Category: Сарадници

мср Јована Бојовић

Рођена 1. децембра 1989. у Приштини.

2013. дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (студијска група – србистика)

2014. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2014/2015. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер – Српски језик)

2014. запослила се у Институту за српску културу Приштина/Лепосавић (Материјална и духовна култура Косова и Метохије)

2017. пријавила тему докторске дисертације на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2017. изабрана у звање истраживач сарадник

2017. запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

Види више →
 

Рођена 1. децембра 1989. године у Приштини. Основне студије србистике завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Звање мастер професора српског језика и књижевности стекла је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Године 2017. пријавила тему докторске дисертације „Дијалекатска подлога претерита у књижевном тексту Григорија Божовића“ на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

У библиотеци Центра за црквене студије у Нишу радила је као библиотекар-волонтер од 2009. до 2013. године.

У периоду од 2014. до 2017. године била ангажована као истраживач-приправник на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије“ Института за српску културу Приштина – Лепосавић.

Од 1. новембра 2017. године као истраживач-сарадник ангажована на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ Института за српски језик САНУ.

Тезе:

Бојовић, Јована, Зоонимија Ибарског Колашина, мастер рад одбрањен 4. јула 2014. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Михаило Шћепановић; члан комисије: проф. др Рада Стијовић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (15.9.2017)

Учешћа на скуповима:

Поетика Григорија Божовића, Косовска Митровица, 6.7 – 7.7.2015.

Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, Лепосавић, 30.11.2015.

VIII научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2.4.2016.

Византијско-словенска чтенија, Ниш, 25.11.2017.

Предавања, промоције и сл.

  • промоција монографије Зоонимија Ибарског Колашина, аутора Јоване Бојовић, на 60. међународном београдском Сајму књига, Београд, 30.10.2015.
  • промоција библиографије Библиографија радова о Григорију Божовићу, аутора Јоване Бојовић и Снежане Бојовић, на 61. међународном беорадском Сајму књига, Београд, 30.10.2016.

Чланства у научним и стручним телима и у научним удружењима:

У периоду од 2010. до 2013. године била је члан Савета Филозофског факултета у Нишу.

Године 2013. била је члан Програмског одбора изложбе Свети Ћирило и Методије и словенско средњовековно наслеђе.

Од 2013. године сарадник је Међународног центра за православне студије.

Од октобра 2015. године члан је Асоцијације православних научника из Русије (Вороњеж).

Од 2016. године члан је Центра за црквене студије.

др Станислав Станковић

Рођен 16. јануара 1961. године у Власотинцу.

1984. Дипломирао на Филолошком факултету Универзитета „Кирил и Методиј“ у Скопљу (југославистика и српскохрватски језик).

1992. Дипломирао на Филолошком факултету Универзитета „Кирил и Методиј“ у Скопљу (југославистика и македонски језик са изборним четворосеместралним курсом албанскога као несловенскога балканског језика).

1984. Као стажиста запослио се на Филолошком факултету Универзитета „Кирил и Методиј“ у Скопљу (Катедра за македонски језик и јужнословенске језике).

1986‒1993. Сарадник у настави и овлашћени предавач за предмете из научне области Савремени српски језик на Филолошком факултету Универзитета „Кирил и Методиј“ у Скопљу.

1993‒2011. Асистент за предмет Синтакса српскога језика и овлашћени предавач за предмете Македонски језик, Правопис српскога језика и Историја српскога језика на Филолошком факултету Универзитета у Приштини (од академске 2002/2003. године Филозофски факултет у Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици).

2002. Магистрирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду (наука о језику: српски језик, дијалектологија српскога језика).

2005‒2016. Као истраживач-сарадник запослен и у Институту за српски језик САНУ (50% раднога времена, од 1. октобра 2011. до 30. септембра 2016. године 100% раднога времена).

2015. Докторирао на на Филолошком факултету „Блаже Конески“ Универзитета „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу (филолошке науке: македонски језик, српски језик, социолингвистика, морфосинтакса, дијалектологија).

2015‒. Страни лектор за српски језик на Филолошком факултету „Блаже Конески“ Универзитета „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу.

2016. Изабран у звање доцент на Филозофском факултету Универзитета у Приштини за научну област Савремени српски језик.

2016/2017‒. Запослен у Институту за српски језик САНУ (30% раднога времена) и на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици (70% раднога времена).

Сарадник на националном пројекту Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе (Етнографски институт САНУ, Институт за српски језик САНУ, Факултет техничких наука Универзитета у Приштини (Београд, 2011‒).

Сарадник на билатералном пројекту САНУ и МАНУ: Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија ‒ Македонија, Београд ‒ Скопје 2014‒).

Члан Редакције часописа Македонски јазик, Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу, (Скопје, 2013‒).

др Никола Рамић

Монографске публикације

Речник српскохрватског књижевног и народног језика 18, оповргавање–оцарити, Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр.

[Рамић, Никола: обрада ослапити–оснивати, 359–393.] [Рамић, Никола: редакција опскакивање–опустити, 100–136; Отоман–отпоручити, 645–677.] [Рамић, Никола: суредакција оповргавање–опонашљив, 1–17; опонент–опоруша, 17–28; опречан–опржетина, 60–62; опржити–опсенирати, 62–92; опсенити–опсјати, 92–100; орпеђио–оршљача, 234–256; освешћавање–осигуратељни, 292–325; осигурати–ослањати, 325–359; отрескати–отршњивати, 718–740; отћакати–отчушнути, 741–763.]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика 19, оцат–петогласник, Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр.

[Рамић, Никола: обрада патљицапаушалски, 524–556.] [Рамић, Никола: редакција партајизам–пасиште, 428–467; патљицапаушалски, 524–556.] [Рамић, Никола: суредакција оцеђивач–оцрвењивати, 5–11; пакостан–паљеника, 190–242; папрат–парали, 326–371; пасјад–пасти3, 468–489.]

Речник српскога језика, ур. Мирослав Николић, Нови Сад: Матица српска, 20071
(= 20112), 1561 стр.

[Рамић, Никола: ситуациони–славолук, 1226–1236; стотина–ушчути, 1273–1429.]

др Радмила Жугић

Библиографија научних радова

Монографске публикације (монографије)

Жугић, Радмила: Речник говора јабланичког краја, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 2005, XLII + 470 стр.

(Српски дијалектолошки зборник, LII).

Смиљковић Стана, Жугић Радмила, Стојановић Славка, Настава српског језика на дијалекатском подручју, Врање: Учитељски факултет у Врању, 2009, 189 стр.

Жугић, Радмила: Исказивање генитивних значења у говору јабланичког краја (у светлу призренско-тимочких говора као целине, Београд: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, 2010, 226 стр.

(Монографије, 13).

Жугић, Радмила: Микротопонимија доњег слива Јабланице (семантичко-творбени аспект), Београд: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, 2014, 272 стр. 

(Монографије, 20).

Жугић Радмила, Станковић Станислав: Књига сажетака, Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Ниш – Косовска Митровица – Лесковац: Универзитет у Нишу, Филозофски факултет – Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет – Лесковачки културни центар, 2014, 126 стр.

Види више →

Секције у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, народносни– насељавати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 363–292.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, ненакнадан – неолитски, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 189–228.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, несатарив – неспавање, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 450–493.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, обљубљен– обожаватељка, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 341–373.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, одатрати–одбирати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 705–721.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, одбирач–одвадити2, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 721–747.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, оздрава – ојчнути, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 320–364.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, окињати (се)– окњижевити, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 401–425.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, опетњача–опирача, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 751–763.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, опиргати се–опличати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 763–792.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, отпослати– отреситост, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 677–718.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, пакостан–паљеника, пом. Р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 190–242.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, паљеница–пансионар, обр. и пом. р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 242–292.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, петачки–петогласник, пом. р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 775–780.

Прикази, критике, хронике

 

Жугић, Радмила: Николай Ковачев, Честотно-етимологичен речник на личните имена в съвремената българска антропонимия, Јужнословенски филолог LII, Београд 1996, 203–207. [научна критика].

Жугић, Радмила: Ценка Иванова, Мариана Алексић, Српско-бугарски тематски речник, Лексикон међујезичких хомонима и полисема (Сръбско-български тематичен речник, Лексикон на междуезиковите омоними и полисеми, Зборник Матице српске за славистику 58–59, Нови Сад 2000, 245–249. [научна критика].

Жугић, Радмила: Момчило Златановић, Речник говора јужне Србије, Лингвистичке актуелности I/2, Београд 2000, 33–41.

[приказ].       

Жугић, Радмила: Марин Младенов, Бугарско-српски речник (Българско сръбски речник), Зборник Матице српске за славистику 61, Нови Сад 2002, 218-221 [приказ].

Жугић, Радмила: Делото на Блаже Конески (Остварувања и перспективи), Јужнословенски филолог LIX, Београд 2003, 212-216 [приказ].

Жугић, Радмила:  Јаворка Маринковић, Микротопонимија бујановачког и прешевског краја, Јужнословенски филолог LХ, Београд 2004, 248–253. [приказ].

Жугић, Радмила: Трајко Стаматоски, На ономастички теми, Јужнословенски филолог Јужнословенски филолог LXI, Београд 2005, 302–310.  [приказ].

Жугић, Радмила: Властимир Јовановић, Речник села Каменице код Ниша, Зборник Матице српске за славистику 69, Нови Сад 2006, 291–294  [приказ].

Жугић, Радмила: Јаворка В. Маринковић, Јован Љ. Јањић, Диференцијална граматика, Српски језик и призренско-тимочки говорни простор, Лингво-методички аспекти, Дијалекат – Дијалекатска књижевност, Лесковац 2009, 302–315 [приказ].

Жугић, Радмила: Радосав Стојановић, Црнотравски речник, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56 (1), Нови Сад 2013, 234–240 [приказ].

