoloških raziskav. Ob stoti obletnici rojstva akademika Franceta Bezlaja, Љубљана 2010.

Међународни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима, Београд – Нови Сад 2010.

Међународна научна конференција Этнолингвистика. Ономастика. Этимология, Јекатеринбург 2009.

Међународна научна конференција Etymologicke symposion Brno 2008, Брно 2008.

XIV међународни славистички конгрес, Охрид 2008.

Међународни научни скуп 37. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2007.

Међународни научни скуп Стање и перспективе науке о српском језику, Београд 2007.

Међународни научни симпозијум Словенска етимологија данас, Београд 2006.

Међународна научна конференција Etymologicke symposion Brno 2005, Брно 2005.

Међународни научни скуп 35. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2005.

IX балканолошки конгрес, Тирана 2004.

XIII међународни славистички конгрес, Љубљана 2003.

40. скуп слависта Србије, Београд 2002.

Међународна научна конференција Etymologické symposion Brno, Брно 2002.

Међународни научни скуп Dzieje Słowian w świetle leksyki (посвећено успомени на Франтишека Славског), Краков 2001.

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица 2001.

XII међународни славистички конгрес, Краков 1998.

Међународни научни симпозијум о проблемима етимологије, опште, индоевропске, балканске и словенске лингвистике, посвећен акад. Вл. Георгиеву поводом деведесетогодишњице рођења, Банкја код Софије 1998.

Међународна научна конференција Prasłowiańszczyzna i jej rozpad, Краков 1996.

Научни скуп Стране речи и изрази у српском језику, са освртом на исти проблем у језицима националних мањина, Суботица 1995.

VII балканолошки конгрес, Солун 1994.

XI међународни славистички конгрес, Братислава 1993.

Међународни научни скуп 22. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 1992.

Научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Нишка Бања 1992.

Међународни научни скуп Slavische Etymologie – 100-jähriges Todesjubiläum von Franz Miklosich, Беч 1991.

Научни скуп Skokovi etimološki susreti, Zadar 1990.

Организација скупова

– члан Организационог одбора међународног научног симпозијума „Словенска етимологија данас“, одржаног од 5–7. септембра 2006. у Београду

Студијски боравци, радионице, школе

– Курс литванског језика који је одржао проф. Сергеј Темчин из Института за литвански језик, Институт за српски језик САНУ, Београд 2019.

– Радионица „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex“, Институт за српски језик САНУ, Београд 2019.

– 51. летња школа Међународног семинара за македонски језик, књижевност и културу при Универзитету „Св. Кирил и Методиј‟ у Скопљу – напредни курс македонског језика и изборни курс „Македонскиот јазик меѓу традицијата и иновацијата‟, Охрид 2018.

– 50. летња школа Међународног семинара за македонски језик, књижевност и културу при Универзитету „Св. Кирил и Методиј‟ у Скопљу – почетни курс македонског језика и изборни курс „Македонски језик у балканском и словенском контексту‟, Охрид 2017.

– Студијски боравак у радионици Етимолошког речника старословенског језика, Брно 2009.

– Студијски боравак у радионици Прасловенског речника, Краков 1990.

Награде

– добитник награде Славистичког друштва Србије „Павле Ивић“ за 2006. годину за монографију Исковрнути глаголи. Типови експресивних превербалних форманата (на српском и хрватском језичком материјалу), Београд 2006

Говори и пише руски и пољски, служи се енглеским, чита све словенске језике.

др Снежана Петровић

Рођена 1965. године у Београду.

1988 Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду на групи за Оријенталну филологију.

1991 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

1993 Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2006 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2007 Изабрана у звање научни сарадник.

2011 Изабрана у звање виши научни сарадник.

2017 Изабрана у звање научни саветник.

Добитник награде „Павле Ивић“ за 2013. годину, за књигу Турцизми у српском призренском говору.

Руководилац потпројекта „Примена лингвистичких истраживања у изради дигиталног појмовника“ ИИИ пројекта „Интердисциплинарно истраживање језичког и културног наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе“ (2011–).

Руководилац пројеката „Призрен – живот у речима. Дигитализација рукописне рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића“ (2014–2015) и „Расковник: српски лексикографски портал и платформа за упоредна истраживања српске лексике“ (2015–2017).

Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (2012–).

Координатор у европском пројекту COST IS1305 (European Network of e-Lexicography, ENeL) (2013–2017).

Представник Института за српски језик САНУ у DARIAH-RS, која је део европске организације DARIAH-EU (2015–).

