Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici održana je Međunarodna naučna konferencija „Istorija, kultura, identitet” od 17. do 19. oktobra 2024. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, Ministarstva prosvete i Kancelarije za Kosovo i Metohiju Republike Srbije.
Konferencija je okupila preko 200 naučnika iz zemlje i inostranstva, među njima i pet saradnika Instituta za srpski jezik SANU.
Prvog dana skupa iz Instituta za srpski jezik SANU učestvovale su dr Ružica Levuškina, viši naučni saradnik, sa referatom Terminološka leksika u službama i žitijima prepodobnomučenika Grigorija Pećkog i Vasilija Pećkog, i dr Mirjana Gočanin, naučni saradnik, sa referatom Semantičko-tvorbena analiza leksike u Pravoslavnom pojmovniku za početnike.
Drugog dana skupa učestvovale su dr Jovana Bojović Joksimović, naučni saradnik, koja je izložila referat Doprinos dijalektologa Instituta za srpski jezik SANU sintaksičko-semantičkim istraživanjima narodnih govora Kosova i Metohije, prof. dr Dragana Radovanović (i koautor Jovana Jovanović) sa referatom O kosovskometohijskim govorima u kontekstu južnog poddijalekta kosovsko-resavskog dijalekta, kao i prof. dr Marina Nikolić koja je predstavila referat Uticaj engleskog jezika na srpski iz perspektive identiteta.
U nedelju, 20. oktobra 2024. godine, na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu održana je promocija dvaju etimoloških rečnika:
1) Etimološki rečnik srpskog jezika 4 (Bl-Blj), A. Loma (urednik), Marija Vučković, Jelena Janković, Maja Kalezić, Orsat Ligorio, Sonja Manojlović, Željko Stepanović, Ana Španović (autori), Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, Institut za srpski jezik SANU, 2023.
2. Priručni etimološki rečnik srpskog jezika 1 (A–J), A. Loma (urednik), M. Bjeletić, J. Vlajić-Popović, A. Loma, S. Petrović (autori), Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 2023.
Prisutne je pozdravila dr Marta Bjeletić, rukovodilac Etimološkog odseka, i ukratko ih upoznala s njegovom delatnošću. O četvrtoj svesci ERSJ govorio je akademik Aleksandar Loma, a o prvom tomu PERSJ – akademik Jasmina Grković-Mejdžor. Na kraju promocije pomenuta je i aktivnost saradnika Odseka na popularizaciji etimologije kao nauke – podsećanjem na knjigu Jasne Vlajić-Popović Rečite reči i prikazivanjem nekoliko objava na instagram-stranici Instituta u okviru akcije Iz pera etimologa.
Saradnici Instituta za srpski jezik SANU dr Slobodan Novokmet i dr Milica Božić Sinčuk učestvovali su na 16. simpozijumu Andrićevo pismo, koji je održan na Univerzitetu Karl Franc u Gracu (Karl-Franzens-Universität Graz) od 17. do 19. oktobra 2024. godine, na stogodišnjicu Andrićevog doktorata u ovom gradu.
Milica Božić Sinčuk izlagala je rad Forme obraćanja u Andrićevim pismima Milici Babić, dok je Slobodan Novokmet izložio referat pod nazivom Slikovitost poredbenih konstrukcija u Prokletoj avliji Ive Andrića.
Učesnici skupa imali su prilike da posete i kuću u kojoj je Ivo Andrić živeo dok je radio u konzularnom odeljenju u Gracu tokom 2023. i 2024. godine, kao i bistu koja je postavljena njemu u čast ispred Instituta za lingvistiku.
U Andrićevom institutu u Višegradu 12. oktobra 2024. godine održan je naučni skup pod nazivom „Aktuelna pitanja istorije srpskog jezika”, koji je okupio vodeće stručnjake i profesore istorije srpskog (književnog i narodnog) jezika sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici, Nikšiću, Banjoj Luci i Istočnom Sarajevu.
