Category: Сарадници

др Ана Мацановић

Рођена 16. октобра 1985. године у Београду.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2010. Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2011. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

2013. Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2016. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017. Изабрана у звање научни сарадник.

Сарадник пројекта Језик и идентитет у Републици Србији Института за српски језик САНУ, Београд (за реализацију пројекта добијена су средства партиципације УНЕСКА) (2008).

Сарадник пројекта Лематизација корпуса сабраних дела Лазе Костића и израда Фреквенцијског речника Лазе Костића, Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Института за експерименталну фонетику (2012–).

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије (2014–).

Члан и секретар Комисије за историју језичког стандарда Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ (2015–).

Члан-сарадник Матице српске (2016–).

Сарадник на пројекту Речник славеносрпског језика, Матица српска, Нови Сад (2017–).

Сарадник на пројекту Писци предстандардног периода српског језика и њихова дела, Матица српска, Нови Сад (2017–).

Види више →
 

Рођена је 1985. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. На Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) дипломирала је школске 2008/2009. године, а на истом факултету 2010. завршила је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши рад Творбена структура именица у поезији Јована Дошеновића, под менторством доц. др Александра Милановића. Године 2017. докторирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши докторску дисертацију Језикословна терминологија код Срба у 19. веку пред комисијом у саставу: проф. др Александар Милановић (ментор), проф. др Божо Ћорић, др Рада Стијовић, научни саветник и доц. др Исидора Бјелаковић.

Од 2011. године ради у звању истраживача-приправника, од 2013. у звању истраживача-сарадника, а од 2017. у звању научног сарадника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

Учествовала је на неколико међународних и домаћих научних скупова и објавила је више научних радова из области историје српског књижевног језика, дериватологије и лексикологије.

Тезе

Докторска теза:

Језикословна терминологија код Срба у 19. веку, докторска дисертација, одбрањена 2. 6. 2016. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Александар Милановић, чланови комисије: проф. др Божо Ћорић, др Рада Стијовић, научни саветник, доц. др Исидора Бјелаковић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (13. 2. 2013).

Изабрана у звање научни сарадник (24. 5. 2017).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије (2014–).

Члан и секретар Комисије за историју језичког стандарда Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ (2015–)..

Члан-сарадник Матице српске (2016–)..

Учешће на научним скуповима

Научни скуп Књижевност и језик у Друштву српске словесности, 28. октобар 2016, Српска академија наука и уметности, Београд.

XII међународнa славистичка конференција Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, Софијски универзитет Св. Климент Охридски, 9–10. мај 2014.

Научна кoнференција Језик, књижевност, дискурс, Филозофски факултет, Ниш, 25–26. април 2014.

XVIII конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Филолошки факултет, Београд, 29–31. август 2014.

V научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, март 2013, ФИЛУМ, Крагујевац.

Научна кoнференција Језик, књижевност, маргинализација, април 2013, Филозофски факултет, Ниш.

Научна конференција Језици и културе у времену и простору III, новембар 2013, Филозофски факултет, Нови Сад.

IV научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, март 2012, ФИЛУМ, Крагујевац.

Научна кoнференција Језик, књижевност, вредности, април 2012, Филозофски факултет, Ниш.

Научна конференција Језици и културе у времену и простору I, новембар 2011, Филозофски факултет, Нови Сад.

Научни скуп Наука и идентитет, мај 2011, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, март 2011, ФИЛУМ, Крагујевац.

Предавања, промоције и сл.

[1] Предавања о Речнику САНУ за студенте IV године Групе за српски језик и књижевност (филолошки профил), у оквиру предмета Лексикографска пракса (2014–).

[2] Језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? (у коауторству са Јованом Јовановић и Иваном Маринковић Мандић), одржана у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ (септембар 2014).

[3] Радионица на 56. републичком зимском семинару за наставнике и професоре српског језика и књижевности, у организацији Друштва за српски језик и књижевност, на тему Префиксација као начин творбе у настави српског језика (јануар 2015).

[4] Предавање по позиву Друштва младих лингвиста на тему Лингвистичка терминологија код Срба у 19. веку (децембар 2016).

Остале активности

Служи се енглеским, француским и италијанским језиком.

Rada Stijović, PhD

Рођена 23. 5. 1954. у Београду.

1978. дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

1981. магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1983. запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту израде Речника САНУ).

2003. докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2004. изабрана у звање научни сарадник, а на факултету у звање доцент.

2004–2008. радила са 50% радног времена на Филозофском факултету у Косовској Митровици (предавала: Дијалектологију, Акцентологију са дијалектологијом и Историју српског језика), а са 50% у Институту за српски језик.

2008–2012. радила на Мегатренд универзитету, а са осам истраживачких месеци на изради Речника САНУ.

2009. изабрана у звање виши научни сарадник, односно ванредни професор.

2012. у пуном радном односу у Институту за српски језик САНУ.

2015. изабрана у звање научни саветник.

Руководилац пројекта Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Руководилац пројекта „Израда дигиталног каталога листића Речника САНУ”, који је суфинансирало Министарство културе и информисања Републике Србије (2017).

Стоји на челу лингвистичког тима који заједно са информатичким тимом са Рударско-геолошког факултета од 2016. године ради на дигитализацији Речника САНУ.

Главни и одговорни уредник часописа Језик данас Матице српске.

Види више →
 

Рођена 23. маја 1954. у Београду

1978. дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

1981. магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1983. запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту израде Речника САНУ).

2003. докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2004–2008. радила са 50% радног времена на Филозофском факултету у Косовској Митровици (предавала: Дијалектологију, Акцентологију са дијалектологијом и Историју српског језика), а са 50% у Институту за српски језик.

2008–2012. радила на Мегатренд универзитету, а са осам истраживачких месеци на изради Речника САНУ.

2012. у пуном радном односу у Институту за српски језик САНУ.

Тезе

Магистарски рад: Префиксација придева у српскохрватском књижевном језику, магистарски рад (30. 12. 1981, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Радоје Симић, чланови комисије: проф. др Љубомир Поповић и проф. др Живојин Станојчић).

Докторска теза: Говор Горњих Васојевића (8. 12. 2003, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, проф. др Драгољуб Петровић, чланови комисије: проф. др Слободан Реметић и проф. др Мато Пижурица.

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (27. 5. 2004)

Изабрана у звање доцент (10. 2004).

Изабрана у звање виши научни сарадник (25. 11. 2009),

Изабрана у звање ванредни професор (15. 12. 2009).

Изабрана у звање научни саветник (25. 2. 2015).

Чланства у научним и стручним телима

Председник Уређивачког одбора Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Главни и одговорни уредник часописа Језик данас, Матица српска, Нови Сад.

Члан Редакционог одбора вишетомног речника српског језика Матице српске (у припреми).

Члан и секретар редакције Косовско-метохијског зборника САНУ.

Члан и секретар Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије САНУ.

Члан Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ (и Одборове Комисије за Српски дијалектолошки атлас).

Председник Комисије за лексикологију и лексикографију при свеакадемијском и свеуниверзитетском Одбору за стандардизацију српског језика.

Члан Одбора за језик АНУРС.

Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије

Члан Савета за српски језик Вукове задужбине.

Члан Програмског одбора Дана српскога духовног преображења у Деспотовцу.

Стални члан-сарадник Матице српске у Новом Саду.

Члан редакције публикације Дани српскога духовног преображења у Деспотовцу.

Секретар Интерсекцијског одбора за језик Српског лекарског друштва.

Учешће на научним скуповима

„Стојан Новаковић. Личност и дело”. Међународни научни скуп поводом 150-годишњице рођења (1842–1992): САНУ, Београд, новембар 1992. Реферат: Стојан Новаковић и модерна српска лексикографија.

Научни скуп „Стране речи и изрази у српском језику, са освртом на исти проблем у језицима националних мањина”: Градска библиотека Суботица, 18–20 10. 1995. Реферат: Романизми у говору Васојевића.

Међународни научни скуп „О српским народним говорима”, Дани српскога духовног преображења, Деспотовац, Народна библиотека „Ресавска школа”, 1996. Реферат: Неке црте говора Васојевића.

Научни скуп „Живот и дело академика Павла Ивића”, Градска библиотека Суботица, 17–19. 9. 2001. Реферат: Фрикативи х и ф у говору Васојевића.

Међународни научни скуп „Лексикографията и лексикологията в съвременния свят“, Софија, 21–22. 10. 2006. Реферат: О некоторых вопросах современной сербской лексикографии.

Научни скуп „Књижевност на дијалекту“, Лесковац, 7. децембар 2006. Реферат: Књижевност на дијалекту и књижевни језик.

IV шведско-српски симпозијум „Стокхолм–Београд: Одрживи развој и улога хуманистичких наука“ (“Stocholm-Beograd. Sustainable development and the role of humanistic disciplines”), Српска академија наука и уметности, Београд, 2–4. октобар 2008. Реферат: Speaking in Belgrade (реферат по позиву).

Международная конференция преподавателей истории, языков и культуры славянских народов. – ХХХ-е Кирилло-Мефодиевские чтения „Славянский мир: вера и культура“ (Самара, 22–24 мая). Реферат: „О некоторых сербскославянских словах в современном сербском литературном языке“.

Међународни научни скуп “Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen / Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen” / „Разлике између босанског / бошњачког, хрватског и српског језика”, Грац (Институт за славистику Универзитета у Грацу), март 2008. Реферат: „О лексици српског књижевног језика после раскида српскохрватске језичке заједнице“,

Научни скуп „Деспот Стефан Лазаревић у науци, историји, књижевности, уметности” у оквиру XVI Дана српскога духовног преображења, Деспотовац, август 2008. Реферат: Напомене о енклитикама у језику повеља кнеза Лазара и деспота Стефана.

Међународни научни скуп Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 8–11. 10. 2009. Реферат Прилог утврђивању границе префонологизације наглашених вокала е и о у призренско-јужноморавском дијалекту на територији Косова.

„Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности”, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, октобар 2010.

„Интралингвистички и екстралингвистички чиниоци у формирању и развоју српаског стандардног језика”, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, септембар 2012. Реферат: Колебања у употреби збирних бројева у светлу развоја књижевнојезичке норме.

Међународни научни скуп „Први балкански рат”, САНУ, АНУРС и Матица српска, Београд; реферат: Ослободилачки ратови и српска језичка баштина, 18. и 19. октобар 2012.

 „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности” у оквиру XX Дана српскога духовног преображења, Деспотовац, 26. август 2012. Реферат: Српскословенска лексика у Вуковом преводу Новог завјета.

Међународни научни скуп „Путеви и домети дијалекатске лексикографије”, Ниш (Филозофски факултет), 13. и 14. април. Реферат: Дијалектаски речник и граматика.

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности” у оквиру манифестације XX „Дани српскога духовног преображења”, Деспотовац, 17. и 18. август 2013. Реферат: Географска терминологија у Раваничкој повељи кнеза Лазара.

Научни скуп „Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности”, Београд (Универзитет у Приштини, Филозофски факултет К. Митровица, Канцеларија за КиМ, 7. и 8. oктобар 2013. Реферат: Српска академија наука и уметности и научна истина о Косову и Метохији.

XLIII Международная филологическая конференция, Филологический факультет Санкт-Петербургского государственного университета, 11–16 марта 2014. Доклад: Церковнославянская лексика в Новом Завете в переводе Вука Караджича и в переводе Священного Синода Сербской Православной Церкви, 14 марта 2014 года.

Међународни научни скуп „Дијалекти српског језика”, Тематски блок: Дијалекатска истраживања српског језика, Лесковац, 11 и 12. април 2014. Тематска јединица: Промене у српским и другим јужнословенским дијалектима. Реферат: Инструментал у говору Горње Ресаве током 20. и почетком 21. века.

Међународни научни скуп „Дијалекти српског језика”, Тематски блок: Дијалекатска истраживања српског језика, Тематска јединица: Допринос страних слависта проучавању српских дијалеката, Лесковац, 11 и 12. април 2014. Реферат: Допринос Павла Ровинског проучавању језика и културне историје Срба (у коауторству са Милуном Стијовићем).

Научна конференција Поетика Григорија Божовића, Косовска Митровица, 7. 7. 2015. Реферат: Лексика Григорија Божовића у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске.

Српски језик и актуелна језичка планирања, Београд (САНУ), 28. 10. 2015. Реферат: Књижевнојезичка норма и медији (од планирања до решавања најактуелнијих питања),

Међународни научни скуп Словенска терминологија данас, Београд, 12. мај 2016. Реферат: Речник САНУ као база терминолошких речника (на примеру речника кулинарства) (у коауторству са О. Сабо и Р. Станковић).

Предавања и промоције

  О савременом српском књижевном језику поводом књиге Педрага Пипера Српски између великих и малих језика на трибини Српског књижевно-философског друштва Филокалија (септембра 2003).

Милош Јевтић, Језички путокази Егона Фекете, Коларчева задужбина, Београд, 2003.

П. Ивић, М. Пешикан, И. Клајн и Б. Брборић Српски језички приручник, Катедра за језик и говор у Центру за предавачку делатност Коларчеве задужбине, Београд, 27. 10. 2004.

Савремени српски књижевни језик и дијалектологија, предавање полазницима „Семинара језичке културе” Коларчева задужбина, Београд, 9. 12. 2006.

Jезичке недоумице, предавање полазницима „Семинара језичке културе” Коларчева задужбина, Београд, 16. 12. 2006.

Александар Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана, Градска библиотека Деспот Стефан Лазаревић, Деспотовац 14. 12. 2007.

Александар Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана, Градска библиотека Владислав Петковић Дис, Чачак 11. 3. 2008.

Речник српскога језика (Матица српска, 2007), трибина Културног центра Студентског града: Београд, 29. 5. 2008.

О језику књига, штанд Београдске књиге на Сајму књига, Београд 25. 10. 2008.

П. Ивић, И. Клајн, М. Пешикан и Б. Брборић Српски језички приручник Културни центар, Ниш, 26. 2. 2009.

Језичка култура студената (у оквиру циклуса Језичка култура), Центар за предавачку делатност Коларчеве задужбине, Београд, 14. 12. 2009.

Рада Стијовић, Српски језик – норма и пракса, Коларчева задужбина, Београд, 23. 4. 2010.

Језичка култура студената, Округли сто у оквиру Вукових саборских дана, Вукова задужбина, Београд, 14. 9. 2010.

Речник српскога језика (Матица српска, 2007), Градска библиотека, Суботица, 13. 10. 2010.

Правопис и писменост, Београдски сајам књига, 27. 10. 2011.

О првописима српског језика, Спорови у култури, РТС 2 (са М. Шипком и М. Матицким), 3. 6. 2011.

О језичкој политици, Спорови у култури, РТС 2, 2011. (са Р. Бугарским)

О страним речима у српском језику, Таласање, РТС 1 (са Рајном Драгићевић), 1. 2. 2012.

Речник страних речи Нови Вујаклија, Културни центар „Артгет”, Београд, 18. 1. 2012.

Функционална писменост, Културни центар, Шабац, 21. 2. 2012.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, зборник са XIX Дана српскога духовног преображења, Библиотека Ресавска школа, Деспотовац, 25. 8. 2012.

Утицај језика лекара на говорну културу становништва, Округли сто „Језик у медицини”, Ниш, 27. 9. 2012.

