У петак, 25. октобра 2024. године, после промоције зборника радова Пастирска лексика призренско-тимочких говора у Огранку САНУ у Нишу, организована је и друга промоција – у Центру за туризам, културу и спорт Сврљиг.
Зборник представља резултат рада на пројекту О-33-23 Пастирска / сточарска лексика призренско-тимочких говора, који од 2023. године заједнички реализују Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ. Координатор овог пројекта је академик Александар Лома, руководилац проф. др Софија Милорадовић, научни саветник Института за српски језик САНУ, консултант проф. др Недељко Богдановић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу (у пензији), организатор пројектних активности је др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, док истраживачки тим чини већински део сарадника Дијалектолошког одсека Института. Рецензенти зборника били су академик Јасмина Грковић-Мејџор и дописни члан САНУ Љубинко Раденковић.
Присутне је најпре песмом поздравила Милена Ристић, извођач традиционалних етно-песама, која је у даљем програму преузела улогу модератора.
Уводну реч је дао Мирослав Марковић, председник општине Сврљиг, који је срдачно поздравио присутне и исказао задовољство и захвалност што се промоција једног овако значајног зборника одржава у Сврљигу. Говорио је и о успешној сарадњи с проф. др Недељком Богдановићем и пожелео да се она и надаље развија у том духу.
Домаћине, публику и учеснике промоције поздравио је и дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, истичући основе рада Огранка и резултате сарадње с Институтом за српски језик САНУ. Образложио је да се друга промоција зборника организује у Сврљигу управо стога што је Сврљиг један од центара призренско-тимочке дијалекатске области, средиште надалеко познатог пастирско-сточарског краја, данас и важан општински центар, а, осим тога, место из кога је – рођен у сврљишком селу Бучум – узрастао проф. др Недељко Богдановић.
Проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку САНУ у Нишу, представио је гостима Меморијалну поставку „Проф. др Сретен Петровић (1940–2022)”, у оквиру Центра за туризам, културу и спорт Сврљиг, унутар које је и одржана промоција, и подвукао значај сарадње двојице знаменитих Сврљижана, професора Петровића и професора Богдановића, у познатој Етно-културолошкој радионици Сврљиг.
Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, руководилац пројекта Пастирска / сточарска лексика призренско-тимочких говора и члан Уређивачког одбора, говорила је о основним поставкама овог научноистраживачког пројекта и резултатима рада представљеним у зборнику, као и о будућим плановима за рад. Њено излагање обележило је подсећање на први сусрет с професором Недељком Богдановићем и на почетке њихове дугогодишње научне и пријатељске сарадње.
Посебно задовољство гостима приредио је Милан Ристић, колекционар народних ношњи, представивши народне ношње из сврљишког краја, међу којима је била и традиционална ношња пастира.
Др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и организатор пројектних активности, говорила је о почецима рада на проучавању пастирске лексике. Присутнима је на основу једне лингвистичке карте указала на богатство лексичких јединица за именовање пастирске капе.
Милена Ристић је још једном етно-песмом обележила крај промоције.
На крају, љубазни домаћини гостима су приредили посебно изненађење, спремивши белмуж – традиционални пастирски специјалитет, који се вековима припрема у сврљишком крају.
Вест преузета са https://www.ogranaknis.sanu.ac.rs/promocija-zbornika-pastirska-leksika-prizrensko-timockih-govora-u-svrljigu/.
У петак, 25. октобра 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је промоција зборника радова Пастирска лексика призренско-тимочких говора. Зборник представља резултат рада на пројекту О-33-23 Пастирска / сточарска лексика призренско-тимочких говора, који од 2023. године заједнички реализују Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ.
Координатор овог пројекта је академик Александар Лома, руководилац проф. др Софија Милорадовић, научни саветник Института за српски језик САНУ, консултант проф. др Недељко Богдановић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу (у пензији), организатор пројектних активности је др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, док истраживачки тим чини већински део сарадника Дијалектолошког одсека Института. Рецензенти зборника били су академик Јасмина Грковић-Мејџор и дописни члан САНУ Љубинко Раденковић.
Учеснике промоције и публику најпре је поздравио дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, истичући основе рада Огранка и изузетно добру сарадњу с Институтом за српски језик САНУ на различитим плановима.