Među ostalim učesnicima, Institut za srpski jezik SANU predstavljali su prof. dr Viktor Savić, koji je zajedno sa Nevenom Milosavljević izložio rad „Autograf Petra Cetinjskog”, i dr Ana Macanović sa referatom „O Srpskoj gramatici (1862) Dimitrija Čobića”.
Ministar informisanja i telekomunikacija g. Dejan Ristić posetio 8. 10. 2024. g. Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti i tom prilikom sastao se sa direktorkom Instituta prof. dr Sofijom Miloradović i rukovodiocima svih institutskih odseka.
Sastanku su prisustvovale i posebna savetnica u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija dr Emilija Radibratović, kao i predstavnica Sektora za informaciono društvo i informacionu bezbednost Nevena Antonijević.
Tokom dužeg, srdačnog i otvorenog razgovora razmatrane su mogućnosti za osnaživanje saradnje Ministarstva i Instituta sa posebnim osvrtom na mogućnost zajedničkog rada u oblasti digitalizacije srpskog jezičkog kulturnog nasleđa.
Ministar g. Ristić istakao je nemerljiv značaj koji ova naučna ustanova ima za sistematsko, svestrano proučavanje srpskog jezika, kao i za izradu kapitalnih leksikografskih i lingvogeografskih dela – rečnika i atlasa.
Sagovornici su razgovarali i o mogućnostima zajedničke saradnje u oblasti modernizacije i digitalizacije rečnika, jezičkih baza podataka i drugih resursa koji mogu biti značajni za uspešnu digitalizaciju srpskog jezičkog kulturnog nasleđa.
Posebna pažnja posvećena je i promociji pravilne upotrebe srpskog jezika u medijima, kao i uloge stručnjaka u formiranju standarda za pravilno korišćenje jezika u oblasti javnog infomrisanja.
Vest preuzeta sa sajta Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
U organizaciji Instituta za srpski jezik SANU i Komisije za jezik religije pri Međunarodnom komitetu slavista (MKS), održana je III Međunarodna naučna konferencija Jezik i religija (Jezik u religiji / Religija u jeziku) od 26. do 28. septembra 2024. godine.
Imali smo čast da ugostimo značajna imena teolingvistike iz slovenskog sveta i brojne uvažene kolege iz zemlje, iz različitih institucija. Predstavljena su 63 referata, i to na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom i srpskom jeziku.
Konferencija je trajala tri dana. Prvog dana, nakon svečanog otvaranja skupa i pozdravnih reči predsednika Komisije prof. emeritusa dr Vjeslava Pščine, prof. dr Sofije Miloradović, direktora Instituta za srpski jezik SANU, i dr Ružice Levuškine, predsednika Organizacionog odbora, održana su plenarna predavanja. Plenarni izlagači su bili iz Poljske (dr Vjeslav Pščina), Srbije (prof. dr Ksenija Končarević) i Rusije (prof. dr Olga Aleksandrovna Prohvatilova). Posle plenuma, rad je nastavljen u pet sekcija, raspoređenih u tri dana. Pojedini referati izloženi su preko Zum-platforme, a svi zainteresovani mogli su na taj način i da prate konferenciju. Drugog dana održan je sastanak Komisije za jezik religije pri MKS, kome su prisustvovali svi članovi (uživo i onlajn).
Nakon radnog dela organizovane su posete Muzeju Srpske pravoslavne crkve i Hramu Sv. Save. Poslednjeg dana upriličen je i izlet do manastira Rakovica i Topčiderskog parka.
