Институт за српски језик САНУ

Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, и израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа.

Основан је 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), на темељима Лексикографског одсека који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића. Први директор Института био је академик Александар Белић, најзначајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века. Ту су се научно формирали будући академици Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан.

Данас се у Институту реализује пет пројеката и један потпројекат, који су усмерени ка свестраним проучавањима српског језика у његовој прошлости и садашњости.

Види више →
 

Институт за српски језик Српске академије наука и уметности основан је 15. јула 1947. године. Тада су, наиме, основани Академијини институти, међу којима и наш, са задатком да изграђују научне кадрове и реализују велике научне пројекте. Институт је 1958. године, у складу са закључцима Новосадског договора из 1954. године, преименован у Институт за српскохрватски језик САНУ. Реорганизацијом научног рада у Републици Србији Институт је 1961. године постао самостална институција. Променом статуса није се прекинула тесна научна сарадња између Академије и Института у области науке о српском језику. Након три деценије Институт је поново ушао у састав Академије, 1992. године, и променио назив у складу са именовањем језика у Србији: Институт за српски језик САНУ.

 Мисија Института за српски језик САНУ

Мисија Института је реализација пројеката 1. Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, 2.Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика, 3. Обрада старих српских споменика и израда Речника црквенословенског језика српске редакције и Српског јеванђељског речника, 4. Дијалектолошка истраживања српског језичког простора , 5. Опис и стандардизација савременог српског језика и 6. потпројекат Примена лингвистичких истраживања у изради дигиталног појмовника. Овим пројектима остварују се најважнији задаци у области науке о националном језику. Они су од изузетног значаја за домаћу и међународну науку и уопште за националну културу. Рад на тим пројектима је у служби очувања, неговања и развијања српског језика као највећег општенационалног добра.

Александар Белић (1876-1960)

За првог директора Института изабран је академик Александар Белић и он је на томе месту остао све до своје смрти 1960. године . После Белићеве смрти на чело Института дошао је академик Михаило Стевановић. Када се он повукао у пензију 1974. год., дужност директора је до 1979. године вршио др Егон Фекете, а тада је за директора изабран др Драго Ћупић. По његовом одласку у пензију 1996. године за директора је изабран др Слободан Реметић и остао до почетка 2004. године. Отада је директор  Института била др Софија Милорадовић до маја 2006. године, откада је на дужности директора Института др Срето Танасић. Од 2017. године директор Института је др Јасна Влајић Поповић.

Институт је преузео од Академије  послове Лексикографског одсека на изради великог речника српског језика као један од најважнијих својих задатака. За свих седамдесет година рада око овога пројекта окупљао се  највећи број запослених сарадника Института .

Од прве године постојања Институт је у своме програму имао и друге задатке из области науке о српском језику. О тим програмима говори се у извјештајима о раду већ за прве године његовог постојања . Посебна пажња је посвећивана дијалектологији. Тако је овде била формирана дијалектолошка секција, касније одсек. Такође је 1948. године основан Ономастички одбор, који је руководио прикупљањем ономастичке грађе. После година извесног застоја на овим пословима, посебно у вези са израдом дијалекатског атласа, данас је појачана активност у том домену. У Институту се, у сарадњи са САНУ, реализује пројекат „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“, у оквиру кога се ради и Српски дијалектолошки атлас, а предвиђена је израда дијалекатских речника и ономастичког речника .

На предлог Међународног комитета слависта у Институту је 1969. године основан Одсек старословенског језика, у коме се изучава старо српско писано наслеђе у оквиру пројекта „Обрада старих српских споменика и израда Речника црквенословенског језика српске редакције и  Српског јеванђељског речника“.

На иницијативу Одељења језика и књижевности САНУ 1983. године је основан Одбор за етимолошка проучавања, а у Институту покренута израда етимолошког речника српског језика у оквиру дугорочно заснованог пројекта „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика“. До сада су изашле Огледна свеска и три књиге тог речника , а у току је израда и четврте, као и Приручног етимолошког речника српског језика .

Од самог оснивања, у Институту се посебна пажња посвећивала изучавању савременог српског стандардног језика и неговању језичке културе. Сарадници Института су своја истраживања у овој области објављивали у посебним књигама и у часопису Наш језик. Једно време ( до 1996) у Институту се реализовао пројекат „Изучавање савременог српског језика и издавање часописа Наш језик“. На предлог Одбора за стандардизацију српског језика 2006. године је, у сарадњи са Одељењем језика и књижевности САНУ, у Институту заснован дугорочни пројекат „Опис и стандардизација савременог српског језика“. С обзиром на потребе које стоје пред нашом науком о српском језику у годинама које су пред нама биће неопходно кадровско јачање овога сектора у Институту.

Институту за српски језик САНУ је од самог оснивања била намењена још једна обавеза у развоју науке о српском језику. То су лингвистички часописи. Српски дијалектолошки зборник покренуо је Александар Белић 1905. године. Након Другог светског рата са Српском академијом наука и уметности његов издавач (од XIV до  XXVI књиге и једини) јесте и Институт за српски језик САНУ. У часопису су објављиване монографије и краћи радови које су писали сарадници Института, али и други истраживачи. До данас су изашле шездесет четири књиге. Такође је пре Првог светског рата, 1913. године, Александар Белић са Љубомиром Стојановићем покренуо часопис Јужнословенски филолог. Након Другог светског рата и овај часопис издају Српска академија наука и уметности и њен Институт за српски језик. Кад је Институт постао самостална институција, он је сам био издавач Јужнословенског филолога (од XXV до LII књиге), да би деведесетих година прошлог века његови издавачи поново били САНУ и Институт. До сада су изашле седамдесет две књиге. Последњих тридесетак година овај у свету угледни часопис је редовна годишња публикација. Са развојем науке о српском језику стварају се услови и потребе да се покрене часопис за изучавање савременог српског језика. Академик Александар Белић је 1932. године покренуо Наш језик, часопис за изучавање савременог српског језика и неговање језичке културе. Након Другог светског рата издавач овога гласила је Институт за српски језик САНУ. До сада је изашло четрдесет седам књига нове серије.