О самом зборнику први је говорио академик Александар Лома, у својству главног уредника зборника и координатора пројекта. Излагање је започео речима проф. др Недељка Богдановића о сточарском лексичком фонду који је настајао вековима, а сада се под утицајем друштвених промена „несразмерно брзо предаје забораву”. Академик Александар Лома је у уводној речи пре свега истакао заслуге и залагања проф. др Недељка Богдановића. Потом је говорио о троделној структури зборника и присутне кратко упознао са његовим садржајем. Истакао је да Зборник, осим Предговора и Увода уредника проф. др Недељка Богдановића, обухвата 14 ауторских и коауторских реферата који доносе аналитичка промишљања, методолошке поставке и прегледна сазнања о многим језичким релевантностима из домена пастирства, као и значајан прилог у виду пописа радова у вези с пастирском лексиком: И (Нека питања структуре пастирске лексике призренско-тимочких говора) Недељко Богдановић, Софија Милорадовић, Основне поставке научноистраживачког пројекта Пастирска лексика призренско-тимочких говора, Софија Милорадовић и Сандра Савић, Називи за стоку према времену млађења и узрасту, Биљана Савић и Зоран Симић, О неким придевима са значењем особина код животиња у призренско-тимочким говорима, Марина Јуришић, Називи за црну овцу у призренско-тимочким говорима, Миљана Чопа, Лексеме за означавање пса: реалема Цанис фамилиарис у призренско-тимочким говорима, Зоран Симић, Лексика млека и прераде млека у призренско-тимочким говорима, Ана Савић-Грујић, Сандра Савић, Одећа и обућа пастира у говорима призренско-тимочке дијалекатске области; ИИ (Језички фолклор, игре) Тања Милосављевић, Пастирска лексика призренско-тимочких говора у пастирском фолклору, Недељко Богдановић, Из пастирског језичког фолклора југоисточне Србије, Нина Аксић, Пастирске игре и чобанска надметања на призренско-тимочком говорном подручју; ИИИ (Паралеле – призренско-тимочки говори и друга подручја) Јована Бојовић Јоксимовић, Пастирска лексика призренско-тимочких говора у ширем контексту, Голуб Јашовић, Душан Стефановић, Изазови и ограничења једне лексикографске паралеле – Називи за млеко и млечне производе у селима Алексиначког Поморавља и Пећког Подгора, (Библиографски прилог) Сандра Савић, Библиографија радова у вези с пастирском лексиком.
На промоцији је говорио и дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, рецензент зборника. Указавши првенствено на значај сарадње Института са Огранком на организацији научних пројеката и реализацији различитих научних активности, исказао је и лично задовољство што има прилику да говори о зборнику и вишедеценијској сарадњи с проф. др Недељком Богдановићем. На крају, прочитао је своју песму која се семантичким садржајем уклапа у тематику зборника, а што је излагању дало топлу лирску ноту, иначе посебно драгу проф. Богдановићу.
Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ и руководилац пројекта, најпре је срдачно поздравила колеге с Филозофског факултета Универзитета у Нишу и честитала им Дан Факултета. Потом је у име пројектног тима и своје лично име захвалила Српској академији наука и уметности, Огранку САНУ у Нишу и Научном већу Института за српски језик САНУ, главном уреднику академику Александру Ломи, рецензентима који су Одељењу језика и књижевности САНУ препоручили рукопис за објављивање – академику Јасмини Грковић-Мејџор и дописном члану САНУ Љубинку Раденковићу, те члановима Уређивачког одбора – професорима Слободану Реметићу, Мати Пижурици, Жарку Бошњаковићу, Радивоју Младеновићу и Голубу Јашовићу, као и рецензентима наведеним на почетку књиге. Истакла је да су сви поменути својим приљежним читањем зборника и драгоценим сугестијама знатно допринели његовом квалитету.