Жугић, Радмила: Три научна скупа о дијалекту и дијалекатској књижевности у Лесковачком културном центру – три зборника радова са научних скупова у издању Лесковачког културног центра, Јужнословенски филолог LXIX, Београд  2013, 525–540. [хроника].

Жугић, Радмила: Момчило Златановић, Речник говора југа Србије, Зборник Матице српске за славистику 84, Нови Сад 2013, 252–257    [научна критика].

Жугић, Радмила: Два двоброја Нашег стварања, Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII (2), Косовска Митровица 2013, 787–798 [приказ].

Жугић, Радмила: Милета Букумирић, Речник говора северне Метохије, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56 (2), Нови Сад 2013, 231–238. [научна критика].

Жугић, Радмила: Влатко Мурдаров и др. Обратен речник на българския  език, Октоих IV/5, Никшић 2014,  201–209 [научна критика].

Резимеи

Жугић, Радмила: Олаф Брох као истраживач говора „најјужније Србије“, Књига сажетака Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014, 27.

Жугић, Радмила: Неке граматичке особености поетског језика Власте Н. Ценића, Књига сажетака Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014, 90–91.

Остале активности

Учешћа на скуповима:

Први лесковачки дијалектолошки скуп: Могућност стварања на дијалекту, Лесковац, 2006.

Међународни научни скуп: Српски језик, књижевност и уметност, Српски језик у (кон)тексту, Крагујевац, 2006.

Међународни научни скуп: Лексикографията и лексикологията в съвременен свят, София, 2006.

Међународни научни скуп: Шездесет година Института за српски језик САНУ, Београд, 2006.

Други лесковачки дијалектолошки скуп: Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2008.

Међународни научни скуп: Граматика и лексика у словенским језицима, Београд, 2010.

Трећи лесковачки дијалектолошки скуп: Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Четврти лесковачки дијалектолошки скуп (међународни): Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Организација скупова:

Покренут и у сарадњи са Лесковачким културним центром организован Први лесковачки дијалектолошки скуп.

Председник Организационог одбора Другог лесковачког дијалектолошког скупа.

Председник Организационог одбора Трећег лесковачког дијалектолошког скупа.

Председник Организационог одбора Четвртог лесковачког дијалектолошког скупа.

Уреднички послови:

Уредник зборника радова са Другог лесковачког дијалектолошког скупа, Трећег лесковачког дијалектолошког скупа и Четвртог лесковачког дијалектолошког скупа: Дијалекат – дијалекатска књижевност; Дијалекат – дијалекатска књижевност 3; Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1.

 

Рецензије радова:

Рецензије радова: Годишњак за српски језик, Година XXVI, бр. 13; Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII (2), Косовска Митровица, 2013; Дијалекат – дијалекатска књижевност; Дијалекат – дијалекатска књижевност 3; Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност1.

Теренска истраживања:

Теренска истраживања говора јабланичког краја (бележење дијалекатске и ономастичке грађе за потребе САНУ и Института за српски језик САНУ) обављала сам по 30 дана годишње у периоду од 1985. до 2008. године. Сређену грађу сам предавала Одбору за ономастику и Одбору за дијалектологију САНУ и Института за српски језик САНУ.

др Јованка Радић

Рођена 1958. у Фочи (Република Српска, БиХ), девојачко презиме Аврам.

1982    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за српскохрватски језик и јужнословенске књижевности.

1993    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1994    Изабрана за асистента (предмет Српски језик) на Учитељском факултету у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу.

1999    Докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

2000    Изабрана у звање доцента на Учитељском факлутету у Јагодини.

2005    Запослена у Институту за српски језик САНУ (у звању научни сарадник).

2006    Изабрана у звање виши научни сарадник.

2011    Изабрана у звање научни саветник.

Члан Одбора за језик Академије наука и уметности Републике Српске (2005–).

Члан Одбора за ономастику Српске академије наука и уметности (2006–).

Члан уређивачког одбора часописа Ономатолошки прилози (2006–).

Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност (2016–).

Члан Комисије за ономастику при Међународном комитету слависта (2018– )

др Срето Танасић, дописни члан АНУРС

Рођен 27. 6. 1949. у Подновљу (Добој, Босна и Херцеговина, Југославија).

Образовање:

1973. Дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности.

1980. Магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

1991. Докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Рад у Институту за српски језик САНУ:

Звања:

1994. Изабран у звање научни сарадник.

1998. Изабран у звање виши научни сарадник.

2005. Изабран у звање научни саветник.

Руковођење пројектима:

2009–2010. Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (148002)”.

2011–             Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (178021)”.

Остале функције у Институту за српски језик САНУ:

2004–2006. Заменик директора Института за српски језик САНУ.

2006–2016. Директор Института за српски језик САНУ.

Члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог.

Уредник часописа Наш језик.

Види више →

Рођен 27. 6. 1949. у Подновљу (Добој, БиХ, Југославија).

Образовање:

1973. Дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности.

1980. Магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

1991. Докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Тезе:

Магистарски рад: Пасивне конструкције у савременом српскохрватском језику и њихова семантичка анализа (на материјалу дневне штампе), одбрањен 1. априла 1980. године, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (ментор: проф. др Ксенија Милошевић, чланови комисије: проф. др Новица Петковић, проф. др Милоје Ђорђевић).

Докторска дисертација: Презент у савременом српскохрватском језику, одбрањена 25. априла 1991. године, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (ментор: проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије: проф. др Милош Окука, проф. др Богдан Л. Дабић).

Рад у Институту за српски језик САНУ:

Звања:

1994. Изабран у звање научни сарадник.

1998. Изабран у звање виши научни сарадник.

2005. Изабран у звање научни саветник.

Руковођење пројектима:

2009–2010. Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (148002)”.

2011– Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (178021)”.

Остале функције:

2004–2006. Заменик директора Института за српски језик САНУ.

2006–2016. Директор Института за српски језик САНУ.

Члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог.

Уредник часописа Наш језик.

Рад у настави:

На Филозофском факултету у Нишу изабран 1993. године у звање доцента, 2001. у звање ванредни професор, а 2008. године у звање редовни професор за предмет Синтакса савременог српског језика.

Више година био гостујући професор за савремени српски језик на Филозофском факултету у Бањој Луци (15 година).

Децембра 2008. и 24–30. новембра 2013. године по позиву одржао предавања из савременог српског језика на Универзитету „Ломоносов” у Москви.

Лектор за српски језик на Универзитету „Ломоносов” у Москви школске 1975/1976. године.

Уредник часописа, зборника и књига: 

  1. I. Књиге, зборници

Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова I, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова II, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Зборник радова Института за српски језик САНУ I, Београд, 2008.

Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова с међународног симпозијума, Матица српска и Институт за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, 2011; 5.

В. П. Гудков, Грамматические очерки / Граматички огледи; приредили Срето Танасић и Јекатарина Јакушкина, Славистичко друштво Србије, Београд, 2013.

Зборник радова Института за српски језик САНУ II, Београд 2014.

Зборник радова Института за српски језик САНУ III, Београд, 2016.

Одбор за стандардизацију српског језика – двадесет година деловања, Милан Тасић – Срето Танасић (ур.), Одлуке Одбора за стандардизацију српског језика, Београд, 2017.

  1. II. Часописи:

Наш језик XXXVI/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2005;

Наш језик XXXVII/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2006;

Наш језик XXXVII/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Наш језик XXXIX/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2008;

Наш језик XL/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2009;

Наш језик XLI/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010;

Наш језик XLII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2011;

Наш језик XLIII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012;

Наш језик XLIV/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2013;

Наш језик XLV/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2014;

Наш језик XLVI/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2015;

Наш језик XLVII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2016.

Наш језик XLVII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2017.

Наш језик XLVIX/1, XLVIX/2, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2018.

Члан уређивачких одбора / редакција часописа и зборника:

Члан редакција часописа: Јужнословенски филолог, Славистика, Задужбина, Хришћанска мисао и Годишњак за језик и књижевност.

Члан Редакције часописа Зборник радова Филозофског факултета, Посебно издање посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу, Косовска Митровица, 2010.

Члан Уређивачког одбора зборника Српско језичко насеље на мултикултурном простору Баната, Савез Срба у Румунији, Темишвар 2013.

Члан редакције часописа Исходишта, који издају Западни универзитет у Темишвару и Филозофски факултет у Нишу.

Члан редакције и уредник часописа Наш језик.

Члан Уређивачког одбора монографије Српска славистика: колективна монографија, том 1 Језик, 2018.

Рецензент научних радова у часописима:

Рецензије радова за часописе Наш језик, Славистика и Јужнословенски филолог.

Рецензент свих чланака у тринаест годишата часописа:  Наш језик 37/1–4, 2006. до 48/3–4, 2018.

Рецензент појединих чланака у чaсопису Јужнословенски филолог:  65, 2009; 66, 2010; 67, 2011; 68, 2012; 69, 2013.

Рецензент појединих чланака у часопису Српски језик: 19, 2014; 20, 2015.

Рецензија књиге Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора др Зорана Симића, Институт за српски језик САНУ, 2018.

Рецензент зборника Александар Белић српски лингвиста века, Књига 1, Београд: Филолошки факултет, Међународни славистички центар, 2016.

Словʾянське термінознанство кінця  XX – початку XXI століть, : Колетивна монографіячленів Терміонологічної комісї при Мікомітеті славістів, Науковий редактор Вікторія Іващенко, Київ, 2018.

Српска читаоница у Бањалуци: тематски зборник, Јелена В. Јањић (ур.), Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 2018.