Убрзо по оснивању Институт је покренуо и серију својих посебних издања. У њој су објављене докторске дисертације О перфекту без помоћног глагола у српскохрватском језику и сродним синтаксичким појавама Ирене Грицкат (1954) и Значења српскохрватског инструментала и њихов развој Милке Ивић (1954), те Ботанички речник народних и научних имена биљака са именима на руском, енглеском, немачком и француском језику Драгутина Симоновића, 1959. године. Ове публикације су биле заједничка издања Института и САНУ. Након одвајања Института у њему је покренута нова серија Библиотека Јужнословенског филолога, у којој је изашло преко двадесет књига.

У новије време у Институту су се јавиле потребе за покретањем нових едиција. Тако од 2000. године излази  часопис Лингвистичке актуелности,  у електронској форми, и у коме се доносе информације о најновијим књигама те подаци о научним скуповима код нас и у свету. Недавно је покренута едиција Монографије, у којој се такође објављују резултати истраживања на институтским пројектима.   Поред ових публикација, Институт повремено објављује књиге у суиздаваштву са другим институцијама (САНУ, Матица српска и друге куће).

Институт за српски језик САНУ је пре седамдесет година прихватио највеће обавезе у области најзначајније националне дисциплине –  науке о српском језику – са врло мало научног кадра. Поред директора Института, академика Александра Белића, неоспорног ауторитета не само у српској науци већ и у словенским, па и светским размерама, у Институту првих година по његовом формирању готово да и није било изграђених научника. Зато је он у Научни савет, и у радни тим, довео неколико угледних професора универзитета. Отуда је логично било да се подизању научног кадра посвети посебна брига. Институт је додељивао стипендије талентованим студентима Београдског универзитета. Они су стипендију одрађивали још као студенти – обављали су послове у Институту и ишли на терен ради прикупљања дијалекатске грађе. Тако су у Институт дошли као асистенти приправници Ирена Грицкат, Милка Јовановић (Ивић), Павле Ивић, све будући врсни научници и академици. У Институту су већ 1953. године докторирали Ирена Грицкат, Иван Поповић, Милка Ивић и Павле Ивић. Нешто касније стигао је и Митар Пешикан, такође потоњи академик. Тиме је у Институту створено јако научно језгро које ће моћи прихватити нове младе сараднике и уводити их у послове на пројектима и помагати и усмеравати њихов научни развој.

У Институту за српски језик у првим деценијама његовог постојања стасали су врсни лексикографи, најпознатији српски дијалектолози и синтаксичари, који и данас представљају меру успеха у овим научним дисциплинама. Наравно, нису сви остали до краја свога радног века у Институту. У другим центрима науке кадровски развој није могао задовољити потребе, а оснивале су се и нове високошколске установе. Стручњаци из Института су позивани да попуњавају празнине у многим таквим институцијама, као што су били тек основани Филозофски факултет у Новом Саду, истраживачки центар у Народној библиотеци Србије, па и Филолошки факултет у Београду и др. Неке од ових институција постале су препознатљиве у свету лингвистике управо захваљујући професорима који су стасавали у Институту за српски језик САНУ. Неки између тих првих научних кадрова су свој радни век и завршили у Институту. И касније су из Института поједини угледни научници одлазили у друге научне институције. Деведесете године прошлог века карактерише одлазак једног броја научних кадрова у пензију, а неки су опет отишли у друге институције. Пред стручним и управним органима Института појавио се опет проблем кадровског попуњавања. И овај пут су то најчешће били млади. За последњих петнаестак година у Институт је и дошао велики број сарадника, углавном млађих и – приправника. Тако је данас Институт подмлађен: више од половине сарадника су млади сарадници са лепим образовањем стеченим у оквиру основних и постдипломских студија.

Од 1997. године Институт за српски језик САНУ је постао и седиште новооснованог Одбора за стандардизацију српског језика. Наиме, те године основано је ово свеакадемијско (САНУ, ЦАНУ, АНУРС) свеуниверзитетско стручно тело, чији су оснивачи још, уз Институт за српски језик САНУ, осам филолошких (филозофских) факултета на којима се студира српски језик, Матица српска и Српска књижевна задруга. Његов задатак је да планира, усклађује и предлаже језичку политику на целокупном српском језичком простору. У Одбору и његовим комисијама ангажовано је стотинак стручњака за различите области српског стандардног језика. Међу њима је и велики број сарадника Института, у коме се и налази седиште Одбора.

Са својих пет дугорочних научних пројеката (и једним потпројектом) од националног значаја, Институт је данас програмски углавном заокружен, с тим да ће се неки сектори морати јачати и проширивати, нпр. сектор за изучавање савременог српског језика. Уз извесна јачања на појединим научним пројектима, и уз стално техничко опремање Института, у складу са временом, може се рећи да ће Институт за српски језик САНУ и у времену које је пред нама успешно извршавати повећане обавезе у најзначајнијој националној научној дисциплини – науци о српском језику.