У уторак, 12. децембра 2023. године, у Свечаној сали САНУ одржана је последња овогодишња Трибина Библиотеке САНУ, на којој су промовисани четврта свеска Етимолошког речника српског језика (ЕРСЈ) и први том Приручног етимолошког речника српског језика (ПЕРСЈ), чиме је обележен јубилеј Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ – 40 година постојања.
Поздравну реч упутио је уредник Трибине академик Миро Вуксановић, а говорили су академик Александар Лома, академик Јасмина Грковић‑Мејџор и др Марта Бјелетић.
Академик Александар Лома, председник Одбора за етимолошки речник, осврнуо се на динамику одвијања пројекта чији је иницијатор и први руководилац био академик Павле Ивић, а затим представио четврту свеску Етимолошког речника српског језика (Бл–Бљ). Она, уз досадашње три, представља значајан резултат у области етимолошких истраживања словенских језика, дајући им свој несумњив допринос. Посебно је истакао чињеницу да четврту свеску потписују пре свега млађи сарадници Етимолошког одсека, што показује да Одсек има проширен и подмлађен тим, способан да се успешно носи са изазовом какав је писање ЕРСЈ и да га врати у нормалан ритам излажења. Академик Лома је изразио наду да ће пројекат бити успешно настављен, посебно имајући у виду планирани прелазак на писање ЕРСЈ у дигиталном окружењу, чиме ће се посао олакшати и убрзати, а речник у свом електронском издању непрестано „апдејтовати“ уношењем допуна и исправки.
Академик Јасмина Грковић‑Мејџор говорила је о првом тому Приручног етимолошког речника српског језика (А–Ј), истакавши да је израда етимолошког речника подухват који изискује холистички приступ грађи, с темељним увидом у индоевропеистику, славистику, палеославистику, историју српског језика и сродне лингвистичке и филолошке дисциплине, али и друге хуманистичке и друштвене науке неопходне за ваљано етимолошко тумачење. Посебна вредност овог речника јесте то што он, уз теоријски и методолошки утемељену традиционалну етимолошку анализу, пружа податке и о историји материјалне и духовне културе. Осмишљен тако да се може читати на двема равнима: стручној и лаичкој, ПЕРСЈ ће бити од изузетне користи не само филолозима и лингвистима, већ и истраживачима других научних опредељења, понајвише у области друштвених и хуманистичких наука, али и занимљиво штиво широј читалачкој публици.
Др Марта Бјелетић, руководилац Етимолошког одсека, говорила је о његовом историјату од оснивања 1983. године, задржавајући се на кључним моментима: формирање библиотеке, окупљање и обучавање истраживачког тима, објављивање Огледне свеске (1998) и прва три тома ЕРСЈ (2003–2008), организовање међународног симпозијума Словенска етимологија данас (2006), покретање паралелне едиције Приручни етимолошки речник српског језика (ПЕРСЈ), улога и значај Етимолошког одсека у оквиру Института за српски језик САНУ. Посебно је указала на неадекватан однос ресорног Министарства према дугорочним капиталним лексикографским пројектима од националног значаја, будући да мере које Министарство спроводи успоравају и обезвређују рад на њима.
