Министар информисања и телекомуникација г. Дејан Ристић посетио 8. 10. 2024. г. Институт за српски језик Српске академије наука и уметности и том приликом састао се са директорком Института проф. др Софијом Милорадовић и руководиоцима свих институтских одсека.
Састанку су присуствовале и посебна саветница у Министарству информисања и телекомуникација др Емилија Радибратовић, као и представница Сектора за информационо друштво и информациону безбедност Невена Антонијевић.
Током дужег, срдачног и отвореног разговора разматране су могућности за оснаживање сарадње Министарства и Института са посебним освртом на могућност заједничког рада у области дигитализације српског језичког културног наслеђа.
Министар г. Ристић истакао је немерљив значај који ова научна установа има за систематско, свестрано проучавање српског језика, као и за израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа.
Саговорници су разговарали и о могућностима заједничке сарадње у области модернизације и дигитализације речника, језичких база података и других ресурса који могу бити значајни за успешну дигитализацију српског језичког културног наслеђа.
Посебна пажња посвећена је и промоцији правилне употребе српског језика у медијима, као и улоге стручњака у формирању стандарда за правилно коришћење језика у области јавног инфомрисања.
Вест преузета са сајта Министарства информисања и телекомуникација.
У организацији Института за српски језик САНУ и Комисије за језик религије при Међународном комитету слависта (МКС), одржана је III Међународна научна конференција Језик и религија (Језик у религији / Религија у језику) од 26. до 28. септембра 2024. године.
Имали смо част да угостимо значајна имена теолингвистике из словенског света и бројне уважене колеге из земље, из различитих институција. Представљена су 63 реферата, и то на руском, пољском, чешком, словачком и српском језику.
Конференција је трајала три дана. Првог дана, након свечаног отварања скупа и поздравних речи председника Комисије проф. емеритуса др Вјеслава Пшчине, проф. др Софије Милорадовић, директора Института за српски језик САНУ, и др Ружице Левушкине, председника Организационог одбора, одржана су пленарна предавања. Пленарни излагачи су били из Пољске (др Вјеслав Пшчина), Србије (проф. др Ксенија Кончаревић) и Русије (проф. др Олга Александровна Прохватилова). После пленума, рад је настављен у пет секција, распоређених у три дана. Поједини реферати изложени су преко Зум-платформе, а сви заинтересовани могли су на тај начин и да прате конференцију. Другог дана одржан је састанак Комисије за језик религије при МКС, коме су присуствовали сви чланови (уживо и онлајн).
Након радног дела организоване су посете Музеју Српске православне цркве и Храму Св. Саве. Последњег дана уприличен је и излет до манастира Раковица и Топчидерског парка.
На конференцији је реферате изложило 17 сарадника Института за српски језик САНУ: Виктор Савић (Текстологијом до промене реченичне структуре (на грађи последње палеографске секције Чајничког јеванђеља, XIV–XV век)), Стана Ристић и Ивана Лазић Коњик (Аксиосфера концепта црква у асоцијативном пољу српског језика), Владан Јовановић (Лексичке јединице јеванђељске провенијенције у подтексту записа и есеја Исидоре Секулић), Неђо Јошић (Српски језик и српски свијет у Босни током турске владавине: запажања и схватања Иве Андрића), Ивана Безрукова (О двама српскословенским преписима Житија Светог Бенедикта Нурсијског у светлу синонима), Биљана Савић (Темпорални приједлози у житијима краљице Јелене и краља Милутина архиепископа Данила Пећког (према препису Даниловог Зборника у Архиву САНУ, 1553. год.)), Марина Спасојевић (Православни катихизис и попуњавање богословског терминолошког фонда у Речнику САНУ), Наташа Вуловић Емонтс (Фразеолошко-паремиолошке јединице с компонентом крст у српском језику), Ана Мацановић (Начини квалификације славенизама и славеносрбизама из сфере религије у РСАНУ), Ивана Маринковић Мандић (Анализа застареле религијске лексике у описним речницима српског језика), Ружица Левушкина (Антонимија на материјалу лексичких јединица које означавају хришћанске врлине и грехе/страсти), Драгана Цвијовић (Категорија збирности у црквеном дискурсу), Мирјана Гочанин (Семантичко-синтаксичке карактеристике појединих глагола у језику Светог Јустина Ћелијског (на примерима из његових Беседа)), Данијела Радоњић (Називи јела из религијске и народне обредне праксе у српском књижевном језику), Јелена Капустина (Апстрактни појмовник и видови терминолошке творбе у преводу Ареопагитика старца Исаије), Маја Калезић (О пореклу израза бласфемија) и Милица Божић Синчук (Имена из религијске сфере у књижевном делу Борисава Станковића).