Чланство у програмским комитетима научних конференција:

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа „Словенске синтаксе”, Нови Сад: Матица српска, 27–29. октобра 2005;

Члан Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у УНИКОДУ”, септембар 2007;

Председник Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „60 година Института за српски језик САНУ”, децембар 2007;

Члан Организационог одбора међународног научног скупа „Граматика и лексика у словенским језицима”, који је 2010. у оквиру програма рада Синтаксичке комисије при МКС одржан у организацији Матице српске и Института за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, септембар 2010;

Председник Организационог одбора за научни скуп с међународним учешћем „Српски језик и актуелна питања језичке политике”, који је одржан у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић” за заштиту и унапређење ћириличког писма октобра 2013;

Члан Републичког одбора за обележавање 150 година од смрти Вука Стефановића Караџића, 2014. године;

Члан Организационог одбора међународног научног скупа „Вук Караџић 1814 – 1914 – 1864”, који је одржан у САНУ, у организацији САНУ, АНУРС, Института за српски језик САНУ и Вукове задужбине 2014;

Члан Организационог одбора научног скупа Путеви и домети дијалекатске лексикографије, који је одржан априла 2015. године на Филозофском факултету у Нишу у организацији Филозофског факултета у Нишу и  Института за српски језик САНУ;

Члан и председник Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „Српски језик и актуелна питања језичког  планирања”, који је одржан у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић” за заштиту и унапређење ћириличког писма и Матице српске октобра 2015;

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа „Словенска терминологија данас”, у оквиру програма рада Терминолошке комисије при МКС, који се одржава у Београду 11–13 маја 2016, у организацији САНУ, АНУРС, Института за српски језик САНУ и Матице српске;

Члан Програмског одбора за организацију XVI Међународног конгреса слависта, Београд 20–27. VIII 2018. године;

Члан Организационог одбора Округлог стола „Актуелна питања српског правописа” 13. октобра 2018. у Вишеграду, у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Андрићевог института;

Такође, посљедњих година био је члан организационих одбора више научних скупова које организује Славистичко друштво Србије.

Чланство у стручним телима:

За дописног члана АНУРС изабран је 21. децембра 2018. године.

Члан Одбора за језик при АНУРС.

Потпредседник Славистичког друштва Србије.

Члан Стручне комисије за књижевност и језик АНУРС за израду Енциклопедије Републике Српске.

Председник и члан Одбора за стандардизацију српског језика и члан његове Комисије за синтаксу и Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања.

Стални члан Матице српске у Новом Саду и члан њеног Одбора за језик и књижевност.

Члан Одбора за награду „Павле и Милка Ивић“.

Члан Управног одбора Задужбине Иве Андрића.

Члан Вукове задужбине у Београду.

Члан Жирија за доделу Повеље Матице српске за неговање језичке културе српског језика.

Сарадник САНУ и АНУРС на изради Српског дијалектолошког атласа.

Члан комисија за одбрану магистарских и докторских дисертација на универзитетима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Бањој Луци и Источном Сарајеву.

Учешће на скуповима:

Актуелни проблеми граматике српског језика, међународни научни скуп, Градска библиотека, Суботица, 22–24. октобар 1977, реферат: „Неке карактеристике просте реченице у језику дневне штампе”;

Личност и дјело академика Јована Вуковића, Удружење Дурмитораца у Београду, Београд, 29. и 30. јун 1998, реферат: „Јован Вуковић као синтаксичар”;

Међународни симпозијум Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини, Катедра за славистику Филолошког факултета у Београду и Славистичко друштво Србије, Београд, 1–5. јун 1998, реферат: „Босанска вила о словенским језицима”;

Научни скуп Аксиолошки аспект традиције у српској књижевној периодици – Српски књижевни гласник, Институт за књижевност и уметност, Београд, 23. и 24. мај 2000, реферат: „Језичке теме у Српском књижевном гласнику”;

Међународни научни скуп Породица Јована Илића у српској књижевности и култури 1824–1826, Институт за књижевност и уметност, Београд, 12–14. децембар 2000, реферат: „Пјесничка породица Илић и развој српског језика”;

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд, Нови Сад и Суботица, 17–19. септембар 2001, реферат: „Из синтаксе говора Срба добојског краја: падежи са финалним значењем”;

Језик и демократизација, Неум (БиХ), 21. и 22. септембар 2001, реферат: „Језичка ситуација у Босни и Херцеговини: комуникацијско јединство и упадљива симболичка разведеност, с нагласком на проблеме у школству”;

Научни скуп Филозофско-филолошке науке на почетку 21. вијека, Филозофски факултет,  Бања Лука, 2001, реферат: „Један поглед на србистику”;

XLII скуп слависта Србије, Славистика и словенство од Првог српског устанка до наших дана, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. фебруар 2004, реферат: „Српска граматика Стојана Новаковића као уџбеник српског језика за Русе”;

Језик у Босни и Херцеговини, Институт за језик у Сарајеву, Институт за источне и оријенталне студије у Ослку, Сарајево, 2004, реферат: „Језици штампе до 1918”;

Словенске синтаксе, Матица српска, Нови Сад, 27–29. октобар 2005, реферат: „Из проблематике безличних реченица: реченице са глаголом имати”;

Шездесет година Института за српски језик САНУ, Институт за српски језик САНУ и САНУ, Београд, 17. и 18. децембар 2007, реферат: „Шездесет година Института за српски језик САНУ” (у коауторству са Драгом Ћупићем);

XLV Скуп слависта Србије. Славистичко друштво Србије, Београд, 11–12. јануар 2007, реферат: „Источни и западни словенски језици у Јужнословенском филологу”;

Међународни научни скуп поводом шездесет година Института за српски језик САНУ, Стање и перспективе науке о српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 17. и 18. децембар 2007;

XLVI Скуп Слависта Србије, Српска славистичка баштина у словенском контексту, Славистичко друштво Србије, Београд, 9–11. јануар 2008, реферат: „Мјесто Института за српски језик САНУ у српској славистичкој баштини (Поводом шездесет година постојања)”;

Бањалучки новембарски сусрети, Филозофски факултет, Бања Лука, 12. и 13. новембар 2008.

Бањалучки новембарски сусрети, Филозофски факултет Бања Лука, 27. и 28. новембар 2009.

Наука и политика, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2010, реферат: „Рефлексивни и партиципски пасив у језику штампе”;

Граматика и лексика у словенским језицима, Матица српска и Институт за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, 15. и 16. септембар 2010, реферат: „Везничка и прилошка употреба спојева тек што, само што, таман што”;

Наука и идентитет, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 22. и 23. мај 2011, реферат: „Експлицитни и неексплицитни агенс у пасивним конструкцијама у језику медија”;

Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28. и 29. октобар 2011, реферат: „Пасивне конструкције у прози Иве Андрића”;

Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет, Ниш, 10. и 11. новембар 2011, реферат: „Девербативне именице у прози Иве Андрића”;

Језик и писмо у Републици Српској, Бања Лука, 25. новембар 2011, реферат: „Језичка политика у Босни и Херцеговини послије Другог свјетског рата”;

Наука и савремени универзитет 2, Филозофски факултет, Ниш, 16. и 17. новембар 2012, реферат: „Безличне реченице у Травничкој хроници Иве Андрића”;

Наука и традиција, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 18. и 19. мај 2012, реферат: „Језичко-стилске карактеристике прозе Радослава Братића”;

Научни скуп Иво Андрић: На Дрини Ћуприја, Institut für Slavistik Graz, Вишеград, 6–8. октобар 2012, реферат: „Декомпоновање глагола у роману На Дрини ћуприја Иве Андрића”;

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару, 19–21. октобар 2012, реферат: „Исказивање времена у Сеобама Милоша Црњанског”;

Научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Филозофски факултет, Ниш,  12. и 13. април 2013, реферат: „Дијалекатска лексика у Нашем језику”;

Научни скуп Наука и глобализација, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 17–19. мај 2013, реферат: „Временске реченице у прози Бранка Ћопића”;

XV Међународни конгрес слависта, Минск, 20–27. август 2013, реферат: „Слагање везника и партикула у координираним конструкцијама”;

Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 25–26. октобар 2013, реферат: „Безличне партиципске конструкције”;

Српски језик и актуелна питања језичке политике, САНУ, Институт за српски језик САНУ и фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење ћирилице, Београд, 28. октобар 2013, реферат: „Значај научних институција за статус српског језика”;

Научни скуп Наука и савремени универзитет 3, ’Свет у књижевности – књижевност у свету’, Филозофски факултет, Ниш, 15. и 16. новембар 2013, реферат: „Вријеме у прози Јована Дучића: реченица с везником кад”;

Международная научная конференция 26–28 ноября 2013 года, Москва, реферат:  „Временскo-узрочна полисемичност везника пошто, кад, чим и док у савременом српском језику”;

Научни скуп Славистика и глобализација: нови методолошки изазови, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануар 2014, реферат: „Српски слависти у Јужнословенском филологу о словенским језицима”;

Научни скуп Књижевност за децу у настави, Јагодина, 11–12. април 2014, реферат: „О исказивању момента изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића”;

Међународни научни скуп Први свјетски рат – узроци и посљедице, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 30–31. мај 2014, реферат: „Језик наслова у  српској штампи 1914. године”;

Научни скуп Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења, Педагошки факултет у Врању и Филозофски факултет у Нишу, Врање, 3–4. октобар 2014, реферат: „Време у роману Време смрти Добрице Ћосића: изражавање појединачног и општег глаголским облицима”;

Научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару, 17–19. октобар 2014, реферат: „Сеобе Милоша Црњанског: на путу између реалног и жељеног (један могући језички аспект)”;

Научни скуп Наука и савремени универзитет 4, ’Свет у књижевности – књижевност у свету’, Филозофски факултет, Ниш, 14. и 15. новембар 2014, реферат: „Пасивне реченице у роману Време смрти Добрице Ћосића”;

Међународни научни скуп Вук Караџић 1814 – 1864 – 2014, САНУ, АНУРС, Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Београд, 4–6. децембар 2014, реферат: „Александар  Белић о Вуку Караџићу”;

Међународни научни скуп Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика, Матица српска и фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење ћирилице, Београд, 28. октобар 2015, реферат: „Планирање издавачке дјелатности”;

Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Филозофски факултет, Ниш, 17–18. април 2015, реферат: „Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику”;

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Западни универзитет у Темишвару, 24–16. октобар 2016, реферат: „О синтакси језика листа Наша реч”;

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28–29. октобар 2016, реферат: „Ред ријечи у конструкцијама с девербативном именицом”.