Национални координатор DARIAH-RS Републике Србије (2019–).

Руководилац Одсека за дигитализацију  Института за српски језик САНУ (2020–).

Види више →
 

Рођена 1965. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду на групи за Оријенталну филологију (1988).

Запослила се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ  (1991).

Тезе

Магистарски рад:

Историјат и стање проучавања турцизама у српскохрватском језику, одбрањен 23. маја 1993. године на Филолошком факултету у Београду (ментор проф. др Славољуб Ђинђић, чланови комисије: акад. Павле Ивић, проф. др Дарко Танасковић).

Докторска теза:

Турцизми у српском призренском говору, одбрањена 28. септембра 2006. године на Филолошком факултету у Београду (ментор проф. др Анђелка Митровић, чланови комисије: проф. др Дарко Танасковић, проф. др Слободан Реметић, дописни члан САНУ Александар Лома).

Научна звања

У звање научног сарадника изабрана 23.05.2007. године.

У звање вишег научног сарадника изабрана 07.12.2011. године.

У звање научног саветника изабрана 14.02.2017. године.

Руковођење пројектима

Руководилац потпројекта „Примена лингвистичких истраживања у изради дигиталног појмовника“ ИИИ пројекта „Интердисциплинарно истраживање језичког и културног наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе“, финансираног од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја републике Србије, бр. 47016 (2011–).

Руководилац пројекта „Призрен – живот у речима. Дигитализација рукописне рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића“, финансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије (2014–2015). Препис

Руководилац пројекта „Расковник: српски лексикографски портал и платформа за упоредна истраживања српске лексике“, финансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије (2015–2017). Расковник

Награде

Награда „Павле Ивић“ за 2013. годину, коју додељује Славистичко друштво Србије, за књигу Турцизми у српском призренском говору.

Међународна сарадња и пројекти

Координатор у европском пројекту COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије (European Network of e-Lexicography, ENeL) (2013–2017). COST IS1305

Представник Института за српски језик САНУ у DARIAH-RS (Дигитална истраживачка инфраструктура за уметност и хуманистику), која је део европске организације DARIAH-EU (2015–).

Национални координатор DARIAH-RS Републике Србије, од 7. фебруара 2019. године.

ELEXIS – European lexicographic infrastructure, у оквиру програма Хоризонт 2020.

Чланства у научним и стручним телима

Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (2012–).

Члан делегације Србије у пројекту Атлас европских језика (Atlas Linguarum Europae) (2008–).

Потпредседник Заједнице института Србије за друштвене и хуманистичке науке (2008–2010).

Представник Института за српски језик САНУ у председништву и скупштини Заједнице института Србије (2008–).

Учешће на научним скуповима

Међународни научни скуп 21. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд – Нови Сад 1991.

Међународни научни скуп 22. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд – Нови Сад 1992.

Међународни научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш 1992.

Седми међународни балканолошки конгрес, Солун 1994.

Међународна научна конференција Балканска лингвистика – синхронија и дијахронија, Солун 1997.

Међународни научни симпозијум о етимологији, општој, индоевропској, балканској и словенској лингвистици посвећен обележавању 90 година од рођења академика Владимира Георгијева, Софија – Банкја, 1998

Научна конференција Ирански језик и култура на југословенском простору, Београд 2000.

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица 2001.

Девети међународни балканолошки конгрес, Тирана, 2004.

Међународни научни симпозијум Словенска етимологија данас, Београд 2006.

37. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2007.

Међународни  научни скуп Стање и перспективе науке о српском језику – Шездесет година Института за српски језик САНУ, Београд 2007.

Међународна научна конференција Етнолингвистика. Ономастика. Етимологија, Јекатеринбург 2009.

Међународна научна конференција Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Косовска Митровица 2009.

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима, Београд 2010.

Међународни научни скуп Савремена славистика и научно наслеђе С. Б. Бернштејна, Москва 2011.

Пети међународни турколошки симпозијум земаља југоисточне Европе, Призрен 2011.

Међународна nаучна конференција Etymological Symposium Brno 2011 – Theory and empiricism in Slavonic diachronic lingustics, Брно 2011.

II Међународна научна конференција Етнолингвистика. Ономастика. Етимологија, Јекатеринбург 2012.

Међународна научна лингвистичка конференција, Државни универзитет у Санкт Петербургу, 2014.

Регионална конференција Развој дигитализације – праксе и стандарди, Кладово, 28–30. мај 2014.

