Category: Сарадници

проф. др Софија Милорадовић

Рођена 1. децембра 1963. у Ћуприји.

1987 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Група за српскохрватски језик и југословенске књижевности).

1991   Магистрирала на Филозофском факултету у у Новом Саду.

2001  Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2002   Изабрана у звање научни сарадник.

2005   Изабрана у звање виши научни сарадник.

2009   Изабрана у звање научни саветник.

2007   Изабрана у звање ванредни професор.

2012   Изабрана у звање редовни професор.

1988   Запослила се у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ.

2002   Запослила се у Етнографском институту САНУ.

2004   Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2007–2012   Запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.

2012–2016   Запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

2003   Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section.

2008   Члан тима на међународном пројекту European Dialect Syntax (Edisyn), Meertens Institute in Amsterdam, финансираном од стране European Science Foundation.

2014‒2021   Члан тима на билатералном пројекту САНУ и МАНУ Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија.

2009−2020  Руководилац пројекта Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик).

2004–2006   Директор Института за српски језик САНУ.

2010‒2016   Председник Научног већа Института за српски језик САНУ.

2004–2006 Члан Експертске комисије за језик и књижевност при Министарству за науку, технологије и развој Републике Србије.

2010–2014  Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност при Министарству просвете и науке Републике Србије.

2014–2018 Члан Одбора за акредитацију научноистраживачких организација при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС.

2003−   Члан Одбора за дијалектолошке атласе САНУ (раније под другим називима).

2004−   Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске.

2013‒ Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету слависта.

2004−  Члан Уређивачког одбора Јужнословенског филолога.

2016    Уредник Годишњака за српски језик, Филозофски факултет у Нишу.

2017–  Члан Уређивачког одбора Годишњака за српски језик.

2017–  Члан Научног одбора часописа Acta et Documenta Slavica, Ополе (Пољска).

2018–  Члан Издавачког савета Фолклористике (Удружење фолклориста Србије).

2022– Члан Уређивачког одбора Српског дијалектолошког зборника.

Види више

Рођена је 1. децембра 1963. у Ћуприји.

Дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду, Група за српскохрватски језик и југословенске књижевности (1987), магистрирала је (1991) и докторирала (2001) на истоме факултету.

Радила је у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе САНУ (1988–2002).

Радила је као научни сарадник у Етнографском институту САНУ, на пројекту Традиционална култура Срба – системи представа, обреда и социјалних институција (2002–2004).

На радно место директора Института за српски језик САНУ и научног сарадника на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора дошла је 2. фебруара 2004. године. Након усвојене оставке на место директора Института, поднете из личних разлога, од 1. априла 2006. године ради на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Након укидања пројеката, од 1. јануара 2020. године руководи Дијалектолошким одсеком Института, а од 23. марта 2021. обавља функцију директора.

Била је ангажована као предавач на Филозофском факултету у Косовској Митровици, за предмет Акцентологија српског језика на Катедри за српски језик и књижевност и за предмет Акцентологија са дијалектологијом на Катедри за српску књижевност и језик (шк. 2005/2006. и 2006/2007).

Била је запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици (2007–2012). Држала је курс Ареална лингвистика на мастер студијама (шк. 2010/2011. и 2011/2012).

Била је запослена са половином радног времена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, за ужу научну област Савремени српски језик, на Департману за српски језик.  (2012–2016).

Држи предавања из предмета Етнолингвистика на другој години ДАС-а, на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, Косовска Митровица (од шк. 2015/2016. године).

Тезе:

Магистарски рад: Пастирска терминологија Кривовирског Тимока (18. 11. 1991. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Драгољуб Петровић, чланови комисије: проф. др Гордана Вуковић, проф. др Мато Пижурица).

Докторска дисертација: Употреба падежних облика у поморавским говорима параћинског краја (26. 4. 2001. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Милка Ивић, академик САНУ, чланови комисије: проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Мато Пижурица).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (6. 6. 2002).

Изабрана у звање виши научни сарадник (16. 3. 2005).

Изабрана у звање научни саветник (25. 11. 2009).

Изабрана у звање ванредни професор (1. 5. 2007).

Изабрана у звање редовни професор (12. 4. 2012).

Научна делатност:

У свом научном раду бави се, радећи на дијалекатском корпусу, фонологијом, морфологијом, синтаксом и семантиком, лексикологијом, а има и више радова из области етнолингвистике. Објављене су јој три монографије: Пастирска терминологија Кривовирског Тимока (1993), Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља. Балканистички и етномиграциони аспект (2003), Музички жаргон младих и музыкальный молодёжный сленг. Компаративни поглед (2012), као и једно монографско поглавље (U naučnoj kritici, Lingvistika Milke Ivić, 2008). У домаћим и страним научним часописима објављено јој је око стотину педесет ауторских радова, лингвистичких карата, енциклопедијских одредница, критичких приказа и стручних текстова. Била је уредник или коуредник тринаест публикација.

Педагошки рад:

Била је ментор једне одбрањене докторске дисертације (ФИЛУМ Универзитета у Крагујевцу) и коментор у изради двеју докторских дисертација које су одбрањене (Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду), коментор је за израду једне докторске дисертације (Филолошки факултет Универзитета у Београду), члан комисије за израду двадесетак докторских дисертација, од којих је већина одбрањена, као и члан комисије за израду четири магистарске тезе, а именована је и за члана трију комисија за одбрану мастерских радова, од који су два одбрањена на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

Била је члан неколико комисија за припремање извештаја о пријављеним кандидатима на конкурсе које су расписивали  Филозофски факултет Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици), Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, као и члан више комисија за испитивање услова за изборе у истраживачка и научна звања сарадника Института за српски језик САНУ и  Етнографског института САНУ и Балканолошког института САНУ.

 Учешћа на скуповима:

Учествовала је са рефератима на преко тридесет међународних и домаћих научних скупова, одржала је девет уводних излагања на међународним и домаћим научним скуповима, а као један од представника Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) учествовала је на четрнаест заседања Међународне комисије и Међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта, одржаних 1988. и  2003. у Аранђеловцу, 2006. у Струги (Македонија), 2007. у Будишину / Бауцену (Немачка), 2008.  у Сарајеву (Босна и Херцеговина), 2009. у Минску (Белорусија), 2010. у Софији (Бугарска), 2011. у Звењигороду (Русија), 2013. у Порторожу (Словенија), 2016. и 2018. у Београду, 2017. у Братислави (Словачка), као и у онлајн форми 2020. и 2021. године.

Уводна излагања на међународним научним скуповима:

‒ „Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи“ (тема Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине – стање и перспективе), Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 2003.

‒ „Славянская филология: исследовательский и методический аспекты“ (тема Глоттофагия и процессы языковой интеграции: сербское меньшинство в венгрии и румынии), Кемеровски државни универзитет, Факултет за филологију и журналистику, Кемерово, 2009.

‒ „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима“ (тема Српски периферни говори – међујезички утицаји и балканистички процеси), Западни универзитет, Факултет за филологију, историју и теологију, Темишвар, 2014.

‒ „Осми међународни интердисциплинарни симпозијум Сусрет култура“ (тема Поглед на валентност етнодијалекатских глаголских лексема из круга обредне исхране српског стариначког становништва у Војводини), Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, 2014.

‒ „Језик, књижевност, време“ (тема Именовање времена у призренско-тимочким народним говорима. „Кој у какьв се амин роди, тека проживи“), Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, 2016.

‒ „Пети међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима” (тема Лингвистичке карте као поуздани сведок особености периферних говора), Западни универзитет у Темишвару, Филолошки, историјски и теолошки факултет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу и Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, Темишвар, 2018.

‒ „Јавни говор Ниша у условима пандемије Ковид 19“ (тема Речници термина везаних за епидемију ковида – сведочанство злог времена), Огранак САНУ у Нишу, Ниш, 2021.

‒ „Philologia Serbica“ (тема Вода у народној традицији и у народним говорима Срба – између животворног и уништитељског), Катедра за србистику Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, 2022.

‒ VIII Међународни научни скуп „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима“ (тема Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа), Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару,  Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, Темишвар, 2022

Учешће са рефератима на међународним и домаћим научним скуповима:

‒ Научни скуп са међународним учешћем Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Нишка Бања, 18‒20. јун 1992.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Дани српског духовног преображења IV, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, 21‒22. август 1996.

‒ Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, САНУ, Институт за српски језик САНУ и Народна библиотека Србије – Матица српска и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду – Градска библиотека, Београд – Нови Сад – Суботица, 17‒19. септембар 2001.

‒ Међународни научни скуп Актуелни славистички пројекти и програми, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 10‒12. јануар 2002.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Јединство наука данас (интердисциплинарни приступ сазнању), Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука,  6‒8. новембар 2003.

‒ Међународни научни скуп Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах, РАН, Санкт-Петербург, 11‒12. јун 2004.

‒ Међународни научни скуп Словенске синтаксе, Матица српска, Нови Сад, 27‒29. октобар 2005.

‒ Међународни научни скуп Српско-румунски и општебалкански културни мозаик, Западни универзитет, Факултет за књижевност, историју и теологију, Темишвар, 11‒13. новембар 2005.

‒ Научни скуп Могућност стварања на дијалекту, Центар за културу, Лесковац, 7. децембар 2006.

‒ Међународни научни скуп Слике културе – некад и сад, Етнографски институт САНУ, Крушевац, 16‒19. октобар 2007.

‒ Међународни научни скуп Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике, Западни универзитет, Факултет за књижевност, историју и теологију, Темишвар, 2‒4. новембар 2007.

‒ Научни симпозијум Obdobja 26 – Metode in zvrsti: Slovenska narečja med sistemom in rabo, Филозофски факултет, Љубљана, 15‒17. новембар 2007.

‒ Међународни научни скуп Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 8‒11. октобар 2009.

‒ 8th World Congress of ICCEES (панел The Grammar of Possessivity in South Slavic Languages: Areal and Typological Approaches), INTERNATIONAL COUNCIL FOR CENTRAL AND EAST EUROPEAN STUDIES, Стокхолм, 26‒31. јул 2010.

‒ Међународна научна конференција Современная славистика и научное наследие Самуила Борисовича Бернштейна, Московски државни универзитет „М. В. Ломоносов“, Москва, 15–17. март 2011.

‒ Међународна научна конференција Језик, књижевност, комуникација, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 15–16. април 2011.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 9‒10. новембар 2011.

‒ III Международная научно-практическая Интернет-конференция Славянская филология: исследовательский и методический аспекты, Кемеровски државни универзитет, Факултет за филологију и журналистику, Кемерово, 7‒9. новембар 2011.

‒ Међународни научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару и Савез Срба у Румунији, Темишвар, 19‒20. октобар 2012.

‒ Научни скуп Српски језик у Мађарској: стање и перспективе лингвистичких истраживања, Српски институт у Будимпешти – Институт за српски језик САНУ – Српска самоуправа у Будимпешти, Будимпешта, 14‒15. децембар 2012.

‒ Међународна научна конференција Релацијата село < > град на словенската територија денес (лингвистичко-социолошка анализа), ИЦАЛ „Божидар Видоески“ МАНУ, Скопље, 16‒17. мај 2013.

‒ Конференција Дни славянской письменности, Институт за славистику РАН, Москва, 20‒21. мај 2013.

‒ Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике, Одељење језика и књижевности САНУ – Одбор за стандардизацију српског језика – Институт за српски језик САНУ – Фонд „Ђорђе Зечевић“ за неговање и унапређивање ћирилице, Београд, 28. октобар 2013.

‒ VIII Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац 25‒26. октобар 2013.

‒ Научни скуп са међународним учешћем Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 15‒16. новембар 2013.

‒ Међународна научна конференција Dynamika rozwoju gwar słowiańskich w kontekście dziedzictwa narodowego i kulturowego, Институт за славистику ПАН, Варшава, 11‒12. јун 2015.

‒ Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 17‒18. април 2015.

‒ XVI Међународни конгрес слависта, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београду, 20–27. август 2018.

‒ Научна конференција Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, САНУ, Академијски одбор за проучавање Косова и Метохије – Институт за српски језик САНУ – Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Београд, 15. октобар 2019.

‒ Интернет-конференција „Современные методы изучения сербского языка в синхронии и диахронии“, Московский государственный университет им. М. В. Ломоносова, Институт лингвистических исследований РАН и Институт славяноведения РАН, Москва, 17–19. мај 2021.

 Предавања, промоције, трибине и сл.:

Одржала је више предавања по позиву, учествовала у промовисању већег броја лингвистичких и етнолошких публикација, а говорила је и на више лингвистичких трибина, тематских округлих столова и књижевних вечери — у периоду од 2001. године до 2023. године имала је око шездесет активности ове врсте.

‒ Предавање на тему Реорганизација средстава за исказивање посесивности у српским народним говорима, Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, Скопље,  новембар 2010.

‒ Предавање на тему Аналитички процеси у српским народним говорима за студенте Филолошког факултета „Блаже Конески“, Скопље, новембар 2010.

‒ Предавање на тему Романски супстрат и ширење балканизама у народним говорима српске језичке периферије, Институт за лингвистичка истраживања РАН Санкт Петербург, 24. мај 2013.

‒ Предавање на тему Балкански језички савез – јединство у различитост, Трибина Огранка САНУ у Новом Саду, 13. новембар 2013.

‒ Предавање на тему Поглед на валентност етнодијалекатских глаголских лексема из круга обредне исхране, ИЦАЛ МАНУ, Скопље, 11. фебруар 2015.

‒ Предавање на тему Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање, Циклус предавања „Српска лингвистика данас“ (део програма за обележавање 175-годишњице оснивања Друштва српске словесности), САНУ, Београд, 7. март 2016.

– Предавање на тему Именная объектная редупликация в сербских народных говорах – статус, условия реализации и балканский контекст, панел „Various Aspects of Clitic Doublingin Balkan Slavic: Grammaticalization, Areal Diffusion and Typology“, Универзитет у Токију – Japan Society for the Study of Slavic Languages and Literatures, Токио, 29. март 2018.

– Предавање на тему Лингвистичка географија у Србији за школу србистике Доминанте српске културе на МГУ Ломоносов, Москва, 6–10. новембар 2020.

***

‒ Излагање на Лингвистичкој трибини Института за српски језик САНУ, сесија Српски језик у дијаспори, Београд, 2001.

‒ Излагање на књижевној вечери посвећеној делу Драгослава Михаиловића, Библиотека „Др Вићентије Ракић“, Параћин, 2002.

‒ Излагање на Трибини Етнографског института САНУ, тема Балканизми, Београд, 2003.

‒ Предавање на тему Дијалектологија: методологија научног рада за студенте  Катедре за славистику, Филолошки факултет Универзитета у Београду, мај 2004.

‒ Представљање јубиларног, десетог броја часописа Славистика, Славистичко друштво Србије, Катедра за славистику Филолошког факултета у Београду и Руски дом, Руски дом у Београду, мај 2006.

‒ Поздравна реч на отварању скупа Словенска етимологија данас, САНУ, Београд, 5. септембра 2006.

‒ Представљање двеју монографија: Годишњи обичаји у подавалским селима, аутора Милине Ивановић-Баришић, и Између култура Истока и Запада, аутора Драгане Радојичић, Библиотека града Београда, 2007.

‒ Представљање монографије Живот Срба у Гораждевцу, аутора Милете Букумирића, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 2007.

‒ Представљање монографије Календарски празници и обичаји у подавалским селима, аутора Милине Ивановић-Баришић, Библиотека града Београда, мај 2007. и Месна заједница Зуце, Београд, октобар 2007.

‒ Представљање монографије Говор Новог Сада, Лингвистичка трибина Института за српски језик САНУ „Истраживање урбаних говора“, Београд, 2009.

‒ Представљање Зборника Института за српски језик САНУ посвећеног др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице живота, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 2009.

‒ Предавање о изради и значају лингвистичких атласа, Циклус предавања „Етнолошка / антрополошка преиспитивања перспективе теренских истраживања“, Етнографски институт САНУ, Београд, 2009.

‒ Представљање монографије Слике из Боке, аутора Драгане Радојичић,  Међународни сајам књига „Трг од књиге“, Херцег Нови, 26. јул 2009.

‒ Предавање на тему Аналитички процеси у српским народним говорима за студенте Филолошког факултета „Блаже Конески“, Скопље, новембар 2010.

‒ Представљање зборника радова с међународног симпозијума Граматика и лексика у словенским језицима, Трибина Библиотеке САНУ, Београд, 27. марта 2012.

‒ Представљање LX књиге (св. 1 и 2) Гласника Етнографског института САНУ,  Библиотека града Београда, 17. децембар 2012.

‒ Излагање о стању српског језика у Румунији и Мађарској, Округли сто Српски језик и писменост (одржан поводом Светског дана писмености), Задужбина „Доситеј Обрадовић“,  Београд, 10. септембар 2012.

‒ Представљање монографије Дијалози за трпезом. Антрополошка монографија о култури исхране, аутора др Драгане Радојичић, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 24. октобар 2012.

‒ Представљање монографије Говор јужнокосовског села Гатње, аутора Радивоја Младеновића, 58. међународни београдски Сајам књига, Београд, 24. октобар 2013.

‒ Представљање монографије Чауш у селима златиборског краја, аутора Снежана Томић-Јоковић, Музеј на отвореном „Старо село“, Сирогојно, 30. јул 2013.