Српски језик и српско писмо данас, организатори скупа: АНУРС, САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, Бања Лука, 3. новембар 2017, реферат: О нужности проучавања српског језика.

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27 VIII 2018, реферат: Безличне партиципске реченице у српском језику.

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27 VIII 2018, округли сто: „Александар Белић у историји славистике”,  25. август (модератор Драгана Мршевић-Радовић), реферат: Александар Белић и Јужнословенски филолог.

Округли сто „Актуелна питања српског правописа”, у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Андрићевог института, 13. октобар  2018, реферат: Одбор за стандардизацију српског језика и правопис.

Предавања на трибинама

У славу Вука и његове писменице, Парохијски дом, Никшић 29. 9. 2014.

Сачувајмо српски језик, Центар за културу, Требиње, 21. 9. 2016.

Сачувајмо српски језик, Филолошки факултет, Београд, 24. 11. 2016.

Одбор за стандардизацију српског језика, Трибина Задужбине И. М. Коларца, Београд, 15. 5. 2018.

Одбор за стандардизацију српског језика, Педагошки факултет у Врању, 31. 5. 2018.

Александар Белић српски слависта века, Књига 2: Александар Белић и страни слависти. Под кровом Српске академије наука и уметности, Вукова задужбина, 27. 12. 2018 (представљање књиге).

др Милица Радовић-Тешић

Радовић-Тешић, др Милица (1946), редовни професор (2010) за предмете Српски језик I, Српски језик II, Говорна култура, Облици писменог и усменог изражавања и Стилистика. Од 1970. године радила је у Институту за српски језик САНУ, а од 2003. ради на Учитељском факултету. Докторирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (2000), Одсек за српски језик и општу лингвистику.

Најзначајнији радови које је до сада објавила су: Именице с префиксима у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд (2002), С речима и речником, Учитељски факултет, Београд (2009), „Морфолошки дублетизам инструментала једнине неких именица мушког рода“, Зборник Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица–Београд (1999), Граматички и лингвистички појмовник, Учитељски факултет, Београд (2011), Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1–19 (обрађивач грађе, редак-тор и уредник од 9. до19. тома), САНУ, Београд (1959–2013), Речник српскога језика (коаутор), Матица српска, Нови Сад (2011). Бави се лексикографијом, лексикологијом, творбом речи, морфологијом српског језика. Објављује ра-дове у водећим лингвистичким часописима и зборницима који излазе у Ср-бији и Црној Гори.

Заједно са ауторским тимом добитник је награде РTВ Србије за 15. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ и награде „Павле Ивић“ за Речник српскога језика, Матице српске (2011).

мср Ивана Маринковић Мандић

Предавања:

Септембра 2014. године, у коауторству са Аном Ранђеловић и Јованом Јовановић, одржана језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ.

Излагање на 59. међународном Београдском сајму књига у оквиру трибине Два века од почетка рада Вука Караџића, српска култура и европски контекст (модератор: др Рајна Драгићевић); тема излагања: „Вуков превод Новог завјета (1847)”, октобра 2014.

Учешћа на научним конференцијама у земљи и иностранств

  1. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 3, Филозофски факултет, Нови Сад, 16. новембар 2013. године.
  2. Трећи међународни симпозијум посвећен језику и стилу Бранка Ћопића: Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру; симпозијум одржан у Бањалуци од 5. до 9. септембра 2013. године.
  3. Научна конференција Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012.
  4. III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2011.
  5. Четврти међународни симпозијум посвећен Иву Андрићу, Иво Андрић – књижевник и дипломата у сјени двају свјетских ратова (1925–1941), Грац, 6–8. октобар 2011.
  6. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 1, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011.
  7. Учешће на међународном научном скупу под називом XI полско-български колоквиум у оквиру секције ЕЗИКЪТ НА КУЛТУРАТА. КУЛТУРАТА НА ЕЗИКА у Пловдиву (Бугарска), у организацији Пловдивског универзитета „Паисий Хилендарскиˮ од 7. до 8. октобра 2010.
  8. II научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2010.
  9. Научни скуп одржан у Лесковцу 18. новембра 2010. године, Лесковац, Лесковачки културни центар.
  10. Реферат „Типови исказивања мноштва код именица 2. врсте у српском језикуˮ (у коауторству са мр Марином Спасојевић) изложен на 14. међународном скупу слависта у Опатији у периоду од 22. до 25. 6. 2009. године.

др Наташа Вуловић Емонтс

Рођена 1. марта 1973. године у Ужицу.

1997    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик).

1999   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Речник САНУ).

2004   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2014   Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2015   Изабрана у звање: научни сарадник.

Секретар Комисије за фонетику и фонологију у Одбору за стандардизацију српског језика, Институт за српски језик САНУ (2000‒2011).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Члан редакције часописа Преводилац (2009‒2015).

Види више →

Рођена 1. марта 1973. у Ужицу.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (1997).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (1999).

Тезе:

Магистарски рад : „Лексика у приповеткама Лазе К. Лазаревића”, (30. 12. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Живојин Станојчић и проф. др Рајна Драгићевић).

Докторска теза: „Фразеолошке јединице с религијским компонентама у српском језику”, ( 11. 7. 2014. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, чланови комисије: проф. др Ксенија Кончаревић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање: научни сарадник (20. 5. 2015).

Међународна сарадња:

Међуакадемијска сарадња између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука, пројекат: Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан редакције часописа Преводилац (часопис за српску и страну филологију, општу и примењену лингвистику, лексикографију и традуктологију), (2009–2015).

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Учешћа на скуповима:

Међународни научни скуп XV Международные образовательные Рождественские чтения. Москва, 28. 1–3. 2. 2007.

Научни скуп Српска теологија у ХХ веку. Београд, 24–25. 5. 2007.

Научни скуп Књижевност на дијалекту. Лесковац, 25–26. 9. 2008.

Међународни научни скуп Славянские языки и культуры в современном мире. Москва, 24–26. 3. 2009.

Међународни научни скуп ХI полско-български колоквиум. Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. 10. 2010.

Међународни научни скуп Лексикография и фразеография в контексте славистики. Москва, Магнитогорск, Новосибирск, 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 27–28. 5. 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 25–26. 5. 2012.

Научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. Деспотовац, 23–24. 8. 2015.

Међународни научни скуп Експресивност у српском језику. МСЦ, Београд, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Фразеологија и (наивна) психологија. Грац, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Словенска терминологија. Београд, 10–12. 5. 2016.

Предавања, промоције и сл.:

Коауторско предавање У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ одржано 7. марта 2008. г. у Коларчевој задужбини у Београду у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ.

Коауторско предавање Лексички фонд српског језику у  Речнику САНУ одржано 14. маја 2008. г. у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Презентација Речника САНУ у оквиру  трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености, Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 2022. септембар 2014 (у коауторству са др Маријом Ђинђић и мср Данијелом Радоњић).

Предавање у Друштву младих лингвиста 3. 11. 2016. године на тему Српска фразеологија и религија (лингвокултуролошки поглед).

Речник САНУ јуче, данас, сутра, 5. децембра 2016 (коауторско предавање са Ненадом Ивановићем, Маријом Ђинђић и Данијелом Радоњић) у Крагујевцу, у организацији Катедре за српски језик Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Остале активности:

Говори и пише енглески, руски и немачки језик; служи се бугарским језиком.

др Мирјана Гочанин

Тезе

Гочанин, Мирјана: Антропонимија и патронимија Врњачке Бање 1904‒1930. године, магистарски рад, одбрањен 4. 10. 2006. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду  (ментор: проф. др Милица Грковић, чланови комисије: проф. др Мато Пижурица, проф. др Љиљана Недељков).

Учешће на научним скуповима

Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе Актуелни проблеми у проучавању и настави српског и других словенских језика и књижевности, Врњачкa Бањa, 2005.

Четврта национална конференција са међународним учешћем у част проф. Кристалине Чолакове Лексикографията и лексикологията в съвременния свят, Софијa, 2006.

Научни скуп Могућност стварања на дијалекту, Лесковац, 2006.

Међународна научно-практична конференција Церковь и проблемы современной комуникации, Нижњи Новгород, 2007.

Међународна научна конференција Русская словесность в контексте современных интеграционных процессов, Волгоград, 2007.

Међународни научни скуп Стање и перспективе науке о српском језику, Београд, 2007.

Научни скуп Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Види више →

Шести словенски међународни научни скуп Урал. Православие. Культура: Духовно-нравственное, патриотическое образование и воспитание в традиции православия: исторический опыт, актуальность возрождения в культуре современной России, Чељабинск, 2008.

Међународна научно-практична конференција за предаваче историје, предаваче језика и предаваче културе словенских народа ХХХ Кирилло-Мефодиевска чтения, Самара, 2008.

Девета кримска међународна научна интердисциплинарна конференција Дни Адама Мицкевича в Крыму, Гурзуф, 2008.

Први научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, Москва, 2009.

Мултидисциплинарна конференција Језик, књижевност, идентитет, Ниш, 2009.

Седамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије Савремено изучавање српскога језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Сокобања, 2009.

Међународни научни симпозијум Русская лексикография и фразеография в контексте славистики: теория и практика, Магнитогорск, 2009.

Међународни научни симпозијум Лексикография и фразеография в контексте славистики, Магнитогорск, 2011.

Други међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, Москва, 2012.

Трећи међународни научни симпозијум Славянские языки и культуры в современном мире, Москва, 2016.