17. Међународна научна турска лингвистичка конференција, Руан 2014.

Међународна научна конференција Etymological Symposium Brno 2014 – Etymological Research into Old Church Slavonic, Брно 2014.

Прва међународна конференција о грчкој етимологији, Солун 2015.

Тринаеста национална конференција са међународним учешћем, Дигитализација културне баштине и дигитална хуманистика,  Београд 2015.

Међународна научна конференција Дигитална хуманистика, Београд 2015.

Међународна научна конференција Електронска лексикографија у 21. веку: повезивање лексичких података у дигиталном добу, Сасекс 2015.

Прва међународна научна конференција о језичким контактима на Балкану и у Малој Азији, Солун 2016.

Међународна научна конференција Оријенталистика јуче, данас, сутра,  поводом обележавања 90 година од оснивања одсека за оријенталистику Универзитета у Београду, Београд 2016.

XVI Међународни конгрес слависта, 20–27. август 2018, Београд.

XIII Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац 2018.

2nd International Conference on Greek Etymology: Greek and Balkan etymology, Institute of Modern Greek Studies, Aristotle University of Thessaloniki, Солун (Грчка) 2018.

Међународна научна конференција: E-rječnici i E-leksikografija, Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, Загреб 2019.

Научна конференција Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, 15. октобар 2019, Српска академија наука и уметности, Београд.

Научни скуп Историјска лексикографија српског језика, 6–7. децембар 2019, Огранак САНУ у Новом Саду.

Научни скуп Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији, Српска академија наука и уметности, Београд 2021.

Међународна научна конференција DHW 2021: Digital Humanities Workshop (у коауторству са М. Гмитровић, Л. Бајчетић и А. Шпановић), онлајн, Кијев (Украјина) 2021.

Међународна научна конференција XX Euralex International Congress, Dictionaries and Societies (у коауторству са Л. Бајчетић, В. Илићем, А. Шпановић), онлајн, Манхајм, (Немачка) 2022.

Организација скупова

Члан Организационог одбора међународног научног симпозијума „Словенска етимологија данас“, одржаног од 5–7. септембра 2006. у Београду.

Студијски боравци, радионице, школе

Студијски боравак у оквиру  Lexical Data Master Class у организацији DARIAH, Бранденбуршске академије (BBAW), Inria и Центра за дигиталне хуманистичке науке, Берлин (Немачка), 3–9. децембра 2017.

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Промоција  науке

Петровић, Снежана, Тома Тасовац: Изложба „Призрен – живот у речима“, Галерија науке и технике САНУ, 14. – 30. октобар 2013.

Петровић, Снежана, Тома Тасовац: Гостовање изложбе „Призрен – живот у речима“ у Музеју језика и писма при Центру за културу „Вук Караџић“ из Лознице, на 81. Вуковом сабору у Тршићу, 14–28. септембар 2014.

Предавања и промоције

1990. године одржала предавање у оквиру Лингвистичке секције Истраживачке станице у Петници (Ваљево) под насловом Турцизми у српскохрватском језику.

1993. године одржала предавање у оквиру Лингвистичке секције Истраживачке станице у Петници (Ваљево) под насловом: Етимолошка раслојеност турцизама у српскохрватском језику.

1998. године одржала предавање на Филолошком факултету у Београду под насловом Словенска етимологија у балканском контексту – турцизми, у оквиру циклуса предавања „Словенска етимологија данас“.

2001. године одржала предавање у оквиру Лингвистичке секције Истраживачке станице у Петници (Ваљево) под насловом: Особине румелијских дијалеката у српско-хрватским турцизмима.

2003. године одржала предавање у оквиру Лингвистичке трибине Института за српски језик САНУ под насловом Турцизми као лексикографски проблем.

2003. године одржала два предавања на Institu Europeu de la Mediterránia, Barcelona: Identidad, definición y autodefinición de los Balcanes и Los Balcanes y las connotaciones que se les han ido aňadiendo a lo largo de la historia.

2003. године учествовала на семинару посвећеном животу и делу проф. Фехима Бајрактаревића, у организацији Филолошког факултета у Београду, Иранског културног центра и Гете института, са предавањем Фехим Бајрактаревић о речима источњачког порекла у српско-хравтском језику.

2008. године одржала предавање на Универзитету Помпеу Фабра у Барселони под називом Eslavos en los Balcanes – visiones distintas de una misma realidad en la construccion de la identidad.