Na konferenciji je referate izložilo 17 saradnika Instituta za srpski jezik SANU: Viktor Savić (Tekstologijom do promene rečenične strukture (na građi poslednje paleografske sekcije Čajničkog jevanđelja, XIV–XV vek)), Stana Ristić i Ivana Lazić Konjik (Aksiosfera koncepta crkva u asocijativnom polju srpskog jezika), Vladan Jovanović (Leksičke jedinice jevanđeljske provenijencije u podtekstu zapisa i eseja Isidore Sekulić), Neđo Jošić (Srpski jezik i srpski svijet u Bosni tokom turske vladavine: zapažanja i shvatanja Ive Andrića), Ivana Bezrukova (O dvama srpskoslovenskim prepisima Žitija Svetog Benedikta Nursijskog u svetlu sinonima), Biljana Savić (Temporalni prijedlozi u žitijima kraljice Jelene i kralja Milutina arhiepiskopa Danila Pećkog (prema prepisu Danilovog Zbornika u Arhivu SANU, 1553. god.)), Marina Spasojević (Pravoslavni katihizis i popunjavanje bogoslovskog terminološkog fonda u Rečniku SANU), Nataša Vulović Emonts (Frazeološko-paremiološke jedinice s komponentom krst u srpskom jeziku), Ana Macanović (Načini kvalifikacije slavenizama i slavenosrbizama iz sfere religije u RSANU), Ivana Marinković Mandić (Analiza zastarele religijske leksike u opisnim rečnicima srpskog jezika), Ružica Levuškina (Antonimija na materijalu leksičkih jedinica koje označavaju hrišćanske vrline i grehe/strasti), Dragana Cvijović (Kategorija zbirnosti u crkvenom diskursu), Mirjana Gočanin (Semantičko-sintaksičke karakteristike pojedinih glagola u jeziku Svetog Justina Ćelijskog (na primerima iz njegovih Beseda)), Danijela Radonjić (Nazivi jela iz religijske i narodne obredne prakse u srpskom književnom jeziku), Jelena Kapustina (Apstraktni pojmovnik i vidovi terminološke tvorbe u prevodu Areopagitika starca Isaije), Maja Kalezić (O poreklu izraza blasfemija) i Milica Božić Sinčuk (Imena iz religijske sfere u književnom delu Borisava Stankovića).
Saradnice Instituta za srpski jezik SANU dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk i prof. dr Marina Nikolić od 21. do 24. avgusta ove godine učestvovale su na međunarodnoj naučnoj konferenciji 57th Annual Meeting of the Societas Linguistica Europaea na Univerzitetu u Helsinkiju (Finska).
Na sekciji posvećenoj aktivnostima koje imaju za cilj približavanje naučnih tema i rezultata široj javnosti (Outreach session) izložile su referat pod nazivom Communicating about Public Discourse with the General Public: The Informal Dissemination of Project Results.
Više o konferenciji: https://societaslinguistica.eu/sle2024/
Od 12. do 14. septembra 2024. godine, u prostorijama Instituta za srpski jezik SANU, održana je međunarodna naučna konferencija povodom 47. sednice Komisije za proučavanje gramatičkih struktura slovenskih jezika.
Gramatička komisija je jedna od najstarijih i najuticajnijih komisija Međunarodnog komiteta slavista, koji je najviše akademsko telo u oblasti naučne slavistike. Organizatori 47. sednice Komisije za proučavanje gramatičkih struktura slovenskih jezika su Filološki fakultet u Beogradu, Institut za srpski jezik SANU i Slavističko društvo Srbije.
Rad Komisije se odvijao u sedam plenarnih sekcija, na kojima je nastupilo sa referatima 20 slavista iz 13 zemalja sveta: Adrian Barencen (Holandija), Rozana Benakjo (Italija), Tilman Berger (Nemačka), Igor M. Boguslavski (Španija), Danijel Vajs (Švajcarska), Bjorn Vimer (Nemačka), Markus Giger (Češka), Maćej Grohovski (Poljska), Magdalena Danjelevič (Poljska), Iza Duraj Novosjelska (Poljska), Stiven Diki (SAD), Anatolij Zahnitko (Ukrajina), Imke Mendoza (Švajcarska), Boris Norman (Belorusija), Petja Asenova (Bugarska), Ljubomir Popović (Srbija), Ljudmila Popović (Srbija), Tilman Rojter (Austrija), Sergej Saj (Nemačka), Karolina Skvarska (Češka). Četvoro slavista (Igor Boguslavski, Maćej Grohovski, Stiven Diki, Anatolij Zagnitko) održalo je svoja izlaganja onlajn.