др Данијела Радоњић

Остале активности

Рођена у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

Дипломирала је 2005. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност.

У току 2006. и 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника, а затим истраживача сарадника.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду (студијски програм Језик, књижевност, култура, модул Језик) одбранила је докторску дисертацију под називом Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику.

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се одвијао преко међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука.

Учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Говори и пише енглески језик.

Види више →

Рођена 10. 6. 1978. године у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност, дипломирала је 2005. године

Од 2006. до 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника. Звање истраживача сарадника и лексикографско звање обрађивача добила је у децембру 2009. године.

 

Тезе

Докторска теза:

Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику одбрањена на Филолошком факултету Универзитета у Београду 14. јула 2017. године (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић Симић и др Марија Ђинђић, научни сарадник).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (децембар 2009).

Међународна сарадња и пројекти

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се остварио у виду међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2009. године).

Такође, учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

  1. Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008. године.
  2. Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп младих филолога Србије, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац, 6. март 2010. године.
  3. ХI полско-български колоквиум, Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. октобар 2010. године.
  4. Међународни научни скуп Филолошка истраживања данас – језик, књижевност, култура, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 26‒27. новембар 2010.
  5. Четврти симпозијум о Иву Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925–1941, Грац, 6–8. oктобар 2011. године.
  6. Конференција Језик, књижевност, вредности (Language, Literature, Values), Филозофски факултет у Нишу, 27–28. април 2012.
  7. Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, Румунија, 17–19. октобар 2014.

Предавања и промоције

  1. У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ (коауторско предавање у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Коларчева задужбина у Београду, 7. март 2008. г.
  2. Лексички фонд српског језику у Речнику САНУ (коауторско предавање одржано у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Одсек за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, 14. мај 2008. г.
  3. Неколико речи о речнику (коауторско предавање у оквиру трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености), Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 20–22. септембар 2014. г.
  4. Речник САНУ: јуче, данас, сутра (коауторско предавање у оквиру Промоције штампане и дигиталне верзије Речника САНУ), Катедра за српски језик, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 5. 12. 2016. г.

Остале активности

Сарадња са Историјским архивом Србије на приређивању архивске грађе из 18. века: као стручни сарадник (са В. Јовановићем и М. Ђинђић) радила је на приређивању монографије Срби у Будимској доњој вароши Табан: према пописима из 18. века (Вера Филиповић и Александар Рафаиловић (прир.), Татјана Суботин Голубовић, Петар Б. Крестић (ред.), Београд: Архив Србије, 2014).

мр Марија Милосављевић Тодоровић

Рођена 6. новембра 1978. године у Београду.

2002. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2003. Уписала последипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2003. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.

2009. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2010.  Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2013. Реизабрана у звање истраживач-сарадник.

Види више →

Рођена 6. новембра 1978. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2002).

Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (2009).

Пријавила докторску тезу на Филолошком факултету у Београду (2015).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика (2003).                                                   

Тезе

Магистарска теза:

„Глаголске врсте у српском језику – преглед и коментари“, одбрањена 23. децембра 2009. године (ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Милан Стакић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (4. 3. 2010).

Реизабрана у звање истраживач-сарадник (25. 4. 2013).

Међународна сарадња и пројекти

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Пројекат Иво Андрић у европском контексту (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

Српски језик и речници, 2007.

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, София, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Филолошка истраживања данас, Београд, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Ниш, 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Бањалука, 2013.

Предавања и промоције

Како настаје Речник САНУ; РСАНУ : РМС, Истраживачка станица Петница, 2005, 2006, 2007, 2008.

Како настају речници: домаћа лексикографска традиција; Од речника до речника – вежбе из лексикографије, Истраживачка станица Петница, 2011.

Остале активности

Говори и пише енглески, а служи се немачким и руским.

др Данијела Станић

Данијела Станић је рођена 25. марта 1978. год. у Ужицу, где је завршила основну школу и гимназију.

У Београду је дипломирала на Филолошком факултету, на Групи за српски језик и књижевност и на Факултету ликовних уметности, Одсек сликарства, у класи проф. др Зорана Вуковића.

На Групи за српски језик Филолошког факултета у Београду одбранила је 2008. год. мастер рад са темом Проблем синонимије у лексикографским дефиницијама у речницима савременог српског језика, а на истом факултету 2009. год. на модулу Наука о језику уписала и докторске студије.

Др Данијела Станић је радила најпре као професор Српског језика и књижевности у основној школи у Сирогојну код Ужица и у Пољопривредној школи у Пожеги, у периоду 2004–2006. године.

У Институту за српски језик САНУ ради од 2006. год. на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ као основни обрађивач Речника, најпре у звању истраживача приправника, а од децембра 2009. год. и у звању истраживача сарадника.

У току рада у Институту објавила је 20 научних радова и већи број приказа у часописима и зборницима, претежно из области лексикологије и лексикографије, творбе речи, морфологије и фолклористике. Учествовала је на већем броју лингвистичких конференција и излагала на колективним ликовним изложбама.

Види више →

До сада је завршила четири лексикографске обраде на нивоу основне обраде.

У оквиру дана Европске културне баштине одржала је 2014. г. стручно предавање на Коларчевом народном универзитету и била гостујући предавач по позиву на два стучна предавања на Филолошком факултету у Београду студентима српског језика и књижевности.

Докторирала је 15. јула 2015. године на теми Систем назива за боје у лирској народној поезији.

Влада енглеским и руским језиком (диплома Б2 нивоа, сертификат Универзитета Пушкин из Москве).

Предавања (научна и популарна), презентације, изложбе:

  1. Боје у речима ‒ речи у бојама, предавање у оквиру манифестације Дани европске културне баштине, Коларчева народна задужбина, 20. септембар 2014.
  2. Боје у речима ‒ речи у бојама, два предавања по позиву на Филолошком факултету на предметима Савремени српски језик за студенте II године и Савремени српски језик II за студенте III године, 23. октобар 2014.

Учешћа на скуповима:

  1. Савремена проучавања језика и књижевности, година I, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2009. год.;
  2. Пета национална конференција са међународним учешћем из лексикографије и лексикологије Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, 19‒20 октобар 2009. год.;
  3. Савремена проучавања језика и књижевности, година II, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2010. год.;
  4. Савремена проучавања језика и књижевности, година III, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2011. год.;
  5. Језик, књижевност и комуникација, Педагошки факултет, Усти над Лабем, Чешка, 2011. год.;
  6. Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет, Нови Сад, год.;
  7. Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, год.;
  8. Савремена проучавања језика и књижевности, година IV, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2012. год.;
  9. Међународни научни скуп Наука и савремени универзитет 3, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, 2013. год.;
  10. Међународни научни скуп Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014. год.;
  11. Међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 4, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, 2014. год.

мр Радојка Вуксановић

Мр Радојка Вуксановић (1953), истраживач сарадник, ради у Институту од 1977. год. на пројекту израде Речника САНУ.

Урадила око 3000 страна лексикографског текста.

Магистрирала са темом Језик мемоара војводе Анте Даковића 1979. године (историјска дијалектологија) на Филолошком факултету у Београду.

Радила као лектор за српски језик на Универзитету у Лилу у Француској, у период од 1985. до 1989.

Бави се проучавањем емоција примењујући концептуалну анализу.

Види више →

РЕЧНИК САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 13, моире – наклапуша, ур. Митар Пешикан и др., САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1988, 800 стр. [муња – мусјаин: основна обрада, 291–310; мусјак – мутљање: основна обрада, 310–335].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, накласати – недотруо, ур. Митар Пешикан и др., САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 800 стр. [наслонак – настанак: основна обрада, 420–449].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, недотупав – нокавац, ур. Митар Пешикан и др., САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 800 стр. [независан – незнанка: основна обрада, 23–63; нога – ножунтара: основна обрада, 769–797; нозба – нокавац: основна обрада, 797–799].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, нокат – одврзивати, ур. Митар Пешикан и др., САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 800 стр. [нокат – нормала: основна обрада, 1–15].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, одвркао – Опово, ур. Митар Пешикан и др., Београд, САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 800 стр. [одојак – одочкурити: помоћна редакција, стр. 160–172; окруна – окш: основна обрада, стр. 509–545].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, оповргавање – оцарити, ур. Даринка Гортан-Премк и др., Београд, САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр. [опустошавајући – опшчаство: основна обрада, 136–165; останац – осудан: основна обрада, 452–485; отћакати – отчушнути: помоћна редакција, 740–763; оћ – охој: помоћна редакција, 763–791; охол – оцарити: помоћна редакција, 791–800].

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, оцат – петогласник, ур. Стана Ристић и др., Београд, САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр. [оцат – оцеђивати: помоћна редакција, 1–5; оцрвити – очимчити: помоћна редакција, 11–39; пансионат – папраст: основна обрада, 292–328; пансионат – папраст: редакција, 292–328; перценат – петачка: основна обрада, 747–775]

Учешће на скуповима:

1) Шести лингвистички скуп ,,Бошковићеви дани, Подгорица, 2005.

2) 16. конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка бања, 2005.

3) Седми лингвистички научни скуп ,,Бошковићеви дани, Подгорица, 2008.

4) 17. конгрес славистичких друштава Србије, Сокобања, 2009.

5) Осми лингвистички скуп „Бошковићеви дани”, ЦАНУ, Подгорица, 2011.

др Марина Николић

Рођена 28. јануара 1982. године.

