мср Небојша Ђорђевић

e-mail:

nebojsa.djordjevic@isj.sanu.ac.rs


Основни подаци

Линкови ка сајтовима:

Телефон:

Научне области:

Филологија Н 004, Археографија, палеографија Н 110, Историја српске књижевности Н 590

Кључне речи:

филологија, археографија, текстологија, словенско рукописно наслеђе, историја књижевности, поетика старе српске књижевности, палеографија, историја словенске филологије

Признања и награде:

Носилац је стипендије Фонда за младе таленте Републике Србије – „Доситеја“ (за школску 2020/21. годину) и добитник Награде „Љубомир Стојановић“, коју Матица српска додељује за најбољу студентску лингвистичку студију из области српског језика (за школску 2021/22. годину).

Научна делатност:

Предмет научног бављења су текстологија и археографија, као и историја и поетика старе српске књижевности. Интересује се за историју словенске филологије, историју језика и палеографију.

Изабране публикације:

Небојша З. Ђорђевић, „О неким чиниоцима исихазма у Слову о кнезу Лазару српског патријарха Данила III“, Доминанты сербской культуры. Материалы I научно-практической школы сербистики, сост. Е. И. Якушкина, Москва: Издательство Московского университета, 2020, 25–34.

Небојша З. Ђорђевић, „О неким чиниоцима исихазма у Цамблаковом грађењу лика Светог краља Стефана Дечанског“, Доминанты сербской культуры. Материалы II научно-практической школы сербистики, сост. Е. И. Якушкина, Москва: Издательство Московского университета, 2021, 104–123.

Небойша З. Джорджевич, „Григорий Цамблак и Дечанский монастырь: хронологические рамки Повести о перенесении мощей преподобной Параскевы (Петки)“, Доминанты сербской культуры. Материалы IV научно-практической школы сербистики, сост. Е. И. Якушкина, Москва: Макс ПРЕСС, 2023, 16–25.

Биографија:

Рођен 1. јуна 1995. године у Смедеревској Паланци.

Године 2014. уписао Филолошки факултет Универзитета у Београду, смер Српска књижевност и језик са компаратистиком.

Занимање за историју језика и српски средњи век додатно је подстакнуто на Старословенистичком семинару и у познанству с професором Ђорђем Трифуновићем. На Старословенистичком семинару стекао је знања о основама археографије, а у разговорима с професором Трифуновићем занимање за српски средњи век проширено је на словенски средњи век и историју словенске филологије.

Године 2020. одбранио дипломски рад „Чиниоци исихазма у Цамблаковом грађењу лика Светог краља Стефана Дечанског“ и уписао мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, модул Српска филологија.

Године 2022. одбранио мастер-рад „Слово о преносу моштију Свете Петке Григорија Цамблака: рукописно наслеђе и издање текста“ (научни руководилац проф. др Ђорђе Трифуновић, ментор проф. др Виктор Савић) и уписао докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

У априлу 2023. године запослио се на Институту за српски језик САНУ (Старословенистички одсек).

Види више →

Учешће на научним скуповима:

Учествовао је на више научних скупова. Међу њима посебно треба издвојити Научно-практичну школу србистике „Доминанте српске културе“, коју од 2019. године редовно организују Филолошки факултет Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“, Институт за славистику РАН, Институт за лингвистичка истраживања РАН, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Московска духовна академија (од 2023. године), уз подршку Фонда Светога манастира Хиландара.

Остале активности:

Сарађивао са Задужбином Милоша Црњанског (2018–2019. године). Сарадник је Друштва за српски језик и књижевност Србије (од 2015. године), а на различитим програмима сарађује и са Центром словенских култура Библиотеке страних књижевности „М. И. Рудомино“ у Москви (од 2022. године). Редовни је члан Матице српске (од 2023. године).

Као сарадник Друштва за српски језик и књижевност Србије учествовао у реализацији програма за награђене ученике у Тршићу (октобар 2022. године); марта 2023 године, у сарадњи са Славистичким друштвом Србије, у циклусу „Славистика у зуму“, одржао је предавање Хождения по земле русской: путевима руске средњовековне историје и културе; у Центру словенских култура Библиотеке стране књижевности „М. И. Рудомино“ у Москви током 2023. године одржао неколика предавања о кнезу Лазару, Косовском завету, српској средњовековној култури и српско-руским везама у средњем веку.