Излагање проф. др Софије Милорадовић било је насловљено на следећи начин и тако структурирано: О једном пројекту, једном зборнику и једном уреднику. Говорећи о пројекту, који је прихваћен на седници Одбора одржаној 26. децембра 2022. године, истакла је да се он темом – „терминолошки систем једног значајног сегмента традиционалне привреде и културе – сточарења, тј. пастирског занимања” и структуром наслања на претходна истраживања у оквиру Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Ниш, а од 2016. године у оквиру Огранка САНУ у Нишу. Наиме, овим пројектом предвиђено је следеће: (1) прикупити грађу са терена призренско-тимочких говора, где је сточарство, поглавито пастирско, планинско, некада било једна од двеју основних привредних делатности, (2) проучити сакупљену грађу, (3) довести је у везу са истоврсном лексиком са ширег подручја српског језика, (4) обрадити је по темама које грађа понуди, те (5) сачинити зборник радова, речник и атлас. Говорећи о сточарству, које је поред ратарства најраширенија област привредне делатности на селу, проф. др Софија Милорадовић је нагласила да су историјске и друштвено-економске промене утицале на то да се и овај терминосистем у језичком и културном смислу углавном своди само на сећања и остатке некадашње живе делатне праксе сеоског становништва. Значај зборника огледа се пре свега у томе што текстови у оквиру пастирског терминосистема доносе именовања ентитета из области материјалне, духовне и социјалне културе, а посредно и обиље корисних етнолошких података. У трећем сегменту излагања исказана је дубока захвалност професору Недељку Богдановићу на више но добро припремљеном терену за рад на проучавању пастирске лексике, те на осмишљавању структуре овог зборника, датим смерницама, сугестијама и примедбама. На крају излагања др Софија Милорадовић није желела да изостави личну ноту, те је присутне упознала са садржином последњег писма које јој је упутио проф. Богдановић.
Др Ана Савић-Грујић је поздравила присутне захваливши на прилици да говори као организатор пројектних активности. Назначила је да вишегодишња континуирана истраживања и резултати из њих произашли чине добру основу за даља проучавања пастирске лексике, међу којима се примарно издваја израда Атласа пастирске лексике призренско-тимочких говора, нови пројектни задатак Дијалектолошког одсека Института за српски језик САНУ прихваћен у плану рада Огранка САНУ у Нишу. С обзиром на то да су у средишту истраживачке пажње првенствено аспекти пастирења који доносе сазнања у вези с овчарством – с узгојем оваца, простором и просторијама за боравак пастира и стада, прерадом млека, те различитом опремом коју пастири користе, издвојила је поједине реалије које су представљене у зборнику или ранијим истраживањима, а за које у теренској грађи постоје различита именовања, те представљају потенцијално добар материјал за лингвистичке карте. Картографисањем пастирске лексике, поред географског распростирања, указаће се и на правце развоја ове лексике као језичког сведочанства једне привредне делатности. Закључно, израда Атласа пастирске лексике призренско-тимочких говора представљаће круну досадашњег проучавања пастирске лексике и дати му неопходну географску перспективу.
На крају промоције је др Нина Аксић, виши научни сарадник Етнографског института САНУ и један од аутора прилога за Зборник, прочитала неколико краћих песама из фолклорне збирке Етнографског института САНУ, која садржи око 20.000 песама прикупљаних од 1947. године до средине седамдесетих година ХХ, а које се темом уклапају у тему представљаног зборника, али су заправо одраз друштвено-политичког периода у коме су настајале и према коме су уподобљаване.
У дискусији је било речи о значају лексикона као кондензата култура и извора мотива и грађе поетских и других стваралачких подухвата, а давани су предлози и образлагане могућности за објављивање сабраних, односно одабраних дела проф. др Недељка Богдановића, у оквиру ширих пројеката издавања дела знаменитих истраживача, научника и стваралаца Ниша.
Вест преузета са https://www.ogranaknis.sanu.ac.rs/promocija-zbornika-pastirska-leksika-prizrensko-timockih-govora/.
Награда за издавачки подухват 2024. године на 67. Међународном београдском сајму књига додељена је равноправно за пет књига из едиције Популарна лингвистика издавачке куће Прометеј из Новог Сада које су објављене ове године: Турско-српски речник пословица и изрека Марије Ђинђић и Наташе Вуловић Емонтс, Пречник страним речима и изразима Милана Обрадовића, О језику, роде Бошка Ломовића, Језичке раскрснице Јасне Обрадовић и Речник интернета и дигиталне комуникације – енглеско-српски Лазара Бошковића.