‒ Представљање зборника радова Обредна пракса – „речима о храни“. На материјалу из српских говора Војводине, Матица српска, Нови Сад, 15. децембар 2015.

‒ Представљање монографије Српски језик на Косову и Метохији данас. Социолингвистички и лингвокултуролошки аспект, аутора Митре Рељић, 60. међународни београдски Сајам књига, Београд, 27. октобар 2015.

‒ Представљање монографије Српски језик на Косову и Метохији данас. Социолингвистички и лингвокултуролошки аспект, аутора Митре Рељић, Дом културе, Грачаница, 26. март 2015.

‒ Излагање на трећој трибини (Са)чувајмо српски језик, у оквиру пројекта Министарства културе и информисања и дневног листа „Политика“, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 24. новембар 2015.

‒ Представљање коауторске монографије Етнологија и генетика. Прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије, Ивице Тодоровића и др., Библиотека „Милутин Бојић“, Београд, 17. јун 2015.

‒ Излагање о финансирању истраживања у области друштвено-хуманистичких наука (кореферент са др Вером Дондур), скуп Друштвено-хуманистичке науке у Србији – стање и питање вредновања, САНУ, Београд, 11. март 2016.

‒ Излагање на Округлом столу Матићева огледала, Народна библиотека „Душан Матић“ и Удружење књижевника Србије, Ћуприја, 13. септембар 2016.

‒ Излагање о терминологији обредне исхране, Етно-фестивал „Бељајка“, Бела Црква (метох манастира Манасија), 16. јул 2016.

‒ Излагање на књижевној вечери под називом Поред Мораве, посвећеној делу Драгослава Михаиловића, Народна библиотека „Душан Матић“, Ћуприја, 28. фебруар 2017.

‒ Излагање о обичају кумачења / поцања код Срба и Влаха, Етно-фестивал „Бељајка“, Бела Црква (метох манастира Манасија), 15. јул 2017.

‒ Предавање на тему Народни живот и његов језички израз. Значај и именовање времена у традиционалном начину живота, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, 24. август 2017.

‒ Уводно предавање на тему Дијалекти, жаргон, стандард, одржано у оквиру првог семинара под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик (Тршић, 30. јул – 12. август 2018), Образовно-културни центар „Вук Караџић“, Тршић, 31. јула 2018.

‒ Предавање под називом Вуков „Српски рјечник“ из 1818. и утемељење српске филологије, одржано поводом 140 година од оснивања (1878) Гимназије у Параћину и 200 година од објављивања првог издања Вуковог Рјечника, Галерија Културног центра, Параћин, 20. април 2018.

‒ Учешће (као дискутант по позиву) на Округлом столу „Пројекти Српског института. Теме, резултати, могућности“, САНУ, Одбор за проучавање националних мањина и људских права, у суорганизаторству са Српским институтом из Будимпеште и Етнографским институтом САНУ, Београд, 11. децембар 2018.

‒ Представљање монографије Ономастика слива реке Косанице, аутора Голуба Јашовића, 63. међународни београдски сајам књига: Република Србија, Канцеларија за Косово и Метохију, Београд, 27. октобар 2018.

‒ Предавање под називом Крв у фразеологизмима похрањеним у српским дијалекатским речницима, одржано у оквиру другог семинара под називом Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик (Тршић, 28. јул – 10. август 2019), Образовно-културни центар „Вук Караџић“, Тршић,  30. јула 2019.

‒ Предавање о српским дијалектима на Светски дан књиге, Народна библиотека „Душан Матић“, Ћуприја, 23. април 2019.

‒  Предавање (онлајн) Драгослав Михаиловић – очима дијалектолога и етнолингвисте, Лингвистички семинар „Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик“, НОКЦ „Вук Караџић“, Тршић, 18–31. јул 2021.

‒ Јавно предавање Вода у српској народној религији и традицији и у речницима из призренско-тимочке дијалекатске зоне – између животворног и уништитељског, Огранак САНУ у Нишу, Ниш, 17. мај 2022.

‒ Свечана беседа поводом Дана Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци – Дана Св. Ћирила и Методија,  Бањалука, 24. мај 2022.

‒ Уводно предавање у оквиру четвртог Лингвистичког семинара „Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик и дигитална хуманистика“, НОКЦ „Вук Караџић“, Тршић, 19. јул 2022.

‒ Промоција зборника ученичких радова Тој ти викам на Косову и Метохији, Штрпце, Шилово и Грачаница, 10–12. септембар 2022.

‒ Представљање Института за српски језик САНУ и његових издања: Институт за словеначки језик Франа Рамовша у Љубљани (19–21. септембар 2022), Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, поводом Дана српског језика, Дојран (21. октобар 2022), Огранак САНУ у Нишу (31. октобар 2022), Српска књижевна задруга (3. новембар 2022), Огранак САНУ у Новом Саду (9. новембар 2022). Представљање Института и његовог Дијалектолошког одсека на Свечаној академији поводом јубилеја ИСЈ САНУ (16. новембар 2022).

‒ Поздравна реч на научном скупу Говор нишких медија, Огранак САНУ у Нишу, Ниш, 22. новембар 2022.

‒ Реферат Институт за српски језик САНУ као један од носилаца стратегије научног развоја Републике Србије, свечана седница Одбора за стандардизацију српског језика поводом 25 година постојања Одбора, Београд (Свечана сала САНУ), 12. децембар 2022.

Гостовања у медијима:

Гост тридесетоминутне емисије „Одтамњење“, чији је аутор Емил Милојевић, премијерно приказане 1. новембра 2015. на  RTV Kanal М.

Гостовање на РТС 2 на тему о језику јунака у делима Драгослава Михаиловића писаним дијалектом (2018).

Учешће у емисији Спорови у култури, на тему Ијекавци и екавци, Радио Београд 2, 23. октобар 2020.

2021: Интервју дат за TV Euronews Srbija 7. септембра 2021. поводом Међународног дана писмености; гостовање у Јутарњем програму „Уранак“ ТВ канала К1 7. новембра 2021. поводом кампање београдске Филолошке гимназије на Инстаграм страници Дигитални буквар и питања о значају дијалеката који нису ушли у основицу српског стандардног језика; гостовање у Јутарњем програму телевизије Nova S 1. новембра 2021. поводом кампање београдске Филолошке гимназије на Инстаграм страници Дигитални буквар.

2022: Интервју дат 20. јула 2022. за „Дневни магазин културе. Културни кругови“, Радио Београд 2; гостовање у емисији Клуб 2, Радио Београд 2, 6. децембра 2022; два гостовања у Културном дневнику РТС 1 и више других гостовања у медијима поводом јубилеја Института за српски језик САНУ.

Гостовање у радио-емисији „Југ сас један падеж“, на тему Хоће ли призренско-тимочки дијалекат надјачати буку 21. века?, аутор: Власта Ценић, Радио Алексинац, септембра 2022.

Уреднички рад:

Уредила је дванаест публикација (в. Библиографију, под Секундарно ауторство).

Приредила је тематски зборник радова Обредна пракса – „речима о храни“. На материјалу из српских говора Војводине, Нови Сад: Матица српска, 2014.

Рецензентски рад:

Рецензирала је знатнији број радова за следеће научне часописе: Јужнословенски филолог (Београд), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад), Гласник Етнографског института САНУ (Београд), Зборник радова Филозофског факултета (Приштина / Косовска Митровица), Philologia Мediana (Ниш), Годишњак за српски језик (Ниш), Наслеђе (Крагујевац), Филолог (Бања Лука), Исходишта (Темишвар), Slavia Iaponica (Токио), Slovenika (часопис словеначке националне мањине у Београду), као и већи број радова за тематски зборник Емоције у култури Срба и Бугара / Емоциите в културата на българи и сръби (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2016), за међународни тематски зборник Словенска терминологија данас (Београд: Институт за српски језик САНУ – САНУ – АНУРС – Матица српска, 2017), за зборник Сусрет култура (Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду) те за зборник Глобализација vs. глокализација (Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2017).

Била је један од рецензената за седамнаест публикованих научних монографија: Између култура Истока и Запaда. Северозападна Бока Которска, аутора Драгане Радојичић (Посебна издања, књ. 56, Београд: Етнографски институт САНУ, 2006), Слике из Боке, аутора Драгане Радојичић (Посебна издања, књ. 62, Београд: Етнографски институт САНУ, 2008), Старосрпска зависна реченица од XII до XV века, аутора Слободана Павловића (Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2009), Копаонички говор – етногеографски и културолошки приступ, аутора Првослава Радића (Посебна издања, књ. 70, Београд: Етнографски институт САНУ, 2010), Исказивање генитивних значења у говору јабланичког краја (у светлу призренско-тимочких говора као целине), аутора Радмиле Жугић (Монографије 13, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2010), Речник говора северне Метохије, аутора Милете Букумирића (Монографије 15, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2012), Дијалози за трпезом. Антрополошки огледи о култури исхране, аутора Драгане Радојичић (Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ, 2012), Говор јужнокосовског села Гатње, аутора Радивоја Младеновића (Монографије 18, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2013), Етнологија и генетика. Прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије, Ивице Тодоровића са коауторима Зорицом Ђорђевић, Марином Савић, Анђелком Марићем и Анђелком Вучетић-Драговић (Београд: Етнографски институт САНУ – Друштво српских родословаца „Порекло“, 2015), Одевање у околини Београда: друга половина 19. и прва половина 20. века, аутора Милине Ивановић-Баришић (Посебна издања, књ. 87, Београд: Етнографски институт САНУ, 2017), Ономастика слива реке Косанице, аутора Голуба Јашовића (Косовска Митровица – Куршумлија: Филозофски факултет – Народна библиотека Куршумлија, 2017), Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора, аутора Зорана Симића (Библиотека Јужнословенског филолога, Нова серија, књ. 25, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2018), Српска језичка баштина на уништеним гробљима Косова и Метохије, аутора Митре Рељић (Нови Сад: Матица српска, 2019), Језик око нас (Лингвистичке едиције, Едиција „Популарна лингвистика“, Књига 13, Нови Сад: Прометеј, 2019), Човек и смрт у лексици и фразеологији пиротског говора, аутора Драгољуба Златковића (Београд: Етнографски музеј, 2019), Когнитивни правац у српској етнолингвистици. Почеци развоја и актуелни проблеми, коауторки Стане Ристић и Иване Лазић Коњик (Едиција „Монографије“ 29, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2020), Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића. Диференцијални приступ (Едиција „Монографије“ 34, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2022).

Рецензирала је и уџбеник Сербский язык с историческими коментариями, коаутора Е. Е. Рибникове и С. В. Стеванович (Кемерово : ГОУ ВПО Кемеровский государственный университет, 2010), одобрен од стране Министарства образовања и науке РФ, као и његово друго издање (Стеванович С.В., Рыбникова Е.Е., Трапезникова О.А., Сербский язык с историческими комментариями, 2017).

Такође, рецензирала је и шест тематских зборника радова: Путеви и домети дијалекатске лексикографије (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2014), НИСУН 3. Језик, књижевност и култура (Ниш:  Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2014), Језик, књижевност, значење. Језичка истраживања (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2016), Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната (Темишвар: Савез Срба у Румунији, 2014), Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2017), Језици и културе у времену и простору – тематски зборник (Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2018).

Године 2012. била је међународни рецензент за један од пројеката Министарства просвете Републике Словачке и Словачке академије наука, ангажована од стране државне институције „Vedecka grantova agentura“.

Рецензирала је и неколико пројеката за потребе Министарства културе Републике Србије.

 Теренски рад и боравци у оквиру међуакадемијске размене и студијски боравци:

За потребе Српског дијалектолошког атласа прикупила је и проверила грађу из тридесетак теренских пунктова са подручја свих српских дијалеката. У организацији Катедре за славистику Универзитета Lorand Eötvös у Будимпешти истраживала је српске говоре у Мађарској 1994. године, а у организацији Српског института у Будимпешти руководила на терену лингвистичким сектором истраживања српског говора у Батањи, септембра 2013. Године. Српске клисурске говоре у Румунији испитивала је 2007. године у оквиру међуакадемијске размене.

У 2003. години прикупљала је грађу за дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања говора Срба из Метохије, смештених у колективне центре, у оквиру пројекта Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, одобреног од стране Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије и финансираног од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section.

У оквиру међуакадемијске размене између САНУ и МАНУ боравила је два пута у Скопљу (2010. и 2015. године), у Центру за ареалну лингвистику при МАНУ. У оквиру ове врсте размене између САНУ и РАН боравила је у Москви 2013. године, при Институту за славистику.

Учествовала је на LI летњој школи Међународног семинара за македонски језик, књижевност и културу, при Универзитету „Св. Кирил и Методиј“, Скопје, у периоду од 16. јуна до 1. јула 2018. у Охриду (средњи курс, изборни курс „Македонскиот јазик меѓу традицијата и иновацијата“).

 Учешће на домаћим и међународним пројектима:

− Учешће на националном пројекту Традиционална култура Срба – системи представа, обреда и социјалних институција (Етнографски институт САНУ) (2002–2004).

− Учешће на националном пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (Институт за српски језик САНУ) (2004–2020).

− Учешће на пројекту Истраживања српског језика на Косову и Метохији (Филозофски факултет у Косовској Митровици) (2008–2010).

– Учешће на пројекту Интердисциплинарно истраживање језичког и културног наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала „Појмовник српске културе” (носилац: Етнографски институт САНУ) (2011– 2020).

− Члан тима на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section (2003).

− Члан тима на међународном пројекту European Dialect Syntax (Edisyn), Meertens Institute in Amsterdam, финансираном од стране European Science Foundation (2008).

‒ Члан тима на билатералном пројекту САНУ и МАНУ Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија (2014–2021).

‒ Консултант на пројекту Declining Case: Inflectional Loss in Progress, финансираном од стране  Leverhulme Trust (носилац: Оксфорд – Универзитет Сари) (2021–2024).

‒ Члан тима на потпројекту Српски народни говори Косова и Метохије, у оквиру стратешког пројекта САНУ „Историја и културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији“ (2022–2024).

‒ Члан тима на пројекту Јавни дискурс у Републици Србији (са 15%), у оквиру Програма ИДЕЈЕ (носилац: Институт за српски језик САНУ, финансијер: Фонд за науку Републике Србије) (2022–2025).

‒ Саветник на пројекту Обредна исхрана у Војводини. Енциклопедијски речник термина (носилац: Матица Српска) (2021– ).

 Организација научног рада:

− Директор Института за српски језик САНУ (2004–2006).

− Председник Научног већа Института за српски језик САНУ (2010‒2016).

− Руководилац пројекта Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект (Матица српска, Oдељење за књижевност и језик) (2009–2020).

− Члан Експертске комисије за језик и књижевност при Министарству за науку, технологије и развој Републике Србије (2004–2006).

– Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност при Министарству просвете и науке Републике Србије (2010–2014).

– Члан Одбора за акредитацију научноистраживачких организација при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС (2014–2018).

– Члан Програмског одбора Образовно-културног центра „Вук Караџић“ у Тршићу, формираног од стране МПНТР-а Републике Србије (2018– ).

 Организација научних скупова:

− Члан Организационог одбора заседања Међународне комисије, Редакције и Радне групе Општесловенског лингвистичког атласа, одржаног у Аранђеловцу од 19. до 25. октобра 2003. године, у организацији САНУ.

− Члан Организационог одбора међународног научног скупа Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, одржаног у Београду од 26. до 29. новембра 2003. године, у организацији Одељења друштвених наука САНУ.

− Члан Програмског одбора међународног научног скупа Етнологија и антропологија: стање и перспективе, одржаног у Београду децембра 2004. године, у организацији Етнографског института САНУ.

− Члан Организационог одбора међународног научног симпозијума Словенска етимологија данас, одржаног у Београду од 5. до 10. септембра 2006. године, у организацији САНУ и Института за српски језик САНУ.

− Координатор Међународног научног скупа Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, одржаног у Косовској Митровици од 8. до 11. октобра 2009. године, у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини.

– Члан Програмског одбора Међународне научне конференције Културе и границе, одржане у Вршцу од 6. до 8. октобра 2011. године, у организацији Етнографског института САНУ и Општине Вршац.

‒ Члан Програмског одбора III Међународне научно-стручне интернет-конференције Славянская филология: исследовательский и методический аспекты, одржане у Кемерову од 7. до 9. децембра 2011. године, у организацији Факултета за филологију и журналистику Кемеровског државног универзитета.

‒ Члан Организационог одбора Међународне научне конференције Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, одржане у Темишвару октобра 2014. године, у организацији Филолошког, историјског и теолошког факултета Западног универзитета у Темишвару.

‒ Члан Организационог одбора Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас, одржаног у Београду од 11. до 13. маја 2016. године, у организацији САНУ, АНУРС, Матице српске и Института за српски језик САНУ.

− Члан Организационог одбора заседања Међународне комисије, Редакције и Радне групе Општесловенског лингвистичког атласа, одржаног у Београду од 16. до 23. октобра 2016. године, у организацији САНУ и Института за српски језик САНУ.

‒ Члан Програмског одбора XVI Међународног конгреса слависта, одржаног у Београду од 20. до 27. августа 2018. године, у организацији Филолошког факултета Универзитета у Београду.