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности зборника са научног скупа XX Дана српскога духовног преображења, Библиотека Ресавска школа, Деспотовац, 24. 8. 2013.

Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности, промоција зборника, Галерија „Зрно“, Нови Сад, 16. 12. 2013.

Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности, промоција зборника, Центар за културу, Грачаница, 25. 12. 2013.

Српски рјечник Вука Стефановића Караџића. – Трибина: Два века од почетка рада Вука Караџића – српска култура и европски контекст, Београдски сајам књига, 27. 10. 2014.

Косовско-метохијског зборника 5, Трибина библиотеке САНУ, Београд, 18. 11. 2014.

Рада Стијовић, Језички саветник, Коларчева задужбина, Београд, 5. 3. 2015.

О парламентарном начину говорења, Спорови у култури, РТС, 27. 2. 2015.

Када се удруже језичка култура и интернет, представљање сајта „Језикофил“, Коларчева задужбина, Београд, 15. 4. 2015.

Језичка култура и најчешће грешке (у оквиру циклуса Негујмо српски језик), Коларчева задужбина, Београд, 23. 11. 2015.

Језик данас : гласило Матице српске за културу усмене и писане речи, нова серија, Матица српска, Нови Сад 26. 6. 2015. и Београдски сајам књига, Београд 27. 10. 2015.

Александар Младеновић – знаменити историчар језика (циклус: Портрети из историје српске филологије), Коларчева задужбина, Београд, 14. 11. 2016.

У корак с временом – у сусрет дигиталној верзији Речника САНУ (уочи 70-годишњице Института за српски језик САНУ), Центар за промоцију науке, Београдски сајам књига, 26. 10. 2016. и Лингвистичка трибина Речника САНУ, Институт за српски језик САНУ, 19. 10. 2016.

Описни речници српског језика и језичка норма (циклус: Улога дескриптивних речника у неговању српског језика) Коларчева задужбина, Београд, 22. 5. 2017.

Теренска дијалектолошка истраживања

Теренска истраживања за потребе Српског дијалектолошког атласа и Дијалекатског речника српског језика:

  1. На Косову и Метохији: општина Зубин Поток, села: Лучка Ријека, Брњак, Зупче.
  2. У Горњој Ресави, села: Балајнац, Буковац, Војник, Двориште, Јеловац, Кованица, Липовица, Ломница, Медвеђа, Милива, Роанда, Стрмостен и Трућевац;
  3. У Хрватској, села: Нашице, Красковић, Пушина, Болман, Бршадин, Даљ, Маркушица, Погановци, Бијело Брдо, Копривна, Церовац, Кињачка, Вукошевац, Омшица, Бузета, Јабуковац, Бјеловац, Ковачић;
  4. У Црној Гори, већина села у општинама Андријевица и Беране.

Остале активности

Рецензент више уџбеника, монографија и научних радова.

Члан комисије за одбрану докторских дисертација на Филолошком факултету у Београду, магистарских и мастер радова на Филозофском факултету у Косовској Митровици, односно на Филолошком факултету у Београду.

Члан више комисија за (ре)избор у истраживачка и научна звања сарадника Института за српски језик САНУ.

Члан више комисија за избор у лексикографска звања на Речнику САНУ.

Ментор стипендистима и приправницима на пројекту израде Речника САНУ.

Бави се популаризацијом науке о језику: преко 200 чланака за рубрику Слово о језику Политикиног Културног додатка и 15 текстова у рубрикама Језичке недоумице и Мали савети часописа Језик данас Матице српске.

Говори руски и енглески језик, а служи се и немачким.

Проф. др Гордана Димковић-Телебаковић

Рођена 13. децембра 1953. у Београду.

1978  Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (англистика).

1979  Запослила се на Универзитету у Београду.

1992  Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1993  Изабрана у звање предавача за предмет Енглески језик на Универзитету у Београду.

1998  Изабрана у звање вишег предавача за предмет Енглески језик на Универзитету у

Београду.

2003  Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2004  Изабрана у звање доцента за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у

Београду.

2009  Изабрана у звање ванредног професора за ужу научну област Енглески језик на

Универзитету у Београду.

2014  Изабрана у звање редовног професора за ужу научну област Енглески језик на

Универзитету у Београду.

Члан Уређивачког одбора часописа ESP Today, чији је суоснивач и суиздавач Саобраћајни факултет у Београду (2013– ).

Види више →
 

Рођена 13. децембра 1953. у Београду.

Диломирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Група за енглески језик и књижевност (1978).

Запослила се на Универзитету у Београду (1979).

ТЕЗЕ:

Магистарски рад: „Васпитни вид наставе енглеског као страног језика“ (13. III 1992, ментор проф. др Наум Димитријевић, комисија: доц. др Јелисавета Милојевић, проф. др Драган Крстић).

Докторска теза: „Савремени енглески језик струке и науке с анализом корпуса из области саобраћаја“ (7. V 2003, ментор проф. др Борис Хлебец, комисија: проф. др Љубомир Михаиловић, доц. др Смиљка Стојановић, проф. др Зоран Радмиловић).

НАУЧНА ЗВАЊА:

Изабрана у звање доцента за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду (22. III 2004).

Изабрана у звање ванредног професора за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду  (6. V 2009).

Изабрана у звање редовног професора за ужу научну област Енглески језик на Универзитету у Београду  (20. V 2014).

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА:

Студијски боравци на Универзитету у Брадфорду, Велика Британија (1976-1977), на Универзитету у Редингу, Велика Британија (1997) и на Универзитету у Лондону (2009).

Вишегодишња сарадња са Западним универзитетом у Темишвару (West University of Timişoara) резултирала је објављивањем две монографије Гордане Димковић-Телебаковић:

Some Explorations in Fuzzy Semantics, Editura Universității de Vest, Timişoara 2007, и

English Adverbs in Theory and Practice, Editura Mirton, Timişoara 2013.

ЧЛАНСТВА У НАУЧНИМ И СТРУЧНИМ ТЕЛИМА И КОМИСИЈАМА:

Члан Уређивачког одбора часописа ESP Today од оснивања (2013–).

Члан IATEFL-a (The International Association of Teachers of English as a Foreign Language) (2002–), односно ЕLTAB-а (The English Language Teachers’ Association – Belgrade), огранка IATEFL-a, затим ELTA (The English Language Teachers’ Association) (2004–).

Члан ESSE-a (The European Society for the Study of English) (2005–).

Члан Југословенског друштва за примењену лингвистику (1996–2006), затим Друштва за примењену лингвистику Србије (2006–).

Члан Удружења универзитетских професора и научника Србије, Секције наставника страних језика на нефилолошким факултетима (1993–2011).

Члан Друштва за стране језике и књижевности Србије, Секције универзитетских наставника страног језика струке (2011–).

Члан УГ Philologia (2007–).

УЧЕШЋА НА СКУПОВИМА:

Учествовала је на педесет научних скупова, конференција, конгреса, симпозијума, саветовања и округлих столова  у земљи и иностранству. На многима је и председавала.

Симпозијум Eнглески језик у науци и настави, Филолошки факултет, Катедра за англистику, Београд, 19-20. мaja 1995.

Саветовање Страни језик струке, Удружење универзитетских професора и научника Србије и Секција наставника страних језика на нефилолошким факултетима, Београд, 3. и 4. јуни 1995.

Округли сто Неговање језичке културе, Југословенско друштво за примењену лингвистику и Филозофски факултет, Нови Сад, 21. децембар 1996.

Симпозијум Tемељи наставе енглеског језика, Универзитет у Крагујевцу и Филолошки факултет у Београду – настава у Крагујевцу, Kрагујевац, 29. i 30. мaj 1998.

Саветовање Meтодика наставе страног језика струке, Удружење универзитетских професора и научника Србије и Секција наставника страних језика на нефилолошким факултетима, Саобраћајни факултет, Београд, 13. јуни 1998.

VI симпозијум Koнтрастивна језичка истраживања, Југословенско друштво за примењену лингвистику и Друштво за примењену лингвистику Војводине, Филозофски факултет, Нови Сад, 29. и 30. мaj 1998.

1st International Congress of Applied Linguistics Language and Society at the Turn of the XXI Century – MALA 98, Филолошки факултет „Блаже Конески“ / Друштво за применета лингвистика на Република Maкедонија, Скопје, Maкедонија,  May 8-10, 1998.

Third EFL Conference IATEFL-East 98, the Ovidius University, Constanţa, Romania, August  27-30, 1998.

Seventh TETA Conference, University of Timişoara, Timişoara, Romania, December 4-5, 1999.

8th International ESP Anti–Conference, St. Petersburg, Russia, October 18-21, 2001.

1st ELTAB Conference Meet the Challenge of Tomorrow, The British Council and English Language Teachers’ Association – Belgrade, Belgrade, May 24, 2003.

ELTA Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 21-22, 2004.

International Conference Language for Specific Purposes, University of Montenegro, Institute of Foreign Languages, Herceg Novi, Montenegro, September 23-25, 2004.

International Conference English Language and Literature Studies: Interfaces and Integrations – ELLSii 75, Faculty of Philology, Belgrade, Serbia, December 10-12, 2004.

3rd ELTA IATEFL Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 6-8, 2005.

British and American Studies XV, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 19-21, 2005.

4th ELTA IATEFL Conference, Sava Centre, Belgrade, Serbia, May 12-14, 2006.

British and American Studies XVI, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 18-20, 2006.

International Congress Applied Linguistics Today, Faculty of Philology, Belgrade, Serbia, September 28-30, 2006.

British and American Studies XVII – in honour of Hortensia Pârlog, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 17-19, 2007.

International Conference Languages and Cultures in Contact, University of Montenegro, Institute of Foreign Languages, Herceg Novi, Montenegro, September 16-18, 2007.                                     

British and American Studies XVIII, University of Timişoara, Timişoara, Romania, May 22-24, 2008.

15th ICEHL (International Conference on English Historical Linguistics), University of Munich, Munich, Germany, August 24-30, 2008.  

British and American Studies Conference / XIX, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 21-23 May 2009. 

International Conference 2009 Across Languages and Cultures, Institute of Foreign Languages, University of Montenegro, Herceg Novi, 4-6 June 2009.

III International Congress of Applied Linguistics Applied Linguistics Today: Between Theory and Practice, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 31 October – 1 November 2009.

International Conference English Language and Literature Studies: Image, Identity, Reality (ELLSIIR), English Department, Faculty of Philology, University of Belgrade, Belgrade, 4-6 December 2009.                                                                                                                               

British and American Studies Conference / XX, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 20-22 May 2010.

ESSE (European Society for the Study of English) 10 Conference, Università degli Studi di Torino, Torino, Italy, 24-28 August 2010.

V међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Књижевни (стандардни) jeзик и језик књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 29-30. 10. 2010.

International Conference Philological Research Today, University of Belgrade, Faculty of Philology, Belgrade, 26-27 November 2010.

II International Conference Language for Specific Purposes: Challenges and Prospects, Друштво за стране језике и књижевности Србије, Секција универзитетских наставника страног језика струке, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд, 4-5. фебруара 2011.

The First International Conference on English Studies English Language and Anglophone Literatures Today (ELALT), University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, Department of English, Novi Sad, 19 March 2011.

Fifth International Interdisciplinary Conference Language, Literature, Communication, University of Niš, Faculty of Philosophy, English Department, Niš, 15-16 April 2011.

British and American Studies Conference / XXI, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 19-21 May 2011.

International Conference Genre Variation in English Academic Communication: Emerging Trends and Disciplinary Insights, CERLIS (Centro di Ricerca sui Linguaggi Specialistici), Università degli Studi di Bergamo, Bergamo, Italy, 23-25 June 2011.

VI међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Структурне карактеристике српског језика, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 28-29. 10. 2011.

British and American Studies Conference XXII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 17-19 May 2012.

4th International Congress Applied Linguistics Today (ALT4) – Challenges of Modern Times, Faculty of Philology, University of Belgrade, Belgrade, 12-14 October 2012.

VII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Традиција и иновације у савременом српском језику, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 26-27. X 2012.

British and American Studies Conference / XXIII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 16-18 May 2013.

CELLS – Conference on English Studies: Going Against the Grain, the Department of English, at the Faculty of Philology, University of Banja Lukа, 6-8 June 2013, organised in cooperation with the Department of English and Creative Writing, Faculty of Design, Arts and Humanities, De Montfort University (UK).

VIII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност – Вишезначност у језику, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 25-26. X 2013.

British and American Studies Conference / XXIV, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 15-17 May 2014.

III  International  Conference  Language  for Specific Purposes:  Past,  Present,  Future,  Друштво за стране језике и књижевности Србије, Универзитет у Београду – Филолошки факултет, Факултет организационих наука – Универзитет у Београду, Београд,  26. и 27. септембар 2014.

IX међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 24-25. X 2014.

British and American Studies Conference / XXV, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 21-23 May 2015.

X међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 23-25. X 2015.

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, Kрагујевац, 28-29. X 2016.

British and American Studies Conference / XXVII, University of the West, Department of English, Timişoara, Romania, 18-20 May 2017.

ПРЕДАВАЊА, СЕМИНАРИ И СЛ.:

“ESP and EGP”, предавање одржано  у оквиру ЕSP Summer Programme, нa Универзитету у Редингу, у Центру за истраживања у примењеној лингвистици, у Енглеској (26. јула 1997).

“Language and Content in ESP”, предавање одржано у оквиру ЕSP Summer Programme, на Универзитету у Редингу, у Центру за истраживања у примењеној лингвистици, у Енглеској (28. јула 1997).

“Issues and Approaches in ESP (English for Specific Purposes)”, предавање по позиву, одржано нa Winter School 2002, у VI београдској гимназији (11. јануара 2002).

“Introduction to the 36th IATEFL Conference – plenaries”, уводно предавање одржано нa ELTAB Gathering-у, у Британском савету у Београду (26. априла 2002).

“ESP Today”, предавање одржано нa ELTAB Gathering-у, у Британском савету у Београду  (26. априла 2002).

“Teaching and Testing Your Students”, трочасовни семинар, одржан у Британском савету у Београду (18. јуна 2005).

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ:

Уредник тематског зборника радова под насловом Foreign Language in Transport and Traffic Engineering Profession and Science – Strani jezik u saobraćajnoj struci i nauci, University of Belgrade, Faculty of Transport and Traffic Engineering, Belgrade 2013, 154.

Рецензент три монографије, четири уџбеника и више радова за часопис Romanian Journal of English Studies.

Члан редакције публикације Универзитет у Београду  Информатор 1988, Универзитет у Београду и Савремена администрација, Београд 1988.

Члан редакције публикације 150 година Универзитета у Београду, Универзитет у Београду и Савремена администрација, Београд 1989.

Члан комисије за одбрану тезе (магистарски рад на Филозофском факултету у Новом Саду, 20. новембар 2009).

Члан више комисија за избор наставника и сарадника за Енглески језик на Универзитету у Београду и ван њега, и писац неколико реферата.

Учесник пројекта Института Саобраћајног факултета у Београду под насловом Терминологија из области саобраћаја у периоду 1993-1999.

мср Јанко Ивановић

Рођен је 18. марта 1988. године у Нишу.

2013. завршио основне студије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (смер – србистика).

2014. завршио мастер студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (смер – Српски језик и лингвистика).