Сараднице Института за српски језик САНУ др Светлана Слијепчевић Бјеливук и проф. др Марина Николић од 21. до 24. августа ове године учествовале су на међународној научној конференцији 57th Annual Meeting of the Societas Linguistica Europaea на Универзитету у Хелсинкију (Финска).
На секцији посвећеној активностима које имају за циљ приближавање научних тема и резултата широј јавности (Outreach session) изложиле су реферат под називом Communicating about Public Discourse with the General Public: The Informal Dissemination of Project Results.
Више о конференцији: https://societaslinguistica.eu/sle2024/
Од 12. до 14. септембра 2024. године, у просторијама Института за српски језик САНУ, одржана је међународна научна конференција поводом 47. седнице Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика.
Граматичка комисија је једна од најстаријих и најутицајнијих комисија Међународног комитета слависта, који је највише академско тело у области научне славистике. Организатори 47. седнице Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика су Филолошки факултет у Београду, Институт за српски језик САНУ и Славистичко друштво Србије.
Рад Комисије се одвијао у седам пленарних секција, на којима је наступило са рефератима 20 слависта из 13 земаља света: Адриан Баренцен (Холандија), Розана Бенакјо (Италија), Тилман Бергер (Немачка), Игор М. Богуславски (Шпанија), Данијел Вајс (Швајцарска), Бјорн Вимер (Немачка), Маркус Гигер (Чешка), Маћеј Гроховски (Пољска), Магдалена Дањелевич (Пољска), Иза Дурај Новосјелска (Пољска), Стивен Дики (САД), Анатолиј Захнитко (Украјина), Имке Мендоза (Швајцарска), Борис Норман (Белорусија), Петја Асенова (Бугарска), Љубомир Поповић (Србија), Људмила Поповић (Србија), Тилман Ројтер (Аустрија), Сергеј Сај (Немачка), Каролина Скварска (Чешка). Четворо слависта (Игор Богуславски, Маћеј Гроховски, Стивен Дики, Анатолиј Загнитко) одржало је своја излагања онлајн.
Последњег дана конференције за учеснике је био организован излет до манастира Манасија. Том приликом гости конференције су посетили и Народну библиотеку „Ресавска школа“ у Деспотовцу, као и Ресавску пећину.
На Филолошком факултету Универзитета у Београду одржано је 13. септембра 2024. године предавање у знак сећања на академика Предрага Пипера – прво у склопу меморијалних предавања у организацији Савеза славистичких друштава Србије и његовог председника проф. др Рајне Драгићевић.
Част да буде први предавач који ће присутне подсетити на дело академика Предрага Пипера припала је проф. др Срети Танасићу, дописном члану АНУРС, који је у дугом низу година радио скупа с проф. Пипером на више научних пројеката, те и у Одбору за стандардизацију српског језика, и који је био његов наследник у руковођењу садашњим Одсеком за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ. Окупљене је најпре поздравила проф. др Ива Драшкић Вићановић, декан Филолошког факултета, потом су се присутнима обратиле проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Људмила Поповић, а предавању су присуствовале бројне колеге, чланови породице проф. Пипера, као и стране колеге присутне на седници Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног комитета слависта, која се одржавала у Београду у периоду од 12. до 14. септембра 2024. године.
Концепт меморијалних предавања необичан је у нашој средини. Идеју о оваквом облику сећања на професора Пипера иницирао је др Мотоки Номаћи, професор Универитета Хокаидо у Сапору. Замишљено је да сваке године по један угледни слависта из Србије или из иностранства одржи предавање из неке од лингвистичких дисциплина којима се бавио академик Предраг Пипер. Част да покрене организацију меморијалних предавања припала је Савезу славистичких друштава, али су се, на молбу Савеза, овој иницијативи придружиле и друге значајне институције – Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Филолошки факултет Универзитета у Београду и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. Сачињен је Одбор за организацију меморијалних предавања у који су ушли представници наших угледних научних институција. На челу Одбора за организацију меморијалних предавања налази се проф. др Људмила Поповић, један од наугледнијих ученика и сарадника акдемика Предрага Пипера и професор Катедре за славистику на Филолошком факултету у Београду. „Тако се око меморијалних предавања сакупила једна подстицајна енергија добронамерних институција и појединаца која ће омогућити да се стално изнова сећамо академика Предрага Пипера и да не заборавимо његово светло дело“ – казала је на почетку проф. др Рајна Драгићевић.