‒ Члан Организационог одбора научне конференције Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, одржане у Београду 15. октобра 2019. године, у организацији САНУ, Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије, Института за српски језик САНУ и Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

‒ Члан Програмског одбора научне конференције Јавни говор Ниша у условима пандемије Ковид 19, одржане у Нишу 18. новембра 2021. године, у организацији Огранка САНУ у Нишу.

Чланства у научним и стручним телима:

− Члан Академијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ (именована на VII седници Извршног одбора Председништва САНУ, 5. марта 2003. године).

‒ Члан Одбора за Етимолошки речник српског језика (од 2004).

− Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске (именована од стране Управног одбора Матице српске 2. новембра 2004. године).

‒ Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету слависта (од 2013).

− Члан Фонетске секције Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународној комисији за Општесловенски лингвистички атлас (од 1989) и Међународне радне групе за разраду принципа сачињавања морфолошких карата ОЛА (од 2007).

− Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас (од 1997).

− Члан Уређивачког одбора Јужнословенског филолога (од 2004), и Српског дијалектолошког зборника (од 2022), Научног одбора часописа Studia et Documenta Slavica (Институт за славистику Универзитета у Ополу, Пољска) (од 2017), Уређивачког одбора Годишњака за српски језик (Филозофски факултет Универзитета у Нишу) (од 2017), Издавачког савета Фолклористике (од 2018), Редакције издања Етнографског института САНУ (у два сазива) и Уређивачког одбора Славистике (у једном сазиву).

‒ Члан Уређивачког одбора зборника са научне конференције „Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије“ (САНУ – Институт за српски језик САНУ – Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2021).

‒ Члан Редакционог одбора Појмовника српске културе (носилац пројекта је Етнографски институт САНУ, www.etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik.php ).

Награде и признања:

 − Друга награда на савезном конкурсу за младе лингвисте „Вук у своме времену и данас“ за ауторски рад Речи у Вуковим речницима забележене у Србији, 1987.

− ПОСЕБНА награда Владе Републике Србије и Министарства за науку, технологије и развој најбољим младим истраживачима, млађим од 40 година, са одбрањеном докторском дисертацијом, 2001.

− Награда „Јухорско око“, која се додељује „за изузетно значајан допринос истраживању језика којим се говори на територији на којој се остварује активност Културолошког пројекта Јухорско око“, 2003.

− Награда „Павле Ивић“ за монографију Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља. Балканистички и етномиграциони аспект, коју додељује Славистичко друштво Србије, 2004.

проф. др Вања Станишић

2003

  1. “О табуизацији назива миша на централном Балкану”, BalcanicaXXXII–XXXIII/2001-2002, Belgrade 2003, 155-174.
  2. “Лингвистичка географија и нека питања прасловенске дијалекатске поделе”, Пети лингвистички скуп Бошковићеви дани, Зборник радова (Подгорица 10. и 11. октобра 2002), Научни скупови ЦАНУ, књ. 61; Одјељење умјетности, књ. 22, Подгорица 2003, 319-327.
  3. “Неки основни појмови науке о писму”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/3 (11-15. 2002), Београд 2003, 255-261.

2004

  1. “Српско-албански језички додири и два типа фонолошких система у балканским језицима”, BalcanicaXXXIV/2003, Belgrade 2004, 105-117.
  2. “О неким терминима словенске палеографије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 33/3 (10-14. 2003), Београд 2004, 265-274.
  3. “Старословенска двоазбучност и српска и хрватска редакција старословенског језика” Српски језик IX, 1-2, Београд 2004, 383-396.
  4. “Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках”, Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборникстатей (сост. В. А. Кочергина), ИздательствоМосковскогоуниверситета, 2004, 418-433.

2005

  1. “О старини два типа фонолошких система у словенским језицима”, Србистички прилози. Зборник у частпрофесораСлавкаВукомановића, Филолошкифакултет, Београд 2005, 249-256.
  2. “Граматозофија – прилог словенској палеографској терминологији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 34/3 (15-18. 2004), Београд 2005, 341-346.
  3. “Поводом фонеме /ü/ у српским говорима на Косову и Метохији”, Косовско-метохијски зборник 3, Српска академија наука и уметности. Међуодељенски одбор за проучавање Косова и Метохије (уредници М. Пантић и С. Карамата), Београд 2005, 21-32.

2006

  1. “Фонема /ü/ у синхронији и дијахронији словенско-алтајских језичких веза”, Исследования по славянским языкам, 11. Корейскаяасоциацияславистов, Филологическийфакультет, УниверситетËнсей, Сеул 2006, 61-71.
  2. “О палаталнојкорелацијисугласника у словенским и балканскимјезицима”, Probleme de filologieslavă, XIV, Universitatea de vest din Timişoara, Facultatea de litere, istorieşiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2006, 175-188.
  3. “О неким питањима унутрашње реконструкције прасловенског гласовног развоја”, Јужнословенски филологLXII, 2006, 139-154.
  4. “О положају албанског језика међу индоевропским језицима у светлости палеобалканских реликата”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLIX/1, Нови Сад 2006, 11-23.

2007

  1. “Проблематика класификације и дефинисања појединих типова писма у словенској палеографији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 35/3 (7-10. 2005), Београд 2007, 229-233.
  2. “О неким подударностима у рефлексима индоевропских слоговних сонаната у албанском и балтословенском”, Словенска етимологија данас. Зборник симпозијума одржаног од 5. до 7. септембра 2006. године (ур. А. Лома), Институт за српски језик САНУ, Београд 2007, 393-402.
  3. “О еманципацији мекоће у словенским и балканским језицима”, Problemedefilologieslavă, XV, UniversitateadevestdinTimişoara, Facultateadelitere, istorie şiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2007, 319-329.

2008

  1. “О неким културноисторијским слојевима словенске писмености”, Зборник Матице српске за славистику, 73, Нови Сад 2008, 403-414.
  2. “Парадигматика и синтагматика старословенске двоазбучности”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 36/3 (13-16. 2006), Београд 2008, 231-239.

2009

  1. “Писмо као «визуелни говор» и проблем његовог дефинисања”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 38/3 (4-7. 2008), Београд 2009, 81-90.

2010

  1. “Типолошки оквири српске диграфије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 39/3 (9-12. 2009), Београд 2010, 85-91. [ISBN 978-86-86419-96-5; 811.163.41’35]
  2. “Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства”, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, САНУ, Одељење језика и књижевности, књ. 4 (уредници Ј. Грковић-Мејџор, М. Радовановић), Београд 2010, 159-176. [ISBN 978-86-7025-508-1]
  3. “Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy”, Serbische und kroatischeSchriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg 2010, 189-200.
  4. “Егејска писменост и њени догрчки корени”, Филолог, II/2010, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 182-190.

2011

  1. «ПисменостМаја – кључзаразумевањемајанскецивилизације”, Филолог, IV/2011, УниверзитетуБањојЛуци, Филолошкифакултет, 163-170.

2012

  1. “Script as a ‘Visible speech’ and the development of scripts between a myth and reality”, East European Studies, 29 / 2012; East European and Balkan Institute, Center for International Area Studies, Hankuk University of Foreign Studies, Seoul, 33-48.
  2. “О дигафији у српској и корејској писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 41/1 (15-17. 2011), Београд 2012, 73-79.
  3. «О северним индоевропским везама албанског језика», Praslovanskadialektizacija v lučietimološkihraziskav. Ob stotiobletnicirojstvaakademikaFrancetaBezlaja, Zbornikreferatov z mednarodnegaznanstvenegasimpozija v Ljubljani, 16.-18. septembra 2010 (urediliMetkaFurlan in AlenkaŠivic-Dular), Ljubljana 2012, 199-211. (ISBN 978-961-254-386-0)
  4. «О некоторых вопросах внутренней реконструкции фонологического развития праславянского языка», Slawistyka 12/2012 (Słowiańszczyznawczorajidziś), WydawnictwoUniversytetuGdańskiego, 66-76.(ISSN 1733-5817)

2013

  1. “Хазарски источници словенске писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 42/1 (12-14. 9. 2012), Београд 2013, 13-21.
  2. “Комуникативна улога писма”, Теолингвистичка проучавања словенских језика(уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић). САНУ, Одељење језика и књижевности. Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија. Књига 5, Београд 2013, 491-502 [УДК 003.3; ISBN 978-86-7025-618-7].

2014

  1. “О евроазијским одликама праиндоевропског вокалског система”, IWoBAVIII. Реферати VIII међународног скупа о балтословенској акцентологији (Нови Сад 2012), Издавач: Филозофски факултет у Новом Саду, 2014, 335-348 [ISBN 978-86-6065-305-7].
  2. “Словенска писменост и средњовековни алфабети грчкога круга”, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863-2013), Институт за српски језик САНУ, Старословенско и српско наслеђе I, Београд 2014, 151-168. [ISBN 978-86-82873-49-5]

2015

  1. “Развој писма између мита и стварности”, Српски језикXX, 319-331.
  2. “Письмо между языком и культурой (1)”, Коммуникология, Том 3, №4, Москва2015, 148-165 [ISSN 2311-332 (online)].
  3. «О “српској дипломатској минускули” још једном», Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана, ФИЛУМ Крагујевац 331-339 [ISBN 978-89-85991-85-1]
  4. «“Босанска буквица” и Вукова ћирилица», Вук Стефановић Караџић (1787-1865-2014), САНУ, Научни скупови, Одељење језика и књижевности, књ. 27, Београд 2015, 105-114 [ISBN 978-86-7025-673-6]

2016

  1. «О некоторых культурно-исторических предпосылках старославянской двуазбучности и диграфии в славянских языках», Исследованияпо славянским языкам, 2016-21-2, Корейская ассоциация славистов, Сеул, 1-11.

2017

Б. Чигоя, В. Станишич, «Несколько замечаний о кириллической письменности боснийских францисканских писателей XVII века», Коммуникология 2017, 5/1, 31-49 [ISSN 2311-3332]

Види више
  1. Српско-албански језички односи, Балканолошки институт САНУ, посебна издања, књ. 59, Београд: «Cicero», Тираж 800 . – Регистар.ISBN 86-7179-020-7
  2. Увод у индоевропску филологију, Београд: «Чигоја штампа», 2006.Тираж 1000 . – Напомене и библиографске референце уз текст. – Библиографија: стр. 310 – 332 . – Регистри. ISBN 86-7558-447-4

преводи, рецензије и осврти

1985

  1. С. М. и Н. И. Толстој, “Забелешке из словенског паганства. Заштита од града у Драгачеву и другим српским зонама”, Повеља, Краљево 1985, 6-18. [Превод с руског с уводномбелешком о ауторима]
  2. «Придевске синтагме у словенским и балканским језицима» (T. Н. Молошная, Адъективные словосочетания в славянских и балканских языках, Институт славяноведения и балканистики, Москва 1985), BalcanicaXVI-XVII, Беогрд 1985-1986, 367-369. [рецензија]

1988

  1. «Балканска лингвистика» (EmanueleBanfi, Linguisticabalcanica, Bоlogna 1985), BalcanicaXVIII-XIX (Београд 1987-1988), 419-421. [рецензија]
  2. Б. Ангелов, “Паралеле између ‘Слова о полку Игореве’ и неких старосрпских текстова с ратном тематиком”, Повеља, Краљево 1988, 3-12. [Превод с бугарског с уводномбелешком и коментарима]

1989

  1. «Вокатив у балканскимјезицима» (Jørn Ivar Qvonje, Über den Vokativ und Vokativformen in den Balkansprachen und imeuropäischenSprachareal, Modern Greek and Balkan Studies, 1, University of Copenhagen 1986), Balcanica XX,Београд 1989, 447-449. [рецензија]
  2. «Античка балканистика» (Античная балканистика, Институт славяноведения и балканистики, Институт всеобщей истории, Москва 1987), BalcanicaXX, Београд 1989, 461-464. [рецензија]

1990

  1. «Romano-balcanica» (Romano-balcanica. Вопросы адаптации латинского языкового элемента в балканском ареале. Сборник научных трудов /ред. А. В. Десницкая/, Институт языкознания, Ленинград 1987), BalcanicaXXI, Београд 1990, 355-357. [рецензија]
  2. «Славянское и балканское языкознание. Просодия» (Институт славяноведения и балканистики, Москва 1989), BalcanicaXXI, Београд 1990, 357-359. [рецензија]

1991

  1. «Лингвистичке основе балканског модела света» (Т. В. Цивьян, Лингвистические основы балканской модели мира, Институт славяноведения и балканистики, Москва 1990), BalcanicaXXII, Београд 1991, 331-313. [рецензија]

2002

  1. “Реконструкција памћења о нама (Словенска митологија. Енциклопедијски речник, ZepterBookWorld, Београд 2001)”, Кораци 5-6, Крагујевац 2002, 175-178. [рецензија]

2004

  1. Н. Трубецкој, Европа и човечанство, «Логос», Београд 2004. (Библиотека Руски боготражитељи, коло IX) [превод и поговор].

2005

  1. Александар Гура, Симболика животиња у словенској народној традицији, «Бримо / Логос / Глобосино-Александрија», Београд 2005 [рецензенти Ђ. Трифуновић, В. Станишић]
  2. “Владимир Николајевич Топоров (1928-2005)”, Јужнословенски филологLXI, Беград 2005, 326-330. [In memoriam].

2010

  1. Лили Лашкова, Историјска фонологија словенских језика (превели с бугарског Љ. Јоксимовић и В. Станишић), Филолошки факултет, Београд 2010. [рецензенти Р. Јовићевић, В. Станишић]
  2. Александар Мешчерјаков, Књига јапанских симбола, «Логос – Кокоро», Београд 2010. [рецензија и освртнакорицамакњиге].

2016

  1. “Татјана Михајловна Николајева (1933-2015)”, Зборник Матице српске за славистику 89 (2015), 322-324 [Inmemoriam].

чланци, расправе, прилози

1986

  1. “Балканизми у српскохрватском језику”, BalcanicaXVI-XVII, Београд 1985-1986, 245-265.

1987

  1. “Корени и домети Вукове реформе српске ћирилице”, Повеља, Краљево 1987, 24-25.
  2. “О неким сличностима у падежном систему између албанског и српскохрватског језика”, BalcanicaXX, Београд 1987, 357-367[AboutsomesimilaritiesincasesystembetweenAlbanianandSerbocroatianlanguage].

1990

  1. “Le lexiqueserbo-croatedans le vocabulairealbanaise”, Balcanica XXI,Београд 1990, 239-249.
  2. Stanišić, Lj. Joksimović-Stanišić, “Slovenskapismenost u slovenskojduhovnojkulturi”, Filozofskaistraživanja 36, Zagreb 1990, 613-620.

1991

  1. “Словенска писменост у примени за албански језик”, Баштина 1, Приштина 1991, 112-119.
  2. “Српскохрватски елементи у албанском језику”, Становништво словенског поријекла у Албанији. Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990, Титоград 1991, 349-356.
  3. “Le berceau des Albanais au Moyenâge”, Balkan 10,Bordeau 1991, 31-36.

1992

  1. “О старости балканског консонантизма”, Catenamundi. Српска хроника на светским веригама, Матица исељеника Србије – Ибарске новости (Београд – Краљево 1992), 70-74.
  2. “Vinča-schriftoderVinča-zeichen?”,Balcanica XXIII,Београд 1992, 187-197.

1993

  1. “О неким призренско-тимочким примерима српско-албанских лексичких односа”, Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката. Зборник реферата са научног скупа одржаног у Нишкој Бањи 17-20. 6. 1992, Ниш 1993, 469-477.

1994

  1. “Глаголица и фонетические алфавиты средней Европы”, BalcanicaXXV-1, Београд 1994, 267-285.

1995

  1. “Неке старе и нове идеје у вези с етногенезом Словена”, Расковник 79-80, Београд 1995, 87-106.

1996

  1. “О типологији писма: писмо и претписмо”, Српски језик I, 1-2, Београд 1996, 432-443.

1997

  1. “О реконструкцији праиндоевропског вокалског система и теорији о само једном вокалу”, Српски језик II, 1-2, Београд 1997, 285-293.

1998

  1. “Неколико дијалекатских текстова из Крагујевачке Лепенице”, Српски језик III, 1-2, Београд 1998, 535-549.
  2. “Two Types of Ancient Indo-European Isoglosses in the Albanian Language”, Balcanica XXIX, Belgrade 1998, 321-338.

2000

  1. “Грамматология – графическая лингвистика”, Српски језик V, 1-2, Београд 2000, 585-593.

2002

  1. “Типолошка проблематика класификације система писма”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLV/1-2, Нови Сад 2002, 41-57.

2003

  1. “О табуизацији назива миша на централном Балкану”, BalcanicaXXXII-XXXIII/2001-2002, Belgrade 2003, 155-174.
  2. “Лингвистичка географија и нека питања прасловенске дијалекатске поделе”, Пети лингвистички скуп Бошковићеви дани, Зборник радова (Подгорица 10. и 11. октобра 2002), Научни скупови ЦАНУ, књ. 61; Одјељење умјетности, књ. 22, Подгорица 2003, 319-327.
  3. “Неки основни појмови науке о писму”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 32/3 (11-15. 2002), Београд 2003, 255-261.

2004

  1. “Српско-албански језички додири и два типа фонолошких система у балканским језицима”, BalcanicaXXXIV/2003, Belgrade 2004, 105-117.
  2. “О неким терминима словенске палеографије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 33/3 (10-14. 2003), Београд 2004, 265-274.
  3. “Старословенска двоазбучност и српска и хрватска редакција старословенског језика” Српски језик IX, 1-2, Београд 2004, 383-396.
  4. “Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках”, Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборникстатей (сост. В. А. Кочергина), ИздательствоМосковскогоуниверситета, 2004, 418-433.