2014/2015. уписао докторске студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом саду (смер – језик).

2022. пријавио тему докторске дисертације на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

2022. запослио се на Институту за српски језик САНУ.

2022. изабран у звање истраживач-приправник.

2022. изабран у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Један од аутора Појмовника српских лингвистичких термина.

Радио је и као волонтер на Филозофском факултету у Нишу на предметима Старословенски језик, Славеносрпски језик и Историја српског књижевног језика током школске 2014/2015.

У периоду од 2015. до 2021. године радио је, такође, и као наставник српског језика и књижевности у следећим школама: Основна школа „Стојан Љубић“ у Косанчићу, Основна школа „Радоје Домановић“ у Нишу, Прва нишка гимназија „Стеван Сремац”, Метрополитан ИТ гимназија. Положио је и испит за лиценцу октобра 2018.

Био је, такође, хонорарно ангажован као предавач у Центру за српски као страни и нематерњи језик на Филозофском факултету у Нишу  од октобра 2017. до јануара 2018.

Био је и учесник пројекта Развој општих стандарда постигнућа за српски као нематерњи језик (тестирање ученика основних и средњих школа), у организацији Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, Филозофског факултета у Нишу и Фонда за отворено друштво.

Два пута био је учесник пројекта „Да те цео свет разуме”, у организацији Канцеларије за дијаспору града Ниша и Филозофског факултета у Нишу, где је радио као наставник српског језика за децу из дијаспоре путем интернета.

Од маја 2017. године ради и као наставник српског језика као страног и нематерњег на платформи за наставнике Припли (https://preply.com/en/tutor/54530). Такође је и оснивач и власник предузетничке радње „Јанкова учионица”, где ради као наставник српског језика као страног и нематерњег  од марта 2021. године. До сада је остварио сарадњу са неколико иностраних компанија, као и представницима амбасада различитих земаља.

Савладао је следеће обуке: обука за предаваче српског као страног/нематерњег језика у организацији Центра за српски језик и културу „Азбукум” из Новог Сада, „Групни рад и интердисциплинарност” у организацији Образовно-креативног центра из Бора, Медијска писменост за наставнике” у организацији Департмана за комуникологију  и новинарство Филозофског факултета у Нишу, „Дигитална учионица / Дигитално компетентан наставник – увођење електронских уџбеника и дигиталних образовних материјала” (ЗУОВ), програм обуке за смањење стреса у ситуацији миграција кроз примену стручног упутства за укључивање ученика избеглица у систем образовања и васпитања (ЗУОВ), „Управљање тимовима” у организацији Образовно-креативног центра из Бора, „Блог, Инстаграм и Фејсбук у настави” у организацији Образовно-креативног центра из Бора, „Оцењивање у функцији развоја и учења” у организацији Образовно-креативног центра из Бора, обука наставника првог разреда гимназије за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (ЗУОВ), „Умеће комуникације – како да говоримо и слушамо да би ученици хтели да нас чују и разговарају са нама” у организацији Удружења грађана ТИМ ПСИХОКОД из Београда.

Током школске 2020/2021. године снимио је пет часова за РТС планету, који су доступни у делу „Моја школа” – 2. разред средње школе (29, 30. и 31. час), 7. разред основне школе (33. и 36. час).

Био је и добитник награде Фонда за младе таленте, а као средњошколац освојио је друго место на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе у Тршићу. Био је ученик генерације Основне школе „Чегар” у Нишу и Прве нишке гимназије „Стеван Сремац”.

Године 2009. и 2010. био је учесник 42. и 43. Летње школе македонског језика, у оквиру Међународног семинара за македонски језик, књижевност и културу на Охриду у организацији Универзитета „Св. Кирил и Методиј” и Филолошког факултета из Скопља.

Говори неколико страних језика: енглески језик (Б2), шпански језик (Б1), македонски језик (Б2), немачки језик (А1), норвешки језик (А1).

Учешће на научним скуповима

VII научни скуп Млади македонисти, Скопље, 2010.

VII научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, Крагујевац, 2015.

III  међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад, 2015.

VIII научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, Крагујевац, 2016.

IV  међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад,  2017.

IX научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, Крагујевац, 2017.

Доц. др Биљана Марић

Биљaна Марић (девојачко Вићентић) рoђeнa је 14. фeбрyaрa 1971. y Бeoгрaдy. Запослена је нa Кaтeдри зa слaвистикy oд 1996. гoдинe као асистент нa прeдмeтy Рyски jeзик.

У дeцeмбрy 2001. гoдинe oдбрaнилa  је мaгистaрски рaд пoд нaзивoм “Кaрaктeристикe синтaксe y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe”.

Октобра 2004. године одобрена јој је израда дoктoрске дисертације пoд нaслoвoм “Синтaксичкa дeривaциja y сaврeмeнoм рyскoм књижeвнoм jeзикy y пoрeђeњy сa српским”. Октобра 2010. је одбранила дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, проф. др Срето Танасић, научни саветник, проф. др Вучина Раичевић, редовни професор.

Била је сарадник на научном пројекту Катедре за славистику “Конфронтациона проучавања српског језика у поређењу са другим словенским језицима”. Сада је сарадник на научном пројекту Института за српски језик САНУ “Опис и стандардизација савременог српског језика. Сложена реченица”.

1. новембра 2011. изабрана је за доцента на Катедри за славистику.

Види више →
 

Мр Биљaна Марић (девојачко Вићентић) рoђeнa је 14. фeбрyaрa 1971. y Бeoгрaдy. Aсистeнт је нa Кaтeдри зa слaвистикy oд 1996. гoдинe нa прeдмeтy Рyски jeзик.

У дeцeмбрy 2001. гoдинe Биљана Марић је oдбрaнилa  мaгистaрски рaд пoд нaзивoм “Кaрaктeристикe синтaксe y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe”.

Октобра 2004. године одобрена јој је израда дoктoрске дисертације пoд нaслoвoм “Синтaксичкa дeривaциja y сaврeмeнoм рyскoм књижeвнoм jeзикy y пoрeђeњy сa српским”. Октобра 2010. је одбранила дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, проф. др Срето Танасић, научни саветник, проф. др Вучина Раичевић, редовни професор.

Била је сарадник на научном пројекту Катедре за славистику “Конфронтациона проучавања српског језика у поређењу са другим словенским језицима”. Сада је сарадник на научном пројекту Института за српски језик САНУ “Опис и стандардизација савременог српског језика. Сложена реченица”.

Бави се превођењем духовне литературе и белетристике с руског на српски језик.

Новембра 2011. изабрана је за доцента на Катедри за славистику.

Објавила је следеће радове:

  1. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy // Aктyeлнoст мeђyслoвeнских jeзичких и књижeвних кoнтaкaтa и вeзa (рeзимea). – Бeoгрaд: Филолошки факултет, 1995, стр. 31.
  2. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy 1 // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), број 1882 (7), фeбрyaр, 1995, стр. 4-5.
  3. Дрaгoцeн дoпринoс нaстaви (прикaз yџбeникa Дaвaйтe лyчшe гoвoрить пo-рyсски) // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), дeцeмбaр, 1995, стр. 7.
  4. Библиoгрaфиja дисeртaциja из мeтoдикe нaстaвe рyскoг кao стрaнoг jeзикa oдбрaњeних y Рyскoj фeдeрaциjи oд 1985. дo 1995 // Glossa, 1996, 2, 2/3, стр. 59-62. (са Ксенијом Кончаревић)
  5. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy 2 // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), oктoбaр, 1996, стр. 4-6
  6. К вoпрoсy oб oсoбeннoстях диaлoгичeскoй рeчи в сeрбскoм и рyсскoм языкaх // Сoпoстaвитeльныe и срaвнитeльныe исслeдoвaния рyсскoгo и дрyгих языкoв (тeзисы дoклaдoв). – Бeлгрaд – Нoви-Сaд, 1996, стр. 15.
  7. Рeд рeчи y рyскoм и српскoм гoвoрнoм jeзикy // Слaвистикa. – 1 (1997), стр. 63-66.
  8. К вoпрoсy oб oсoбeннoстях диaлoгичeскoй рeчи в сeрбскoм и рyсскoм языкaх // Сoпoстaвитeльныe и срaвнитeльныe исслeдoвaния рyсскoгo и дрyгих языкoв. Дoклaды (Бeлгрaд). – 1997, стр. 379-385.
  9. Нeкe синтaксичкe oсoбeнoсти припoвeдaчкe прoзe Љ. Пeтрyшeвскe и С. Дoвлaтoвa // Слaвистикa. – 2 (1998) , стр.127-134.
  10. Рyсский язык в eгo фyнкциoнирoвaнии. Урoвни языкa (пoд рeдaкциeй Д. Н. Шмeлeвa и М. Я. Глoвинскoй), Мoсквa, 1996 // Слaвистикa. – 2 (1998), стр.274-275.
  11. Нaслoви y рyскoj и српскoj днeвнoj штaмпи // Изyчaвaњe слoвeнских jeзикa, књижeвнoсти и кyлтyрa y инoслoвeнскoj срeдини ( Бeoгрaд). – 1998, стр. 224-228.
  12. XXXVIII Скyп слaвистa Србиje // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 54–55 (1998) , стр. 305-306.
  13. Скaз Љyдмилe Пeтрyшeвскe // Слaвистикa. – 3 (1999) , стр. 227-232.
  14. O нeкoтoрых oсoбeннoстях нaррaтивнoй стрyктyры пoвeсти “Врeмя нoчь” Людмилы Пeтрyшeвскoй // Слaвистикa. – 4 (2000) , стр. 212-218.
  15. Г. A. Зoлoтoвa, Н. К. Oнипeнкo, М. Ю. Сидoрoвa, Кoммyникaтивнaя грaммaтикa рyсскoгo языкa, Мoсквa, 1998 // Слaвистикa. – 4 (2000) , стр. 286-287.
  16. Грaђa зa библиoгрaфиjy српскe синтaксe. – Бeoгрaд, 2001. – 212 стр. (зajeднo сa М. Пaпрић, Д. Милojeвићeм и Ч. Мaнчићем).
  17. М. В. Всeвoлoдoвa: Тeoрия фyнкциoнaльнo-кoммyникaтивнoгo синтaксисa. Фрaгмeнт приклaднoй (пeдaгoгичeскoй) мoдeли языкa. Учeбник. Изд. Мoскoвскoгo yнивeрситeтa, Мoсквa, 2000, 502 с. // Слaвистикa. – 6 (2002), 323–324.
  18. Трeтирaњe тyђeг гoвoрa y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 62 (2002), 159–173.
  19. Изражавање квалификативности у руском језику у поређењу са српским // Синтакса руског језика у поређењу са српским: Проста реченица: Научни колоквијум : Зборник теза и резимеа. – Београд: Катедра за славистику Филолошког факултета, 2002, стр. 3.
  20. Стилскe oсoбeнoсти синтaксe (нa примeрy прoзнoг дeлa Љyдмилe Пeтрyшeвскe) // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 65-66 (2004), 219–235.
  21. Рeчeвoй этикeт y сeрбoв и рyсских // Кoммyникaтивнoe пoвeдeниe. Вып. 19. Кoммyникaтивнoe пoвeдeниe слaвянских нaрoдoв (Вoрoнeж). – 2004, 95–101.
  22. Вырaжeниe кaчeствeннoсти: крaткиe и пoлныe прилaгaтeльныe в рyсскoм и сeрбскoм языкaх // Слaвистикa. – 8 (2004), 140–147.
  23. Грaђa зa библиoгрaфиjy српскe синтaксe (дрyгo, пoпрaвљeнo издaњe). – Бeoгрaд: Институт за српски језик САНУ, 2004. – 212 стр. (зajeднo сa М. Пaпрић, Д. Милojeвићем и Ч. Мaнчићем)
  24. Библиографија српске лингвистичке русистике 1991–2000. (заједно с Предрагом Пипером) – Нови Сад, 2006, стр. 141.
  25. А. Г. Балакай: Толковый словарь русского речевого этикета, Москва, Астрель, Аст. Транзиткнига, 2004, 682 стр. // Славистика, Београд, 2006, X, 375-377.
  26. Синтаксичка деривација у руском и српском језику // Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 2007, 71–72, стр. 581–586.
  27. Арто Мустайоки, Теория функционального синтаксиса (приказ) // Јужнословенски филолог, Београд, 2006, LXII, стр. 396-399.
  28. Т. Ф. Ефремова: Толковый словарь служебных частей речи русского языка (2-ое издание, исправленное), Москва, Астрель. Аст, 2004, 814 стр; Словарь наречий и служебных слов русского языка (сост. В. В. Бурцева), Москва, Русский язык, Медиа, 2005, 752 стр. // Славистика, Београд, 2007, XI, стр. 398-399.
  29. Конструкције са фазним глаголима и девербативним именицама у руском и српском језику // Славистика, Београд, 2008, XII, стр. 250-257.
  30. Синтакса девербативних именица у руском у поређењу са српским // Изучавање словенских језика, књижевности и култура као инословенских и страних, Београд, 2008, стр. 84-90.
  31. Синтакса именица nomina agentis у руском у поређењу са српским // Славистика, Београд, 2009, XIII, стр. 137–149.
  32. Максим Кронгауз. Русский язык на грани нервного срыва, Москва, Языки славянских культур, 2009, с. 229 (приказ) // Зборник Матице српске за славистику, 2009, 76, стр. 161-163.
  33. Синтаксички аргументи девербативних именица у руском у поређењу са српским // I научни скуп младих филолога Србије. Савремена проучавања језика и књижевности, Филум, Крагујевац, 2009, стр. 15-34.
  34. Именица и глагол у синтаксичкој деривацији: десупстантивни глаголи у руском у поређењу са српским језиком // Филолошки преглед, Београд, 2009, 36, 3, стр. 75–86.
  35. Деадјективни глаголи у светлу синтаксичке деривације (у руском у поређењу са српским језиком) // Славистика, Београд, 2010, 14, стр. 116-125.
  36. Номинализации (деадъективы и девербативы) в роли объектного аргумента предиката (в русском и сербском языках) // Десятый международный симпозиум – МАПРЯЛ 2010, «Теоретические и методические проблемы русского языка как иностранного в традиционной и корпусной лингвистике», Велико Тырново, 2010, с. 224-228.
  37. Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском језику у поређењу са српским) // Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник сажетака, Матица српска – Институт за српски језик, Београд, 2010, стр. 69.
  38. Односни придеви као резултат синтаксичке деривације // Филолошка истраживања данас. Језик, књижевност и култура. Зборник резимеа, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2010, стр. 70-71.
  39. Причинные девербативные/деадъективные конструкции как средство зависимого таксиса // I международный симпозиум «Русское слово на Балканах», Шуменский университет, Шумен, 14–16 oктября, 2010, ред. В. Аврамова и др., Шумен: Фабер, 2011, 75–84.
  40. До встречи в России. Руски језик за први разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2009. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић). (друго издање – 2010, треће издање – 2013, четврто издање – 2015)
  41. Први међународни симпозијум Русское слово на Балканах, Шумен, 14–16 октобар 2010 (приказ, заједно са Драганом Керкез) // Славистика, 2011, 15, стр. 376–377.
  42. Интеракција граматике и речника (Ю. Д. Апресян, И. М. Богуславский, Л. Л. Иомдин, В. З. Санников: Теоретические проблемы русского синтаксиса. Взаимодействие грамматики и словаря. Изд. Языки славянских культур, 2010, с. 407) (приказ, заједно са Д. Керкез) // Јужнословенски филолог, 2011, 67, стр. 304-311.
  1. Деадъективные существительные как синтаксические дериваты (в русском языке в сопоставлении с сербским) // Русский язык как инославянский, Белград, 2011, 3, 104–117.
  2. Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском језику у поређењу са српским) // Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова с међународног симпозијума, Нови Сад – Београд, 2011, стр. 435–445.
  3. Девербативне/деадјективне конструкције са временским значењем као средство зависног таксиса (у руском језику у поређењу са српским) // Славистика, 2012, 16, 151–159.
  4. Отглагольные прилагательные в русском и сербском языках: синтаксическая деривация \\ Русистика: язык, культура, перевод. Юбилейная международная научная конференция. София, 23–25 ноября 2011 г. Доклады. Ред. А.А. Градинарова, Р.А. Спасова, София, Изток-Запад, 2012, с. 107–115.
  5. В.А. Плунгян. Введение в грамматическую семантику: грамматические значения и грамматические системы языков мира, Москва, 2011, 670 стр. (приказ, заједно са Драганом Керкез) \\ Јужнословенски филолог, 2012, 68, стр. 196–207.
  6. Синтаксичка деривација: мост између творбе речи и синтаксе (у руском језику у поређењу са српским) \\ Творба речи и њени ресурси у словенским језицима. Књига резимеа. Четрнаеста научна конференција Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, Београд, 28–30. V 2012, стр. 81.
  7. Девербативне конструкције са условним и сличним адвербијалним значењима (у руском у поређењу са српским језиком) \\ VII международный симпозиум Достижения и перспективы сопоставительного изучения русского и других языков. Доклады. Ред. Вера Белокапич-Шкунца, Белград, 2012, с. 61–67.
  8. Синтаксичка деривација: мост између творбе речи и синтаксе (у руском језику у поређењу са српским) \\ Творба речи и њени ресурси у словенским језицима. Четрнаеста научна конференција Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, Београд, 28–30. V 2012, стр. 623–635.
  9. VII међународни симпозијум Достижения и перспективы сопоставительного изучения русского и других языков, Београд 1–2. јуни 2012 \\ Филолошки преглед, 2012, 39, 2, 163–164.
  10. Синтаксичка деривација у савременом руском књижевном језику у поређењу са српским, Београд: Филолошки факултет, 2012, стр. 278.
  11. Односни придеви као резултат синтаксичке деривације \\ Филолошка истраживања данас. Савремени токови у лингвистичким истраживањима. Књига 1. Уреднице Весна Половина и Јулијана Вучо, Београд: Филолошки факултет, 2013, стр. 265–279.
  12. LI конференция славистов в Белграде (совместно с Еленой Гинич) \\ Русский язык за рубежом, Москва, 2013, 2, с. 120–121.
  13. Бечки форум наставника руског језика (приказ) \\ Славистика, 17, 2013, стр. 513–514.
  14. Verbadicendi в русском и сербском языках при передаче чужой речи \\ Материалы Международной научной конференции «Славянские языки и литературы в синхронии и диахронии». 26–28 ноября 2013 года. Москва: Макс Пресс, 2013, 230–231.
  15. О једном културолошки маркираном концепту из сакралне сфере у руском језику у поређењу са српским \\ Теолингвистичка проучавања cловенских језика. Уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић. Београд: САНУ, 2013, 179–193.
  16. Введение чужой речи глаголами (в русском и сербском языках) \\ Русский язык как инославянский, Белград, 2014, 6, 35–48.
  17. Аспектуална (акционална) и дијатетичка својства глаголских и девербативних именица у руском и српском језику // Зборник 17. конгреса Савеза славистичких друштава Србије. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Београд, 2014, стр. 291–309.
  18. Речце су својству показатеља туђег говора у руском и српском језику. Осамнаести конгрес ССДС. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних. Зборник резимеа, Београд, 2014, стр. 82.
  19. До встречи в России. Руски језик за други разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2014. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић).
  20. Ксенопоказатели в русском и сербском языках \\ Oдиннадцатый международный симпозиум – Mапрял’14 «Теоретико-практическое изучение русского языка и его сопоставительно-типологическое описание», Велико-Тырново, 2014, 48–53.
  21. Состояние и перспективы изучения русского языка в инославянской среде \\ Этнодиалоги, Москва, № 1 (48), 2015, 26–34.
  22. До встречи в России. Руски језик за трећи разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2015. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић).
  23. Международный форум по вопросам сотрудничества и обмена опытом в сфере образования (Россия, Москва, 24–25 октября 2014 г.) // Русский язык как инославянский, Белград, 2015, с. 259–260.
  24. Деадъективные существительные как синтаксические дериваты (в русском языке в сопоставлении с сербским) // Русский язык в исследованиях сербских славистов. Составители академик Предраг Пипер, проф. д.ф.н. Ксения Кончаревич, Белград: Филологический факультет, 2015, с. 325–343.
  25. „Ограђивање” од туђег говора у публицистичком стилу руског и српског језика \\ У простору лингвистичке славистике. Зборник научних радова поводом 65 година живота академика Предрага Пипера. (Ур.) Људмила Поповић, Дојчил Војводић, Мотоки Номаћи. Београд: Филолошки факултет, 2015, стр. 471–487.
[ISBN 978-86-6153-364-8]
  1. Новые издания сербских русистов \\ Болгарская русистика, 2015\3–4, стр. 242–246.
  2. Неуправни говор у српском и руском језику \\ Јужнословенски филолог 72, 2016, 127−137.
  3. До встречи в России. Руски језик за четврти разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2016. (са Маријаном Папрић и Луком Меденицом).
  4. Речце су својству показатеља туђег говора у руском и српском језику \\ Осамнаести конгрес ССДС. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних. II. Tематски зборник, Београд, 2016, стр. 179−187.