Институт за српски језик САНУ је суиздавач Турско-српског речника пословица и изрека, чији су аутори Марија Ђинђић и Наташа Вуловић Емонтс, сарадници Института. У награђеној едицији објављивали су током претходних година истакнуте монографске публикације и други сарадници Института за српски језик САНУ.
На Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици одржана је Међународна научна конференција „Историја, култура, идентитет” од 17. до 19. октобра 2024. године, под покровитељством Министарства културе, Министарства просвете и Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије.
Конференција је окупила преко 200 научника из земље и иностранства, међу њима и пет сарадника Института за српски језик САНУ.
Првог дана скупа из Института за српски језик САНУ учествовале су др Ружица Левушкина, виши научни сарадник, са рефератом Терминолошка лексика у службама и житијима преподобномученика Григорија Пећког и Василија Пећког, и др Мирјана Гочанин, научни сарадник, са рефератом Семантичко-творбена анализа лексике у Православном појмовнику за почетнике.
Другог дана скупа учествовале су др Јована Бојовић Јоксимовић, научни сарадник, која је изложила реферат Допринос дијалектолога Института за српски језик САНУ синтаксичко-семантичким истраживањима народних говора Косова и Метохије, проф. др Драгана Радовановић (и коаутор Јована Јовановић) са рефератом О косовскометохијским говорима у контексту јужног поддијалекта косовско-ресавског дијалекта, као и проф. др Марина Николић која је представила реферат Утицај енглеског језика на српски из перспективе идентитета.
У недељу, 20. октобра 2024. године, на овогодишњем Сајму књига у Београду одржана је промоција двају етимолошких речника:
1) Етимолошки речник српског језика 4 (Бл-Бљ), А. Лома (уредник), Марија Вучковић, Јелена Јанковић, Маја Калезић, Орсат Лигорио, Соња Манојловић, Жељко Степановић, Ана Шпановић (аутори), Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2023.
2. Приручни етимолошки речник српског језика 1 (А–Ј), А. Лома (уредник), М. Бјелетић, Ј. Влајић-Поповић, А. Лома, С. Петровић (аутори), Београд: Институт за српски језик САНУ, 2023.
Присутне је поздравила др Марта Бјелетић, руководилац Етимолошког одсека, и укратко их упознала с његовом делатношћу. О четвртој свесци ЕРСЈ говорио је академик Александар Лома, а о првом тому ПЕРСЈ – академик Јасмина Грковић-Мејџор. На крају промоције поменута је и активност сарадника Одсека на популаризацији етимологије као науке – подсећањем на књигу Јасне Влајић-Поповић Речите речи и приказивањем неколико објава на инстаграм-страници Института у оквиру акције Из пера етимолога.
Сарадници Института за српски језик САНУ др Слободан Новокмет и др Милица Божић Синчук учествовали су на 16. симпозијуму Андрићево писмо, који је одржан на Универзитету Карл Франц у Грацу (Карл-Франзенс-Университäт Граз) од 17. до 19. октобра 2024. године, на стогодишњицу Андрићевог доктората у овом граду.
Милица Божић Синчук излагала је рад Форме обраћања у Андрићевим писмима Милици Бабић, док је Слободан Новокмет изложио реферат под називом Сликовитост поредбених конструкција у Проклетој авлији Иве Андрића.
Учесници скупа имали су прилике да посете и кућу у којој је Иво Андрић живео док је радио у конзуларном одељењу у Грацу током 2023. и 2024. године, као и бисту која је постављена њему у част испред Института за лингвистику.
У Андрићевом институту у Вишеграду 12. октобра 2024. године одржан је научни скуп под називом „Актуелна питања историје српског језика”, који је окупио водеће стручњаке и професоре историје српског (књижевног и народног) језика са Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици, Никшићу, Бањој Луци и Источном Сарајеву.
Међу осталим учесницима, Институт за српски језик САНУ представљали су проф. др Виктор Савић, који је заједно са Невеном Милосављевић изложио рад „Аутограф Петра Цетињског”, и др Ана Мацановић са рефератом „О Српској граматици (1862) Димитрија Чобића”.