2005

  1. “О старини два типа фонолошких система у словенским језицима”, Србистички прилози. Зборник у частпрофесораСлавкаВукомановића, Филолошкифакултет, Београд 2005, 249-256.
  2. “Граматозофија – прилог словенској палеографској терминологији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 34/3 (15-18. 2004), Београд 2005, 341-346.
  3. “Поводом фонеме /ü/ у српским говорима на Косову и Метохији”, Косовско-метохијски зборник 3, Српска академија наука и уметности. Међуодељенски одбор за проучавање Косова и Метохије (уредници М. Пантић и С. Карамата), Београд 2005, 21-32.

2006

  1. “Фонема /ü/ у синхронији и дијахронији словенско-алтајских језичких веза”, Исследования по славянским языкам, 11. Корейскаяасоциацияславистов, Филологическийфакультет, УниверситетËнсей, Сеул 2006, 61-71.
  2. “О палаталнојкорелацијисугласника у словенским и балканскимјезицима”, Probleme de filologieslavă, XIV, Universitatea de vest din Timişoara, Facultatea de litere, istorieşiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2006, 175-188.
  3. “О неким питањима унутрашње реконструкције прасловенског гласовног развоја”, Јужнословенски филологLXII, 2006, 139-154.
  4. “О положају албанског језика међу индоевропским језицима у светлости палеобалканских реликата”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLIX/1, Нови Сад 2006, 11-23.

2007

  1. “Проблематика класификације и дефинисања појединих типова писма у словенској палеографији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 35/3 (7-10. 2005), Београд 2007, 229-233.
  2. “О неким подударностима у рефлексима индоевропских слоговних сонаната у албанском и балтословенском”, Словенска етимологија данас. Зборник симпозијума одржаног од 5. до 7. септембра 2006. године (ур. А. Лома), Институт за српски језик САНУ, Београд 2007, 393-402.
  3. “О еманципацији мекоће у словенским и балканским језицима”, Problemedefilologieslavă, XV, UniversitateadevestdinTimişoara, Facultateadelitere, istorie şiteologie. Catedra de limbi şiliteraturi slave, Timişoara 2007, 319-329.

2008

  1. “О неким културноисторијским слојевима словенске писмености”, Зборник Матице српске за славистику, 73, Нови Сад 2008, 403-414.
  2. “Парадигматика и синтагматика старословенске двоазбучности”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 36/3 (13-16. 2006), Београд 2008, 231-239.

2009

  1. “Писмо као «визуелни говор» и проблем његовог дефинисања”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 38/3 (4-7. 2008), Београд 2009, 81-90.

2010

  1. “Издосадашњихпроучавањасрпско-албанскихјезичкиходноса – топономастика и лексика”, Контрастивнапроучавањасрпскогјезика: правциирезултати, САНУ, Одељењејезикаикњижевности, књ. 1 (уреднициИ. Клајн, П. Пипер), Београд 2010, 301-315. [ISBN 978-86-7025-512-8]
  2. “Типолошки оквири српске диграфије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 39/3 (9-12. 2009), Београд 2010, 85-91. [ISBN 978-86-86419-96-5; 811.163.41’35]
  3. “Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства”, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, САНУ, Одељење језика и књижевности, књ. 4 (уредници Ј. Грковић-Мејџор, М. Радовановић), Београд 2010, 159-176. [ISBN 978-86-7025-508-1]
  4. “Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy”, Serbische und kroatischeSchriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg 2010, 189-200.
  5. “Егејска писменост и њени догрчки корени”, Филолог, II/2010, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 182-190.

2011

  1. “Оједномпитањуунутрашњереконструкцијепрасловенскоггласовногразвоја – везаполугласника и палаталности”, Reconstructing Identity: Mapping the Cultural and Civic Tradition in Central and Eastern Europe and Balkans, East European and Balkans Institute, HankukUniversity of Foreign Studies, Seoul, 30th September – 1st October 2011, pp. 101-113 [http://maincc.hufs.ac.kr/~eebalkan/]
  2. «ПисменостМаја – кључзаразумевањемајанскецивилизације”, Филолог, IV/2011, Универзитет у БањојЛуци, Филолошкифакултет, 163-170.

2012

  1. “Script as a ‘Visible speech’ and the development of scripts between a myth and reality”, East European Studies, 29 / 2012; East European and Balkan Institute, Center for International Area Studies, Hankuk University of Foreign Studies, Seoul, 33-48.
  2. “О дигафији у српској и корејској писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 41/1 (15-17. 2011), Београд 2012, 73-79.
  3. «О северним индоевропским везама албанског језика», Praslovanskadialektizacija v lučietimološkihraziskav. Ob stotiobletnicirojstvaakademikaFrancetaBezlaja, Zbornikreferatov z mednarodnegaznanstvenegasimpozija v Ljubljani, 16.-18. septembra 2010 (urediliMetkaFurlan in AlenkaŠivic-Dular), Ljubljana 2012, 199-211. (ISBN 978-961-254-386-0)
  4. «О некоторых вопросах внутренней реконструкции фонологического развития праславянского языка», Slawistyka 12/2012 (Słowiańszczyznawczorajidziś), WydawnictwoUniversytetuGdańskiego, 66-76.(ISSN 1733-5817)

2013

  1. “Хазарски источници словенске писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 42/1 (12-14. 9. 2012), Београд 2013, 13-21.
  2. “Комуникативна улога писма”, Теолингвистичка проучавања словенских језика(уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић). САНУ, Одељење језика и књижевности. Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија. Књига 5, Београд 2013, 491-502 [УДК 003.3; ISBN 978-86-7025-618-7].

2014

  1. “Албански језик и староевропскиареал индоевропских језика”, Настава албанског језика као страног, Филолошки факултет, Београд 2013 (2014), 29-42. [ISBN 978-86-6153-226-9]
  2. “О евроазијским одликама праиндоевропског вокалског система”, IWoBAVIII. Реферати VIII међународног скупа о балтословенској акцентологији (Нови Сад 2012), Издавач: Филозофски факултет у Новом Саду, 2014, 335-348 [ISBN 978-86-6065-305-7].
  3. “Словенска писменост и средњовековни алфабети грчкога круга”, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863-2013), Институт за српски језик САНУ, Старословенско и српско наслеђе I, Београд 2014, 151-168. [ISBN 978-86-82873-49-5]

2015

  1. “Развој писма између мита и стварности”, Српски језикXX, 319-331.
  2. “Письмо между языком и культурой (1)”, Коммуникология, Том 3, №4, Москва2015, 148-165 [ISSN 2311-332 (online)].
  3. «Сербско-албанские фонологические отношения: влияния и ареальная общность», Работы по языкознанию кафедры сербского языка филологического факультета белградского университета (сост. В. Брборич, Р. Драгичевич), Белград 2015, 443-469.
  4. «О “српској дипломатској минускули” још једном», Путевима српских идиома. Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана, ФИЛУМ Крагујевац 331-339 [ISBN 978-89-85991-85-1]
  5. «“Босанска буквица” и Вукова ћирилица», Вук Стефановић Караџић (1787-1865-2014), САНУ, Научни скупови, Одељење језика и књижевности, књ. 27, Београд 2015, 105-114 [ISBN 978-86-7025-673-6]

2016

  1. “Славянскийалфавит («азбука») междувостокомизападом”, Slavic Humanities and New Era for Eurasia(7 July 2016, Charles University in Prague). Hosted by: Kaseus (Korean Association of Slavic-Eurasian Studies), Korea Foundation, Charles University in Prague, Institut of Chech Studies & Department of Chech and Comparative Literature. Prague 2016.
  2. «О некоторых культурно-исторических предпосылках старославянской двуазбучности и диграфии в славянских языках», Исследованияпо славянским языкам, 2016-21-2, Корейская ассоциация славистов, Сеул, 1-11.
  3. «Простор и време у структури писма», Србистика данас. Проблеми и перспективе савременог тумачења српског језика, књижевности и културе. Зборник научних радова. Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, I/1, 2016, 28-41 [ISSN 2490-3736].

2017

  1. Б. Чигоя, В. Станишич, «Несколько замечаний о кириллической письменности боснийских францисканских писателей XVII века», Коммуникология 2017, 5/1, 31-49 [ISSN 2311-3332]

«Писмо као колективно памћење», Анали огранка САНУ у Новом Саду, бр. 12 за годину 2016, Нови Сад 2017, 57-64 [ISSN 1452-4112]

др Ивана Безрукова

Рођена 11. јуна 1985. у Зрењанину.

Дипломски рад (Систем падежа са квалификативним значењем у „Примјерима чојства и јунаштва” Марка Миљанова) одбранила 17. децембра 2008. на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за српски језик и лингвистику (ментор проф. др Слободан Павловић).

Мастерски рад (Синтакса инфинитива у „Маријином јеванђељу”) одбранила 25. јуна 2010. на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за српски језик и лингвистику (ментор проф. др Јасмина Грковић-Мејџор).

Уписала докторске студије 2010. на Филозофском факултету у Новом Саду (ментор проф. др Наташа Драгин).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ 1. фебруара 2012. године.

Докторску дисертацију Конкорданција култних списа о Светом цару Урошу патријарха Пајсеја пријавила је 2013. године, а одбранила 7. јула 2020, пред комисијом у саставу: проф. др Наташа Драгин (ментор), проф. др Јасмина Грковић-Мејџор и доц. др Виктор Савић.

Изабрана у звање истраживач сарадник 18. септембра 2014. године.

Реизабрана у звање истраживач сарадник 6. новембра 2018. године.

Говори и пише руски и енглески језик.

Види више →

Ивана Безрукова (Чанчар) рођена је 11. јуна 1985. у Зрењанину.

Основну школу завршила је у Орловату, а гимназију у Зрењанину.

Основне студије на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду уписала је 2004. године.

Током академске 2006/2007. и 2007/2008. године била је стипендиста Фонда за стипендирање и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду, а била је и добитник награда за изузетан успех Филозофског факултета и Универзитета у Новом Саду.

Дипломирала је 2008. године, с просечном оценом 9,89.

Мастер студије на истом одсеку уписала је 2009. године и дипломирала 2010. с просечном оценом 10.

У јануару 2009. добила је стипендију Фонда Михајло Пупин из Чикага за стипендирање студената.

На мастер студијама у школској 2009/2010. била је стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије.

Током студирања била је учесник Међународног семинара за македонски језик и књижевност у Охриду од 3. до 21. августа 2005. године. Усавршавање македонског језика продужила је боравком на Филолошком факултету Блаже Конески у Скопљу од 1. до 28. фебруара 2007.

Као добитник стипендије Министарства образовања Руске Федерације за одлазак на стручно усавршавање руског језика боравила је у Институту руског језика А. С. Пушкин у Москви од 5. јула до 7. августа 2008.

Докторске студије Језика и књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду уписала 2010. године.

Као стипендиста Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије била је ангажована на пројекту „Историја српског језика” (178001) од фебруара 2011. до фебруара 2012. године.

Докторску дисертацију Конкорданција култних списа о Светом цару Урошу патријарха Пајсеја пријавила је 2013. године, а одбранила 7. јула 2020, пред комисијом у саставу: проф. др Наташа Драгин (ментор), проф. др Јасмина Грковић-Мејџор и доц. др Виктор Савић.

Професионално искуство

Током 2009. године радила је као сарадник на послу примарне обраде одредница за Правописни речник српског језика, којим је руководио проф. др Милан Шипка.

Од 2009. до 2014. године била је ангажована у Центру за српски језик и културу Азбукум у Новом Саду у својству предавача српског језика као страног.

У току 2011. године радила је као преводилац у компанији Електропорцелан у Новом Саду (превођење пословне докуметације с руског на српски језик и обрнуто).

У фебруару 2012. године запослила се у Институту за српски језик САНУ у Београду, на пројекту „Обрада старог српског писаног наслеђа и израда Речника црквенословенског језика српске редакције” (178030). Из звања истраживач-приправник унапређена је у звање истраживач-сарадник 18. септембра 2014. Од 1. септембра 2015. до 31. августа 2016. године била је у статусу мировања (породиљско одсуство). У звање истраживач-сарадник поново је изабрана 6. новембра 2018. године, а 28. јануара 2021. године бира се у звање научни сарадник.

Од 2018. године у Језичком центру Флуента учествује у пројектима који се баве изучавањем српског културног наслеђа и унапређивањем метода предавања српског језика као страног.

Учешће на научним скуповима

Петти научен собир на млади македонисти, Скопље, 2006.

Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája. The 1st Conference For Young Slavists, Будимпешта, 2011.

Српска теологија данас, III годишњи симпосион, Београд, 2011.

Савремена проучавања језика и књижевности, IV научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2012.

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука – Контексти, Нови Сад, 2012.

Единадесетите национални славистични четения: Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2012.

Српска теологија данас, V годишњи симпосион, Београд, 2013.

Предавања

Ћирилица – корак напред, Културни центaр Новог Сада, 24. мај 2013. године (поводом обележавања 1150 година од настанка словенске писмености).

Ћирилица – корак напред, Галерија Центра за културу „Градац”, Рашка 17. август 2013. године.

Студијски боравци

Добитник стипендије Министарства образовања Руске Федерације за одлазак на стручно усавршавање руског језика на Институту руског језика „Пушкин” у Москви од 5. јула до 7. августа 2008.

Усавршавање македонског језика на Филолошком факултету „Блаже Конески” у Скопљу од 1. до 28. фебруара 2007.

Учесник „Међународног семинара за македонски језик и књижевност” у Охриду од 3. до 21. августа 2005.

Награде и сертификати

Сертификат Фонда за младе таленте Републике Србије у школској 2009/2010. на мастерским студијама.

Сертификат Фонда Михајло Пупин из Чикага за стипендирање студената, Београд (2009).

Награда Универзитета у Новом Саду за постигнут успех у току студија 2008/2009.

Сертификат Фонда за стипендирање  и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду у школској 2007/2008. Нови Сад.

Награда Универзитета у Новом Саду за успех у току школске 2006/2007.

Сертификат Фонда за стипендирање даровитих студената Универзитета у Новом Саду у школској 2006/2007.

Изузетна награда Универзитета у Новом Саду за постигнут успех у школској 2005/2006.

Награда Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду за успех у току школске 2004/2005.

Остале активности

„Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником”, гл. ур. Милан Шипка, Нови Сад: Прометеј, 2010, 1412 стр. [сређивање грађе и примарна обрада одредница под словима Ж, З, Њ, Ш].

Предавач српског језика као страног у Центру за српски језик и културу „Азбукум” у Новом Саду 2009–2013.

Као стипендиста Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије ангажована на пројекту „Историја српског језика” (ОИ 178001) од фебруара 2011. до фебруара 2012.

академик Александар Лома

Рођен 2. марта 1955. у Ваљеву, тамо завршио основну школу и гимназију.

Студије класичних наука на Филозофском факултету у Београду уписао 1973, дипломирао 1978, магистарски рад „Значај контекста ономастичких података у изучавању реликтних језика“ одбранио 1986, докторску дисертацију „Проблеми изучавања супстрата у топонимији Србије“ 1988.

Од 1979. асистент, од 1989. доцент, од 1995. ванредни, од 2001. редовни професор за предмет „Историјска граматика грчког језика“ на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

1989–1991. стипендиста „Александер фон Хумболт фондације“ у Минхену.

Од 1994. укључен на пројекат Етимолошког речника српског језика при ИСЈ САНУ, од 2000. руководилац пројекта.

У периоду 2003–2008. председавао Етимолошком комисијом Међународног славистичког комитета.

Члан САНУ, од 2003. дописни, од 2011. редовни; председник Одбора САНУ за ономастику, за етимолошки речник и за дијалектолошке атласе.

проф. др Виктор Савић

Виши научни сарадник Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ и доцент Катедре за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду.

Рођен 2. децембра 1977. у Ваљеву.

1999. Упознавање са старословенистиком и археографијом у Старословенистичком семинару на Филолошком факултету у Београду.
2002. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду.
2002/2003. Предавао у Ваљевској гимназији.
2003. Запослио се на Институту за српски језик САНУ.
2008. Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.
2013. Докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду.
2014. Изабран у звање научног сарадника.
2015. Изабран у звање доцента; запослио се с поделом радног времена на Филолошком факултету у Београду.
2018. Изабран у звање вишег научног сарадника.
2020. Изабран у звање ванредног професора.

Секретар Хиландарског одбора САНУ.

Члан Одбора за изворе српског права САНУ.

Секретар Старословенског одбора САНУ.

Секретар Фонда „Ђорђе Зечевић“ за заштиту и унапређење ћириличног писма.

Члан Српског комитета за византологију.

Члан Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Члан Комисије за црквенословенске речнике при Међународном комитету слависта.

Члан редакције Хиландарског зборника.

Види више

Виши научни сарадник Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ и доцент Катедре за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду

Рођен 2. децембра 1977. у Ваљеву.