др Весна Ђорђевић

Рођена 7. новембра 1984. године у Мајданпеку.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком).

2010. Завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (назив мастер рада: Сложенице са страном препозитивном компонентом у функцији именовања занимања).

2010/2011. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Српски језик).

2012. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (пројекат: „Опис и стандардизација српског језика”).

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

2018. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески и словачки језик.

Види више →
 

Рођена 7. новембра 1984. године у Мајданпеку.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком).

2010. Завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2010/2011. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Српски језик).

2012. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (пројекат: „Опис и стандардизација српског језика”).

2013. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2018. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески и словачки језик.

Тезе:

Ђорђевић, Весна: Сложенице са страном препозитивном компонентом у функцији именовања занимања, мастер рад, одбрањен 30. 9. 2010. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: др Весна Ломпар, члан комисије: проф. др Мирослав Николић).

Ђорђевић, Весна: Видски парњаци у српском језику (имперфективни глагол : перфективни глагол изведен префиксима за–, из–, на–, о–, по–, с– и у–), докторска дисертација, одбрањена 13. 7. 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Комисија: проф. др Весна Ломпар, ванредни професор, ментор, проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор, члан Комисије и др Марина Спасојевић, научни сарадник, члан Комисије).

Међународна сарадња и пројекти:

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

Учешће на научним скуповима:

XVII научни скуп Емпиријска истраживања у психологији, 11–12. фебруар 2011, Филозофски факултет Универзитета у Београду, са рефератом Наративни и лингвистички приступ одбаченим и прихваћеним CV-јевима кандидата који конкуришу за посао, у коауторству са Наташом Цвијан.

Научни скуп Наука и традиција, 18–19. мај 2012, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, са рефератом: О значењу придевског суфикса -овит / -евит.

Међународна научна конференција Hudobné motívy vo frazeológii, 26–27. 9. 2014, Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета у Братислави (у сарадњи са Словачком фразеолошком комисијом при Словачком комитету слависта), са рефератом: Фразеологизми с компонентом звоно, бубањ и гајде у фразеологији српског језика и њихови еквиваленти у словачком језику.

X међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, 23–25. октобар 2015, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, са рефератом: Фразеологизми у српској реп музици, у коауторству са Марином Николић.

Third International Interdisciplinary Conference for Young Scholars in Social Sciences and Humanities, Contexts 2015, 1. децембар 2015, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, са рефератом: Традиционални музички инструменти – етнолошка и фразеолошка анализа, у коауторству са Нином Аксић.

46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 15–18. IX 2016, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Видски парњаци и префиксација (префикс из-).

47. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 14–18. IX 2017, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Ка речнику видских парњака типа имперфективни глагол : префиксирани перфективни глагол.

Међународна научна конференција Словенски језици, књижевности и културе у контакту (посвећена јубилеју проф. Марије Добрикове), 28–29. септембар 2017, Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави, Словачка, са рефератом: Видско парњаштво и категорија акционалности.

48. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 13–17. IX 2018, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Видско парњаштво и акционалност.

Slavofraz 2019, 12–13. IV 2019, Филозофски факултет Универзитета Коменски у Братислави, са рефератом: Урок у српској народној традицији, у коауторству са Нином Аксић.

Остале активности:

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

2016. Научни секретар на Mеђународном научном симпозијуму Словенска терминологија данас, одржаном 11–13. маја 2016. године, у организацији Института за српски језик САНУ, Српске академије наука и уметности, Академије наука и умјетности Републике Српске и Матице српске.

2018. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, одржаном 30. јула – 12. августа, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу.

2013–2018. Научни секретар на 43, 44, 45, 46, 47. и 48. Међународном научном састанку слависта у Вукове дане, у организацији Међународног славистичког центра у Београду.

2019. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, 30. јул–12. август, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу.

2019. Боравила је на постдокторском усавршавању на Универзитету Хумболт у Берлину (Одељење за јужнословенске језике и културе Института за словенске и мађарске студије) као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

2021. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, 19. јул – 30. јул, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу. Том приликом одржала предавање Увод у технике писања научног рада.

2021. Научни секретар на 51. Међународном научном састанку слависта у Вукове дане, одржаном 15–19. септембра 2021. на Филолошком факултету у Београду.

2021–2022. Учесник међуакадемијског Mobility пројекта (ID number: SASA-SAS-21-04): New words, new media, new social and language tendency in Serbia and Slovakia, који се реализује при Српској академији наука и уметности и Институту за српски језик САНУ у сарадњи са Институтом за лингвистику „Људовит Штур” Словачке академије наука.

2022–2025. Руководилац пројекта Јавни дискурс у Републици Србији (број 7750183), одобреног за финансирање у оквиру програма Идеје Фонда за науку Републике Србије. Носилац пројекта је Институт за српски језик САНУ, а партнерске институције су Филолошки факултет Универзитета у Београду и Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу.

др Ђорђе Оташевић

Рођен 1. децембра 1959. године у Ужицу. Докторирао 1998. на Филолошком факултету у Београду – „Нове речи и значења у савременом српском стандардном језику : Лингвистички аспект“ (ментор проф. др Даринка Гортан-Премк). Од марта 1999. године запослен у Институту за српски језик САНУ. Био главни уредник часописа Синергија (1997–1999). Од 2000. године до данас главни уредник часописа Лингвистичке актуелности. Од 2010. године до данас главни уредник часописа Књижевни преглед. Члан редакције часописа Наш језик (Београд) и Slawistyka (Гдањск, Пољска).

Види више →
 

Рођен 1. децембра 1959. године у Ужицу.

Матурирао у Шестој београдској гимназији 1978. године. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду 1984. године (група за српскохрватски језик са општом лингвистиком) радом из семиотике „Загонетке као знаковни системи“ (ментор проф. др Душан Јовић). Магистрирао 1995. на Филолошком факултету у Београду – „Придеви с негативним префиксима и прилози постали од њих у савременом српском језику“ (ментор проф. др Даринка Гортан-Премк). Докторирао 1998. на Филолошком факултету у Београду – „Нове речи и значења у савременом српском стандардном језику : Лингвистички аспект“ (ментор проф. др Даринка Гортан-Премк).

Од марта 1999. године запослен у Институту за српски језик САНУ.

Од 1999. до 2016. године секретар Комисије за лексикографију и лексикологију Одбора за стандардизацију српског језика.

Био главни уредник часописа Синергија (1997–1999). Од 2000. године до данас главни уредник часописа Лингвистичке актуелности. Од 2000. године до данас главни уредник часописа Књижевни преглед. Члан редакције часописа Наш језик (Београд) и Slawistyka (Гдањск, Пољска).

др Александра Марковић

Рођена 30. октобра 1972. у Београду.

1995    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и општу лингвистику).

1999   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Пројекат Речник САНУ).

2001    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2004   Запослена као лектор и уредник у издавачкој кући „Креативни центар“.

2009  Поново се запослила у Институту за српски језик САНУ (Пројекат Речник САНУ).

2010 Члан Комисије за лексикографију и лексикологију Одбора за стандардизацију српског језика.

2013   Унапређена у звање редактора Речника САНУ.

2016    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017   Изабрана у звање научни сарадник.

2020 Члан редакције часописа Језик данас.

2021 Поново изабрана у звање научни сарадник.

2021 Члан ЈеРТеха – Друштва за језичке ресурсе и технологије.

2022 Члан Савета Центра за примењену лингвистику.

2022 Члан Управног одбора CA 21167 UniDive.

Види више →
 

Рођена 30. октобра 1972. у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за српски језик и општу лингвистику (1995).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ, Речник САНУ (1999).

Тезе:

  • Магистарски рад: Допуне прелазним и повратним семикопулативним глаголима у српском и хрватском књижевном језику, одбрањен у новембру 2001. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Љубомир Поповић, чланови комисије: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, проф. др Душка Кликовац).
  • Докторска теза: Падежи и предлошко-падежне конструкције са квалитативним значењем у савременом српском књижевном језику (семантичкo-синтаксичка анализа), одбрањена 11. 5. 2016. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Душка Кликовац, чланови комисије др Срето Танасић, научни саветник, доц. др Балша Стипчевић).

Научна звања:

  • Изабрана у звање научни сарадник (25. IV 2017).
  • Реизабрана у звање научни сарадник (31. I 2021).

Лексикографска звања:

  • Основни обрађивач (1999–2003; 2009–2012).
  • Помоћни редактор (2012–2014).
  • Редактор (2014–).

Међународна сарадња:

  • Од 2022. учешће у акцији COST CA21167 – Universality, diversity and idiosyncrasy in language technology (UniDive), чији је предлагач проф. др Агата Савари (Agata Savary, Univeriste Paris-Saclay), као члан Управног одбора, по препоруци проф. др Цветане Крстев.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

  • Члан Комисије за лексикографију и лексикологију Одбора за стандардизацију српског језика (2010–).
  • Члан редакције часописа Језик данас, који издаје Матица српска (2020–).
  • Члан ЈеРТеха – Друштва за језичке ресурсе и технологије (2020–).
  • Члан Савета Центра за примењену лингвистику (2022–).

Учешћа на скуповима:

  • Осамнаести конгрес савеза славистичких друштава Србије, Београд 2014.
  • Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд 2015.
  • Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд 2017.
  • Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ Београд 2018.
  • XVI Међународни конгрес слависта (постер-реферат,у коауторству с др Марином Спасојевић), Београд 2018.
  • Конференција eLex, у коауторству с Р. Станковић, Б. Шандрих, Р. Стијовић, Ц. Крстев и Д. Витасом, Синтра, Португал 2019.
  • Језици и културе у времену и простору 9, Нови Сад 2019.
  • Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд 2020.