Министар информисања и телекомуникација г. Дејан Ристић посетио 8. 10. 2024. г. Институт за српски језик Српске академије наука и уметности и том приликом састао се са директорком Института проф. др Софијом Милорадовић и руководиоцима свих институтских одсека.
Састанку су присуствовале и посебна саветница у Министарству информисања и телекомуникација др Емилија Радибратовић, као и представница Сектора за информационо друштво и информациону безбедност Невена Антонијевић.
Током дужег, срдачног и отвореног разговора разматране су могућности за оснаживање сарадње Министарства и Института са посебним освртом на могућност заједничког рада у области дигитализације српског језичког културног наслеђа.
Министар г. Ристић истакао је немерљив значај који ова научна установа има за систематско, свестрано проучавање српског језика, као и за израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа.
Саговорници су разговарали и о могућностима заједничке сарадње у области модернизације и дигитализације речника, језичких база података и других ресурса који могу бити значајни за успешну дигитализацију српског језичког културног наслеђа.
Посебна пажња посвећена је и промоцији правилне употребе српског језика у медијима, као и улоге стручњака у формирању стандарда за правилно коришћење језика у области јавног инфомрисања.
Вест преузета са сајта Министарства информисања и телекомуникација.
У организацији Института за српски језик САНУ и Комисије за језик религије при Међународном комитету слависта (МКС), одржана је ИИИ Међународна научна конференција Језик и религија (Језик у религији / Религија у језику) од 26. до 28. септембра 2024. године.
Имали смо част да угостимо значајна имена теолингвистике из словенског света и бројне уважене колеге из земље, из различитих институција. Представљена су 63 реферата, и то на руском, пољском, чешком, словачком и српском језику.
Конференција је трајала три дана. Првог дана, након свечаног отварања скупа и поздравних речи председника Комисије проф. емеритуса др Вјеслава Пшчине, проф. др Софије Милорадовић, директора Института за српски језик САНУ, и др Ружице Левушкине, председника Организационог одбора, одржана су пленарна предавања. Пленарни излагачи су били из Пољске (др Вјеслав Пшчина), Србије (проф. др Ксенија Кончаревић) и Русије (проф. др Олга Александровна Прохватилова). После пленума, рад је настављен у пет секција, распоређених у три дана. Поједини реферати изложени су преко Зум-платформе, а сви заинтересовани могли су на тај начин и да прате конференцију. Другог дана одржан је састанак Комисије за језик религије при МКС, коме су присуствовали сви чланови (уживо и онлајн).
Након радног дела организоване су посете Музеју Српске православне цркве и Храму Св. Саве. Последњег дана уприличен је и излет до манастира Раковица и Топчидерског парка.
На конференцији је реферате изложило 17 сарадника Института за српски језик САНУ: Виктор Савић (Текстологијом до промене реченичне структуре (на грађи последње палеографске секције Чајничког јеванђеља, XИВ–XВ век)), Стана Ристић и Ивана Лазић Коњик (Аксиосфера концепта црква у асоцијативном пољу српског језика), Владан Јовановић (Лексичке јединице јеванђељске провенијенције у подтексту записа и есеја Исидоре Секулић), Неђо Јошић (Српски језик и српски свијет у Босни током турске владавине: запажања и схватања Иве Андрића), Ивана Безрукова (О двама српскословенским преписима Житија Светог Бенедикта Нурсијског у светлу синонима), Биљана Савић (Темпорални приједлози у житијима краљице Јелене и краља Милутина архиепископа Данила Пећког (према препису Даниловог Зборника у Архиву САНУ, 1553. год.)), Марина Спасојевић (Православни катихизис и попуњавање богословског терминолошког фонда у Речнику САНУ), Наташа Вуловић Емонтс (Фразеолошко-паремиолошке јединице с компонентом крст у српском језику), Ана Мацановић (Начини квалификације славенизама и славеносрбизама из сфере религије у РСАНУ), Ивана Маринковић Мандић (Анализа застареле религијске лексике у описним речницима српског језика), Ружица Левушкина (Антонимија на материјалу лексичких јединица које означавају хришћанске врлине и грехе/страсти), Драгана Цвијовић (Категорија збирности у црквеном дискурсу), Мирјана Гочанин (Семантичко-синтаксичке карактеристике појединих глагола у језику Светог Јустина Ћелијског (на примерима из његових Беседа)), Данијела Радоњић (Називи јела из религијске и народне обредне праксе у српском књижевном језику), Јелена Капустина (Апстрактни појмовник и видови терминолошке творбе у преводу Ареопагитика старца Исаије), Маја Калезић (О пореклу израза бласфемија) и Милица Божић Синчук (Имена из религијске сфере у књижевном делу Борисава Станковића).