Poslednjeg dana konferencije za učesnike je bio organizovan izlet do manastira Manasija. Tom prilikom gosti konferencije su posetili i Narodnu biblioteku „Resavska škola“ u Despotovcu, kao i Resavsku pećinu.
Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu održano je 13. septembra 2024. godine predavanje u znak sećanja na akademika Predraga Pipera – prvo u sklopu memorijalnih predavanja u organizaciji Saveza slavističkih društava Srbije i njegovog predsednika prof. dr Rajne Dragićević.
Čast da bude prvi predavač koji će prisutne podsetiti na delo akademika Predraga Pipera pripala je prof. dr Sreti Tanasiću, dopisnom članu ANURS, koji je u dugom nizu godina radio skupa s prof. Piperom na više naučnih projekata, te i u Odboru za standardizaciju srpskog jezika, i koji je bio njegov naslednik u rukovođenju sadašnjim Odsekom za standardni jezik u Institutu za srpski jezik SANU. Okupljene je najpre pozdravila prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekan Filološkog fakulteta, potom su se prisutnima obratile prof. dr Rajna Dragićević i prof. dr Ljudmila Popović, a predavanju su prisustvovale brojne kolege, članovi porodice prof. Pipera, kao i strane kolege prisutne na sednici Komisije za proučavanje gramatičke strukture slovenskih jezika Međunarodnog komiteta slavista, koja se održavala u Beogradu u periodu od 12. do 14. septembra 2024. godine.
Koncept memorijalnih predavanja neobičan je u našoj sredini. Ideju o ovakvom obliku sećanja na profesora Pipera inicirao je dr Motoki Nomaći, profesor Univeriteta Hokaido u Saporu. Zamišljeno je da svake godine po jedan ugledni slavista iz Srbije ili iz inostranstva održi predavanje iz neke od lingvističkih disciplina kojima se bavio akademik Predrag Piper. Čast da pokrene organizaciju memorijalnih predavanja pripala je Savezu slavističkih društava, ali su se, na molbu Saveza, ovoj inicijativi pridružile i druge značajne institucije – Matica srpska, Institut za srpski jezik SANU, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Sačinjen je Odbor za organizaciju memorijalnih predavanja u koji su ušli predstavnici naših uglednih naučnih institucija. Na čelu Odbora za organizaciju memorijalnih predavanja nalazi se prof. dr Ljudmila Popović, jedan od nauglednijih učenika i saradnika akdemika Predraga Pipera i profesor Katedre za slavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. „Tako se oko memorijalnih predavanja sakupila jedna podsticajna energija dobronamernih institucija i pojedinaca koja će omogućiti da se stalno iznova sećamo akademika Predraga Pipera i da ne zaboravimo njegovo svetlo delo“ – kazala je na početku prof. dr Rajna Dragićević.
Svaki predavač će biti nagrađen spomen-poveljom „Akademik Predrag Piper“ za negovanje sećanja na Profesora i za doprinos slavistici, a tekst njegovog predavanja biće objavljen u Južnoslovenskom filologu. Spomen-povelju osmislio je prof. dr Petar Bunjak sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U ovoj objavi možete videti program III Međunarodne naučne konferencije „Jezik i religija”, koja će se održati od 26. do 28. septembra 2024. godine, u organizaciji Instituta za srpski jezik SANU i Komisije za jezik i religije pri Međunarodnom komitetu slavista.
Na Filološkom fakultetu u Beogradu se od 11. do 15. septembra 2024. godine održao 54. Međunarodni naučni sastanak slavista u Vukove dane u organizaciji Međunarodnog slavističkog centra. Deo plenarnih izlaganja bio je 12. septembra upriličen i u Novom Sadu.
Jezička tema skupa bila je VRSTE REČI U KONTEKSTU JEZIČKIH PROMENA.
Na skupu su učestvovali i saradici Instituta za srpski jezik SANU.
Prvog dana skupa svoj referat Novi nepromenljivi pridevi u srpskom jeziku izložio je dr Slobodan Novokmet.