Предавања, промоције и сл.:

  • Предавање по позиву одржано студентима на Филолошком факултету 21. марта 2013. на тему Граматика у српским речницима.
  • Промоција колективне монографије Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, Коларац, 29. априла 2015.
  • Предавање на тему Рад на Речнику САНУ студентима Филолошког факултета, Институт за српски језик, 13. маја 2015.
  • Предавање на тему Однос граматике и речника – граматичке информације у описним речницима српског језика, одржано 29. маја 2017. године на Коларцу у оквиру циклуса Улога дескриптивних речника у неговању српског језика.
  • Учешће на промоцији књиге Д. Кликовац Српски језик у светлу когнитивне лингвистике 12. 2019. у Библиотеци града Београда.

Остале активности:

  • Израдила библиографију часописа Јужнословенски филолог за 1995. годину (Јужнословенски филолог LIII, Београд 1997, 275–311).
  • Члан неколико комисија за одбрану докторских дисертација на Филолошком факултету Универзитета у Београду (мср Ђорђе Божовић 7. 6. 2021; мср Биљана Рујевић 31. 8. 2022); члан Комисије за оцену приступног предавања (др Ђорђе Божовић, 3. 11. 2021).
  • Рецензија монографије проф. др Душке Кликовац Српски језик у светлу когнитивне лингвистике, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2018.
  • Рецензије радова за Језик данас, Наш језик, Јужнословенски филолог, Зборник Матице српске за славистику; рецензије неких апстраката за конференцију eLex 2021 (The seventh biennial conference on electronic lexicography, eLex 2021, Brno, Czechia, 5–7 July 2021).
  • Енглески (разуме, чита, пише, говори); руски (разуме, чита); француски (разуме, чита); италијански (чита).

проф. др Радивоје Младеновић

Рођен 22. 11. 1950. године.

1973 Дипломирао на Филолошком факултету у Београду

1991 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду

1997 Докторирао на Филолошком факултету у Београду

1999 Изабран у звање научни сарадник

2003 Изабран у звање виши научни сарадник

2003 Изабран у звање доцента

2008 Изабран у звање ванредног професора

2013 Изабран у звање редовног професора

Члан Међуодељењског одбора за проучавање Косова и Метохије Српске академије наука и уметности.

Члан Одбора за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности.

Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас.

Види више →
 

Рођен 22. 11. 1950. године.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, Група Српскохрватски језик и књижевност (1973)

Запослио се у гимназији у Призрену (1973)

Ради као предавач па потом професор Више педагошке школе у Призрену (1983–1989)

Ради као професор српског језика и опште лингвистике у Филолошкој гимназији у Београду (1990–1999)

Ради у Институту за српски језик САНУ (1999–2003).

Ради на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (2003–2016)

Тезе

Младеновић, Радивоје: Говор Срба у Сиринићу, магистарски рад, одбрањен 1991. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Асим Пецо, чланови комисије: проф. др Душан Јовић, проф. др Недељко Богдановић).

Младеновић, Радивоје: Говор Призренске Горе, докторски рад, одбрањен 1997. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Асим Пецо, чланови комисије: проф. др Радоје Симић, проф. др Недељко Богдановић).

Научна звања

Изабран у завње научни сарадник (1999)

Изабран у звање виши научни сарадник (2003)

Наставно-научна звања

Изабран у звање доцента (2003)

Изабран у звање ванредни професор (2008)

Изабран у звање редовни професор (2013)

Међународна и међууниверзитетска сарадња

 Гостујући професор: Masarykova univerziteta, Filozofická fakultá, Ústav slavistiki, Seminář jihoslovanských folologií a balkanistiky, Brno, Česko (Масариков универзитет у Брну, Чешка, Филозофски факултет  у Брну, Одсек за славистику, Семинар за јужнословенску филологију и балканистику) (академска 2007/2008)

Гостујући професор: Universitatea de Vest din Timişoara, Facultatea de Litere, Istorie şi Reologie, Catedra de limbi şi literaturi slave (Западни универзитет у Темишвару, Катедра за словенске језике и књижевност) (академска 2009/2010)

Македонска академија на науките и уметностите (Истражувачки центар за ареална лингвистика „Божо Видоески”), Скопје; 12. јун 2014. године; предавање на тему: Интерференцијата и јазичните системи на словенските говори во југозападниот дел на Косово и Метохија (Интерференција и језички системи словенских говора југозападног дела Косова и Метохије).
Гостујући професор: Филозофски факултет у Приштини са измештеним седиштем у Косовској Митровици. Циклус предавања Српски говори Косова и Метохије, 10–12. новембар 2015.

Чланство у научним и стручним телима и комисијама

Члан Међуодељењског одбора за проучавање Косова и Метохије Српске академије наука и уметности.

Члан Одбора за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности.

Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас.

Учешћа на скуповима

Дани српскога духовног преображења, Деспотовац, 21–22. 8. 1996. (реферат: Падежне дистинкције у говорима Шарпланинске области)

Проблеми садашњег положаја Горанаца, Муслимана, и Турака у крајњем јужном делу Србије, осносно Косова и Метохије, Београд, 19. 4. 2000. (реферат: Горански говор)

Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица, 17–19. 9. 2001. (реферат: Дијалекатска диференцијација српских говора на југозападу Косова и Метохије)

Косово и Метохија у светлу етнологије, Београд, 24–26. 12. 2001. (реферат: Српски говори на југозападу Косова и Метохије (географски, историјски и социогеографски предуслови за формирање говора)

Првата македонско–српска научна конференција од областа на јазикот и литертурата / Прва македонско–српска научна конференција из области језика и литературе, Охрид, 16–17. 8. 2002 (реферат: Глаголски облици у северношарпланинским и јужнометохијским  говоримау светлу српско-македонских језичких контаката)

Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији, Косовска Митровица, 15–16. 11. 2002. (реферат: Српски (словенски) говори на југозападу Косова и Метохије)

Скривене мањине на Балкану, Београд, 25–26. 11. 2003. (реферат: Словенска лингвистичка припадност, конфесионална припадност и етнички трансфер у светлу скривених мањина на југозападу Косова и Метохије)

Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах, Санкт-Петербург, 11–12 6. 2004. (реферат: Говоры трех мусульманских славянских этнокультурных групп на юго-западе Косово и Метохии)

Положај националних мањина у Србији, Београд, 24–26. 11. 2005. (реферат: Мањинске етнојезичке заједнице на Косову и Метохији, са посебним освртом на југозападни део Косова и Метохије)

Румунско-српски и општебалкански културни мозаик / Mozaicul cultural romano-sarb si general balcanic, Темишвар, 11–13. 11. 2005. (реферат: Романски трагови у ономастици северношарпланинских говора)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац 31. 10 – 1. 11. 2006. (реферат Семантика и граматичка стабилност именица pluralia tantum у српским (словенским) говорима на југозападу Косова и Метохије)

Право и језик, Крагујевац, 4. 5. 2006. (реферат: Требају ли Србима брокер, дилер, тренд, бренд)

Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике / Dialoguri interculturale. 50 de ani de slavistica timisoreana, Темишвар, 2–4. 11. 2007. (реферат: Судбина африката на југозападу Косова и Метохије у светлу балканске језичке интерференције)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 26–27. 10. 2007. (реферат: Заменичке енклитике у српско-македонском пограничју)

О језику, пореклу и обичајима Карашевака, Дани културе Срба у Решици, Решица (Румунија), 25–26. 10. 2008. (реферат: О језику, пореклу и обичајима Карашевака)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 31. 10. – 1. 11. 2008. (реферат: Заменице за количину и заменице за каквоћу у српским говорима на југозападу Косова и Метохије)

Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Косовска Митровица, 8–11. 10. 2009. (реферат: Језички и дијалекатски односи у Северношарпланинској области)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 30–31. 10. 2009. (реферат: Антиципацијска палаталност као последица балканског слабљења палаталности)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 29–30. 10. 2010. (реферат: Дијалекатски језик и језик дијалекта у путничким записима Ивана Степановича Јастребова)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 28–29. 10. 2011. (реферат: Дијалектизми у поезији Милоша Прелића Мишевчанина)

Юбилейни Паисиеви четения, Пловдив (България), 3–4. 11. 2011. (реферат: Словенски лингвистички и етнички идентитет на Косову и Метохији)

Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 26. 11. 2011. (реферат: Преобликовања 3. лица јд. и 3л. мн. одричног перфекта у призренско-јужноморавским говорима Косова и Метохије)

Славянские языки и культуры в современном мире, Москва, 21–24. 3. 2012. (реферат: Флексија и аналитизам у призренско-јужноморавским говорима Косова и Метохије)

Единаести национални славистички четения – Време и история в славянските езици, литератури и култури, София, 19–22. 4. 2012. (реферат: Подгорански – један мешавински горанско-јужнометохијски говор)

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. 10. 2012. (реферат: Језичка периферија и језички контакт у неким ареалима српске етнојезичке територије)

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. 10. 2012. (реферат Младеновић Р. и Радан М.): Дистрибуција енклитика у карашевским и југозападним косовско-метохијским говорима)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 26–27. 10. 2012. (реферат: Предлози временског значења ПРЕД + и ПРЕ + у призренско-јужноморавским говорима – чување односно брисање дистинкције)

Језици у времену и простору 2, Нови Сад, 24. 11. 2012. (реферат: Преобликовање множине имперфекта и аориста српских говора у српско-македонском пограничју)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 25–26. 10. 2013. (реферат Вишезначни предлози НИЗ + (= низ, уз, кроз) у горанском и ИЗ + (= низ, уз, кроз) у подгоранском говору)

Језици и културе у времену и простору 3, Нови Сад, 16. 11. 2013. (реферат: Редослед енклитика у горанском говору)

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 11–12. 4. 2014. (реферат: Северношарпланинско-јужнометохијски микроконтинуум)

Дванадесетите международни славистични четения – Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, София (Бьлгария) 9–10. 5. 2014. (реферат: Конструкције са значењем дирекције и локације у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Материјална и  духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Темишвар, 17–19. 10. 2014. (реферат: Аорист и имперфекат у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 24–25. 10. 2014. (Реферат: Од значења ка облику – из дијалекатске морфосинтаксе метохијско-косовских говора призренско-јужноморавског типа)

Српски језик данас и вуковска језичка парадигма, Београд (Филолошка гимназија), 6. 11. 2014, (реферат: Дијалекатска основица и вуковски књижевни језик у контексту двоизговорности и двоазбучја)

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 17–18. 4. 2015. (реферат: Облици именица са несистемском множином у северношарпланинским и метохијско-косовским говорима)

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 16–17. 10. 2015 (реферат: Датив у говорима метохијско-косовско-сиринићког ареала)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 23–25. 10. 2015. (Реферат: Дијалекатска основица језика мемоарске прозе Герасима Зелића)

Паисиеви четения, Пловдив (България), 29–31 11. 2015. (реферат: Парадигматски акценат као међуетапа између граматичког и ритамског нефонолошког акцента)

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, Београд, 28. 11. 2015. (реферат: Проучавање српске језичке баштине Косова и Метохије)

  1. међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 15–18. 9. 2016. (реферат: Именска и глаголска флексија у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 14–16. 10. 2016. (реферат: Последице међујезичког контакта на фонолошко-фонетском плану у српским говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 28–29. 10. 2016. (Реферат: Дијалекат и идентитет)

Научни округли сто Радоје Симић, Крагујевац, 11. 3. 2017. (Реферат: Дијалектолошки доприноси  Радоја Симића)

Ментор у изради докторских дисертација

Владимир Поломац, Језик у повељама и исправама деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 15. јуна 2011.

Тања Милосављевић, Лексика српског призренског говора (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 3. септембра 2016.

Бојана Вељовић, Глаголски систем говора Тутина, Новог Пазара и Сјенице – облици и употреба (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 5. новембра 2016.

проф. др Драгољуб Петровић

Рођен је 20. јуна 1935. на Косору код Подгорице. Филозофски факултет завршио у Новом Саду – 1960, постдипломске студије – 1964, докторат – 1971. Као пре­да­вач радио у Педагошкој ака­демији у Никшићу 1964–1965, а од тада до краја 2001. на Фи­ло­зофском факултету у Новом Са­ду.

Највише се бави српском дијалектологијом, знатан број ра­до­ва по­све­ћен му је проблемима ономастике и словенске лингвогеографије, бавио се критиком друштвених и политичких збивања у нас и из свих тих области об­јавио преко 500 прилога. Аутор је или коаутор четрнаест књига.

Припре­мио за штам­пу једну књигу Јована Кашића, четири књиге Па­вла Ивића, две књиге Александра Белића; редактор је Речника бачких Буњева­ца М. Пеића и Г. Бачлије (Нови Сад – Суботица, 1990), Имено­слова бачких Буњеваца истих аутора (Нови Сад – Суботица, 1994) и Реч­ни­ка српских говора Војводине (десет књига, у припреми је њихово свођење на четири тома).

Био је члан више међународних и домаћих научних од­бо­ра и комисија.

Види више →
 

Рођен је 20. јуна 1935. на Косору код Подгорице. Филозофски факултет завршио у Новом Саду – 1960, постдипломске студије – 1964, докторат – 1971. Као пре­да­вач радио у Педагошкој ака­демији у Никшићу 1964–1965, а од тада до краја 2001. на Фи­ло­зофском факултету у Новом Са­ду.

Највише се бави српском дијалектологијом, знатан број ра­до­ва по­све­ћен му је проблемима ономастике и словенске лингвогеографије, бавио се критиком друштвених и политичких збивања у нас и из свих тих области об­јавио преко 500 прилога.

Књиге: О говору Змијања (Нови Сад, 1973), Говор Баније и Кордуна (Нови Сад – Загреб, 1978), Топонимија Куча (Београд, 1988), Школа не­му­штог језика (Нови Сад, 1996), Сумрак српске ћирилице : Записи о затирању српских националних симбола  (Нови Сад, 2005), Зловременик (Подгорица 2011); Српски језички заперци (Београд, 2013; ИК „Мирослав“; на корици погрешан наслов: Заперци српскога језика).

Коаутор: Фонолошки описи словеначких, српскохрватских / хрват­ско­српских и македонских говора обухваћених Општесловенским лингви­стич­ким атласом (Сарајево, 1981), Najnowsze dzieje języków słowiańskich: Српски је­зик (Ополе, 1996; српска верзија: Језик на крају века, Београд, 1996); Serbian Sociolinguistics (Berlin – New York, 2001), Оно­мастика Качера (Београд, 2003 – с Миодрагом Јаћимовићем), Демократија с наличја (Србиње – Београд – Ваљево, 2006 – с Илијом Петровићем), О говору Спича : Грађа (Београд, 2009 – с Момчилом Поповићем), Фонологија српскога језика (Београд, 2010 – са Снежаном Гудурић), Из лексике Качера (Београд, 2011 – с Јеленом Капустином), Речник Куча (Београд, 2013 – с Иваном Ћелић и Јеленом Капустином)

Припре­мио за штам­пу једну књигу Јована Кашића, четири књиге Па­вла Ивића, две књиге Александра Белића; редактор је Речника бачких Буњева­ца М. Пеића и Г. Бачлије (Нови Сад – Суботица, 1990), Имено­слова бачких Буњеваца истих аутора (Нови Сад – Суботица, 1994) и Реч­ни­ка српских говора Војводине (десет књига, у припреми је њихово свођење на четири тома).