2014 Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, доцент на Катедри за српски језик и књижевност;

2013 „Језикофил”, оснивач и уредник;

2013 Постдокторско усавршавање на Филололошком факултету Државног универзитета у Санкт Петербургу

2012 Докторат Филолошког факултета у Београду (тема: Семантичка категорија степена у систему сложених реченица савременог српског књижевног језика)

2008 Институт за српски језик САНУ, научни сарадник на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика;

2008 Магистратура Филолошког факултета Универзитета у Београду (тема: Теорија језичке културе у србистици и славистици)

2001‒2005 Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, одсек: Српски језик и књижевност (тема: Девербативна именица као кондензатор реченичног садржаја у језику новина)

Међународни пројекти:

Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen FWF-Projekt, P19158-G03 (2006-2010)

Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu Forschungsprojekt / Istraživački projek(a)t (2007-2015)

Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića (Graz, 2011–):

Види више

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Од 2020. године шеф Одсека за савремени српски језик САНУ.

Од 2018. године члан FEPS Scientific Council-а (Брисел).

Од 2013. године члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Од 2012. године члан-сарадник Матице српске.

Од 2008. године секретар Комисије синтаксу Одбора за стандардизацију српског језика.

Предавања (научна и популарна), презентације, изложбе

Српска језичка култура данас, предавање одржано у оквиру Скупа слависта Србије (Стручни семинар за наставнике руског језика), Руски дом, Београд, 31. 1. 2017.

Промоција сајта Језикофил, Задужбина Илије М. Коларца, 24. 4. 2015.

Циклус предавања из срског језика, Филолошки факултет Државног универзитета у Санкт Петербургу, током зимског семестра 2013/2014. године.

Језик пословне комуникације, Мегатренд универзитет, 25. 5. 2103.

Теорија језичке културе, Одјел за хуманистичке знаности Свеучилишта Јурја Добриле, Пула 11. 6. 2012. године.

Теорија језичке културе, Филозофски факултет Загребачког свеучилишта, Загреб 6. 6. 2012. године.

Учешћа на скуповима

Неформални приступи неговању језичке културе на интернету. У коауторству са Слијепчевић, С., Новокмет, С. Наука без граница 3. Међународни научни скуп у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Косовска Митровица 21–22. септембар 2019. године.

Међународни научни скуп Наука без граница, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2018, са рефератом „Стандардизација термина у српском језику“.

11. Симпозијум Андрићева Сунчана страна, Херцег Нови (Црна Гора)11–14. октобар 2018, са рефератом „Поређење као синтаксичко-стилско средство у роману На сунчаној страни“.

Учешће на семинару за наставнике руског језика са предавањем „Српска језичка култура данас“, 31. јануар 2017, Руски дом, Београд.

Међународни научни скуп Словенски језици, књижевности и културе у контакту, Универзитет Коменски, Братислава, 29. септембар 2017, са рефератом „Семантичка категорија степена у фразеологизмима (на примеру српског језика).“

Међународни научни скуп Наука без граница, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2017, са рефератом „Језичко нормирање и интернет“, заједно са Светланом Слијепчевић и Слободаном Новокметом.

Језици и културе у времену и простору 7, тематска секција: Српски језик на прелазу векова: новине у систему и употреби, Нови Сад, 19. новембар 2017, са рефератом „Српска језичка норма на прелазу векова: проблеми и изазови.“

Međunarodni znanstveni skup Perspektive jezičnoga planiranja i jezične politike / Perspectives on Laguage Planning and Policies, CLARC 2016, Rijeka, 3., 4. i 5. 6. 2016. g., sa referatom Izazovi globalne komunikacije – jezičko planiranje i internet.

Симпозијум Ћопићева поетика простора, 8–10. септембар 2016. г., Београд, са рефератом „Изражавање семантичке категорије простора у Делијама на Бихаћу Бранка Ћопића“, у коауторству са Гораном Милашином.

Трибина Српски језик данас ‒ актуелни проблеми. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 12. 3. 2015. године, са рефератом Српска језичка култура у образовању ‒ изазови савременог доба.

Научни скуп Синтакса сложене реченице у српском језику, Матица српска, 29. априла 2015.  с рефератом Реченице с поредбеном клаузом у српском језику.

5. Simpozijum Djetinjstvo, mladost i starost u Ćopićevom stvaralaštvu, Бања Лука septembar 2015, sa referatom Jezik dece u Ćopićevim delima ili zašto deca vole da čitaju Ćopića.

45. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане (17–20. IX 2015), са рефератом Категорија степена и категорија оцене – сличности и разлике.

X међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, 23–25. октобар 2015, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, са рефератом: Фразеологизми у српској реп музици, у коауторству са Весном Ђорђевић.

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Београд, 28. 10. 2015. са рефератом Језичко планирање и интернет.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава књижевност 1, 11–12. април, 2014. године у Лесковцу, са рефератом Дијалекат као језик романа Лина тврђа од камена, у коауторству са Сањом Алексић (Хајделберг, Немачка).

Српски у дијаспори, Крагујевац, 25. октобар, 2014. г. с рефератом Српски језик у Баварској – учење и изучавање (случај Минхена).

Округли сто Перспективе славистике – Изучавање словенских језика у свету са излагањем под насловом Изучавање словенских језика у Србији и славистичке катедре на универзитетима у Србији, 14. јуна 2013, на Филолошком факултету СПбУ.

Међународна конференција XV Славистические чтения памяти проф. П. А. Дмитриева и проф. Г. И. Сафронова са рефератом Семантичка категорија степена у светлу савремених лингвистичких теорија 12. септембра 2013. године, на Филолошком факултету СПбУ.

Стручни скуп Употреба српског језика у медијима, Друштво новинара Војводине, 23. децембар 2013. Огранак Српске академије наука у Новом Саду, са рефератом Језичка култура и медији.

5. Симпозиј(ум) „На Дрини ћуприја“, Projekt Andrić-Initiative, 4–6. Октобар 2012. Вишеград, са рефератом Синтаксичка градација као стилско средство у роману „На Дрини ћуприја“ (лингвостилистичка анализа).

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес у Сарајеву од 25. до 29. 05. 2011. године са рефератом Диферентивно степеновање у савременом српском језику.

VI међународни скуп Српски језик, књижевност, уметност (Крагујевац, 28–29. 10. 2011) са рефератом Применљивост теорије семантичких локализација у проучавању категорије степена у коауторству са Страхињом Степановом.

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима (14. септембар, Нови Сад, Матица српска –  15–16. септембар 2010, Београд, Институт за српски језик САНУ), са рефератом Нетипична средства за изражавање категорије степена у савременом српском језику.

3. Symposium Die österreichisch-ungarische Periode in Leben und Schaffen Ivo Andrićs (8.–9. Oktober 2010, Graz), са рефератом Изражавање степена у приповеци Пут Алије Ђерзелеза Иве Андрића.

V међународни скуп Српски језик, књижевност и уметност (Крагујевац, 29–30. 10. 2010) са рефератом Начинске реченице у савременом српском језику: статус и семантички потенцијал.

III Научни скуп Дијалекат и дијалекатска књижевност (Лесковац, 18. новембар 2010) са рефератом Настава језика и дијалекат.

Међународни научни скуп Filološka istraživanja danas – jezik, književnost i kultura (26. и 27. новембар 2010. Београд) са рефератом Начинске реченице у савременом српском језику.

Међународни научни скуп Filološka istraživanja danas – jezik, književnost i kultura (26. и 27. новембар 2010. Београд) са рефератом Фразеологизми као средство изражавања семантичке категорије степена у коауторству са Страхињом Степановим.

XLVII скуп слависта Савремена српска славистика у међународном контексту, 12–15. I 2009. године у Београду, са рефератом Допринос Богдана Терзића српској језичкој култури.

Simpozij(um) Gramatičke razlike između bosanskog/bošnjačkog, hrvatskog i srpskog jezika, Graz, 16.–18. aprila/travnja 2009. godine, sa referatom Deverbativna imenica kao kondenzator rečeničnog sadržaja u jeziku novina (na BKS materijalu).

17. конгрес савеза славистичких друштава Србије, Сокобања, 18–20. септембар 2009. године, са рефератом О семантичкој категорији степена у поредбеним реченицама српског језика.

2. Simpozij(um) Andrićev grački opus: kulturno-(h)istorijski/povijesni, književni i jezički/jezični aspekti, Graz, 9. i 10. oktobаr/listopad 2009. godine, са рефератом О једној врсти сложене реченице у Андрићевом грачком опусу.

Организација скупова:

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима (14. септембар, Нови Сад, Матица српска –  15–16. септембар 2010, Београд

Комисије и стручна тела:

Члан комисије за именовање у звање истраживач сарадник, Весне Ђорђевић

Члан комисије за избор сарадника (звање виши асистент) за ужу научну област Специфични језици – српски језик, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет.

Члан комисије за избор сарадника др Светлане Слијепчевић у звање научни сарадник.

Члан комисије за именовање у звање научни сарадник др Весне Ђорђевић.

Дипломски и завршни радови:

Јелена Вујисић, Одричне реченице и негација у Травничкој хроници Ива Андрића (ментор), 2020.

Марија Васовић, Релативне реченице у роману „Травничка хроника“ Иве Андрића (ментор), 2019.

Тамара Миловановић, Узвичне реченице у новинским насловима, 2018 (ментор).

Валентина Милосављевић, Супротне реченице и супротност у Андрићевом делу „Травничка хроника“ (ментор), 2018.

Данијела Петровић, Анималистичка фразеологија (ментор), 2018.

Александра Јанићијевић, Футур 1 и футур 2 у делима Добрила Ненадића, 2017. (ментор)

Марија Вељковић, ПРЕДИКАТСКИ АПОЗИТИВ У ПРИПОВЕТКАМА ИВЕ АНДРИЋА

Јелена Сојић, ИНВЕРЗИЈА КАО СТИЛСКА ФИГУРА У РОМАНУ КУКАВИЧИЈИ СНИЈЕГ РАТКА ПОПОВИЋА

Милица Ђукић, УПОТРЕБА ПРЕТЕРИТАЛНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (ментор)

Емилија Станковић, УПОТРЕБА ИНСТРУМЕНТАЛА У РОМАНУ „ДЕРВИШ И СМРТ“ МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА (ментор)

Србијана Чеперковић, ДЕКОМПОНОВАНИ ПРЕДИКАТ У ЈЕЗИКУ ШТАМПЕ

Катарина Милић, УПОТРЕБА ПРЕТЕРИТАЛНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (ментор)

Марија Милановић, НАПОРЕДНА УПОТРЕБА ИНФИНИТИВА И ПРЕЗЕНТА С ВЕЗНИКОМ ДА У СРПСКОЈ ШТАМПИ (ментор)

Мастер радови

Муниба Дрековић Фразе и фразеологизми у Бугарској бараци Милисава Савића (члан комисије), 2020.