Сараднице Института за српски језик САНУ др Светлана Слијепчевић Бјеливук и проф. др Марина Николић од 21. до 24. августа ове године учествовале су на међународној научној конференцији 57тх Аннуал Меетинг оф тхе Социетас Лингуистица Еуропаеа на Универзитету у Хелсинкију (Финска).
На секцији посвећеној активностима које имају за циљ приближавање научних тема и резултата широј јавности (Оутреацх сессион) изложиле су реферат под називом Цоммуницатинг абоут Публиц Дисцоурсе wитх тхе Генерал Публиц: Тхе Информал Диссеминатион оф Пројецт Ресултс.
Више о конференцији: https://societaslinguistica.eu/sle2024/
Од 12. до 14. септембра 2024. године, у просторијама Института за српски језик САНУ, одржана је међународна научна конференција поводом 47. седнице Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика.
Граматичка комисија је једна од најстаријих и најутицајнијих комисија Међународног комитета слависта, који је највише академско тело у области научне славистике. Организатори 47. седнице Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика су Филолошки факултет у Београду, Институт за српски језик САНУ и Славистичко друштво Србије.
Рад Комисије се одвијао у седам пленарних секција, на којима је наступило са рефератима 20 слависта из 13 земаља света: Адриан Баренцен (Холандија), Розана Бенакјо (Италија), Тилман Бергер (Немачка), Игор М. Богуславски (Шпанија), Данијел Вајс (Швајцарска), Бјорн Вимер (Немачка), Маркус Гигер (Чешка), Маћеј Гроховски (Пољска), Магдалена Дањелевич (Пољска), Иза Дурај Новосјелска (Пољска), Стивен Дики (САД), Анатолиј Захнитко (Украјина), Имке Мендоза (Швајцарска), Борис Норман (Белорусија), Петја Асенова (Бугарска), Љубомир Поповић (Србија), Људмила Поповић (Србија), Тилман Ројтер (Аустрија), Сергеј Сај (Немачка), Каролина Скварска (Чешка). Четворо слависта (Игор Богуславски, Маћеј Гроховски, Стивен Дики, Анатолиј Загнитко) одржало је своја излагања онлајн.
Последњег дана конференције за учеснике је био организован излет до манастира Манасија. Том приликом гости конференције су посетили и Народну библиотеку „Ресавска школа“ у Деспотовцу, као и Ресавску пећину.
На Филолошком факултету Универзитета у Београду одржано је 13. септембра 2024. године предавање у знак сећања на академика Предрага Пипера – прво у склопу меморијалних предавања у организацији Савеза славистичких друштава Србије и његовог председника проф. др Рајне Драгићевић.
Част да буде први предавач који ће присутне подсетити на дело академика Предрага Пипера припала је проф. др Срети Танасићу, дописном члану АНУРС, који је у дугом низу година радио скупа с проф. Пипером на више научних пројеката, те и у Одбору за стандардизацију српског језика, и који је био његов наследник у руковођењу садашњим Одсеком за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ. Окупљене је најпре поздравила проф. др Ива Драшкић Вићановић, декан Филолошког факултета, потом су се присутнима обратиле проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Људмила Поповић, а предавању су присуствовале бројне колеге, чланови породице проф. Пипера, као и стране колеге присутне на седници Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног комитета слависта, која се одржавала у Београду у периоду од 12. до 14. септембра 2024. године.