Био је члан Међународне комисије за језичке контакте, Међународне ко­ми­сије за Општесловенски лингвистички атлас, Међународног редак­ци­оног коле­ги­ју­ма Општекарпатског дијалектолошког атласа (све под окриљем Међународног комитета слависта) и више до­маћих научних од­бо­ра и комисија. Стални је члан Матице српске, члан уред­ништва Зборника Ма­ти­це српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), Српског дијалектолошког зборника (Београд), а био је и члан уредништва Прилога проуча­ва­њу језика (Филозофски факултет Нови Сад).

Од 1. јануара 2002. налази се у пензији.

За 2003. годину Славистичко друштво Србије доделило је приређивачима Речника српских говора Војводине Награду „Павле Ивић”; за 2010. иста награда додељена је Драгољубу Петровићу и Снежани Гудурић за књигу Фонологија српскога језика.

академик АНУРС Слободан Реметић

Биографија

Рођен 3. августа 1945. у Ковачићима код Кладња, БиХ.

1970    Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду (јужнословенски језици).

1976    Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.

1984    Докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду.

1973 – 1984    радио у звању асистента у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ.

1984 – 1988    Био на дужности управника Јединице за научноистраживачки рад Радне заједнице САНУ.

1984    Изабран у звање научни сарадник.

1988 – 1996    Био у сталном радном односу на Студијској групи за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Нишу.

1996 – 2004    Био директор Института за српски језик САНУ.

2004 – 2012    Био у сталном радном односу на Филозофском факултету у Нишу.

1999 – 2010    Хонорарно држао наставу на Филозофском факултету у Бањој Луци.

Руководилац је пројекта Дијалектолошка истраживања српског јзичког простора.

Види више →
 

Рођен 3. августа 1945. у Ковачићима код Кладња, БиХ. Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду (јужнословенски језици) у септембру 1970. Магистрирао 6. јуна 1976. на Филолошком факултету у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду 2. новембра 1984. Од 9. јануара 1973. до 1. Фебруара 1984. радио је у звању асистента у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ. Од 1. фебруара 1984. до 15. јуна 1988. г. био је на дужности управника Јединице за научноистраживачки рад Радне заједнице САНУ. Звање научног сарадника стекао је 25. децембра 1984. Од 15. јуна 1988. до 15. октобра 1996. г. био је у сталном радном односу (најпре као доцент, од 5. јула 1989. као ванредни, а од 1. јуна 1995. као редовни професор) на Студијској групи за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Нишу. Од 15. октобра 1996. до 31. јануара 2004. г. био је директор Института за српски језик САНУ, а од 1. фебруара 2004. стални радни однос поново је засновао на Филозофском факултету у Нишу. Од шк. 1999/2000. до краја шк. 2009/2010. г. хонорарно је држао наставу на Филозофском факултету у Бањој Луци. Посебном одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета у Нишу 2007. године му је поверена настава из домена савременог српског језика (предмети: Фонетика; Фонологија; Акцентологија). Одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета у Нишу од 16. јуна 2010. г. продужен му је радни однос за школску 2010/2011. и 2011/2012. г. Пензионисан је 30. септембра 2012. године.

Руководилац је пројекта “Дијалектолошк истраживања српског јзичког простора”.

Био је руководилац и пројеката:

“Типолошко проучавање српских говора на тлу југоисточне Србије” (Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу).

“Испитивање српског дијалекатског комплекса Босне и Херцеговине” (Академија наука и умјетности Републике Српске).

“Говори Босне и Херцеговине у контексту дијалекатске интерференције” (Академија наука и умјетности Републике Српске).

ТЕЗЕ:

Магистарски рад: “Језик пјесама Гаврила Ковачевића”, одбрањен 6. јуна 1975. на Филолошком факултету у Београду. Комисија: дописни члан САНУ Павле Ивић, проф. др Александар Младеновић, проф. др Славко Вукомановић.

Докторска теза: “Говор централне Шумадије”, одбрањена 2. новембра 1984. на Филозофском факултету у Новом Саду. Комисија: академик Павле Ивић, ментор, др Митар Пешикан, проф. др Александар Младеновић, проф. др Драгољуб Петровић.

Међународна сарадња:

Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) при Међународном славистичком комитету (Лексичка секција).

Члан Међународног редакцијског колегијума Општекарпатског дијалектолошког атласа (ОКДА).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Председник Одбора за језик АНУРС-а.

Председник Одбора за доделу Награде “Павле и Милка Ивић”.

Члан Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе, Међуодељенског одбора за проучавање Косова и Метохије, Одбора за Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Одбора за ономастику, Одбора за Етимолошки речник српског језика, Вардарског одбора.

Члан Одбора за стандардизацију српског језика као представник АНУРС-а.

Члан Жирија за доделу Повеље Матице српске за неговање језичке културе српског језика.

Главни уредник Српског дијалектолошког зборника.

Члан уређивачког одбора Јужнословенског филолога, Ономатолошких прилога и Косовско-метохијског зборника.

Члан Уређивачког одбора Енциклопедије Републике Српске.

Члан Централне редакције Енциклопедије Републике Српске.

Члан стручне редакције “Језик – лингвистика” Енциклопедије Републике Српске.

Члан стручне редакције “Лингвистика – филологија” Српске енциклопедије.

Учешће на научним скуповима:

Научни састанак слависта у Вукове дане 6/1 (Везе српскохрватског језика са другим језицима у синхронијској и дијахронијској перспективи), Београд  – Приштина – Тршић 1976.

Научни састанак слависта у Вукове дане 7/1 (Типолошке карактеристике граматичке структуре српскохрватског језика [у синхронијској и дијахронијској перспективи]), Београд  – Нови Сад – Тршић 1977.

Научни састанак слависта у Вукове дане 10/1 (Развој књижевнојезичке норме на српскохрватском језичком подручју. Идеја просветитељства у свом и нашем времену),  Београд  – Нови Сад – Тршић 1980.

Научни састанак слависта у Вукове дане 11/1 (Савременост, традиција и контакти у српскохрватском језику и југословенским књижевностима), Београд  – Вршац – Нови Сад – Тршић 1981.

Научни скуп  Лексикографија и лексикологија, Беград – Нови Сад 1982.

Научни састанак слависта у Вукове дане 17/2 (Вук Караџић и његово дело у своме времену и данас), Београд  – Нови Сад – Тршић 1987.

Научни састанак слависта у Вукове дане 19/1 ( Косовски бој у књижевном и културном наслеђу), Београд  – Крушевац – Тршић – Нови Сад 1989.

Четврта конференција Лексикологија и лексикографија, Загреб 1989.

Научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш 1994.

Научни скуп Стојан Новаковић. Личност и дело, Београд 1994.

Научни скуп О Српским народним говорима (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења IV), Деспотовац 1997.

Међународни научни скуп Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица 1997.

Научни скуп Српски духовни простор, Бијељина, 1998.

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица, 2001.

Научни скуп  Филозофско-филолошке науке на почетку 21. вијека (проблеми и правци развоја), Бања Лука 2001.

Међународни нучни скуп Језик и демократизација, Неум 2001.

Научни скуп Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине, Рогатица 2002.

Научни скуп Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији, Косовска Митровица 2002.

Међународни скуп Aktuelna pitanja jezika Bošnjaka, Hrvata, Srba i Crnogoraca, Беч 2003.

Међународни научни скуп Језик у Босни и Херцеговини, Сарајево 2003.

Научни скуп Ресава (Горња и Доња) у историји, науци, књижевности и уметности (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења ХI), Деспотовац 2004.

Међународни научни скуп Десет година од Дејтона, Бања Лука 2005.

Међународни научни скуп Стање и перспективе науке у српском језику, Београд 2007.

Међународни научни скуп Република Српска — петнаест година постојања и развоја,  Бања Лука 2007.

Научни скуп  Ресурси Републике Српске,  Бања Лука 2007.

Научни скуп  Петар Кочић данас,  Бања Лука 2007.

Научни скуп Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевност, Бања Лука 2010.

Научни скуп Андрић између Истока и Запада,  Бања Лука 2011.

Међународни научни скуп  Република Српска двадесет година развоја — достигнућа, изазови и перспективе, Бања Лука 2012.

Међународни научни скуп Први балкански рат 1912/13. Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства, Београд 2012.

XV међународни конгрес слависта, Минск 2013.

Међународни научни скуп  Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш 2013.

Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике, Београд 2013.

Научни скуп Разговор о језику Срба у Хрватској, Загреб 2013.

Међународни научни скуп  Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/ли периферним областима, Темишвар 2014.

Међународни научни скуп  Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења, Врање 2014.

Међународни научни скуп Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014), Београд 2014.

Научни скуп Дејтонски мировни споразум двадесет година послије, Бања Лука 2015.

Научни скуп Александар Белић — 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш 2015.

Научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења VII), Деспотовац 2015.

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, Београд 2015.

Научни скуп Вук Караџић у нашем времену, Пљевља, 2015.

Научно-политички скуп Говори српски – пиши ћирилицом, Требиње 4. март 2017.

Предавања, излагања, промоције, округли столови:

Округли сто Језик и писмо у Републици Српској, Академија наука и умјетности Републике Српске,  Бања Лука, 25. новембар 2011.

Округли сто Двјеста година од Његошевог рођења, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 6. децембар 2014.

Реч на промоцији књиге Дијане Црњак, Терминологија куће и покућства у Лијевчу Пољу и Жупи, Бања Лука, 26. октобар 2006.

Реч на промоцији Речника српских говора Војводине, св. 6, Нови Сад (Матица српска), 18. децембар 2006.

Реч на представљању XVII књиге Ономатолошких прилога, Трибина Библиотеке САНУ 2006.

Реч на промоцији књиге Неђе Шиповца Записи о Петру, Београдски сајам књига, 27. октобар 2011.

Реч на промоцији књиге Радосава Стојановића Црнотравски Речник,Ниш, 6. децембар 2011.

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Београдски сајам књига, 30. септембар 2013.

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Источно Сарајево, 26. јун 2013

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Пале, 27. јун 2013.

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Вишеград,  27. јун 2013.

Реч на промоцији књиге Пантелије Дакића Велики траг у малом времену, Београд (Удружење књижевника Србије), 30. септембар 2013.

Реч на промоцији књиге Радивоја Младеновића Говор јужнокосовског села Гатње, Београдски сајам књига 2013.

Реч на промоцији књиге Драгољуба Петровића Српски језички заперци, Београд, 19. новембар 2013.

Реч на промицији Зборника радова Ка изворима речи: тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, Трибина Библиотеке САНУ, 17. децембар 2013.

Округли сто Српски језик данас и Вукова језичка парадигма, Филолошка гимназија, Београд, 6. новембар 2014.

Реч на представљању књиге Еп гуслара о Великом рату, Београдски сајам књига,  2014.

Реч на представљању Правописа српског језика, ијексавски изговор, Нови Сад (Матица српска) , 10. септембар 2014.

Реч поводом јубилеја Сто десет година Српског дијалектолошког зборника, Трибина Библиотеке САНУ, 17. новембар 2015.

Реч на представљању 5. књиге Косовско-метохијског зборника, Трибина Библиотеке САНУ 2016, 18. новембар 2014.

Реч на представљању XXII. књиге Ономатолошких прилога, Трибина Библиотеке САНУ, 13. септембар 2016.

Српска дијалектологија јуче, данас и сутра, Циклуса предавања Српска лингвистика данас, Српска академија наука и уметности 1. фебруар 2016.

Језик наш насушни,  Округли сто Крајишка култура данас, поглед у сутра, Вукова задужбина 24. новембар 2016.

Научно-политичка трибина Говори српски – пиши ћирилицом, Требиње 4. март 2017.

Округли сто Српски језик и ћирилица данас, Андрићев институт, Вишеград, 29. јуна 2017. године.

Biljana Savić, PhD

Born in Banja Luka, 16 January 1970.

1997    Graduated from the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Department of the Serbian Language and Linguistics).

2002    Took her MA degree at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Department of the Serbian Language and Linguistics).

2002    Started working at the Matica Srpska Library (Department of Old and Rare Books and Legacies).

2005    Started working at the at the Institute for the Serbian Language of SASA at the project Analysis of Old Serbian Written Records and the Completion of the Dictionary of Church Slavonic in the Serbian Recension and the Old Church Slavonic Dictionary of the Gospels.

2016    Took her PhD degree at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Department of the Serbian Language and Linguistics).

2017    Started working at the project Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space.

See more →

Biljana Savić was born on January 16, 1970 in Banja Luka, where she completed elementary school, grammar school and Pedagogical Academy. She graduated from the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Department of Serbian Language and Linguistics) in 1997, with an average grade of 9.24.

She took her MA degree in 2002 (grade 10) at the Department of Serbian Language and Linguistics at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad.

During her bachelor and postgraduate studies, she was involved in field research, collecting materials for the Serbian Dialectological Atlas.

Between October 2002 and February 2005, she worked as an archaeographer at the Department of Old and Rare Books and Legacies of the Matica Srpska Library in Novi Sad, where she was involved in the exploration and description of Cyrillic manuscripts. She was involved in the project Catalogue of Cyrillic Manuscript Books in the Collection of the Matica Srpska Library –13th to 18th centuries.

Since 2005, she has been working at the Institute for the Serbian Language of SASA in Belgrade as a Research Assistant. She was involved in the project Analysis of Old Serbian Written Records and the Completion of the Dictionary of Church Slavonic in the Serbian Recension and the Old Church Slavonic Dictionary of the Gospels.

Since 2017, she has been involved in the project Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space.

THESES

Master’s Thesis

Savić, Biljana: Phonetic and Morphological Features of the Archieratikon from the 15th/16th Century, MA thesis defended on 12 April 2002 at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Advisor: Prof. Jasmina Grković Major, PhD; Referees: Prof. Vera Jerković, PhD, and Prof. Mato Pižurica, PhD).

Savić, Biljana: Dictionary of the Kings’ Hagiographies by Archbishop Danilo II (according to the Manuscript of Danilo’s Codex in the Archives of SASA, 1553), PhD thesis defended on 26 September 2016 at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Advisor: Prof. Jasmina Grković Major, PhD; Referees: Prof. Nataša Dragin, PhD, and Viktor Savić, PhD).

Research titles:

Research Assistant (2005).

CONFERENCES

Conference Dialect – Dialect Literature, Leskovac, 2011.

Dialects of the Serbian Language: research, education, literature I, Leskovac, 2014.

Third International Conference Material and Spiritual Culture of Serbs in Multiethnic Environments and/or Peripheral Areas, Timisoara, 2016.

Serbian Studies Today, Banja Luka, 2017.

др Тања Милосављевић

Рођена 25. 2. 1977. године у Нишу.

2004. дипломирала на Филозофском факултету у Нишу (Студијска група за српски језик и књижевност).

2009. магистрирала на Филозофском факултету у Нишу.

2011. запослила се у Институту за српски језик САНУ и изабрана у звање истраживач сарадник.

2014. реизабрана у звање истраживач сарадник.

