Изложба ћириличног писма поводом Дана државности Републике Србије

Институт за српски језик био је позван да за Дан државности Републике Србије припреми предлог за изложбу која би се тицала неке од старијих верзија ћириличног писма, а која би била постављена на Савској променади у Београду. То је учињено и стога су директор Института др Софија Милорадовић и проф. др Виктор Савић са Старословенистичког одсека припремили текст напомене која прати поменуту изложбу на Савској променади поводом Дана државности 2024. године:

За потребе изложбе и анимације поводом Дана државности Републике Србије (2024) искоришћено је уставно српскословенско писмо „Монах“, које је израдио инж. Зоран Костић, у сарадњи с проф. др Димитријем Стефановићем, проф. др Ђорђем Трифуновићем и Виктором Савићем, са Старословенског одсека Института за српски језик САНУ. Овај је фонт  настао прерадом „Хиландарског устава“, електронске реплике рукописног писма изузетног српског средњовековног калиграфа, који је исписао чувено Четворојеванђеље патријарха Саве (1354–1375), сада у збирци манастира Хиландара под бр. 13 – по старој замисли академика Стојана Новаковића. Ово свечано ћириличко писмо откупило је Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије на иницијативу Института за српски језик САНУ и представника и сарадника водећих научних, образовних и културних установа у Републици Србији (2004).   

Дизајнерски тим је пратио стручне смернице колеге Савића и за изложбу искористио и неколико достављених илустрација из оригиналног средњовековног рукописа на основу којег је фонт Монах направљен, а из којих се очитује колико је поменути рукопис раскошан. Посетиоцима изложбе је тако пружена могућност да сагледају изворну лепоту српске рукописне ћирилице на основу које је овај фонт настао.

Уочи Дана државности, у вечерњим сатима 14. фебруара, на Кули Београд је приказана анимација која садржи сва ћириличка слова припремљена за изложбу, обогаћена графичким варијантама и уметничким решењима дизајнерâ, као и ликовне представе Светог Саве, Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, с порукама о писмености по којима их памтимо.