Концепт меморијалних предавања необичан је у нашој средини. Идеју о оваквом облику сећања на професора Пипера иницирао је др Мотоки Номаћи, професор Универитета Хокаидо у Сапору. Замишљено је да сваке године по један угледни слависта из Србије или из иностранства одржи предавање из неке од лингвистичких дисциплина којима се бавио академик Предраг Пипер. Част да покрене организацију меморијалних предавања припала је Савезу славистичких друштава, али су се, на молбу Савеза, овој иницијативи придружиле и друге значајне институције – Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Филолошки факултет Универзитета у Београду и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. Сачињен је Одбор за организацију меморијалних предавања у који су ушли представници наших угледних научних институција. На челу Одбора за организацију меморијалних предавања налази се проф. др Људмила Поповић, један од наугледнијих ученика и сарадника акдемика Предрага Пипера и професор Катедре за славистику на Филолошком факултету у Београду. „Тако се око меморијалних предавања сакупила једна подстицајна енергија добронамерних институција и појединаца која ће омогућити да се стално изнова сећамо академика Предрага Пипера и да не заборавимо његово светло дело“ – казала је на почетку проф. др Рајна Драгићевић.
Сваки предавач ће бити награђен спомен-повељом „Академик Предраг Пипер“ за неговање сећања на Професора и за допринос славистици, а текст његовог предавања биће објављен у Јужнословенском филологу. Спомен-повељу осмислио је проф. др Петар Буњак са Филолошког факултета Универзитета у Београду.
У овој објави можете видети програм ИИИ Међународне научне конференције „Језик и религија”, која ће се одржати од 26. до 28. септембра 2024. године, у организацији Института за српски језик САНУ и Комисије за језик и религије при Међународном комитету слависта.
На Филолошком факултету у Београду се од 11. до 15. септембра 2024. године одржао 54. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане у организацији Међународног славистичког центра. Део пленарних излагања био је 12. септембра уприличен и у Новом Саду.
Језичка тема скупа била је ВРСТЕ РЕЧИ У КОНТЕКСТУ ЈЕЗИЧКИХ ПРОМЕНА.
На скупу су учествовали и сарадици Института за српски језик САНУ.
Првог дана скупа свој реферат Нови непроменљиви придеви у српском језику изложио је др Слободан Новокмет.
Трећег дана скупа, 13. септембра, реферате је изложило још пет сарадника Института. Др Светлана Слијепчевић Бјеливук говорила је О терминима везаним за глаголе као врсту речи у Речнику лингвистичких термина, проф. др Виктор Савић излагао је реферат под називом Постоји ли субстантива мобилиа у српском језику, др Ненад Ивановић представио је реферат Опис и категоризација глаголског система у спису Глагол Адама Драгосављевића (око 1850), др Ана Мацановић говорила је о Врстама речи у Српској граматици (1862) Димитрија Чобића, а др Данијела Станић о Првим југословенским уметничким изложбама у књижевној периодици.
У устаљеном термину (20–23. августа), а у оквиру манифестације 32. Дани српског духовног преображења, одржан је научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, петнаести по реду под тим називом.
Као и свих претходних година, од оснивања манифестације до данас, на овом скупу су учествовали и сарадници Института за српски језик САНУ. Овогодишњи научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности отворен је секцијом чија су саопштења била посвећена научном раду недавно преминуле проф. др Гордане Јовановић, доскорашњег председника Програмског савета и једног од оснивача најзначајнијег годишњег догађаја у ресавском крају. Прву секцију отворила је проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, која је изложила реферат „Проф. др Гордана Јовановић – сећање“, затим је проф. др Рада Стијовић прочитала саопштење „Историјскограматичка и ономастичка проучавања проф. др Гордане Јовановић“, док је др Марина Спасојевић представила сегменте историјских језичких истраживања проф. др Гордане Јовановић у реферату „Доприноси проф. др Гордане Јовановић историјској лексикологији и лексикографији“. Излагање вишег библиотекара мр Силване Цакић „Проф. др Гордана Јовановић на Данима српскога духовног преображења“ било је завршно у делу научног скупа посвећеног животу и раду проф. др Гордане Јовановић.
У оквиру језичке секције своје радове су изложили сарадници Института др Наташа Вуловић Емонтс и др Марија Ђинђић „Паремиолошке јединице српског језика са турцизмима којима се именују одевни предмети“, као и др Данијела Радоњић – „Хиландарски медицински кодекс – извор за проучавање назива јела и пића“. На скупу је изложено двадесет реферата из различитих научних области: историје и историографије, књижевности, језика и историје уметности.