1999. Упознавање са старословенистиком и археографијом у Старословенистичком семинару на Филолошком факултету у Београду, под руководством проф. Ђорђа Трифуновића.
2002. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, Група за српски језик и књижевност (просечна оцена 9,83).
2002/2003. Предавао „Српски језик и књижевност“ у Ваљевској гимназији
2003. Као стипендиста Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије запослио се на Институту за српски језик САНУ.
2004/2005. Одслужио војни рок и завршио Школу резервних официра у Панчеву.
2006. Окончао магистарске последипломске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Наука о језику (просечна оцена 10,00).
2008. Одбранио магистарски рад „Лексичке особине Типика архиепископа Никодима из 1318–1319. године“ на Филолошком факултету у Београду, пред комисијом у саставу: проф. др Бранкица Чигоја (ментор), проф. др Гордана Јовановић, проф. др Јасмина Грковић-Мејџор и проф. др Ђорђе Трифуновић.
2013. Одбранио докторску тезу „Богослужбена лексика у српским типицима од XII до XIV века“ на Филозофском факултету у Новом Саду, пред комисијом у саставу: проф. др Јасмина Грковић-Мејџор, дописни члан САНУ (ментор), проф. др Томислав Јовановић и проф. др Наташа Драгин.
2014. Изабран у звање научног сарадника Института за српски језик САНУ.
2015. Изабран у звање доцента на Универзитету у Београду, научна област „Српски језик“, предмет „Историја српског језика“.
2018. Изабран у звање вишег научног сарадника.
2020. Изабран у звање ванредног професора.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Секретар Хиландарског одбора САНУ.

Члан Одбора за изворе српског права САНУ.

Секретар Старословенског одбора САНУ.

Секретар Фонда „Ђорђе Зечевић“ за заштиту и унапређење ћириличног писма (на старању САНУ).

Члан Српског комитета за византологију.

Члан Комисије за црквенословенске речнике при Међународном комитету слависта.

Члан Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Члан редакције Хиландарског зборника (САНУ).

Коуредник серије Старословенско и српско наслеђе (Институт за српски језик САНУ).

Технички уредник серије Словенски и српски средњи век (Старословенски одбор САНУ)

Члан редакције едиције Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности – Дани српскога духовног преображења (Народна библиотека „Ресавска школа“ у Деспотовцу – Институт за српски језик САНУ).

Члан редакције часописа Симплексис. Архив за српску културу и хуманистику.

Организација научних скупова:

Секретар Организационог одбора међународног научног скупа „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у Уникоду“, одржаног 15–17. октобра 2007. у Београду.

Секретар Организационог одбора међународног научног скупа „Владар, монах и светитељ: Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113–1216)“, одржаног 22–26. октобра 2014 у Београду, Студеници, Подгорици и Никшићу.

Рад у настави:

У Летњој школи српског језика за странце у Ваљеву предавао српски језик, а потом и специјални курс из историје српског језика (2002–2014).

У Ваљевској гимназији предавао „Српски језик и књижевност“ (2002/2003).

На Филолошком факултету у Београду предаје „Историју српског језика“ (од 2015).

Популаризација науке:

Објавио четири прилога из историје српског језика у листу Политика.

др Слободан Новокмет

Рођен 19. маја 1982. године у Београду.

2008. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност 01).

2008. Стекао звање мастера српског језика на Филолошком факултету у Београду.

2009‒2010.     Радио као лектор српског језика на пекиншком универзитету Беј Вај у Кини.

2010‒2022. Лектор на Семинару српког језика, књижевности и културе који организује Међународни славистички центар.

2011. Почео да ради на Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ” у звању истраживач-приправник.

2012. Учесник пројекта лематизација корпуса сабраних дела Лазе Костића и израда Фреквенцијског речника Лазе Костића при Лабораторији за експерименталну психологију, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за експерименталну фонетику.

2013. Један од оснивача и уредник веб-портала Језикофил.

2013. Изабран у звање истраживач сарадник.

2016. Докторирао на Филолошком факултету у Београду.

2017. Изабран у звање научни сарадник.

2022. Изабран у звање виши научни сарадник

Говори и пише енглески и словеначки језик.

Види више

Рођен 19. мајa 1982. године у Београду.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на групи за српски језик и књиженост (2008).

Запослио се на пројекту  „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ” Института за српски језик САНУ (2011).

Тезе

Семантичка анализа лексема које означавају животиње у савременом српском језику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 19. јула 2016. године. Комисија: проф. др Рајна Драгићевић (ментор, редовни професор), др Драгана Вељковић Станковић (ванредни професор), др Вељко Брборић (ванредни професор), и др Стана Ристић (научни саветник).

Монографије:

Новокмет, Слободан 2020: Називи животиња у српском језику – семантичка и лингвокултуролошка анализа, Београд: Институт за српски језик САНУ, Монографије 30.

Научна звања:

Изабран у звање виши научни сарадник (14. 12. 2022)

Изабран у звање научни сарадник (20. 12. 2017).

Реизабран у звање истраживач сарадник (16. 4. 2016).

Изабран у звање истраживач сарадник (2. 2. 2013).

Чланства:

Члан Филолошког друштва “Речи” (од 2023)

Међународна сарадња и пројекти:

2021. Учесник пројекта Јавни дискурс у Републици Србији који финансира Фонд за науку Републике Србије преко програма ИДЕЈЕ.

2012. Учесник пројекта лематизација корпуса сабраних дела Лазе Костића и израда Фреквенцијског речника Лазе Костића при Лабораторији за експерименталну психологију, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за експерименталну фонетику.

Учешће на научним скуповима:

Међународна научна студентска конференција Балкан на раскршћу (Międzynarodowa Studencka Konferencja Naukowa pt. Bałkany na rozdrożu), коју организује Универзитет у Гдањаку, Пољска, 2005;

III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011;

Научна конференција Језик, књижевност и комуникација, Ниш, 2011;

Научни скуп Наука и идентитет, Пале, 2011;

41. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2011;

Научна конференција Језик, књижевност и вредности, Ниш, 2012;

Научна конференција Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2012;

42. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2012;

Научна конференција Језик, књижевност, маргинализација, Ниш, 2013;

43. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2013;

Меѓународна научна конференција Македонистиката меѓу традицијата и современите предизвици, Скопје, 2013;

Научна конференција Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, Софија, 2014;

Научна конференција Српски језик као страни у теорији и пракси III, Београд, 2014;

Међународна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2014;

46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2016.

Наука без граница, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2017.

Четрнаеста међународна славистичка конференција „Стереотипът в славянските езици, литератури и култури”, која се одржала у Софији на Универзитету „Св. Климент Охридски”, 2018.

48. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2018.

Наука без граница, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2019.

49. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2019.

4. међународна научна славистичка конференција Izzivi slavistike v 21. stoletju: 4. mednarodna znanstvena konferenca Slavistični znanstveni premisleki, 2021.

51. Међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2021.

Mednarodni dan slovavarjev 2021, u organizaciji Sekcije za leksiko ZDSDS

Актуелна питања српског правописа – нови прилози српском правопису 2, Филолошки факултет, 2021.

Језик, књижевност, моћ, 6. и 7. мај на Филозофском факултету у Нишу, 2022.

Петнадесети славистични четения на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски”, 17. јун 2022. године.

52. Научни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет, Београд, 16. септембар 2022. године.

XIX конгрес Савеза славистичких друштава, Филолошки факултет, Београд, 24. август 2023.

50. Меѓународна научна конференција на МСМЈЛК при УКИМ, Охрид, Северна Македонија, 2. септембар 2023.

53. Научни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет, Београд, 15. септембар 2023. године.

XVIII Међународни научни скуп “Српски језик, књижевност и уметност” у Крагујевцу, ФИЛУМ, 27–28. октобра 2023.

23rd Biennial Conference on Balkan and South Slavic Linguistics, Literature and Folklor, 4. мај, 2024.

54. Научни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет, Београд, 11. септембар 2023. године.

16. Симпозијум “Андрићево писмо”, Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universitat, Graz, 17-19. октобра 2024.

Конферениција “Јавни дискурс у Србији” Института за српски језик и Фонда за науку, Институт за српски језик САНУ, 1. новембар 2024.

Предавања и радионице:

Предавање “Нове речи у српском језику у контексту избора за реч године” полазницима лингвистилке радионице у Научно-образовном културном центру „Вук Караџић” у Тршићу, 17. јула 2024.

Радионица “Нове речи у медијима” за средњошколце у Косовској Миторвици, 26. 3. 2024, у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији.

Предавање „Животиње у српској фразеологији” у Библиотеци „Радоје Домановић” у Великој Плани поводом Међународног дана матерњег језика 23. 2. 2024.

Предавање „Српски језик на интернету” у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” у Краљеву поводом Међународног дана матерњег језика 21. 2. 2024.

Предавање „Животиње у српској фразеологији”, 17. новембра 2023. године, у Природњачком музеју у Београду у оквиру изложбе „Природа и језик”.

Предавање у  Научно-образовном културном центру „Вук Караџић” у Тршићу на семинару „Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик” под називом „Животиње у српској фразеологији”, 20. јула 2023. године.

Предавање Језик друштвених мрежа и српски језик на интернету, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 3. априла 2023. године и 8. априла 2024. године.

Предавање по позиву Комисије за фолклористику при Међународном комитету слависта у оквиру циклуса Mačke u slovenskim narodnim kulturama / Cykl on line Koty w słowiańskich kulturach ludowych / Цикл on line Kоти у слов’янських народних культурах / Цикл on line Коты в славянских народных культурах по називу Мачке у Вуковим српском народним пословицама у односу на савремену фразеолошку ситуацију.

Радионица на 63. Републичком зимском семинару под називом Како помоћи ученицима да правилно пишу компјутерске и интернетске термине? (23. јануар 2022. године)

Jeзик друштвених мрежа и српски језик на интернету полазницима лингвистичког семинара „Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језикˮ у НОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу, 24. јула 2021. године.

Вреба ли паук бубу на зебри, Animal wor(l)ds, Serbian language workshop, Институт за стране језике, 24. јануар 2020. године.

Радионица на 61. Републичком зимском семинару под називом Како нам интернет може помоћи у настави српског језика и књижевности?

Предавање у  Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу на семинару „Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик” под називом „Српски језик на интернету”, 5. августа 2019. године.

Жаргонска значења речи из општег лексичког фонда, предавање одржано у оквиру семинара “Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми” у Образовно-културном центру “Вук Караџић” у Тршићу, август 2018. године.

Предавање Језик друштвених мрежа и српски језик на интернету, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 24 априла 2018. године.

Oдржана радионица на 59. Републичком зимском семинару за професоре и наставнике српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду 9. фебруара 2018. године (тема радионице: Називи животиња у настави лексикологије српског језика).

Предавање Језик друштвених мрежа и српски језик на интернету, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 9. 5. 2017. године.

Семантичка анализа лексема које означавају животиње у савременом српском језику, Друштво младих лингвиста, предавање по позиву, Београд, 26. 4. 2017.

Одржана радионица Примена речника САНУ у настави српског језика и књижевности (са Маријаном Богдановић), 56. Републички зимски семинар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 16. 1. 2015. године.

Предавање Како изаћи из врзиног кола, изрази у речнику САНУ (са Светланом Слијепчевић и Маријаном Богдановић), Манифестација Дани еврпске баштине, Задужбина Илије М. Коларца,  21. 9. 2014. године.

Одржана радионица Компјутерски термини у настави правописа српског језика, 55. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2014.

Комисије:

Члан Комисије за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима при Одбору за стандардизацију српског језика (председник Комисије проф. др Вељко Брборић);

Учестовање у ревизионој комисији за тестове на 28. Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе за основне и средње школе у Тршићу 26. и 27. маја 2018. године.

Члан комисије за одбрану мастер рада Статус неакцентованих дужина у колубарском говору – кандидат Мирјана Јелесијевић 2011/100078, датум одбране – 27. 12. 2018. Филолошки факултет у Београду;

Члан комисије за одбрану мастер рада на Филолошком факултету у Београду (кандидат Катарина Варшиц /бр. инд. 2008/10067, тема „Стилска вредност антропонима у романима Младена Маркова”, 27. 12. 2018. Филолошки факултет у Београду).

Члан ревизионе комисије за преглед тестова на Књижевној олимпијади (Републичког такмичења из књижевности) одржане у Сремским Карловцима 11. и 12. маја 2019;

Члан комисије за одбрану докторске дисертације мср Невене Јевтић Трифуновић под насловом: „Фонологија са фонетиком и морфофонологија у савременој настави српског језика“ (комисија: др Ана Батас (председник комисије), др Драгана Вељковић Станковић и др Слободан Новокмет), одржане на Филолошком факултету у Београду 16. априла 2021. године.

Члан комисије за одбрану докторске дисертације под насловом: „Хумористички дискурс у настави српског језика и књижевности” (комисија усвојена на седници Факултета од 16. маја 2019) кандидата Саше Чорболоковића; одбрана одржана 27. новембра 2019. године на Филолошком факултету у Београду (комисија у саставу проф. др Вељко Брборић, проф. др Весна Ломпар, проф. др Милош Ковачевић, др Слободан Новокмет);

Председник комисије за доделу прве награде за научноистраживачки рад из српског језика на 60, 62, 63, 64. и 65. Републичком такмичењу талентованих ученика средњих школа при Републичком центру за таленте „Михаило Пупин” и 21. Покрајинског такмичења талентованих ученика основних и средњих школа Војводине 2019, 2021, 2022, 2023 и 2024. године;

Члан комисије за избор једног асистента за ужу научну област Српски језик, предмет Лексикологија српског језика на Филолошком факултету (Комисија: др Рајна Драгићевић, председник комисије);

Члан комисије за избор једног асистента за ужу научну област Српски језик, предмет Методика наставе српског језика и књижевности на Филолошком факултету (Комисија: др Вељко Брборић, председник Комисије);

Уредништва и рецензије:

Језик око нас, уредници: Слободан Новокмет, Марина Николић, Светлана Слијепчевић Бјеливук, Нови Сад: Прометеј, 2019.

Члан уредништва часописа  неолошког часописа „Новоречје”, ISSN2683-4901 (http://www.alma.rs/Novorecje/Novorecje1.pdf)

Рецензент часописа „Књижевност и језик”, „Српски језик”, „Наслеђе”, Slovenika: časopis za kulturu, nauku i obrazovanje, зборника Philologia Serbica

Припрема библиографске публикације поводом обележавања седамдесетогодишњице Института за српски језик САНУ – 70 година Института за српски језик САНУ: између два јубилеја (2007–2017) (Београд: Институт за српски језик САНУ, 2017, VIII + 337 стр.).

Рецензент и приређивач речника „Мој кинески сликовни речник” Института Ханбан, The Commercial Press, Beijing, ISBN: 978-7-100-07017-1

Организациони одбори:

Члан организационог одбора међународне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28-30. октобар 2020), у огранизацији Института за српски језик САНУ и Српске академије наука и уметности.

Председник организационог одбора конференција “Јавни дискурс у Србији” (1. новембар 2024) Института за српски језик САНУ и Фонда за науку (програма ИДЕЈЕ и пројекта “Јавни дискурс у Републици Србији).

Научни одбори:

Члан научног и програмског одбора првога научног скупа „Лексикографски сусрети” (2024).

Стипендије:

Стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије  (2001–2004);

Стипендија Филозофског факултета Универзитета у Љубљани за 39. семинар словеначког језика, литературе и културе, 2003.

Коауторства:

Један од коаутора (са групом сарадника) Појмовника српских лингвистичких термина (Нови Сад: Прометеј, 2023) и дигиталног издања Појмовник српских лингвистичких термина.

Остале активности (трибине, промоције, округли столови и др.):

Секундарна значења зоолошких лексема у српском језику, Радионица у оквиру Регионалног центра за таленте „Михаило Пупин”, Чардак, 2013.

Нове речи са суфиксом -ина у српском језику, Радионица у оквиру Регионалног центра за таленте „Михаило Пупин”, Дивчибаре, 2013.

Кад се удруже језичка култура и интернет (са Светланом Слијепчевић и Марином Николић), Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 15. 4. 2015.

Трибина о језичкој култури на интернету  (са проф. др Вељком Броборићем и мср Маријаном Богдановић), Правни факултет Универзитета у Београду, 17. 11. 2015. године.

Језикофил ‒ Спој језичке културе и интернета  (са Светланом Слијепчевић), Бањалучка гимназија, Бањалука, 4. 10. 2016.

Језикофил ‒ Спој језичке културе и интернета  (са Светланом Слијепчевић), Филолошки факултет Универзитета у Бањалуци, 5. 10. 2016.

Промоција књиге Језикофил (са Марином Николић и Светланом Слијепчевић), Међународни београдски сајам књига, 27. 10. 2016.

Представљање сајта и књиге Језикофил (са Марином Николић и Светланом Слијепчевић), Народна библиотека „Ресавска школа”, Деспотовац, 9. 3. 2017.

Учествовање у реализацији изложбе Института за српски језик САНУ на Ноћи музеја у оквиру Заједнице института 20. маја 2017. године.

Представљање књиге и сајта Језикофил на Педагошком факултету у Бјељини 9. јуна 2017. године.

Један од реализатора лингвистичког семинара “Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми” у Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу 2018. и 2019. године.

Члан ревизионе комисије на републичком такмичењу “Књижевна олимпијада” 12. маја 2019. године у Сремским Карловцима.

Учествовање на Округлом столу о англокализмима у језицима балканских Словена, који је у формату видео-конференције одржан 8. новембра 2021. године (у организацији часописа Новоречје) са темом Статус и положај нових англицизама из домена телевизије и филма у српском језику.

