У Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу 23. и 24. јуна 2023. одржана је Четврта интеркатедарска србистичка конференција под називом „Границе српске књижевности”.
Након свечаног отварања конференције и представљања резултата Треће интеркатедарске конференције, уследила је секција са пленарним рефератима. У овим рефератима границе српске књижевности одређене су као књижевнотеоријски и књижевноисторијски појам (проф. др Ненад Николић, Граница српске књижевности, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, Српска усмена књижевност у контексту јужнословенске – (не)могућности разграничења, проф. др Драгиша Бојовић, Померање граница српске књижевности). Затим је размотрено питање статуса српске књижевности као наставног и научног предмета (проф. др Лидија Томић, Српска књижевност у Црној Гори – од традиције до идентитета, проф. др Душан Маринковић, Статус српске књижевности на Филозофском факултету у Загребу). Уз ово, српска књижевност је сагледана кроз призму њеног језичког идентитета и континуитета (проф. др Исидора Бјелаковић, Језик српске књижевности кроз историју). Засебно је размотрено питање дубровачке књижевности као целине која има истакнуто место у канону српске књижевности (проф. др Славко Петаковић, Дубровачка књижевност у српском и југословенском контексту).
У радном делу конференције одржано је осам кореферата, у којима су размотрене границе српске књижевности у ширем научном контексту. У корефератима се говорило о другости и идентитету као појавама које конституишу појам граница националне књижевности (проф. др Милан Алексић, Мерила за одређивање граница националне књижевности, проф. др Часлав Николић и доц. др Александра Матић, Друго и други као конститутивна вредност српске књижевности). Затим су разматрана питања „унутрашњих“ граница и разграничења српске књижевности у методолошком смислу (доц. др Јелена Младеновић, Књижевност Срба у Дубровнику на почетку 20. века − проблем територијалних, темпоралних и језичких граница, проф. др Зорана Опачић, Границе између књижевности за децу и одрасле), као и у смислу припадности појединих писаца њеном канону (др Наташа Анђелковић, Драго Кекановић – писац једног „расутог народа којем нема ко прискочити у помоћ и који је одавно погубио везе са матицом“). Размотрена је и појава српске књижевности у универзитетском дискурсу у окружењу (доц. др Нина Говедар, Српска књижевност у универзитетском контексту у Босни и Херцеговини).
Др Ненад Ивановић из Института за српски језик одржао је кореферат под насловом Границе српске књижевности и српска описна лексикографија (на примерима лексикографске обраде језика српских писаца у Речнику САНУ). У реферату је показано како се једна појава у језику савремене српске књижевности (у овом случају, ковање индивидуализама и поетских неологизама), пропраћена систематски, кроз 21 објављену књигу Речника САНУ, може анализирати као кохезивни елемент који повезује појмовно-лексичке планове писаца различитих епоха и књижевних праваца. На овај начин проширују се и хоризонталне и вертикалне границе српске књижевности као језичке и појмовне целине.
Након одржаних реферата учесници су усвојили Декларацију о границама српске књижевности, у којој је појам српске књижевности одређен кроз константе језика, литерарности и националности.
Пун текст Декларације може се наћи овде: https://www.novosti.rs/c/kultura/dodatak-kultura/1253618/granice-srpske-knjizevnosti-tekst-deklaracije-koja-usvojena-interkatedarskoj-srbistickoj-konferenciji-trsicu
