Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, и израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа.
Основан је 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), на темељима Лексикографског одсека који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића. Први директор Института био је академик Александар Белић, најзначајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века. Ту су се научно формирали будући академици Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан.
Данас се у Институту реализује пет пројеката и један потпројекат, који су усмерени ка свестраним проучавањима српског језика у његовој прошлости и садашњости.
Гошће ауторке и уреднице Мелихе Правдић биле су др Марина Николић, шеф Одсека за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ и професорка емерита Универзитета у Новом Саду Свенка Савић.
Дебата се водила у вези са законском одредбом да се „родно осетљив” језик (= свест која у називима типа ректор, судија, пешак, бициклиста и сл. види податак ‘мушко’ па тражи да се у језику „види” и ‘женско’ – као ректорка, судиница/суткиња, бициклисткиња, пешакиња) користи како у уџбеницима, наставном материјалу и свим другим „облицима васпитног рада”, тако и „у сведочанствима, дипломама, квалификацијама, звањима, занимањима” и др.
Оспоравајући ваљаност феминистичког тумачења „родне осетљивости” српског језика, Ј. Радић је, поред осталог, указала на то да ће насилно доследна поларизација типа ректор – ректорка онемогућити да се једна номинална форма утврди као реч-појам неутрална на податак о полу (‘особа која…’ / ‘лице које…’ / ‘звање’), што ће се негативно одразити на развој мишљења у онтогенези.
Напустио нас је академик Иван Клајн, један од наших најистакнутијих лингвиста и филолога, чије се читаво дуговеко делање на плану србистичке науке и струке може ставити под свод следећих речи Исидоре Секулић: „Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје“.
Жири за доделу „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе” једногласно је донео одлуку о добитницима овог престижног признања за 2020. годину.
Гости аутора и уредника Мелихе Правдић били су др Владан Јовановић, редактор Речника САНУ и члан Одбора за стандардизацију српског језика и др Рада Стијовић, члан Уређивачког одбора Речника САНУ.
Виша научна сарадница Института за српски језик проф. др Марина Николић 26. новембра ове године учествовала је у снимању документарног филма Језик и стварност у продукцији ShockART-а, с циљем промоције употребе родно инклузивног језика и решавању стереотипа и неједнакости у српском језику.
Др Марина Спасојевић, научни сарадник Института за српски језик САНУ, била је 27. новембра 2020. године гост Мелихе Правдић у емисији „Спорови у култури” Радио Београда 2.
На велико задовољство публике и научника ове године се није одустало од ЕвропскеНоћи истраживача. Једанаеста по реду манифестација одржава се у мало другачијим околностима, онлајн, под слоганом Да наука проструји.
У периоду од 6. до 10. новембра 2020. године организована је Друга научно-стручна школа србистике „Доминанте српске културе”, чији су организатори били Филолошки факултет Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов” (Филологический факультет МГУ им. М. В. Ломоносова), Институт за лингвистичка истраживања Руске академије наука (Институт лингвистических исследований РАН), Института за славистику Руске академије наука (Институт славяноведения РАН) и Филолошки факултет Универзитета у Београду.