Учествовање на Округлом столу Сливенице и остали типови неологизама у словенским језицима (у формату видео-конференције одржан 12. маја 2022. године; организатори проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Дејан Ајдачић; у коауторству са Јованом Јовановић изложен реферат на тему Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија).

Учествовање на Округлом столу О изборима за реч године 21. новембра 2022. године у формату видео-конференције (у организацији часописа Новоречје) са темом Да ли реч године мора да буде реч?

Организација и учешће на округлом столу “Језик медија данас” (у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији) 28. новембра 2022. године са темом Синтагма економски тигар у српском јавном дискурсу.

Организација и модерирање округлог стола “Језик медија данас 2” (у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији) 14. марта 2023. године у Косовској Митровици.

Учестовање на Округлом столу “Деантропонимни неологизми као кључне речи епохе” са излагањем “Нове речи у српском језику настале по твореном типу присвојни придев од властите именице + суфикс -(шт)ина, 15. маја 2023. године (у организацији Филолошког друштва “Речи”).

Учествовање на Округлом столу “Циљано стварање нових речи и језички инжењери” са излагањем “Конструисање нових речи као замена за англицизме у сфери компјутерске треминологије и дигиталних медија”, 13. маја 2024. године (у организацији Филолошког друштва “Речи”).

Уџбеници:

Коаутор граматика из српског језика за 5, 7, и 8. разред за основну школу издавачке куће БИГЗ.

Преводи (са словеначког на српски језик):

• Некропола, Борис Пахор, Klett 2009. (са сарадницима)
• Десетка, Збирка савремених словеначких приповетки, 2006. (са сарадницима)

Говори и пише енглески и служи се словеначким језиком.

др Вања Миљковић

Рођен 23. јула 1988. у Новој Градишци. Основну и средњу школу завршио у Мајданпеку.
2011. Дипломирао српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.
2012. Одбранио мастер рад „Ментални простори, синтаксички модели и полисемија глагола ићи“, и потом, на истом факултету, уписао докторске студије српског језика.
2014. Почео да ради као истраживач приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“.
2015. Изабран у звање истраживача сарадника. Пријавио тему докторске дисертације –„Когнитивнолингвистичко истраживање глаголских префикса у савременом српском језику“.
Стручни је сарадник програма лингвистике Истраживачке станице Петница. Учествовао је на више научних конференција. Бави се когнитивном лингвистиком, семантиком, синтаксом, лексикологијом, лексикографијом, социолингвистиком, наратологијом.

Види више →

Вања Миљковић је рођен 1988. у Новој Градишци (Хрватска, СФРЈ). Основну и средњу школу завршио је у Мајданпеку. Током гимназијског школовања више пута је побеђивао на републичким такмичењима из српског језика и из књижевности, а био је и полазник семинара лингвистике у Истраживачкој станици Петница. Основне студије српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду отпочео је 2007. године, а завршио 2011, са просечном оценом 9,98. За рад „Природа акцента у говору Суботице“ Катедра за српски језик доделила му је 2010. године награду „Др Петар Ђукановић“. Мастер рад „Ментални простори, синтаксичко-семантички модели и полисемија глагола ићи“, рађен под менторством проф. др Рајне Драгићевић, одбранио је 2012. године, након чега је уписао докторске студије на истом факултету. Од 2006. до 2013. био је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка Републике Србије.

У марту 2014. почиње да ради у Институту за српски језик САНУ, као истраживач приправник на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. У звање истраживача сарадника изабран је у априлу 2015.

Стручни је сарадник семинара лингвистике у Истраживачкој станици Петница од 2011. године. На петничким семинарима је у протеклих неколико година одржао више предавања о когнитивнолингвистичким темама и менторисао неколико истраживачких радова полазника лингвистичког програма.

Током 2012. био је ангажован на пројекту лематизације корпуса сабраних дела Лазе Костиће (Лабораторија за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду и Институт за експерименталну фонетику).

Резултате својих истраживања излагао је на више научних конференција.

Ради на докторској дисертацији „Когнитивнолингвистичко истраживање глаголских префикса у савременом српском језику“.

Бави се когнитивном лингвистиком, семантиком, синтаксом, дериватологијом, лексикологијом, лексикографијом, социолингвистиком, наратологијом.

Библиографија радова

Студије и чланци

Миљковић, Вања: Божићне посланице СПЦ као жанр јавне комуникације, Синтезис: часопис за хуманистичке науке и друштвену стварност 3, Београд, 2011, 117–146.

Миљковић, Вања: Тип глаголске ситуације и тип темпоралног конституента као фактори итеративног значења у српском језику, Анали Филолошког факултета 25/I, Београд, 2013, 195–226, Београд: Филолошки факултет.

Миљковић, Вања: Семантика глагола уништити у светлу теорије менталних простора, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 5/1, Крагујевац: ФИЛУМ, 2014, 139–151.

Миљковић, Вања: Префиксација и метафоричка појмовна интеграција на примеру глаголског префикса пре-, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 6/1, Крагујевац: ФИЛУМ, 2015, 137–152.

Миљковић, Вања: О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику, у Снежана Гудурић, Марија Стефановић, Језици и културе у времену и простору, 4/2, Нови Сад: Филозофски факултет, 2015, 301–314.

Миљковић, Вања: Поредбене конструкције са оператором као у савременом српском језику, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 7/1, Крагујевац: ФИЛМУМ, 2016, 199–212.

Miljković, Vanja: (De)kompresija kao semantički mehanizam u političkoj karikaturi, u: Biljana Mišić Ilić, Vesna Lopičić, Jezik, književnost, značenje: jezička istraživanja, Niš: Filozofski fakultet, 2016, 557–576

Миљковић, Вања: Дистрибутивност и глаголска префиксација у теорији и српској и хрватској лексикографској пракси, у: Diana Blagoeva, Siya Kolkovska, Lexicography at the Beginning of 21st  Century, Софија: Бугарска академија науке, Институт за бугарски језик, 2016, 129–141.

Миљковић, Вања: Глаголи са префиксом за- који означавају почетне ситуације у савременом српском језику – когнитивнолингвистички приступ, у: Биљана Мишић Илић, Весна Лопичић, Језик, књижевност, време: језичка истраживања, Ниш: Филозофски факултет, 2017, 143–158.

Прикази, критике, хронике, сећања итд.

Миљковић, Вања: Dirk Geeraerts, Theories of Lexical Semantics, Путовање кроз модерну лексичку семантику, Српски језик, 18, 2013, 775–781.

Резимеи

Миљковић, Вaња: Когнитивнолингвистички приступ глаголском префиксу из- (сажетак), Савремена изучавања српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Београд, 2014, 24.

Миљковић, Вања: О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику (сажетак), Језици и културе у времену и простору. Сажеци и програм конференције, Нови Сад, 2014, 44.

Miljković, Vanja: (De)kompresija kao semantički mehanizam u političkoj karikaturi, Jezik, književnost, značenje, knjiga sažetaka, Niš, 2015, 68

Миљковић, Вања: Глаголски префикси и значење почетности у савременом српском језику, Језик, књижевност, време, Ниш, 2016, 76

Тезе

Миљковић, Вања: Ментални простори, синтаксичко-семантички модели и полисемија глагола ићи, мастер рад, одбрањен 4. октобра 2012. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, члан комисије: проф. др. Драгана Вељковић Станковић).

Радови у научнопопуларним публикацијама:

Миљковић, Вања: Јесмо ли на компјутеру или поред компјутера?, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 151–154.

Миљковић, Вања: Слепи од љубави и заслепљени мржњом, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 155–158.

Чланци у електронским медијима:

У нарцисовој замци – једно могуће читање Кафкиног „Преображаја“ (2013). Електронски часопис Libartes:

http://libartes.com/2013/mart/rec_i_ljubav/vanja_miljkovic.php

Простори фикције: „Дан шести“ Растка Петровића и хронотоп апокалипсе (2012). Електронски часопис Libartes:

http://libartes.com/2012/decembar/rec_i_misao/vanja_miljkovic.php

Две поетике смрти (Наратив и искуство смрти у причи „Енциклопедија мртвих“ Данила Киша и филму „Kolekcioniere“ Кристине Буожите) (2011). Електронски часопис Libartes:

http://libartes.com/2011/decembar/reci_u_pokretu.php

Остале активности

Предавања по позиву

Теорија појмовне интеграције у језику и култури, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 12. мај 2012.

Чути или видети глас (увод у експерименталну фонететику), Истраживачка станица Петница, 19. мај 2012.

Простори у којима мислимо, теорија менталних простора у синтаксичкој и лексичкој семантици, Друштво младих лингвиста, Београд, 6. март 2013.

Простори у којима мислимо, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 26. јул 2013.

Когнитивнолингвистичке теорије у семантичким истраживањима, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 22. фебруар 2014.

Како је диносаурус постао птица (ментални простори у семантичкој анализи), Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 28. март 2014. године.

Од утеловљеног језика ка утеловљеној теорији, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 26. јун 2015.

Шта се крије иза префикса, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 30. јул 2015.

Шта све може као – ментални простори и синтаксичке конструкције, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 9. новембар 2015.

Између телесног и друштвеног – когнитивнолингвистички погледи на метафору, Истраживачка станица Петница, Интердисциплинарни семинар друштвених наука 4. март 2016.

Језик, тело, сазнање – увод у когнитивну лингвистику, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 18. март 2016.

Увод у семантику утеловљености, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 4. март 2017.

Учешће на скуповима

Прва студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 2011.

V Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2013.

VI Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2014.

XVIII Конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Београд, 2014.

Језици и културе у времену и простору IV, Нови Сад, 2014.

VII Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2015.

Језик, књижевност, значење, Ниш, 2015.

Језик, књижевност, време, Ниш, 2016.

Језик, књижевност, простор, Ниш, 2017.

др Владан Јовановић

Рођен 21. новембра 1977. године у Крушевцу.
2002 Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2003 Запослио се у Институту за српски језик САНУ.
2007 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.
2012 Докторирао на Филолошком факултету у Београду.
2012 Изабран у звање научни сарадник.
2013– Члан Терминолошке комисије при Међународном комитету слависта.
2015– Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика.
2016– Члан редакције часописа Вестник Терминологической комисии.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад: Деминутивне и аугментативне именице у савременом српском језику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 22. јуна 2007. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Мирослав Николић (ментор), проф. др Божо Ћорић и др Стана Ристић, научни саветник.

Докторска дисертација: Српска војна лексика (са елементима војног језика) на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 30. марта 2012. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Мирослав Николић (ментор), проф. др Милица Радовић-Тешић и проф. др Рајна Драгићевић.

Научна звања:

У звање научни саветник изабран је 28. 2. 2023. г.

У звање виши научни сарадник изабран је 26. 4. 2018. г.

Изабран у звање научни сарадник (31. 10. 2012).

Међународна сарадња:

Владан Јовановић је био сарадник на међународном пројекту Research of Slavic Vernaculars at Kosovo and Metohia, финансираном од стране организације UNESCO ERC/EPC/PP Section (2003). Потом, био је сарадник на међународном пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се одвијао по основу међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2012). Такође, В. Јовановић је био сарадник на међународном пројекту Живот Срба у Батањи, који се остварује у сарадњи неколико домаћих Академијиних института и Српског института из Будимпеште.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Уредник зборника (заједно са академиком Предрагом Пипером): Словенска терминологија данас, Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2017, 689 стр.

Члан уређивачког колегијума колективне монографије: Слов’янське термінознавство кінца ХХ – початку ХХІ століть, колективна монографія членів Термінологічної комісії при Міжнародному комітеті славістів, Київ, 2018.

Главни уредник едиције Монографије, коју издаје Институт за српски језик САНУ (од 2020).

Члан уредништва и секретар међународног научног часописа Јужнословенски филолог, који издају Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ.

Члан је и секретар Одбора за стандардизацију српског језика.

Члан је Савета за српски језик при Влади Републике Србије.

Члан Терминолошке комисије при Међународном комитету слависта (од 2013).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (од 2015).

Члан редакције часописа Вестник Терминологической комисии који издаје ТК МКС  (од 2016).

Учешћа на скуповима:

Владан Јовановић је учествовао са рефератом на следећим научним скуповима у земљи и иностранству:

  1. научни састанак слависта у Вукове дане. Међународни славистички центар Филолошког факултета у Београду, 14‒18. 9. 2017. године [учешће на скупу после датума покретања поступка за избор у звање виши научни сарадник]

Православље и наука. Друштво православних научника, Београд, 23–28. 10. 2017. године [учешће на скупу после датума покретања поступка за избор у звање виши научни сараник]

Шеснаести међународни конгрес слависта, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 20–27. 8. 2018. године.

Електронска лексикографија. Институт за хрватски језик и језикословље, Загреб, 10–11. маја 2019. г.

Историјска лексикографија. Огранак Српске академије наука и уметности у Новом Саду, 6–7. децембра 2019. г.

Международная научная конференция Язык и религия, Екатеринбург: Уральский гуманитарный факультет, Департамент „Филологический факультет“, 15–17. 9. 2021. године.

  1. научни састанак слависта у Вукове дане. Београд: Филолошки факултет, 15–20. 9. 2021.

Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика, Вишеград (Андрићград), 8–10. 10. 2021. г.

Положај српскога језика у савременом друштву. Изазови, проблеми, решења. Нови Сад: Матица српска, Београд: Одбор за стандардизацију српског језика, 3. 7. 2021.

Српски језик, књижевност, уметност. Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, 29. и 30. 10. 2021. године.

Актуелна питања српског правописа. Нови Сад: Матица српска,  Београд: Одбор за стандардизацију српског језика, одржан у Београду 23. 10. 2021. године.

Международный круглый стол „Александр Невский и Савва Сербский. Подвиг и святость в языке, литературе, культуре, истории.“ Москва: Институт славянской культуры, 24. 11. 2021.

Дани српског духовног преображења (30. по реду).  Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, Деспотовац, 20–22. 8. 2022.

Округли сто Српски језик и ћирилица, Вукова задужбина, Београд, мај 2023.

Дани српског духовног преображења (30. по реду).  Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, Деспотовац, август, 2023.

Конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Филолошки факултет Универзитета у Београду, август, 2023.

Међународни састанак слависта у Вукове дане, Међународни славистички центар, Београд, септембар, 2023.

Округли сто Статус ћирилице у медијима, под окриљем Савета за српски језик, Међународни славистички центар, Београд, новембар, 2023.

Актуелни проблеми у проучавању и настави српског језика и других словенских језика и књижевности, Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка Бања, 6–8. октобра 2005. године.

Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембра 2008. године.

Језик, књижевност, идентитет. Филозофски факултет у Нишу, 24–25. априла године.

  • Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Седамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије,  Сокобања, 18–20. септембра 2009. године.
  • Славянские языки и культуры в современном мире, МГУ, Москва 23–25. марта 2009. године.
  • Лексикографията в европейското културно пространство, Пета национална конференция с международно участие, Институт за български език, София, 19–20. октобра 2009. године.
  • II Международный научный симпозиум Славянские языки и культуры в современном мире, МГУ, Москва 21–24. марта 2012. године.

8) 42. Научни састанак слависта у Вукове дане, Међународни славистички центар,

Филолошки факултет у Београду, 12–14. 9. 2012.

9) Српски језик у Мађарској: стање и перспективе лингвистичких истраживања, Српски институт, Будимпешта, 14–15. децембар 2012.

10) Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Херцег Нови, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Матица српска у Новом Саду, 20–23. 4. 2012.

11) Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима – Lyrische Welterfahrung in den Werken von Branko Copic, Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу, 2–4. октобар 2012.

12) Языковые категории и единицы: синтагматический аспект [Зборник радова са скупа посвећеног 60-годишњици Катедре за руски језик Владимирског универзитета, који се одржао 24–26. септембра 2013. године у Владимиру, Русија].

13) 43. Научни састанак слависта у Вукове дане, Иновациони процеси у српском књижевном језику – утицаји других језика и култура, Београд, 12–15. 9. 2013.

14) Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковачки културни центар, Педагошки факултет у Врању, Лесковац–Врање, 2014.

15) Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, Деспотовац, 17–18. август 2013. године.

16) 44. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Први светски рат и периодизација развоја српског књижевног језика, Београд, 11–14. 9. 2014.

17) Мiжнародна наукова конференцiя „Українська термінологія и сучасність“, 22–24. 4. 2015, Институт за украјински језик Националне академије наука Украјине, Кијев.

18) Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Институт за српски језик САНУ, Матица српска, 28. октобар 2015.године.

19) 45. Научни састанак слависта у Вукове дане, 17–20. септембар 2015. године.

20) Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, који се одржао 11–13. маја 2016. г. у Српској академији наука и уметности у Београду (суорганизатори скупа: Институт за српски језик САНУ, Одјељење књижевности и умјетности Републике Српске, Матица Српска).

21) Међународна научна конференција Terminologia słowiańska: dziś i jutro , који се одржао 25‒26. јуна 2017. г. у Пољској аккадемији наука у Варшави.

Организација скупова:

Председник Организационог одбора скупа: Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, који се одржао 11–13. маја 2016. г. у Српској академији наука и уметности у Београду (суорганизатори скупа: Институт за српски језик САНУ, Одјељење књижевности и умјетности Републике Српске, Матица Српска).