2016. докторирала на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

2017. добитник награде Павле и Милка Ивић за монографију Лексика српског призренског говора.

2018. изабрана у звање научни сарадник.

2022. изабрана у звање виши научни сарадник.

Говори и пише руски и енглески језик.

Види више →
 

Рођена 25. фебруара 1977. године у Нишу.

Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу на Студијској групи за српски језик и књижевност (2004).

Магистрирала на Филозофском факултету у Нишу, на Одсеку за српски језик (2009).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (2011).

Докторирала на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (2016).

Тезе

Магистарска теза: ,,Говор села Присјана (Горњег и Доњег)“, одбрањена 8. септембра 2009. године (ментор: проф. др Љубисав Ћирић, чланови комисије: проф. др Божо Ћорић, проф. др Јордана Марковић).

Докторска теза: ,,Лексика српског призренског говора“, одбрањена 3. септембра 2016. године (ментор: проф. др Радивоје Младеновић, чланови комисије: проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Никола Рамић).

Научна звања

Изабрана у звање истраживач приправник (8. 2. 2011).

Изабрана у звање истраживач сарадник (1. 9. 2011).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (2. 2. 2014).

Изабрана у звање виши научни сарадник (2022).

Међународна сарадња и пројекти

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Члан Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије САНУ. У оквиру потпројекта Српски народни говори Косова и Метохије пројекта Историја и културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији, руководи задатком израде Речника српског призренског говора.

Члан пројекта Пастирска лексика призренско-тимочких говора, Огранак САНУ у Нишу.

Учешће на научним скуповима

Српски језик, књижевност, уметност, IV, Крагјевац, 2009.

Традиционална естетска култура V: игра, Ниш, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, 3, Лесковац, 2010.

Име у култури Срба и Бугара, Ниш, 2011.

Антрополошки и теоантрополошки поглед на физичке активности од Константина Великог до данас, Ниш, 2011.

Српски језик, књижевност, уметност, VI, Крагујевац, 2011.

Традиционална естетска култура VII: врт, Ниш, 2011.

Савремена проучавања језика и књижевности, 4, Крагујевац,  2012.

Наука и савремени универзитет 2, Ниш, 2012.

Contexts, 1, Novi Sad, 2012.

Стварност и фикција у култури Срба и Бугара, Ниш, 2013.

Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш, 2013.

Српски језик, књижевност, уметност, VIII, Крагујевац, 2013.

Наука и савремени универзитет 3, Ниш, 2013.

Традиционална естетска култура VIII: занат, Ниш, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Традиционална естетска култура IX: простор, Ниш, 2014.

Наука и савремени универзитет 4, Ниш, 2014.

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 2015.

Српски језик, књижевност, уметност, XI, Крагујевац, 2016.

Српско језичко и књижевно насљеђе на простору Црне Горе. Српски језик и књижевност данас, II, Подгорица, 2017.

50. Научни састанак слависта у Вукове дане – МСЦ, Филозофски факултет у Београду, Београд, 16–20. IX 2020. (реферат: Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен)

Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Институт за српски језик САНУ, Београд, 28−30. октобар 2020. (реферат: Дијалекатски речници као извор за лингвокултуролошка испитивања народних говора).

51. Међународни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет у Београду, Београд, 15–20. IX 2021. (реферат: Примена антропоцентричког принципа у дијалекатској лексикографији).

Међународнa конференцијa Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет у Новом Саду, Нови Сад, 20–21. новембар 2021. (реферат: Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору).

52. Међународни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет у Београду, Београд, 14– IX 2022. (реферат: Лингвокултуролошка анализа Писама из Ниша Јелене Димитријевић).

XVI Międzynarodowa konferencja naukowa Wyraz i zdanie w językach słowiańskich – opis, konrontacja, przekład, Instytut filologii słowiańskiej, Uniwersitet Wrocławski, Wrocław, 20–21. października 2022. (реферат: Експресивна вербализација концепта (не)хигијене у призренско-тимочким говорима).

27. Меѓународен научен собир Од збор до речник („Денови на Благоја Корубин“), Институтот за македонски јазик „Крсте Мисирков “ – Скопје, 4 и 5 мај 2023. (реферат: Дијалекатски лингвокултуролошки речник).

XI Международная научная конференция Проблемы  концептуализации  действительности и  моделирования  языковой  картины  мира, Кафедра общего и германского языкознания Гуманитарного института филиала ФГАОУ ВПО «Северный (Арктический) федеральный университет имени М.В. Ломоносова» в г. Северодвинске, Международная академия наук педагогического образования (МАНПО, г. Москва), Москва, 6–7 июня 2023. (реферат: Концепт пријатељство у језичкој слици света призренских Срба).

Остале активности

Говори и пише енглески и руски.

др Зоран Симић

2017    Изабран у звање научног сарадника.

2016    Докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду.

2014    Реизабран у звање истраживача сарадника.

2011    Изабран у звање истраживача сарадника.

2011    Запослен у Институту за српски језик САНУ на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

2009    Магистрирао на Филозофском факултету у Новом Саду (студијска група Српски језик и лингвистика).

2004–2011      Радиo као лектор српског језика и књижевности на Филолошком, историјском и теолошком факултету Западног универзитета у Темишвару у Румунији (Universitatea de Vest din Timişoara, Facultatea de Litere, Istorie şi Teologie).

2001    Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду (српски језик и књижевност).

Види више →
 

Основни подаци и образовање

Рођен je 26. јула 1975. године у Сокоцу (Република Српска, Босна и Херцеговина), где је завршио основну и средњу школу.

Докторску дисертацију под насловом Синтакса падежа у романијским говорима Старог Влаха: метафоризација простора (ментор: проф. др Слободан Павловић, коментор: проф. др Жарко Бошњаковић, чланови комисије: проф. др Ивана Антонић, проф. др Софија Милорадовић) одбранио је 24. VI 2016. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Постдипломске студије на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду завршио је положивши испите предвиђене планом и програмом магистарских студија с просечном оценом 10,00 (десет) и одбранивши 26. X 2009. године магистарску тезу под насловом Исказивање просторних односа падежним формама у говору Гласинца (ментор: доц. др Слободан Павловић, чланови комисије: проф. др Мато Пижурица, проф. др Слободан Реметић, проф. др Ивана Антонић).

Oсновнe студијe на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду завршио је 2001. године с просечном оценом 9,40 (девет 40/100) и оценом 10 (десет) на дипломском испиту из Дијалектологије српског језика са радом Из лексике Гласинца (под менторством проф. др Драгољуба Петровића).

Професионално искуство

Од 1. III 2011. године запослен је у Институту за српски језик САНУ на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Од 1. IX 2011. године у звању је истраживача сарадника (реизбор: 1. IX 2014). У звање научног сарадника изабран је 24. V 2017. године.

Од 23. II 2004. године (школска 2003/2004. година) до краја школске 2010/2011. године радио је као лектор српског језика и књижевности на Филолошком, историјском и теолошком факултету Западног универзитета у Темишвару у Румунији (Universitatea de Vest din Timişoara, Facultatea de Litere, Istorie şi Teologie). На овом факултету био је ангажован на следећим наставним дисциплинама: (1) Историјa културе и цивилизације (предавања), (2) Творба речи (предавања и семинар), (3) Књижевност романтизма, реализма и модерне (предавања и семинар), (4) Историја језика (предавања и семинар), (5) Фонетика (семинар), (6) Савремени српски језик (практични курс), (7) Српски језик за почетнике (практични курс), (8) Старословенски језик (предавања и семинар) и (9) Функционални стилови (предавања и семинар). Радећи као лектор руководио је и израдом више дипломских радова.

У периоду април–мај школске 2001/2002. године ангажован је као сарадник у настави на предмету Старословенски језик на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву (Република Српска).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Теренски рад

За потребе Српског дијалектолошког атласа, чија је израда у надлежности Института за српски језик САНУ, обављао је теренска дијалектолошка истраживања Гласинца (пункт Соколац, Република Српска) – под руководством проф. др Драгољуба Петровића, у периоду лето–јесен 1996. године. У лето 2005. године попунио је 1. лексички упитник за три пункта из Румуније – Петрово Село и Краљевац (заједно са Ж. Милином) и Рекаш, а у јесен 2011. године за два пункта из источне Босне – Врточе (Милићи) и Крижевићи (Олово). С циљем прикупљања дијалекатске грађе, а у оквиру пројекта Историја и култура Срба у Румунији, у јулу 2016. године обавља теренска истраживања у два села Банатске Црне Горе (Петрово Село и Станчево), а у јуну 2017. године у три села Банатске Клисуре (Дивич, Белобрешка и Стара Молдава).

Међународна сарадња и пројекти

Учесник пројекта Историја и култура Срба у Румунији, у реализацији Савеза Срба у Румунији и Центра за истраживање културе Срба у Румунији.

Учешће на научним скуповима

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2019.

Међународнa конференцијa Језици и културе у времену и простору 8, Нови Сад, 2018.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2018.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2017.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 2016.

Међународни научни скуп Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Међународни научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Timişoara, 2012.

Симпозијум Lingvisticǎ. Literaturǎ. Comunicare interculturalǎ – Zilele Academici Timişene XI, Timişoara, 2009.

Међународни научни скуп Dialoguri interculturale. 50 de ani de slavisticǎ timişoreanǎ, Timişoara, 2007.

Симпозијум Lingvisticǎ. Literaturǎ. Comunicare interculturalǎ – Zilele Academici Timişene X, Timişoara, 2007.

Међународни научни скуп Mozaicul cultural româno–sârb şi general balcanic, Timişoara, 2005.

Симпозијум Probleme de slavisticǎ – Zilele Academici Timişene IX, Timişoara, 2005.

Симпозијум Probleme de filologie slavo-românǎ, Timişoara, 2004.

Организација скупова

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа Dialoguri interculturale. 50 de ani de slavistică timişoreană, одржаног у Темишвару 2–4. 11. 2007.

Члан Секретаријата Међународног научног скупа Mozaicul cultural româno-sârb şi general balcanic, одржаног у Темишвару 11–13. 11. 2005.

Остале активности

Секретар редакције часописа Probleme de filologie slavă, Universitatea de Vest din Timişoara (2006–2007).

Рецензент зборника Српско-румунске везе и прожимања на културолошком плану. [Зборник радова са истоименог међународног студентског научног скупа, одржаног у Темишвару 12–13. новембра 2003. године]. Приредио ванр. проф. др Миља Радан. Темишвар, 2005.

Ana Savić Grujić, PhD

Born in Niš on 20 July 1981.

2006    Graduated from the Faculty of Philosophy, University of Niš (study group: Serbian Language and Literature).

2006    Started working at the Institute for the Serbian Language of SASA (Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space).

2009    Undertook PhD studies at the Faculty of Philology, University of Belgrade (module: Language).

2010    Elected Research Assistant.

2016    Took her PhD degree at the Faculty of Philology, University of Belgrade.

2017    Elected Research Associate.

See more →

Born in Niš on 20 July 1981.

Graduated from the Faculty of Philosophy, University of Niš, study group: Serbian Language and Literature (2006).

Started working at the Institute for the Serbian Language of SASA at the project Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space (2006).

Theses

PhD Thesis:

The Anthropographic Lexicon in the Speech of the Svrljig Area: a Linguo-Geographic Approach, defended on 11 July 2016 (Advisor: Prof. Prvoslav Radić, PhD; Referees: Prof. Rajna Dragićević, PhD, Prof. Sofija Miloradović, PhD).

Research titles:

Research Associate (2017).

International cooperation and projects

Member of the Serbian National Committee for the General Slavic Linguistic Atlas.

Conferences

Traditional Aesthetic Culture III: Body and Clothing, Niš, 2009.

Traditional Aesthetic Culture IV: Bread, Niš, 2010.

Anthropological and Teoanthropological Views on Physical Activity from the Time of Constantine the Great to Modern Times, Niš, 2011.

Contemporary Research of Language and Literature, Kragujevac, 2012.

Science and Contemporary University 2, Niš, 2012.

Reality and Fiction in the Culture of the Serbs and Bulgarians, Niš, 2013.

Trends and Achievements in Dialect Lexicography, Niš, 2013.

Science and Contemporary University 4, Niš, 2014.

Traditional Aesthetic Culture VII: Garden, Niš, 2014.

Traditional Aesthetic Culture VIII: Craft, 2015.

Aleksandar Belić – 110th Anniversary of Srpski dijalektološki zbornik, Niš, 2015.

Annual meeting of the International Committee and the International Work Group of the General Slavic Linguistic Atlas under the auspices of the International Committee of Slavonic Scholar, Belgrade, 2016.

Lectures and Presentations

The anthropographic lexicon in the speeches of the Svrljig area, Society of Young Linguists, Gnezdo Youth Office, Masarikova 5, Belgrade, 10 November 2016.

др Јелена Капустина

Рођена 28. новембра 1971. у Новом Саду.

1997    Дипломирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду

1998–1999 Сарадник на пројекту “Књижевни извори за античку политичку и културну историју од 4. века пре наше ере до 4. века наше ере”, Филозофски факултет у Новом Саду

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

2007 Магистрирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

јануар–јун 2008 Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В.М. Лурјеа

2016 Докторирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

Говори и пише на енглеском, руском и грчком језику, служи се старогрчким, латинским, црквенословенским, немачким, италијанским и француским језиком.

Види више →
 

Рођена 28. новембра 1971. у Новом Саду.

1997    Дипломирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду

1998–1999 Сарадник на пројекту “Књижевни извори за античку политичку и културну историју од 4. века пре наше ере до 4. века наше ере”, Филозофски факултет у Новом Саду

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

2007 Магистрирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

јануар–јун 2008 Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В. М. Лурјеа

2016 Докторирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду

Тезе

Капустина, Јелена: Словенски превод Дијалектике Јована Дамаскина и почеци српске философске терминологије, магистарски рад, одбрањен 22. децембра 2007. године, Филозофски факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Александар Лома, чланови комисије: проф. др Љиљана Црепајац, доц. др Ненад Ристић).

Капустина, Јелена: Стара српска философска терминологија – покушај аналитичке систематизације, докторска дисертација, одбрањена 29. јуна 2016. године, Филозофски факултет Универзитета у Београду (ментор: академик Александар Лома, чланови комисије: академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Александар Поповић, доц. др Дарко Тодоровић, доц. др Сандра Шћепановић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (6. октобар 2010).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (20. март 2014).

Учешће на научним скуповима

Шести симпозијум Констрастивна језичка истраживања, Нови Сад, 1999.

Стипендије и студијски боравци

1992–1994: Стипендија Српске републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка.

1992: Двомесечна стипендија за учење италијанског језика у Ређо ди Калабрија, Италија.

1994: Шестонедељна стипендија за учење савременог грчког језика у Кавали, Грчка.

1998–1999: Стипендија Грчке државне фондације (IKY) у оквиру програма за допунско образовање из грчког језика и културе.

јануар–јун 2008: Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В.М. Лурјеа.

мр Веселин Петровић

Рођен 15. децембра 1977. године у Пријепољу.

2003  Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност).

2004  Уписао постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2006  Запослио се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“).

2009 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.

2010 Изабран у звање истраживач сарадник.

2012 Пријавио тему за израду докторске дисертације на Филозофском факултету у Нишу.

2014 Реизабран у звање истраживач сарадник.