2008. године одржала два предавања у културном центру Fundacio Caixa Cataluna у Барселони Dominio Otomano y Austrohungaro en los Balcanes и Los Balcanes durante el siglo XIX y los principios del siglo XX.

2010. године одржала предавање на Универзитету Помпеу Фабра у Барселони под називом Las identidades nacionales en Kosovo: el papel del mito y de la religión.

2013. Говор поводом тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ (поред: С. Петровић, Ј. Влајић-Поповић, А. Ломе), Галерија науке и технике САНУ, Београд 2013.

2015. говор на представљању речника Марије Ђинђић Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük, Türk Dil Kurumu Yayınları, одржаног у сали бр. 2 Српске академије наука и уметности.

2015. године одржала предавање под насловом Дигитализација штампаних и рукописних речника. Ка изради дигиталне инфраструктуре за српски језик (са Томом Тасовцем и Аном Тешић) у сали бр. 2 Српске академије наука и уметности.

2017. Одржала предавање под насловом Дигитализација рукописне и дијалекатске грађе у Институту за српски језик САНУ на стручној конференцији Нови хоризонти процеса дигитализације у Србији (организованој у оквиру међународног пројекта из програма „Endangered Archives“ Британске библиотеке, одржаној у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.

2017. Говор под насловом Дигитализација речничког наслеђа у Институту за српски језик САНУ на представљању пројекта Расковник: речничка платформа Института за српски језик САНУ, одржаног у Свечаној сали Српске академије наука и уметности.

2018. Одржала предавање под насловом „Речничка платформа Расковник – Претражујмо Вука“ у Образовно-културном центру „Вук Караџић“ и Музеју језика и писма из Лознице, а у оквиру Дана Музеја језика и писма који су ове године били посвећени обележавању два века од објављивања Српског рјечника В. Караџића.

2018. Одржала предавање под насловом „Стари речници и нове технологије“ у огранку САНУ у Новом Саду.

2018. Одржала предавање под насловом „Дигитализација речничког наслеђа у Институту за српски језик САНУ“ у Друштву младих лингвиста.

2019. Одржала предавање под насловом „Дигитализација Вуковог Рјечника на платформи ИСЈ САНУ Расковник“, у оквиру летњег семинара „Језичка култура“ у Тршићу.

2021. Одржала предавање под називом „Речничка платформа Расковник“ у оквиру радионице за дигиталну хуманистику у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу (20. јули).

2022. Излагање „Дигитална издања Института за српски језик САНУ“ на Округлом столу Дигитализација данас и ново читање Доситеја (заједно са Аном Шпановић), Доситејев дом (7. децембар).

Рад у настави

1992–1993. и 1996–1998. држала вежбе из предмета Турски језик I и II на Одсеку за оријенталистику Филолошког факултета у Београду.

2008. држала курс Арапска граматичка терминологија на Групи за арапски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду.

Остале активности

Рецензент је две монографија, два зборника радова и више чланака за часописе (Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Гласник етнографског института САНУ, Годишњак за српски језик и др.) и зборнике радова.

Члан пет комисија за одбрану магистарског рада и шест за одбрану докторске дисертације на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Члан више комисија за избор у истраживачка и научна звања. Члан две комисије за избор у звање виши научни сарадник, у једном случају председник комисије (М. Ђинђић, М. Вучковић).

Знање језика:

активно: енглески, шпански, руски, турски,

пасивно: италијански, француски, арапски, сви словенски језици.

др Ана Шпановић

Рођена 25. новембра 1984. године у Београду.

2008    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за италијански језик и књижевност).

2009    Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2011    Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2014    Изабрана у звање истраживач сарадник.

2016    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017    Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2018    Изабрана у звање научни сарадник.

Учесник српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Учесник на пројекту „Призрен – живот у речима. Дигитализација рукописне рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића“, финансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије (2014–2015).

Учесник на пројекту „Расковник: српски лексикографски портал и платформа за упоредна истраживања српске лексике“, финансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије (2015–2017).

Учесник европског пројекта COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, EneL (2013–2017).

Говори и пише италијански, француски и енглески, служи се шпанским, немачким, руским. Поседује основно знање финског.

Види више →
 

Тезе

Докторска теза:

„Романизми у народним говорима Старе Црне Горе и Брда“, одбрањена 14. септембра 2016. године (ментор: проф. др Гордана Терић, чланови комисије: проф. др Александар Лома, проф. др Вања Станишић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (02.02.2014).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (24.02.2017).