Остале активности:

Рецензент двеју монографија и више радова за часописe Славистика, Годишњак за српски језик, Jezikoslovni zapiski.

Члан комисије за избор у истрживачка звања сарадника Института за српски језик САНУ и члан комисије за одбрану дисертације (30. јун 2017).

Предавања

Одржао је предавање у Задужбини Илије М. Коларца 7. марта 2008. г. под насловом Лексички фонд српског језика у Речнику САНУ, у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика (заједно са Наташом Вуловић, Маријом Ђинђић, Ненадом Ивановићем и Данијелом Радоњић), затим је на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду 14. маја 2008. г. одржао предавање (заједно са колегама Наташом Вуловић, Маријом Ђинђић, Ненадом Ивановићем и Данијелом Радоњић) под насловом У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ.

На позив Димитрија Е. Стефановића, професора српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета у Будимпешти, Владан Јовановић је у октобру 2008. године одржао предавање из творбе речи српскога језика студентима основних студија, заједно са Данијелом Радоњић из Института за српски језик САНУ.

Одржао је предавање по позиву „Раслојавање и фразеологизација термина у савременом српском језику“ на лингвистичком семинару Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик у Образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу 7. августа 2018. године.

Одржао је предавање по позиву славистима из земље и иностранства у оквиру циклуса предавања „Славистика у зуму“, на позив проф. др Биљане Марић, председника Славистичког друштва Србије. Предавање је одржано 9. јуна 2022. године, а наслов предавања је гласио „Партиципска образовања на –ћи, –вши и –м(и) у савременом српском језику и његовом лексикографском опису“.

Изводио је наставу на докторским академским студијама на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на студијским програмима Српски језик и књижевност, односно Филологија, за предмет Лексикологија и лексикографија / Лексикологија у летњем семестру у академској 2020/2021, 2021/2022. и 2022/2023. години.

Унутрашњи ментор колегама у нижим звањима на пројекту.

др Ружица Левушкина

Рођена 25. маја 1973. у Пљевљима
1996 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (општа лингвистика).
2000 Почела да ради у Институту за српски језик САНУ као стипендиста.
2003 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
2004 Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.
2013 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.
2014 Изабрана у звање научни сарадник.
Члан две комисије Међународног комитета слависта: Терминолошке славистичке комисије и Комисије за језик религије.

Види више →
 

Рођена 25. маја 1973. у Пљевљима.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за општу лингвистику (1996).

Од треће године основних и до краја постдипломских студија била је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка Србије, а од 2000. до 2003. године стипендиста Министарства за науку и технологију Републике Србије.

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Тезе

Магистарски рад: Социолингвистички аспекти преференције српског стандардног / црквенословенског језика у својству богослужбеног језика Српске Православне Цркве,  магистарски рад, одбрањен 21. 5. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор проф. др Ксенија Кончаревић, чланови комисије: проф. др Гордана Јовановић, академик Предраг Пипер и проф. др Драган Протић).

Докторска теза: Лексика из сфере православне духовности у српском језику и њена лексикографска обрада, докторска дисертација, одбрањена 3. 9. 2013. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: академик Предраг Пипер и проф. др Ксенија Кончаревић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник 30. 4. 2014.

Међународна сарадња:

Члан „Удружења православних научника“ и редакцијског колегијума часописа овог удружења (Вестник Объединения православных ученных).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан две комисије Међународног комитета слависта: Терминолошке славистичке комисије и Комисије за језик религије.

Учешћа на научним скуповима:

Учествовала је на преко тридесет научних скупова, конференција и конгреса: на девет скупова у Србији; шеснаест скупова у Русији (у десет различитих градова, од чега седам пута у Москви); на два научна скупа у Белорусији и на по једном скупу у Украјини, Пољској, Бугарској, Црној Гори и Кини (Шангају).

Међународна научна конференција Современная православная гимнография у Москви (Институт руског језика им. В. В. Виноградова РАН), 27. и 28. фебруара 2020.

Православно монаштво. Научни скуп посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу. У Нишу и у ман. Липовцу, марта 2019. Организатор: Центар за црквене студије, Ниш.

VI Международный конгресс исследователей русского языка, у Москви, марта 2019. Организатори: Филологический факультет МГУ имени М.В. Ломоносова, при участии Института русского языка имени В.В. Виноградова.

Международная научно-практическая конференция: Научная дискуссия: вопросы филологии и методики преподавания иностранных языков. априла 2019. Организатор: Мининский государственый педагогический университет, Нижний Новгород.

Међународна научна конференција E–dictionaries and E–lexicography, у Загребу, маја 2019. Организатор: Хрватска заклада за знаност.

Други конгрес православних научника – Међународна научно-практична конференција Образовање, култура, наука. маја 2019. у Нишу. Организатори: Међународна просветна друштвена организација (МПОО) „Обједињење православних научника” (Русија, Вороњеж); Одељење МПОО „Обједињење православних научника” у Нишу; Универзитет у Нишу: Центар за византијско-словенске студије и Међународни центар за православне студије, Ниш.

ХVII Међународна научна конференција Ономастика Поволжья. Велики Новгород, септембар 2019. Организатори: Министарство науке и високог образовања Руске Федерације; Новгородски државни универзитет Јарослав Мудри. Волгоградски државни социјално-педагошки универзитет.

Међународна научна конференција Религија и стил, септембра 2019. у Ополу. Организатори: Комисија за језик религије при Међународном комитету слависта, Институт полонистике и културологије и Институт славистике Ополскога универзитета.

XVI Конгрес Међународног комитета слависта у Београду, август 2018.

Међународна научна конференција Преводиоци и изазови III миленијума, октобар 2018. у хотелу Палас у Београду.

Међународна научна конференција Руско-српске појачке везе, Музиколошки институт САНУ, Београд, октобар 2018.

Међународна научна чтенија у част стогодишњице рођења професора Фјодора Михаиловича Јанковског, октобра 2018. на Бјелоруском државном педагошком институту Максима Танка, Минск.

Современная православная гимнография, Москва, 2017.

Terminologia slowiańska: dziś i jutro, Варшава, 2017.

Први конгрес православних научника – Међународна научна конференција Православље и наука, Београд, Коларчев народни универзитет, октобар 2017.

Закључно заседање Првог међународног конгреса православних научника Вороњежу Евангельские ценности и будущее православного мира, децембар 2017.

Современная православная гимнография, Москва, 2016.

Словенска терминологија данас, Београд, 2016.

Современная православная гимнография, Москва, 2014.

Православный ученый в современном мире, Вороњеж, 2013.

ΙΙ међународни научни симпозијум „Славянские языки и культуры в современном мире”, Москва, 2012.

Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Херцег Нови, 2012.

Язык, культура и общество в современном мире, Нижний Новгород, 2012.

Српска теологија данас, Београд, 2012.

Маргиналии-2012: границы культуры и текста, Касимов, 2012.

Православный ученый в современном мире: проблемы и пути их решения, Вороњеж, 2012.

ХІІ конгрес Международной ассоциации преподавателей русского языка и литературы „Русский язык и литература во времени и пространстве”, Шангај, 2011.

Лексикографические ракурсы: традиции и вызовы ХХІ века, Иваново, 2011.

Међународни научни симпозијум „Лексикография и фразеография в контексте славистики”, Магнитогорск, 2011.

Српска теологија данас, Београд, 2010.

I-е Бриковские чтения, Москва, 2010.

Речеведение: современное состояние и перспективы, Перм, 2010.

Ι међународни научни симпозијум „Славянские языки и культуры в современном мире”, Москва, 2009.

Савремено изучавање српскога језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Сокобања, 2009.

Међународни научни симпозијум „Русская лексикография и фразеография в контексте славистики: теория и практика”, Магнитогорск, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, 2009.

IV Међународна научна конференција Национально-культурный компонент в тексте и языке, Минск 2009.

I научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2009.

Српска теологија данас, Београд, 2009.

Рождественская образовательная чтения, Москва, 2008.

Дни Адама Мицкевича в Крыму, Гурзуф (Крим), 2008.

Рождественская образовательная чтения, Москва, 2007.

Церковь и проблемы современной комуникации, Нижний Новгород, 2007.

Српска теологија у ХХ веку, Београд, 2007.

Стање и перспективе науке о српском језику, Београд, 2007.

Русская словесность в контексте современных интеграционных процессов, Волгоград, 2007.

Styl i czas. Ополе, 2006.

Россия и Греция: диалоги культур, Петрозаводск, 2006.

III Међународна научна конференција Национально-культурный компонент в тексте и языке, Минск, 2005.

Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка Бања, 2005.

Студијски боравци

Године 2012, три недеље је била гост у Институту за руски језик В. В. Виноградова у Москви.

Остале активности

Члан две комисије Међународног комитета слависта: Терминолошке славистичке комисије и Комисије за језик религије.

Члан „Обједињења православних научника“ и редакцијског колегијума часописа овог удружења (Вестник Объединения православных ученных) (Вороњеж).

Члан Међународног центра за православне студије (Ниш).

Рад на организацији конференције „Православље и наука“ Удружења православних научника у Београду 2017.

Говори и пише руски језик; служи се енглеским; чита француски и неке словенске језике

др Никола Санковић

Рођен 1985. године у Бенковцу.
2011. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2014. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2014. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).
2016. Изабран у звање истраживач-сарадник.

Види више →
 

Рођен је 2. децембра 1985. године у Бенковцу. Основну и средњу школу завршио је у Београду. На Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) дипломирао је школске 2010/2011. године. На истом факултету 2014. завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер рад Стабилност акценатских парадигми једносложних именица мушког рода, под менторством проф. др. Јелице Јокановић Михајлов.

Од 2014. године ради у звању истраживача-приправника, а од 2016. у звању истраживача-сарадника  на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

Научна звања:

Изабран у звање истраживач-сарадник (5. 2. 2016).

Учешће на научним скуповима

Осамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Филолошки факултет, Београд, 29–31. август 2014.

VII научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2015.

др Ненад Ивановић

Образовање

2013 Доктор лингвистичких наука, Филолошки факултет Универзитета у Београду

2008 Магистар филолошких наука, Филолошки факултет Универзитета у Београду

2004 Дипломирани филолог јужнословенске филологије, Филолошки факултет Универзитета у Београду

Одбрањен докторски рад

2013 Речник САНУ и његова улога у лексичкој стандардизацији српског језика (са историјског и лексикографског аспекта), проф др Мирослав Николић (ментор), проф. др Рајна Драгићевић, др Стана Ристић, научни саветник.

Одбрањен магистарски рад

2008 Апстрактне именице у српском језику (творбени и семантички аспекти), проф. Гордана Јовановић (ментор), проф. др Предраг Пипер, проф. др Радојица Јовићевић.

Научна звања

2013– Научни сарадник у Институту за српски језик САНУ у Београду

2004–2013 Истраживач сарадник у Институту за српски језик САНУ у Београду

Стручна звања

2013– Уредник Речника САНУ

2011–2013 Помоћни уредник Речника САНУ

2004–2011 Обрађивач грађе Речника САНУ

Научни пројекти

2003– сарадник МПНТР 178009: Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ, Београд 2003–

2006–2007 сарадник, секретар UNESCO Participation Programme 33 C/5 2006–2007  Language and Identity in the Republic of Serbia

Чланство у научним и стручним удружењима

1) Члан Комисије за лексикологију и лексикографију при Међународном комитету слависта

2) Секретар Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика

др Наташа Миланов

Рођена 1980. године у Ваљеву.

2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик и књижевност).

2007 Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2007–2016 Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu, Грац.

2008 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.

2011–2016 Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића, Грац.

2014 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2018 Изабрана у звање научни сарадник.

2023 Изабрана у звање виши научни сарадник.

Служи се руским и енглеским језиком.

Види више →
 

Тезе

Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ одбрањена 27. 9. 2017. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Комисија: проф. др Рајна Драгићевић (ментор, редовни професор), проф. др Јелена Јовановић Симић (ванредни професор), др Стана Ристић (научни саветник у пензији).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Изабрана у звање виши научни сарадник (24. 4. 2023).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2007–2016. године.

Изабрана у звање помоћног редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти

Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће од 2013. године на међународним пројектима Andrić–Initiative и Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвијају под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу.

Сарадник на пројекту Речник говора Ваљевске Подгорине, чији је носилац Матица српска (од 2017).

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Учешће на научним скуповима

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Jezik, književnost, identitet – jezička istraživanja, Niš, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, Бугарска, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2010.

Jezik, književnost, promene – jezička istraživanja, Niš, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, Бугарска, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, III научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2011.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру, Бањалука, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Andrićeva Avlija – Andrićs Hof, Grac, 2015.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања, Скопље, Северна Македонија, 2019.

Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

Језик, књижевност, алтернативе, Ниш, 2021.

51. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2021.

Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика, Андрићград, 2021.

52. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2022.

Нова читања Светлане Велмар Јанковић, Ниш, 2022.

Philologia Serbica – Значај и значење ватре у српском језику, књижевности и култури, Бања Лука, 2023.

Andrićeva publicistika / Andrićs Publizistik, Bled, 2023.

Служи се руским и енглеским језиком.

др Милица Стојановић

Рођена 1981. године у Књажевцу.

2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик и књижевност).

2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2008 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.

2011–2016 Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића, Грац.

2013–2016 Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu, Грац.

2013 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2019. Изабрана у звање научни сарадник.

Служи се енглеским, француским и руским језиком.

Види више →
 

Тезе

Докторска теза:

„Полипрефиксирани глаголи у српском језикуˮ, одбрањена 3. 5. 2017. године (ментор: др Рајна Драгићевић; чланови комисије: др Весна Ломпар, др Марина Спасојевић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник 2019. године.

Лексикографска звања:

Основни обрађивач 2006 – 2016.

Изабрана у звање помоћног редактора 2016. године.

Међународна сарадња и пројекти:

Учесник пројекта Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“ / Lirski, humoristički i satirički svijet Branka Ćopića / Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Jezik, književnost, identitet – jezička istraživanja, Niš, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, Софија, Бугарска, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2010.

Jezik, književnost, promene – jezička istraživanja, Niš, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, Бугарска, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, III научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2011.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру, Бањалука, 2013.

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања, Скопље, Северна Македонија, 2019.

Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, 2020.

Служи се енглеским, француским и руским језиком.

др Милена Јакић Шимшић

Рођена је 1979. године у Београду.

Oд 2001. сарадник је Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

2003. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду (група: Општа лингвистика).

2008. Сарадник на пројекту Језик и идентитет у Републици Србији. Институт за српски језик САНУ, Београд (УНЕСКО).

2008. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Израда Речника САНУ)

2009. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду.

Од 2010. спољни сарадник Истраживачке станице Петница.

2011. Сарадник на пројекту: Functionality and Structure of Evidential Markings in Slavic. Lexical markers of evidentiality in Serbian, Mainz University, (руководилац B. Wiemer).

2013. Сарадник на пројекту: Evolution of Semantic Systems, A research initiative of the Max Planck Institute for Psycholinguistics, Nijmegen, The Netherlands (Principal investigators: M. Dunn, F. Jordan, A. Majid).

Од 2015. уредник је часописа Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије.

2016. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду.

2017. Изабрана је у звање научни сарадник.

2022. Реизабрана у звање научни сарадник.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад : „Утицај карактеристика асоцијата на брзину обраде стимулуса” (5. септембар 2009, ментор проф. др Рајна Драгићевић, комисија: проф. др Александар Костић, проф. др. Предраг Пипер).

Докторска теза: „Придевска антонимија у речнику, контексту и когнитивном систему” (5. јул, 2016, ментор проф. др Рајна Драгићевић, комисија: дописни члан САНУ, проф. др Александар Костић, академик Предраг Пипер).

Научна звања:

Изабрана је у звање научни сарадник (2017).

Међународна сарадња и пројекти

2008: Језик и идентитет у Републици Србији. Институт за српски језик САНУ, Београд (за реализацију пројекта добијена су средства партиципације УНЕСКА).

2011: Functionality and Structure of Evidential Markings in Slavic (Integrative Theory with the construction of a database). Lexical markers of evidentiality in Serbian, Mainz University, Björn Wiemer (руководилац пројекта).

2013: Evolution of Semantic Systems, A research initiative of the Max Planck Institute for Psycholinguistics, Nijmegen, The Netherlands (Principal investigators: Michael Dunn, Fiona Jordan, Asifa Majid). http://www.mpi.nl/departments/other-research/research-consortia/eoss/people

Тренутно учествује у КОСТ акцији (COST action, Language in the human-machine era, LITHME; превод: Европска сарадња у науци и технологији у оквиру акције под називом Језик у доба интеракције човека и машине), а 2020–2021. била је заменик координатора ове акције.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

2011: Рецензенирање радова учесника Студентске лингвистичке конференције „Стуликон“, одржане на Филолошком факутлету у Београду од 6. до 8. маја 2011. године http://stulikon.fil.bg.ac.rs/

Учешћа на скуповима:

VIII Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 7–8. фебруар 2002.

XI Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 3–4. фебруар 2005.

XIV Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 7–8. фебруар 2008.