Санела Малинић, Савремена контрастивна истраживања српског и енглеског језика (ментор), 2019.

Сања Антић Сексизми у српској и америчкој реп музици (ментор), 2019.

Јована Николић, Функционалност наслова поглавља у роману „Сеобе“ Милоша Црњанског (члан комисије), 2019.

Катарина Милић Политички дискурс и манипулативна моћ језика у порпагандним видео-спотовима за председничку кандидатуру (март–април 2017) (ментор), 2018.

Јелена Трикош, Родно осетљив језик у српској штампи (ментор), 2017.

Тијана Ђорђевић (члан комисије)

Марија Вељковић (члан комисије)

Весна Босић, Критички преглед и систематизација радова из српске етнолингвистике са посебним освртом на методологију (ментор), 2016.

Тамара Станковић, ГРАФИТИ У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ (ментор), 2015.

Сандра Н. Шелмић, ДЕЧИЈИ ДУХОВИТИ ОДГОВОРИ (ТЗВ. „КЕФАЛИЦЕ“) У СВЕТЛУ АНАЛИЗЕ ДИСКУРСА (ментор), 2015.

Докторске дисертације:

Члан комисије за одбрану докторске дисертације мастер Миле Драгић 2020.

Члан Комисије за преглед и оцену докторске дисертације Јулије Шапић Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским, 2018. године

Члан Комисије за одбрану докторске дисертације др Јулије Шапић Просторни фрагментизатори у руском језику у поређењу са српским, одбрањене новембра 2018. године

Члан комисије за оцену теме за докторску дисертацију мастер Сање Коларевић Систем глаголских префикса са просторним значењем у руском језику у поређењу са српским, септембар 2018.

Члан комисије за оцену подобности кандидата, теме и ментора за израду докторске дисертације мастер Миле Драгић децембар 2017.

Члан Комисије за преглед и оцену докторске дисертације мастер Светлане Слијепчевић „Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу“.

Члан Комисије за одбрану докторске дисертације др Светлане Слијепчевић „Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу“. Дисертација одбрањена 25. 5. 2016. године на Филолошком факултету у Универзитета у Београду.

Рецензентски послови:

Рецензирала радове за научни часопис Зборник Филозофског факултета у Приштини (1–2, 3–4 за 2016, 2017, 2018, 2019, 2020).

Рецензија уџбеника и радне свеске за 8. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2020.

Рецензирала радове за научни часопис Српски језик, студије српске и словенске (свеска 25, год. 2020).

Рецензија књиге Адвербијлна и адноминална квалификативност у стандардном српском језику Јелене Редли, Нови Сад: Филозофски факултет, 2020.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 6. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2019.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 7. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2019.

Рецензија речника 100 feminističkih termina Дејане Јовановић и Ђорђа Оташевића, Београд: Алма, 2019.

Рецензија књиге О допунама и допуњавању, Миливоја Алановића, Нови Сад: Филозофски факултет, 2019, 268 стр.

Рецензирала радове за научни часопис Philologia Medianа (2019) Филозофског факултета у Нишу.

Рецензирала радове за научни часопис Наш језик (1–2, 3–4 2018)

Рецензија књиге Интензификаторске партикуле у савременом српском језику Ане Јањушевић Оливери, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2018.

Рецензија уџбеника и радне свеске за 5. разред основне школе Светлане Слијепчевић, Наташе Станковић Шошо и Бошка Сувајџића. Београд: Klett, 2018.

Рецензент књиге MALI REČNIK FEMINISTIČKIH TERMINA/Dejana D. Jovanović, Đorđe Otašević, Beograd: Alma, biblioteka Rečnici, knjiga 57, 2015, 419 str.

Рецензент радова за зборник радова Дијалекти српскога језика: истраживања, настава књижевност (2011)

Уређивачки послови

Главни уредник броја L/2 часописа Наш језик, посвећеног Срети Танасићу (2019).

Уредник зборника Језик око нас, Прометеј, 2019.

Члан уредништва зборника Милорад Ћорац – педагог и научни радник. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, с. 350, 2018.

Члан уредништва часописа Наш језик (2015–).

др Неђо Јошић

Неђо Г. Јошић је рођен у Врховини;

Филолошки факултет у Београду уписао је 1981. године и дипломирао 1986.

Постдипломске студије отпочео је исте године (као стипендиста Српске академије наука и уметности).

Магистрирао је 1991. године. Тезу Микротопонимија села Јаворана бранио је на Филолошком факултету у Београду код проф. Радојице Јовићевића.

На Институту за српски језик САНУ ради од 1988. године.

Види више →

У двадесетпетогодишњем периоду као сарадник на изради Речника САНУ завршио је на десетине секција (на нивоу основне обраде, помоћне редакције и редакције).

Данас је ангажован на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ.

У последњих десетак година сакупља грађу и самостално ради на уобличењу Фразеолошког рјечника Врховине (подручје између Врбаса, Врбање и Угра).

Учествовао је на већем броју научних скупова и симпозијума с рефератима који се баве лексиком и лексиколошком проблематиком (у првом реду народном воћарском терминологијом), те објавио знатан број радова у нашим часописима и тематским зборницима.

Теза:

Јошић, Неђо: Воћарска лексика и терминологија у српском језику, докторска дисертација, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Мирослав Николић, др Стана Ристић).

Књиге

Књига кратких прича Топови Петраш и Зеленко (Народна књига, Београд 2008).

Монографије

Воћарска лексика терминологија у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Монографије, књ. 24, Београд 2016.

Чланство у комисијама и телима:

Члан Комисије за стандардизацију географских имена Републике Србије (чланство од 2013. год.).

Скупови:

1) Српски језик у (кон)тексту, Научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2008.

2) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету, Крагујевац 2010.

3) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету, Крагујевац 2011.

4) Научни скуп Наука и идентитет, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале, 2012.

5) Српски језик, књижевност, уметност, Међународни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2015.

6) Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2016.

7) Српски језик, књижевност, уметност, X Међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Крагујевац 2016.

мр Васа Павковић

Мр Васа Павковић је рођен у Панчеву 1953. године.

У родном граду је завршио основну школу и гимназију.

На Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1976. године на групи за српско-хрватски језик и јужнословенске књижевности.

Магистрирао је на истом факултету са темом Речник поезије Милана Ракића 1979. године.

У Институту за српски језик ради од јануара 1977. године.

Прошао је све фазе у раду на Речнику САНУ, а сада је један од уредника Речника.

Од 2018. године у пензији и ангажован као спољни сарадник.

Види више →

Био је секретар редакције Јужнословенског филолога од броја XL до броја XLVI.

Био је уредник Књижевне речи, Свезака из Панчева, Књижевности, Књижевног гласника, Квартала и уреник у ИПО Матице српске и Народној књизи.

Речници

Речник поезије Милана Ракића, Матица српска, Нови Сад 1984.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад 2007. (Аутори: М. Вујанић, Д. Гортан-Премк, М. Дешић, Р. Драгићевић, М. Николић, Љ. Ного, В. Павковић, Н. Рамић, Р. Стијовић, М. Тешић и Е. Фекете)

Орнитолошки речник, Матица српска, Нови Сад 2016. (Аутори: Дејан Милорадов, Васа Павковић, Слободан Пузовић и Јавор Рашајски)

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Београд (у ауторском тиму за израду Р. САНУ од 13. тома)

Књиге

Шум Вавилона, критичко поетска хрестоматија млађе српске поезије, КЗ Новог Сада, Нови Сад 1988. (са М. Пантићем)

Све стране света, текстови из страних књижевности, ЗК Панчева, 1987.

Критички текстови, савремена српска проза, Просвета, Београд 1997.

Дух модернизма, есеји о српским песницима XX века, Народна књига, Београд  2000.

Поглед на свет, есеји из светске књижевности, Рад, Београд, 2002.

Поглед кроз прозу, есеји о српским прозаистима XX  века, Дневник, Нови Сад 2006.

Девет заборављених приповедача, Браничево, Пожаревац, 2006.

Стих и смисао, есеји о српским песницима, Сл. гласник, Београд, 2010.

Пустоловине с поезијом, песници, књиге, песме, НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2015.

Neočekivani pesnici, studija o J. Šalgo, V. R. Tuciću,V. Despotovu i P. Krduu, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad,  2015.

др Марија Ђинђић

1995    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за турски језик и књижевност).

2002    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

1999    Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту израде Речник САНУ.

2001-2006. године била преводилац–кореспондент у Амбасади Србије и Црне Горе у Анкари.

2014    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2014    Изабрана у звање научни сарадник.

Члан је Управног одбора Института за српски језик САНУ (2017–).

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Говори и пише турски, енглески, служи се немачким и арапским.

Види више →

 

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за турски језик и књижевност (1995).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту израде Речникa САНУ  (1999).

 

Тезе

Магистарска теза:

„Турцизми у српској терминологији коњарства“, одбрањена 30. јануара 2002. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Даринка Гортан Премк, чланови комисије: проф. др Дарко Танасковић, проф. др Мирослав Николић.

Докторска теза:

„Турцизми у савременом српском књижевном језику (семантичко-деривациона анализа) “, одбрањена 22. јануара 2014. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Дарко Танасковић, проф. др Првослав Радић, др Снежана Петровић, научни саветник).

