Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, и израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа.
Основан је 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), на темељима Лексикографског одсека који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића. Први директор Института био је академик Александар Белић, најзначајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века. Ту су се научно формирали будући академици Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан.
Данас се у Институту реализује пет пројеката и један потпројекат, који су усмерени ка свестраним проучавањима српског језика у његовој прошлости и садашњости.
Сарадници Института за српски језик САНУ учествовали су на Међународној научној конференцији Е-речници и е-лексикографија (E-rječnici i e-leksikografija/E-dictionaries and E-lexicography) која се од 10. до 11. маја 2019. одржала у Загребу.
Међународна
фразеолошка конференција Славофраз 2019
одржана је 12. и 13. априла 2019. године на Филозофском факултету Универзитета Коменски у Братислави. Конференцију је
организовала Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета
Коменски у Братислави, у сарадњи са
Комисијом за фразеологију Словачког комитета слависта. Том приликом
представљено је преко шездесет истраживања на тему Перцепција натприродног у фразеологији.
„Е, баш си нашао у којој ћеш цркви да се помолиш!” – каже се некоме ко се са одређеним захтевом, молбом, очекивањем обрати на „погрешну адресу”, то јест, неодговарајућој особи или установи, тако да нема шансе да му буде удовољено.
У Центру за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу одржано је 23. априла у 13 сати Представљање Речника САНУ (20 томова Речника српскохрватског књижевног и народног језика).
У оквиру Семинара Друштва за језичке ресурсе и технологије 28. марта 2019. године на Рударско-геолошком факултету одржано је предавање под називом „Језичко благо које смо сачували (грађа за Речник САНУ)“.
У Сали 2 Српске академије наука и уметности 4. и 5. марта 2019. године одржана је трибина посвећена ЕФНИЛ организацији и 15. ЕФНИЛ конференцији одржаној 2017. године у Манхајму (Немачка). ЕФНИЛ (European Federation of National Institutions for Language) организација основана је у Стокхолму 2003. године са циљем да окупи европске институте за језик и омогући међусобну размену информација и искустава на пољу језика и језичке политике у оквиру Европске уније. Институт за српски језик САНУ део је организације ЕНФИЛ у својству придруженог члана.
У оквиру 60. Републичког зимског семинара за професоре српског језика основних и средњих школа, у недељу 3. фебруара 2019. године на Филолошком факултету у Београду, др Марина Спасојевић одржала је предавање о историјату, активностима и резултатима рада Одбора за стандардизацију српског језика, радног саветодавног стручног тела.
У недељу 3. фебруара 2019. године на Филолошком факултету у Београду др Јасна Влајић-Поповић одржала је предавање из области етимологије Како (про)читати речи. Предавање је одржано у оквиру 60. Републичког зимског семинара за професоре српског језика основних и средњих школа.
Дана 25.1. и 31.1. 2018. године ученици Филолошке гимназије заједно са својим професорима српског језика били су у посети Институту за српски језик. Посета је уприличена у библиотеци Института у ул. Ђуре Јакшића 9.
У оквиру билатералне научне сарадње између Републике Србије и Републике Словеније на пројекту „Метајезик лексикографске дефиниције у дескриптивном речнику“ Института за српски језик САНУ и Института за словеначки језик Франа Рамовша ЗРЦ САЗУ, група сарадника из Београда, учесника на пројекту: др Стана Ристић, др Ивана Лазић Коњик (руководилац пројекта), др Марина Спасојевић и др Ненад Ивановић, посетили су ову институцију од 3. до 5. децембра.
У среду 28. новембра 2018. године у просторијама библиотеке Института за српски језик САНУ свечано је уручена повеља проф. др Даринки Гортан Премк за вишедеценијски самопрегоран, узоран и изузетно обиман рад у области српске дескриптивне лексикографије.