3rd Workshop on “Quantitative Investigations in Theoretical Linguistics“ (QITL-3), Helsinki, 2–4. june 2008. http://www.ling.helsinki.fi/sky/tapahtumat/qitl/QITL3_Proceedings.pdf

XV Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 6–7. фебруар 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Дигитализација културне и научне баштине, Филолошки факултет, Београд, 30. септембар 2011. http://www.digitalheritage.fil.bg.ac.rs/papers.php?lan=sr

Naučno-stručni skup Savremeni trendovi u psihologiji, Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 11–13. Oktobar, 2013, 111–112. http://www.psihologija.edu.rs/skup/STuP_2013.pdf

SinFonIJA 6, Ниш (септембар) 26.–27.9.2013.

http://www.filfak.ni.ac.rs/konferencije/sinfonija-6/program.html  http://www.filfak.ni.ac.rs/dokumenti/konferencije/2013/sinfonija/abstrakti/antonymy_as_a_continuum.pdf

XIX Емпиријска истраживања у психологији, Београд: Филозофски факултет у Београду, 22–24. Март, 2013, 50–51. https://bib.irb.hr/datoteka/655952.Knjiga_Rezimea_EIP_2013.pdf

XIX Емпиријска истраживања у психологији, Београд: Филозофски факултет у Београду, 22–24. Март, 2013, 47–48. https://bib.irb.hr/datoteka/655952.Knjiga_Rezimea_EIP_2013.pdf

Предавања, промоције и сл.:

Утицај типа везе међу асоцијативно повезаним речима на ефекат фацилитације у задатку лексичке одлуке, 28. мај 2008. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Утицај јачине асоцијативне везе на обраду речи, 8. октобар 2009. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Лексички односи у психолингвистици, 20. март. 2010. и 1. мај 2010. године, Истраживачка станица Петница.

Извештај о радионици Lexicom 2010, одржаној у Љубљани, у јуну 2010. године, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 10. новембар 2010.

Да ли се супротности привлаче или одбијају? Истраживачка станица Петница.

Унапређење израде Речника САНУ, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 19. октобар 2011. (Излагање припремљено у коауторству са др Станом Ристић и мр Ненадом Ивановићем).

Рад на Речнику САНУ. Традиционални и савремени начин. 24. новембар 2011. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду. (Излагање припремљено у коауторству са др Станом Ристић и мр Ненадом Ивановићем).

Нешто мало о психолингвистици, Истраживачка станица Петница, 29. март 2014.

Лексички односи виђени очима психолингвисте, Друштво младих лингвиста, 16. април 2014.

Антонимија. Како психолингвиста може помоћи лексикографу?, Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду, 8. мај 2014.

Containers in Serbian language, Laboratoire Dynamique du Langage, Institut des Sciences de l’Homme, Universite de Lyon / CNRS, 3. јун 2014.

Парадигматски лексички односи у српским описним речницима (гостујући предавач у оквиру предмета Практична лексикографија, проф. Рајна Драгићевић) Филолошки факултет у Београду, 4. мај 2015.

Представљање колективне монографије Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, Задужбина Илије М. Коларца, 29. април 2015. http://www.kolarac.rs/en/predavanja/689-discussion-about-the-mutual-monography-the-modern-serbian-lexicography-in-the-theory-and-practice

Пиперови доприноси проучавању вербалних асоцијација, Матица српска, Нови Сад, 15. новембар 2016. http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/skup-o-delu-akademika-predraga-pipera_774733.html

Парадигматски лексички односи у Речнику САНУ, Институт за српски језик САНУ, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 8. фебруар 2017.

У каквом односу могу бити речи у Речнику САНУ?, Задужбина Илије М. Коларца, Циклус: Улога дескриптивних речника у неговању српског језика, 5. јун 2017. http://www.kolarac.rs/lat/predavanja/1499-ciklus-uloga-deskriptivnih-recnika-u-negovanju-srpskog-jezika

Антонимија у реченичном контексту, 18. март 2021. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Предавање у Истраживачкој станици Петница: „Психолингвистичка лабораторија? Јел то стављате речи у епрувете?” за полазнике прве године семинара лингвистике, одржано 8. 6. 2022.

Остале активности:

2010: Менторисање радова полазника Истраживачке станице „Петница“: Лазар Бојичић: Утицај прозодијског система српског језика на феномен такете–малума. http://konferencija.petnica.rs/download/apstrakti2010.pdf

2010: Менторисање радова полазника Истраживачке станице „Петница“: Ана Голубовић: Лексички односи синонимије и антонимије у асоцијативном пољу именица и придева.

http://konferencija.petnica.rs/download/apstrakti2010.pdf

од  2015: Уредник часописа Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије.

др Маријана Ђукић

Рођена 22. марта 1988. године у Ваљеву.

2012. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност 01).

2013. Стекла звање мастера српског језика на Филолошком факултету у Београду.

2013. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду, модул: Српски језик.

2014. Почела да ради на Институту за српски језик САНУ, на одсеку „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”.

2015. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2018. Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2023. Одбранила докторску дисертацију под називом Застареле фразеолошке јединице у српском језику на Филолошком факултету у Београду, пред Kомисијом у саставу проф. др Рајна Драгићевић (ментор), проф. др Александар Милановић и проф. др Гордана Штрбац.

2024. Изабрана у звање научни сарадник.

Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

Види више →
 

Образовање:

Маријана Ђукић (рођ. Богдановић) рођена је 22. марта 1988. године у Ваљеву, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је на Групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду 2012. године, са просечном оценом 9, 62. На истом факултету завршила је мастер студије, са просечном оценом 10,00, одбранивши мастер рад под називом Допринос Луке Милованова развоју акценатске и метричке теорије код Срба, под менторством проф. др Александра Милановића.

Докторске студије завршила је дана 28. 12. 2023. године, са просечном оценом 10,00, одбранивши докторску дисертацију под називом Застареле фразеолошке јединице у српском језику, пред Комисијом у саставу: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), проф. др Александар Милановић и проф. др Гордана Штрбац.

Теза

Докторска дисертација: Застареле фразеолошке јединице у српском језику, одбрањена 2023. године на Филолошком факултету у Београду (Комисија: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), проф. др Александар Милановић и проф. др Гордана Штрбац).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (22. мај 2024)

 Учешћа на скуповима:

– Међународнa научна конференција Шестнадесети славистични четения, Софијски универзитет „Св. Климент Охридски” (Факултет по славянски филологии), 2024.

– Језици и културе у времену и простору IX, Нови Сад, 2019.

– Втори международен филологически форум за студенти и докторанти, Софијски универзитет „Св. Климент Охридски”, 2016.

– Језик, књижевност, време, Ниш, 2016.

– VII научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2015.

– VI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2014.

– Језици и културе у времену и простору IV, Нови Сад, 2014.

– XVIII конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Београд, 2014.

– Језици и културе у времену и простору III, Нови Сад, 2013.

Међународна сарадања и пројекти:

– Сарадник на пројекту Речник говора Ваљевске Подгорине, чији је носилац Матица српска (руководилац пројекта Драгана Радовановић) (од 2017);

– Сарадник на пројекту „EUROJOS-2 Językowo-kulturowy obraz świata Słowian i ich sąsiadów na tle porównawczym” (2016– );

– Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Предавања (научна и популарна), презентације, радионице:

– Како изаћи из врзиног кола: изрази у Речнику САНУ (са Светланом Слијепчевић и Слободаном Новокметом), Манифестација Дани европске баштине, трибина „Речник српске академије наука и уметности ОД РЕЧИ ДО ПИСМЕНОСТИ”, Задужбина Илије М. Коларца,  21. 9. 2014. године.

– Примена речника САНУ у настави српског језика и књижевности (са Слободаном Новокметом), Радионица на 56. Републичком зимском семинару, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 16. 1. 2015. године.

– Учествовање на Трибини о језичкој култури на интернету  (са Вељком Броборићем и Слободаном Новокметом), Правни факултет Универзитета у Београду, 17. 11. 2015. године;

– Учествовање у акцији Негујмо српски језик у организацији Секретаријата за културу Београда, Библиотеке града Београда и Филолошког факултета Универзитета у Београду, 2015. година;

– Фразеологија у тестовима из српског језика са такмичења за средњу школу, Радионица на 58. Републичком зимском семинару, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 9. 2. 2017.

– Учествовање на промоцији друге књиге зборника О вредностима у српском језику (ур. Д. Ајдачић) (са Д. Ајдачићем и И. Лазић Коњик), Културни центар Београда, 28. мај 2019. године.

Остале активности:

Члан ревизионе комисије на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе за основне и средње школе у Тршићу, год. 2015, 2016 и 2017.

Организациони одбори:

Члан организационог одбора међународне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28–30. октобар 2020), у огранизацији Института за српски језик САНУ и Српске академије наука и уметности.

Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

др Драгана Цвијовић

Рођена 11. маја 1979. године у Београду.
2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
2008 Уписала и завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду.
2009 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику.
2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.
2012 Реизабрана у звање истраживач сарадник.
2017 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

Види више →
 

Рођена 11. маја 1979. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2006).

Мастерирала на Филолошком факултету у Београду (2008).

Докторирала на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику (2017).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика (2006).

Тезе:

Мастер рад: „Англицизми у српском језику из области моде и њихова лексикографска обрада” (октобар 2008, пред комисијом у саставу: проф. др Драгана Мршевић Радовић (ментор), проф. др Александар Милановић).

Докторска теза: „Збирне именице у савременом српском језику” (30. 6. 2017, пред комисијом у саставу: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), проф. др Весна Ломпар и др Владан Јовановић, научни сарадник).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (21. XII 2009).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (21. I 2013).

2018 Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Лексикографска звања:

Основни обрађивач (2007‒).

Међународна сарадња и пројекти:

Пројекат Језик и идентитет у Републици Србији реализовао је Институт за српски језик САНУ, у периоду од марта до краја октобра 2008. године, а финансирао је УНЕСКО. Руководилац пројекта била је др Стана Ристић.

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учесник пројекта Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима:

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2009.

Језик. Књижевност. Идентитет, Ниш, 2009.

Лексикографията в европейското културно пространство, София, 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Филолошка истраживања данас, Београд, 2010.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011.

Језик. Књижевност. Комуникација, Ниш, 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Грац, 2012.

Језик, књижевност, значење, Ниш, 2015.

Опсцена лексика у српском језику, Ниш, 2015.

Остале активности

Бави се и објављивањем популарних текстова из области србистике.

Члан-сарадник Матице српске (од 2020).

Члан комисије за давање стручне оцене, стручног мишљења, односно експертског мишљења о квалитету уџбеника, приручника и наставних материјала, додатних наставних средстава, наставних помагала, дидактичких средства и дидактичких игровних средстава из предмета Српски језик и књижевност Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) (2010‒).

Говори и пише енглески и италијански, а служи се руским.

др Бојана Томић

Рођена 23. априла 1981. године у Београду.
2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
2008 Уписала и завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду.
2009 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику.
2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.
2012 Реизабрана у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Тезе:

Докторска теза: „Именске речи које се јављају само у множини у српском језику”, (ментор проф. др Весна Ломпар, чланови комисије проф. др Рајна Драгићевић, др Марина Спасојевић).

Мастер рад: „Мађаризми у речницима српског језика и њихова лексикографска обрада (синхронијски и дијахронијски аспект)” (октобар 2008, ментор проф. др Драгана Мршевић Радовић, члан комисије: проф. др Александар Милановић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник ().

Реизабрана у звање истраживач сарадник ().

Међународна сарадња и пројекти:

Пројекат Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима:

Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.

Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.

Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.

Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Грац, 2012.

Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.

Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.

Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.

Остале активности

Говори и пише енглески, служи се руским језиком.

мср Бојана Тодић Санковић

Рођена 4. јула 1992. године у Пожаревцу.
2015 Дипломирала на основним академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српски језик и књижевност – Филолошки профил);

2016 Дипломирала на мастер академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српска филологија);

2016 Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик);

2017 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

2019 Изабрана у звање истраживач-сарадник.

Види више →
 

Рођена 4. јула 1992. године у Пожаревцу.

Дипломирала на основним академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српски језик и књижевност – Филолошки профил) (2015).

Дипломирала на мастер академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српска филологија) (2016).

Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) (2016).

Запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) (2017).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник (17. 2. 2019).

Учешћа на научним скуповима:

Међународни скуп Језици и културе у времену и простору IX, Нови Сад, 2019.

Међународни скуп Језици и културе у времену и простору VIII, Нови Сад, 2018.

Четрнаеста међународна славистичка конференција Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, која се одржала у Софији на Универзитету „Св. Климент Охридски”, 2018.

Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2018.

Међународни скуп Језици и културе у времену и простору VII, Нови Сад, 2017.

Девети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књжевности, Крагујевац, 2017.

Предавања по позиву:

Oдржана радионица на 61. Републичком зимском семинару за професоре и наставнике српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду, 2020 (тема радионице: Фразеологија у настави српског језика и књижевности: могућности шире примене).

Увод у фразеологију (са др Слободаном Новокметом и др Весном Ђорђевић), Семинар Фразеологизми, жаргонизми и дијалектизми у односу на савремени језик, Тршић, 2019.

Представљање узорних мастер радова – Придевска антонимија у „Асоцијативном речнику српскога језика”, Друштво младих лингвиста, Београд, 2017.

Остале активности:

Представљање реферата o институцијама за језик из зборника ЕФНИЛ, реферат Статус мађарског језика, на основу рада Supporting the Hungarian language both inside and outside Hungary аутора Габора Просекија, 2019.

Један од реализатора лингвистичког семинара Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми у Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу 2018. и 2019. године.

Учешће на манифестацији Дани језика и писма, Два века Вуковог Рјечника, Тршић, 2018 (тема реферата: Свадбени обичаји у Вуковом Рјечнику).

др Бојана Милосављевић

Рођена 30. марта 1978. године у Крушевцу.
2002. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2003–2004. Стипендиста Министарства науке и технолошког развоја РС, ангажована у Институту за српски језик на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“
2004–2007. Истраживач сарадник у Институту за српски језик САНУ.
2006. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.
2007. Изабрана за асистента на Учитељском факултету у Београду.
2011. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.
2012. Изабрана у звање доцента на Учитељском факултету.
2017. Изабрана у звање ванредног професора на Учитељском факултету у Београду.

Види више →
 

Тезе:

Магистарски рад Форме учтивости у српском језику (лексичко-синтаксичка и семантичко-прагматичка анализа) одбранила на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 11. маја 2006. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Душка Кликовац (ментор), проф. др Рајна Драгићевић и др Стана Ристић, научни саветник.

Докторску дисертацију Оговарање као говорни жанр свакодневне комуникације одбранила на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 14. новмбра 2011. године, пред комисијом коју су чинили: проф. др Душка Кликовац (ментор), проф. др Весна Половина и проф. др Твртко Прћић.

Учешћа на скуповима:

Актуелни проблеми у проучавању и настави српског језика и других словенских језика и књижевности — Шеснаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Савез славистичких друштава Србије и Црне Горе Србија, Врњачка Бања, 6–8. октобра 2005. године.

Језик медија — Шести лингвистички скуп Бошковићеви дани, Црногорска академија наука и умјетности, Одјељење умјетности Црна Гора, Подгорица, 19–20. мај 2005. године.

Словенске културе као предмет филолошких истраживања и наставе језика, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануара 2006. године.

Българско лексикографско дружество, Велико Търново, Бугарска, Софија, 19–21. октобар 2006. године

Актуелни славистички научноистраживачки пројекти, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануара 2007. године.

Глас у језику, књижевности и култури, Удружење Philologia, Београд, Србија, 29–30. марта 2007. године.

Лексикографија и лексикологија — Седми лингвистички скуп Бошковићеви дани, Црногорска академија наука и умјетности, Одјељење умјетности Црна Гора, Подгорица, 23–24. мај 2008. године.

др Анета Спасојевић

Рођена 1. октобра 1981. у Кладову.

2022. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2016. Реизабрана у звање истраживач-сарадник.

2013. Изабрана у звање истраживач-сарадник.

2011. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

2010/2011. Уписала постдипломске докторске студије на Филолошком факултету у Београду.

2009/2010. Мастерирала на Филолошком факултету у Београду (Катедра за српски језик и књижевност).

2008/2009. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Катедра за српски језик и књижевност).

Види више →
 

Анета Спасојевић (рођ. Шаманц) рођена је 1981. године у Кладову, где је завршила основну школу и гимназију. Школске 2008/2009. године дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност, са просечном оценом 8,96. На истом факултету одбранила је мастер рад под називом Морфолошке и лексичке особености у роману „Ходочашће Арсенија Његована” Б. Пекића, под менторством проф. др Мирослава Николића, са просечном оценом 9,50. Године 2022. докторирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши докторску дисертацију Попридевљавање радног глаголског придева у српском језику (граматичко-семантички и лексикографски аспект) пред комисијом у саставу: др Весна Ломпар (ментор), ванредни професор, др Рајна Драгићевић, редовни професор, др Марина Спасојевић, виши научни сарадник. Радила је у Петој и Осмој београдској гимназији као професор српског језика и библиотекар. Од 2011. године ради у Институту за српски језик САНУ на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског стандардног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, најпре као истраживач-приправник, а од 2013. као истраживач-сарадник. Поред лексикографског рада, научноистраживачки рад чине и граматичка и семантичка истраживања савременог српског језика.

Учешћа на научним скуповима:

[1] Научни скуп Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012.

[2] Научни скуп Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011.

[3] Научни скуп Наука и идентитет, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2011.

 [4] III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 12. март 2011.

Говори и пише енглески; служи се румунским; чита руски језик.