Говори и пише енглески језик, служи се латинским, немачким, руским, македонским и бугарским језиком.

Види више →
 

Рођен 15. децембра 1977. године у Пријепољу.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на групи за српски језик и књижевност (2003).

Уписао постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Наука о језику (2004).

Запослио се на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ Института за српски језик САНУ (2006).

 Тезе

Магистарски рад: „Зоонимски систем говора села на обронцима Јадовника“, одбрањен фебруара 2009. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Милорад Дешић, чланови комисије: проф. др Мирослав Николић и доц. др Михаило Шћепановић).

Научна звања:

Изабран у звање истраживач сарадник (06.12.2010).

Реизабран у звање истраживач сарадник (20.03.2014).

Учешће на научним скуповима

Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет 3, Ниш, 2013.

Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014.

Округли сто о књижевном стваралаштву Исмета Реброње, Београд, 2016.

Остале активности

Током опсежних теренских истраживања за потребе Ономастичког одбора САНУ прикупио је вишесатну ономастичку грађу из девет пунктова у општинама Пријепоље и Нова Варош (децембар 2012).

Говори и пише енглески језик, служи се латинским, немачким, руским, македонским и бугарским језиком.

Brankica Marković, PhD

Born in Novi Sad on 23 August 1979.

2004    Graduated from the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (study group: Serbian Language and Literature).

2004/2005 Undertook post-graduate studies at the Department of Serbian Language and Linguistics at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad

2005    Started working at the Institute for the Serbian Language of SASA at the project Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space.

2010    Took her MA degree at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad.

2016    Took her PhD degree at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad.

Brankica Marković is involved in the research projects Food Culture in Vojvodina through Ritual Practice: linguistic and ethnological aspects (implemented by Matica srpska since 2015) and Study of the History and Culture of Serbs (2016).

See more →

Brankica Marković was born in 23 August 1979 in Novi Sad, where she completed primary school and the general grammar school.

She graduated from the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad, at the study group Serbian Language and Literature. The title of her graduation thesis was Prepositions in the Language of Milovan Mitrović’s Textbook “The Sociology of the Village” (course: Syntax and Semantics of the Standard Serbian Language; advisor: Ivana Antonić, PhD)

She enrolled in a post-graduate programme at the Department of the Serbian Language and Linguistics at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad in the academic year 2004/2005.

Brankica Marković started working at the Institute for the Serbian Language of SASA at the project Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space in 2005.

Theses

MASTER’S THESIS:

Spatial Case Constructions in the Speech of the Long-Time Residents of Novi Sad, defended on 28 June 2010 (Advisor: Prof. Žarko Bošnjaković, PhD; Referees: Prof. Ivana Antonić, PhD, Prof. Sofija Miloradović, PhD).

PHD THESIS:

Viticulture terminology of Vojvodina, defended on 28 September 2016 (Advisor: Prof. Gordana Dragin, PhD, Co-Advisor: Prof. Sofija Miloradović, PhD; Referee: Prof. Dušanka Vujović, PhD).

RESEARCH TITLES:

Research Assistant (4 February 2011).

Re-elected Research Associate (3 February 2014).

Pending election as Research Associate.

International cooperation and projects

Over the previous years, Brankica Marković has been involved in the electronic processing of materials collected for the General Slavic Linguistic Atlas at seven sites in Montenegro (Belarusian phonetic volume, Bulgarian lexical volume and Slovak morphological volume).

She has been involved in the project Study of the History and Culture of Serbs in Romania (2016), jointly implemented by the Centre for the Study of the Culture of Serbs in Romania, under the auspices of the Union of Serbs in Romania, and the Institute of the Serbian Language of the SASA, Belgrade.

Membership in Scholarly and Professional Bodies

Member of the Serbian National Committee for the General Slavic Linguistic Atlas.

Conferences

Conference Literature in Dialects, Leskovac, 25–26 September 2008.

Conference Dialect – Dialect Literature, Leskovac, 18 December 2010.

International Conference Trends and Achievements in Dialect Lexicography, Niš, 12–13 April 2013.

International Conference Dialects of the Serbian Language: research, education, literature I, Leskovac, 11–12 April 2014 (two presentations: one as a sole author and the other co-authored with Stanislav Stanković).

Second International Conference Material and Spiritual Culture of Serbs in Multiethnic Environments and/or Peripheral Areas, Timisoara, 17–19 October 2014.

Linguistic Workshop Various Aspects of the Lexicon with a Subjective Assessment, Ohrid, 24–25 September 2015.

Third International Conference Material and Spiritual Culture of Serbs in Multiethnic Environments and/or Peripheral Areas, Timisoara, 14–16 October 2016 (with Biljana Savić).

Annual meeting of the International Committee and the International Work Group of the General Slavic Linguistic Atlas under the auspices of the International Committee of Slavonic Scholar, Belgrade, 2016

Second International Conference Serbian Linguistic and Literary Heritage in the Territory of Montenegro – Serbian language and literature Today, Podgorica, 26–28 May 2017.

Other activities

Over the previous years, Brankica Marković has been involved in the processing of materials for the first four lexical volumes of the Serbian Dialectological Atlas and the preparation of the first lexical maps.

Together with Prof. Ljiljana Nedeljkov, PhD, for several years she was compiling the bibliography Dijalekatska leksikografija štokavskog narečja (1818–2014) [Dialect Lexicography of the Shtokavian Dialect (1818–2014)] (SDZb LXII, 2015)

Participant in the Roundtable Housing Culture in Valjevska Podgorina, Valjevo, 11 December 2015.

Brankica Marković is involved in the research project Food Culture in Vojvodina through Ritual Practice: linguistic and ethnological aspects (Matica srpska, 2015–).

Mirjana Petrović Savić, PhD

Born in Loznica on 14 September 1979.

2003 Graduated from the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Department of the Serbian Language and Literature).

2005 Started working at the at the Institute for the Serbian Language of SASA (Dialectological Department).

2007 Took her MA degree at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad.

2013 Took her PhD degree at the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad.

2014 Elected Research Associate.

See more →

Born in Loznica on 14 September 1979.

Graduated from the Faculty of Philosophy, University of Novi Sad (Department of the Serbian Language and Literature) in 2003.

Started working at the Institute for the Serbian Language of SASA (Dialectological Department) in 2005.

Theses

Master’s Thesis (non-Bologna compliant)

The Wedding Terminology in Radjevina (March 2007, Faculty of Philosophy, University of Novi Sad; Advisor: Ljiljana Nedeljkov, PhD; Referees: Žarko Bošnjaković, PhD; Prof. Mato Pižurica, PhD; Prof. Slobodan Remetić, PhD)

PhD Thesis:

Toponymy of Radjevina (October 2013, Faculty of Philosophy, University of Novi Sad; Advisor: Prof. Mato Pižurica, PhD; Referees: Academician Aleksandar Loma; Prof. Žarko Bošnjaković, PhD)

Research titles:

Research Associate (30 April 2014).

Conferences

Dialect – Dialect Literature, Leskovac, 2010.

Third Scientific Conference of Young Philologists of Serbia, Kragujevac, 2011.

Fourth Scientific Conference of Young Philologists of Serbia, Kragujevac, 2012

Second International Symposium Slavi͡anskie i͡azyki i kulʹtury v sovremennom mire (Slavic Languages and Cultures in the Modern World), Moscow, Russia, 2012

Slavic Terminology Today, Belgrade, 2016

Annual Meeting of the International Committee and the Work Group on the General Slavic Linguistic Atlas (OLA) under the auspices of the International Slavic Committee, Belgrade 2016

Involvement in Conference Organization

Organizing Committee Secretary of the conference Slavic Terminology Today, Belgrade 2016

Other Activities

Member of the Committee on Onomastics of the Serbian Academy of Sciences and Arts

Member of the Serbian national Committee on the General Slavic Linguistic Atlas (OLA)

проф. др Драгана Радовановић

Рођена 19. јуна 1973. године у Сенти.

1999 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност у одељењима за националне мањине)

2001 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност)

1999–2003 Запослена у основној школи као наставник српског језика у одељењима са наставом на мађарском језику

2001 Положила је стручни испит у Новом Саду

2003 Запослила се у Институту за српски језик САНУ

2003–2006 Запослена као основни обрађивач на Речнику српскохрватског народног и књижевног језика

2006– Запослена на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора

2005 Магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2012 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2013 Изабрана у звање научни сарадник

2013 Изабрана у звање доцента на Филозофском факултету у Косовској Митровици

Види више →
 

Рођена 19. јуна 1973. године у Сенти.

1999 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност у одељењима за националне мањине)

2001 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијска група: Српски језик и књижевност)

1999–2003 Запослена у основној школи као наставник српског језика у одељењима са наставом на мађарском језику

2001 Положила је стручни испит у Новом Саду

2003 Запослила се у Институту за српски језик САНУ

2003–2006 Запослена као основни обрађивач на Речнику српскохрватског народног и књижевног језика

2006– Запослена на пројекту Дијалектолошка страживања српског језичког простора

2005 Магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2012 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду

2006– Учесник у раду Комисије за израду Српског дијалектолошког атласа

2016– Учесник у раду Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас

2003– Руководилац и сарадник на другим научним пројектима:

Руководилац научног пројекта у Матици српској (2017–2020): Речник говора Ваљевске Подгорине

Руководилац пројекта Култура становања у Ваљевској Подгорини, 2015, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ; www.valjevskapodgorina.edu.rs

Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, у реализацији Института за српски језик САНУ (руководилац: др Стана Ристић, 2003), Министарство за науку, технологије и развој Републике Србије и UNESCO ERC/EPC/PP Section.

Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолингвистички аспект (руководилац: проф. др Софија Милорадовић, 2010–2013), Матица српска.

Култура исхране у Војводини. Лингвистички и етнолошки аспект (руководилац: проф. др Софија Милорадовић, 2013–2016; наставак: 2017–2020), Матица српска.

Испитивање српских говора румунског дела Баната (руководилац: проф. др Жарко Бошњаковић, 2010–2013), Матица српска.  

Од архаичних обредних поворки до савремених карневала (у Банату) (руководилац пројекта: проф. др Весна Марјановић, Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди, 2017.

Тезе:

Дипломски рад: „Географска терминологија у Цетињском љетопису и Паштровским исправама“ (24.12.1999, ментор: проф. др Мато Пижурица, комисија: проф. др Драгољуб Петровић, мр Жарко Бошњаковић)

Магистарска теза: „Морфолошке особености средње Колубаре“ (29.06.2005, ментор: проф. др Мато Пижурица, комисија: проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Слободан Реметић, дописни члан АНУРС и доцент др Жарко Бошњаковић.)

Докторска дисертација: „Говор Ваљевске Подгорине“ (04.06.2012, ментор: проф. др Мато Пижурица, комисија: проф. др Жарко Бошњаковић, проф. др Слободан Реметић, редовни члан АНУРС)

Научна и наставна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (27.03.2013)

Изабрана у звање доцента (20.06.2013)

Међународна сарадња

Сарадник на пројекту Истраживања историје и културе Срба у Румунији (руководилац пројекта: проф. др Миља Радан, 2016–2019), Научни центар при Савезу Срба у Румунији и Западни универзитет у Темишвару

Учешће у научним и стручним телима

2006– Учесник у раду Комисије за израду Српског дијалектолошког атласа

2016– Учесник у раду Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас

Учешће на скуповима

Међународни научни скуп Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике, 2-4, новембар, 2007, Темишвар (Наговештаји лексичке диференцијације српских говора у румунском Банату на сегменту лингвистичких карата)

Научни скуп Књижевност на дијалекту, одржан у Лесковцу 25. и 26. септембра 2008. године, Лесковац: Лесковачки културни центар (Ијекавица у Потајнику Ивана Негришорца)

Научни скуп Књижевност на дијалекту одржан у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године. Лесковац: Лесковачки културни центар (Грех њене маме – између дијалекта и стандарда)

IV скуп младих филолога Србије. Научни скуп одржан у Крагујевцу 17. марта 2012. године, Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу (Јетрва, свекрва у српским дијалектима)

Културе у дијалогу. Научни скуп одржан на Филолошком факултету у Београду 28–30. септембра 2012. године, Филолошки факултет Београд (Говор Срба у румунском Банату на примеру радијских емисија)

Међународни научни скуп: Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. октобар 2012, Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет. Simpozion ştinţific internacional. Моştenirea lingvistică sârba în spaţiul multicultural al Banatului. Universitatea de Vest din Timişoara (О појединим сродственим терминима у српском и румунском Банату.)

Међународни научни скуп: Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. октобар 2012, Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет. Simpozion ştinţific internacional. Моştenirea lingvistică sârba în spaţiul multicultural al Banatului. Universitatea de Vest din Timişoara (Услови чувања јата у штокавским говорима)

VII међународни скуп одржан у Крагујевцу 26–27. октобра 2012. Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу (Статус дијалекатске и покрајинске лексике у речницима српског језика)

Међународни научни скуп одржан у Новом Саду 24. новембра 2012. године, Филозофски факултет: Филозофски факултет (Српска и румунска трпеза у северном и средњем Банату)

Међународни научни скуп: Лексикологијата и лексикографијата (мостови меѓу јазиците), одржан 28.02–02.03.2014, Институт за македонски јазик «Крсте Мисирков», Скопље (Један поглед на савремену српску и македонску лексикографску праксу (паралеле))

Међународни научни скуп: Дијалекти српскога језика: Истраживања, настава, књижевност I, одржан у Лесковцу 11. и 12. априла 2014. Године (Функционалност дијалектизама у драми Пелиново Жарка Команина)

IX међународни научни скуп одржан на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 24–25.10.2014 (Терминологија куће и покућства у Вуковом Рјечнику (1852))

Међународни научни скуп, Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 17–19. октобар 2014, Савез Срба у Румунији (Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији) и Филозофски факултет Универзитета у Нишу (Свадбена лексика у Банату)

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничком срединама и/или прериферним областима одржан у Темишвару 14.10–16.10.2016, Савез Срба у Румунији–Западни универзитет у Темишвару (Теренски записи из Ченеја у румунском Банату)

Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, 11–13. мај 2016. године, Београд: Српска академија наука и уметности–Институт за српски језик САНУ–Матица српска–АНУРС (Од вукове трпезе из његовог рјечника до Матичиног једнотомника)

Организација скупова

Организовала Округли сто у Народном музеју у Ваљеву под називом Култура становања у Ваљевској Подгорини, децембра 2015. године, www.valjevskapodgorina.edu.rs

Предавања, промоције и сл.

Предавање: Српски језик у контексту обележавања матерњег језика (Бранимо језик и писмо у матичној држави), Филозофски факултет Косовска Митровица, 2015.г.

Остале активности:

Рецензент Зборника и других монографских издања Филозофског факултета у Косовској Митровици

Ментор и члан у више комисија одбрањених дипломских и мастер радова из области Дијалектологије, Дијалекатске лексикографије, Урбане дијалектологије и Ономастике на Филозофском факултету у Косовској Митровици

Наставник на предмету Ареална лингвистика на докторским студијама на Филозофском факултету у Косовској Митровици

Члан комисије за избор у звање доцента др Тање Трајковић, Филозофски факултет Ниш

Унутрашњи ментор на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“

Служи се немачким, енглеским, мађарским, руским и другим словенским језицима.