Научна звања: 

Изабрана у звање виши научни сарадник (30.9.2019).

Изабрана у звање научни сарадник (16.7.2014).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2006–2013. године.

Изабрана у звање помоћног редактора 2013. године.

Изабрана у звање редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти

Учесник на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се остварио у виду међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2009. године).

Учесник на пројекту Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük (Нови турско-српски речник), покренут у Турском лингвистичком друштву у Анкари 29. марта 2007. године након доношења одлуке бр. 540/15 Управног одбора Високог комитета за културу, језик и историју „Ататурк”.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Чланство у научном одбору међународног лексикографског скупа Турска лексикографија од традиције до будућности (Gelenekten Geleceğe Türk Sözlükçülüğü), у Истанбулу, 19-21. априла 2017. године.

Учешће на научним скуповима

729. Türk Dili Bayramı ve Yunus Emre`yi Anma Törenleri Çerçevisinde II. Türkçenin cografyaları birleştiren Kimliği Toplantisı, Ankara–Karaman, 8–12. мај 2006. године.

13. међународни скуп слависта, Опатија, Хрватска. 22–25. јун 2008. године.

Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008. године.

VI. Uluslararası Türk Dili Kurultayı, Анкара, Турска, 20–25. октобар 2008. године.

XXXVI научна конференција на Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, Охрид, Македонија, 24–25. август 2009. године.

ХI полско-български колоквиум, Пловдивския университет „Паисий Хилендарски”

– Пловдив, Бугарска, 7–8. октобар 2010. године.

V. Uluslararası GüneyDoğu Avrupa Türkolojisi Sempozyumu, Призрен, 11април 2011. године.

Трећи годишњи симпосион Српска теологија данас, Београд, 27–28. мај 2011. године.

Четврти симпозијум о Иву Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925–1941, Грац, 6–8. oктобар 2011. године.

Међународна научна конференција у организацији Туркменистанске академије наука, „Dovletmammet Azadi and the life of the Turkmens in the XVIII century“ у Aшхабаду, 14–16. мај 2012. године.

Конференција Језик, књижевност, вредности (Language, Literature, Values) на Филозофском факултету у Нишу, 27–28. април 2012. године.

Четврти научни симпосион „Српска теологија данас” на Православном богословском факултету у Београду, 25–26. мај 2012. године.

Седми међународни турколошки конгрес – VII. Uluslararası Türk dili kurultayı, у Анкари, 24–28. септембар 2012. године.

Међународна научна конференција Manuscripts are the first Source for Studying the National Heritage, Aшхабад, 1314. март 2013. године.

Научни скуп „Професор доктор Гордана Јовановић”, Деспотовац, 15. јун 2013. године.

Осми међународни турколошки конгрес (VIII. Milletlerarası Türkoloji Kongresi), Истанбул, од 30. септембра до 4. октобар 2013. године.

Међународна научна конференција у организацији Туркменистанске академије наука, „Махтумкули Фраги и људске културне вредности”, у Ашгабату, престоници Туркменистана, 1416. мај 2014. године.

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности“, у Деспотовцу, 2224. aвгуст 2014. године.

17th International Conference on Turkish Linguistics (ICTL) у Руану, Француска, 35. септембар 2014. године.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, у Темишвару, Румунија, 1719. октобар 2014. године.

Други међународни научни истраживачки симпозијум посвећен турском свету (II International Research Symposium on the Turcic World), у Алма Ати, Казахстан, 2022. мај 2015. године.

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности”, у Деспотовцу, 2324. aвгуст 2015. године.

Трећи међународни конгреси посвећен турској култури – Деде Коркут и турски свет (III. Uluslararası Türk Dünyası Kültürü KongresiDede Korkut ve Türk Dünyası), у Измиру, 1923. октобар 2015. године.

Трећи међународни научни истраживачки симпозијум посвећен турском свету (III International Research Symposium on the Turcic World), у Бакуу, Азербејџан, 2527. мај 2016. године.

Словенска терминологија данас, међународни скуп одржан у организацији Српске академија наука и уметности, Београд, 1113. мај 2016. године.

1926 Bakü Birinci Türkoloji Kurultayının 90. Yılı Dolayısıyla Türkolojinin Bugünü ve Geleceği Uluslararası Kurultayı, Haceteppe Üniversitesi, Ankara, 2. decembar 2016. godine.

Предавања и промоције

У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ, коауторско предавање одржано 7. марта 2008. г. у Коларчевој задужбини у Београду у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ.

Лексички фонд српског језику у Речнику САНУ, коауторско предавање одржано 14. маја 2008. г. у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Презентација Речника САНУ у оквиру трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености, Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 2022. септембар 2014 (у коауторству са др Наташом Вуловић и мср Данијелом Радоњић) .

Српско-турске језичке везе, нова истраживања, гостујуће предавање на Катедри за турски језик и књижевност Факултета за књижевност Хаџетепе универзитета у Анкари, 24. децембар 2014. године.

Нови турско – српски  речник и турска лексика у српском језику, гостујуће предавање у оквиру Дана турске културе на Филозофском факултету у Новом Саду, 28. мај 2015. године.

Турцизми у савременом српском књижевном језику, гостујуће предавање на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета у Београду, 10. јун 2015.

Турцизми у српском језику, предавање у оквиру циклуса предавања Срби и Турци у Османском царству и националним државама у Турском културном центру у Београду, 2. децембар 2015.

Израда двојезичног речника на примеру Новог турско-српског речника (Yeni TürkçeSırpça Sözlük), предавање на мастер студијама (модул Језик, књижевност, култура, Група за арапски језик и књижевност, предмет Арапска лексикографија), Филолошки факултет, Београд, 10. децембар 2015.

Турцизми у српском језику, трибина у Народној библиотеци „Ресавска школа”, у оквиру 24. дана српскога духовног преображења, 20. август 2016. године.

Речник САНУ јуче, данас, сутра, у организацији Катедре за српски језик Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, 5. децембар 2016. године  (коауторско предавање са Ненадом Ивановићем, Наташом Вуловић и Данијелом Радоњић).

Остале активности

Члан комисије за одбрану теза (докторски рад на Филолошком факултету, 5. септембар 2016; докторски рад на Филолошком факултету, 14. јул 2017).

Говори и пише турски и енглески, служи се немачким, арапским.

др Стана Ристић

  1. Подаци:

Рођена 1. јануара 1950. село Заовине, општина Бајина Башта.

1977  Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (на групи за српскохрватски језик и југословенска књижевност).

1977   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Одсек савремени језик, израда Речника САНУ).

1980   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1990   Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1991   Изабрана у звање научни сарадник.

Изабрана у звање виши научни сарадник.

2000   Изабрана у звање научни саветник.

  1. Руковођење пројектима:

Руководилац пројекта Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ  од јануара 2007 до јануара 2016.

Иницирала и засновала и руководила пројектом: Истраживање словенских говора на Косову и Метохији, који је финансирао УНЕСКО, а који је реализован у Институту у периоду од 2002. до 2003. год.

Иницирала и засновала и руководила пројектом: Језик и идентитет у Републици Србији, који је финансирао УНЕСКО, а који је реализован у Институту 2008. год.

Види више →

  1. Међународна сарадња:

Сарадник на пројекту „EUROJOS – Metody analizy JOS w kontekście badań porównawczych” (2012–2015)

Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– )

Сарадник на српско-пољском пројекту „Кључни концепти српске и пољске аксиосфере на словенском плану” који се реализује у оквиру Споразума о научној сарадњи између Српске акдемије наука и уметности и Пољске акдемије наука у периоду 2017–2020. године (руководилац са српске стране др Ивана Лазић Коњик, са пољске стране др Dorota Pazio-Wlazłowska)

4. Уредништво и чланство у редакцијама

Уредник Речника САНУ

Уредник електронског часописа Лингвистичке актуелности

Члан редакције часописа Наш језик

Била секретар и технички уредник часописа Јужнословенски филолог (у пет бројева: XLVII, XLVIII, XLIX, L и LI)

Уредник Зборника научних радова Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа, Институт за српски језик САНУ, 2016.

  1. Чланство у комисијама и научним и стручним телима

Комисија за лексикографију и лексикологију при Међународном комитету слависта

Етнолингвистичка комисија при Међународном комитету слависта

Била председник, а сада члан лексиколошке комисије Одбора за стандардизацију српског језика

Члан Синтаксичке комисије Одбора за стандардизацију српског језика

Чланство у више комисија за избор у научна и истраживачка звање

Члан Научно веће Института

Члан Матице српске

Члан Савета Центра за предавачку делатност Здужбине Илије Коларца

  1. Остало

Приредила лексикографску библиографију из часописа Наш језик за зборник: Сто година лексикографског рада САНУ (1993).

Организовала и водила рад Лингвистичке трибине Института од 1999. год. до 2004. год.

Менторски рад са приправницима, сарадницима Института и са студентима, постдипломцима и магистрантима Филолошког факултета из Београда и Косовске Митровице, као и са магистрантима из иностранства (из Минска  Москве, Пловдива и Одесе

Члан одбора за организацију два научна скупа: 1) Српски језик у контексту актуелне језичке политике, одржан на Филозофском факултету у Косовској Митровици, у новембру 2002. год. и 2) Међународни симпозијум Граматика и лексика словенских језика, у организаији Института за српски језик и Матице српске, одржан у Београду и Новом Саду у септембру, 2010. год.

Организовала и пратила формирање звучног архива снимљених говора са Косова и Метохије од преко 500 сати материјала, које је финансирао Координациони центар за Косово и Метохију

Учествовала у комисијама за одбрану више магистарских и докторских радова

Рецензирала више монографија и радова из области којима се бави

Организовала и учествовала у раду групе сарадника за припрему потпројекта Дигитализација језичких ресурса Речника САНУ и модернизација рада на Речнику