Trećeg dana skupa, 13. septembra, referate je izložilo još pet saradnika Instituta. Dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk govorila je O terminima vezanim za glagole kao vrstu reči u Rečniku lingvističkih termina, prof. dr Viktor Savić izlagao je referat pod nazivom Postoji li substantiva mobilia u srpskom jeziku, dr Nenad Ivanović predstavio je referat Opis i kategorizacija glagolskog sistema u spisu Glagol Adama Dragosavljevića (oko 1850), dr Ana Macanović govorila je o Vrstama reči u Srpskoj gramatici (1862) Dimitrija Čobića, a dr Danijela Stanić o Prvim jugoslovenskim umetničkim izložbama u književnoj periodici.
U ustaljenom terminu (20–23. avgusta), a u okviru manifestacije 32. Dani srpskog duhovnog preobraženja, održan je naučni skup Srednji vek u srpskoj nauci, istoriji, književnosti i umetnosti, petnaesti po redu pod tim nazivom.
Kao i svih prethodnih godina, od osnivanja manifestacije do danas, na ovom skupu su učestvovali i saradnici Instituta za srpski jezik SANU. Ovogodišnji naučni skup Srednji vek u srpskoj nauci, istoriji, književnosti i umetnosti otvoren je sekcijom čija su saopštenja bila posvećena naučnom radu nedavno preminule prof. dr Gordane Jovanović, doskorašnjeg predsednika Programskog saveta i jednog od osnivača najznačajnijeg godišnjeg događaja u resavskom kraju. Prvu sekciju otvorila je prof. dr Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik SANU, koja je izložila referat „Prof. dr Gordana Jovanović – sećanje“, zatim je prof. dr Rada Stijović pročitala saopštenje „Istorijskogramatička i onomastička proučavanja prof. dr Gordane Jovanović“, dok je dr Marina Spasojević predstavila segmente istorijskih jezičkih istraživanja prof. dr Gordane Jovanović u referatu „Doprinosi prof. dr Gordane Jovanović istorijskoj leksikologiji i leksikografiji“. Izlaganje višeg bibliotekara mr Silvane Cakić „Prof. dr Gordana Jovanović na Danima srpskoga duhovnog preobraženja“ bilo je završno u delu naučnog skupa posvećenog životu i radu prof. dr Gordane Jovanović.
U okviru jezičke sekcije svoje radove su izložili saradnici Instituta dr Nataša Vulović Emonts i dr Marija Đinđić „Paremiološke jedinice srpskog jezika sa turcizmima kojima se imenuju odevni predmeti“, kao i dr Danijela Radonjić – „Hilandarski medicinski kodeks – izvor za proučavanje naziva jela i pića“. Na skupu je izloženo dvadeset referata iz različitih naučnih oblasti: istorije i istoriografije, književnosti, jezika i istorije umetnosti.
U okviru 54. Skupa slavista i seminara srpskog jezika, književnosti i kulture, koji se održava na Filološkom fakultetu u okviru Međunarodnog slavističkog centra, mladi studenti slavistike i polaznici letnje škole srpskog jezika iz više evropskih zemalja posetili su 5. septembra Institut za srpski jezik SANU.
Dr Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik SANU, tom prilikom upoznala je mlade slaviste sa radom Instituta i predstavila im institutska izdanja. Nakon toga, gosti su se detaljnije upoznali s radom na institutskim odsecima: rad na Odseku za lingvistička istraživanja savremenog srpskog jezika i izradu Rečnika SANU predstavila im je dr Dragana Cvijović, sa radom Etimološkog odseka upoznala ih je dr Jelena Janković, o istraživanjima u okviru Staroslovenističkog odseka govorila je msr Katarina Štetić. Dr Marina Jurišić predstavila je gostima istraživanja kojima se bavi Dijalektološki odsek, a dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk rad Odseka za standardni jezik. Dr Ana Španović predstavila je mladim slavistima rad Odseka za digitalizaciju, te se na samom kraju razvila inspirativna diskusija o korpusima, izboru građe, načinu izrade različitih tipova rečnika i sl.