Изабрана у звање научни сарадник (31.10.2018).

Међународна сарадња и пројекти

Учесник српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Учесник европског пројекта COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, EneL (2013–2017).

Учесник ELEXIS – European lexicographic infrastructure, у оквиру програма Хоризонт 2020.

Учешће на научним скуповима

Четврти научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2012.

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука „Контексти“, Нови Сад, 2012.

Пети научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2013.

Трећа конференција младих слависта (3rd Conference for Young Slavists), Будимпешта, 2013.

Шести научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2014.

Седми научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2015.

Тринаеста национална конференција са међународним учешћем, „Дигитализација културне баштине и дигитална хуманистика“,  Београд 2015.

47. Међународни научни скуп слависта у Вукове дана, Београд, 2017.

Међународна научна конференција Језици у културе у времену и простору 8, Нови Сад, 2018.

Међународна научна конференција DHW 2021: Digital Humanities Workshop (у коауторству са М. Гмитровић, Л. Бајчетић и С. Петровић), онлајн, Кијев (Украјина), 23. децембар 2021.

Међународна научна конференција XX Euralex International Congress, Dictionaries and Societies (у коауторству са Л. Бајчетић, В. Илићем, С. Петровић), онлајн, Манхајм (Немачка), 12–16. јула 2022.

Међународна научна конференција Slavic Dialects in the Age of Digital Technologies. Dialect Sources and Their Current Processing (у коауторству са С. Петровић, М. Петровић‑Савић, Л. Бајчетић), онлајн, Праг (Чешка), 19–20. октобра 2023.

Предавања и промоције

„Дигитализација штампаних и рукописних речника – Ка изради дигиталне лексикографске инфраструктуре за српски језик“ (заједно са Снежаном Петровић и Томом Тасовцем), сала 2 Српске академије наука и уметности, 24. 12. 2015. године.

„Основе дигиталне хуманистике и електронске лексикографије”, Летња школа србистике у Тршићу, уводно предавање за секцију Дигитална хуманистика (почетни ниво), 19.7.2021.

„Дигитална хуманистика – гледајмо прошлост на нов начин”, Летња школа србистике у Тршићу, 20.7.2022.

Излагање „Дигитална издања Института за српски језик САНУ“ на Округлом столу Дигитализација данас и ново читање Доситеја (заједно са Снежаном Петровић), Доситејев дом, 7.12.2022. године.

Промоција  науке

Извођење радионице на тему (Ретро)дигитализација – ново рухо речника и других језичких ресурса ђацима Филолошке гимназије (3. и 5. октобар 2022), као и ђацима Приватне средње школе ЕПА (24. новембар 2022).

Студијски боравци, радионице, школе

Међуакадемијска сарадња САНУ и Саксонске академије наука и уметности (Sächsische Akademie der Wissenschaften zu Leipzig), Јена (Немачка),  8–13. мај 2011.

Међународни српско-словеначки билатерални пројекат „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“, Љубљана (Словенија), 5–16. новембар 2012. и 3–10. новембар 2013.

Радионица под називом DiXiT Camp „XML/TEI for Digital Scholarly Editions –Standards, tools and software“ под покровитељством Европске комисије, Marie Curie Action програма, Грац (Аустрија), 14–19. септембар 2014.

Пролећна школа под називом „Advanced XML/TEI technologies for Digital Scholarly Editions“, у организацији IDE (Institut für Dokumentologie und Editorik), Zentrum für Informationsmodellierung – Austrian Centre for Digital Humanities), DiXiT (Digital Scholarly Editions Initial Training Network), Грац (Аустрија), 13–17. април 2015.

Летња школа под називом ENeL Training School „Standard tools and methods for retro-digitising dictionaries“, у организацији COST Action IS1305 WG2, Лисабон (Португал), 6–10. јул 2015.

Пети састанак ENeL Action, у организацији COST Action IS1305 WG2, Барселона (Шпанија), 31. март и 1. април 2016.

Студијски боравак у оквиру  Lexical Data Master Class у организацији DARIAH, Бранденбуршске академије (BBAW), Inria и Центра за дигиталне хуманистичке науке, Берлин (Немачка), 3–9. децембра 2017.

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Остале активности

Сарадник на реализацији изложбе „Призрен – живот у речима“, Галерија науке и технике САНУ, 14–30. октобар 2013.

Учествовала у припреми јубиларног зборника радова „Ка изворима речи. Тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ“ (технички послови и коректура), 2013.