Сваки предавач ће бити награђен спомен-повељом „Академик Предраг Пипер“ за неговање сећања на Професора и за допринос славистици, а текст његовог предавања биће објављен у Јужнословенском филологу. Спомен-повељу осмислио је проф. др Петар Буњак са Филолошког факултета Универзитета у Београду.
У овој објави можете видети програм III Међународне научне конференције „Језик и религија”, која ће се одржати од 26. до 28. септембра 2024. године, у организацији Института за српски језик САНУ и Комисије за језик и религије при Међународном комитету слависта.
На Филолошком факултету у Београду се од 11. до 15. септембра 2024. године одржао 54. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане у организацији Међународног славистичког центра. Део пленарних излагања био је 12. септембра уприличен и у Новом Саду.
Језичка тема скупа била је ВРСТЕ РЕЧИ У КОНТЕКСТУ ЈЕЗИЧКИХ ПРОМЕНА.
На скупу су учествовали и сарадици Института за српски језик САНУ.
Првог дана скупа свој реферат Нови непроменљиви придеви у српском језику изложио је др Слободан Новокмет.
Трећег дана скупа, 13. септембра, реферате је изложило још пет сарадника Института. Др Светлана Слијепчевић Бјеливук говорила је О терминима везаним за глаголе као врсту речи у Речнику лингвистичких термина, проф. др Виктор Савић излагао је реферат под називом Постоји ли substantiva mobilia у српском језику, др Ненад Ивановић представио је реферат Опис и категоризација глаголског система у спису Глагол Адама Драгосављевића (око 1850), др Ана Мацановић говорила је о Врстама речи у Српској граматици (1862) Димитрија Чобића, а др Данијела Станић о Првим југословенским уметничким изложбама у књижевној периодици.
У устаљеном термину (20–23. августа), а у оквиру манифестације 32. Дани српског духовног преображења, одржан је научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, петнаести по реду под тим називом.
Као и свих претходних година, од оснивања манифестације до данас, на овом скупу су учествовали и сарадници Института за српски језик САНУ. Овогодишњи научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности отворен је секцијом чија су саопштења била посвећена научном раду недавно преминуле проф. др Гордане Јовановић, доскорашњег председника Програмског савета и једног од оснивача најзначајнијег годишњег догађаја у ресавском крају. Прву секцију отворила је проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, која је изложила реферат „Проф. др Гордана Јовановић – сећање“, затим је проф. др Рада Стијовић прочитала саопштење „Историјскограматичка и ономастичка проучавања проф. др Гордане Јовановић“, док је др Марина Спасојевић представила сегменте историјских језичких истраживања проф. др Гордане Јовановић у реферату „Доприноси проф. др Гордане Јовановић историјској лексикологији и лексикографији“. Излагање вишег библиотекара мр Силване Цакић „Проф. др Гордана Јовановић на Данима српскога духовног преображења“ било је завршно у делу научног скупа посвећеног животу и раду проф. др Гордане Јовановић.
У оквиру језичке секције своје радове су изложили сарадници Института др Наташа Вуловић Емонтс и др Марија Ђинђић „Паремиолошке јединице српског језика са турцизмима којима се именују одевни предмети“, као и др Данијела Радоњић – „Хиландарски медицински кодекс – извор за проучавање назива јела и пића“. На скупу је изложено двадесет реферата из различитих научних области: историје и историографије, књижевности, језика и историје уметности.
У оквиру 54. Скупа слависта и семинара српског језика, књижевности и културе, који се одржава на Филолошком факултету у оквиру Међународног славистичког центра, млади студенти славистике и полазници летње школе српског језика из више европских земаља посетили су 5. септембра Институт за српски језик САНУ.
Др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, том приликом упознала је младе слависте са радом Института и представила им институтска издања. Након тога, гости су се детаљније упознали с радом на институтским одсецима: рад на Одсеку за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ представила им је др Драгана Цвијовић, са радом Етимолошког одсека упознала их је др Јелена Јанковић, о истраживањима у оквиру Старословенистичког одсека говорила је мср Катарина Штетић. Др Марина Јуришић представила је гостима истраживања којима се бави Дијалектолошки одсек, а др Светлана Слијепчевић Бјеливук рад Одсека за стандардни језик. Др Ана Шпановић представила је младим славистима рад Одсека за дигитализацију, те се на самом крају развила инспиративна дискусија о корпусима, избору грађе, начину израде различитих типова речника и сл.
