мср Матија Нешовић

Научни и стручни радови

Петровић, С., Петровић-Савић, М., Шпановић, А., Бајчетић, Л., Нешовић, М., Тодорић, Ј. (2025). Дигитализација грађе Одбора за ономастику САНУ — значај, циљеви и први кораци. У J. Moskovljević Popović, R. Stanković (ур.), Proceedings of the International Conference South Slavic Languages in the Digital Environment JuDig: Thematic Collection of Papers (књ. 1, стр. 229–244). Филолошки факултет у Београду.

Нешовић, М. (2024). Партиципска вредност перфективних глаголских придева у адноминалној позицији. Анали Филолошког факултета, 36(2), 53–73.

Нешовић, М. (2024). О неким особеностима апозитивне релативне клаузе у административном стилу у српском и руском језику. Славистика, 28(2), 53–70.

Nešović, M. (2024). Desinonimizacija kroz prizmu korpusne i vektorske analize kontekstualnih preferenci leksema kompjuter i računar. Philologia, 22(1), 1–13.

Нешовић, М. (2023). Англицизми у српском и руском омладинском жаргону (морфосинтаксички и семантички аспект). Славистика, 27(1), 180–197.

Нешовић, М. (2023). Говор села Шеховци (опис фонолошког система и један синтаксички куриозитет). Примењена лингвистика, 24, 231–249.

Нешовић, М. (2019). Називи српских села и делова градова у вербалним асоцијацијама говорника српског језика. Славистика, 23(2), 64–78.

Нешович, М., Сойникова, А. Д. (2018). Мотивация как основа процесса обучения русскому языку на филологическом факультете Белградского университета. У В мире русского языка и русской культуры (стр. 120–122). Государственный институт русского языка им. А. С. Пушкина.

Нешовић, М. (2016). Једночлане реченице у руским пословицама и њихови српски еквиваленти. У Матурски радови 2015/16. године (стр. 44–61). Задужбина Андрејевић.

Прикази

Нешовић, М. (2023). Екатерина Ивановна Якушкина (ред.) Доминанты сербской культуры: лекции по сербской культуре, истории и языку. Москва: МАКС Пресс, 2023, 320. Славистика, 27(2), 405–411.

Научнопопуларни текстови

Нешовић, М. (2026). Завијуцима глагола вити [објава]. Инстаграм (@isj_sanu, рубрика Из пера етимолога).

Нешовић, М. (2024). Вребају ли змије (и змајеви) са земље или испод земље? [објава]. Инстаграм (@isj_sanu, рубрика Из пера етимолога).

Нешовић, М. (2024). Мора ли васељена бити насељена? [објава]. Инстаграм (@isj_sanu, рубрика Из пера етимолога).

Нешовић, М. (2023). Јесу ли вештице вежбом постале веште? [објава]. Инстаграм (@isj_sanu, рубрика Из пера етимолога).

Нешовић, М. (2023). Шта је о дрвету урезано у језику? [објава]. Инстаграм (@isj_sanu, рубрика Из пера етимолога).

Нешовић, М. (2023). Шта ће нам кавијар кад имамо ајвар? [објава]. Инстаграм (@isj_sanu, рубрика Из пера етимолога).

Нешовић, М. (2021). Живот по бакином рецепту. У М. Блажић (ур.), Српски на српском (књ. 2, стр. 232–233). Радио-телевизија Србије.

Нешовић, М. (2021). Лаптоп колапс. У М. Блажић (ур.), Српски на српском (књ. 3, стр. 250–251). Радио-телевизија Србије.

2016. Завршио Филолошку гимназију у Београду (главни језик: руски).

2016. Уписао основне студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност (Филолошки профил).

2017. Уписао основне студије на Филолошком факултету у Београду, смер Руски језик, књижевност, култура (тренутно у статусу апсолвента).

2021. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност (Филолошки профил).

2021. Уписао мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2022. Завршио мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, одбранивши мастер рад на тему Англицизми у српском и руском омладинском жаргону (морфосинтаксички и семантички аспект) пред комисијом у следећем саставу: проф. др Душка Кликовац (ментор) и доц. др Јован Чудомировић.

2022. Уписао докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2023. Запослио се на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.

Течно говори енглески и руски језик, служи се пољским и чешким језиком.

Матија Нешовић је рођен 24. 1. 1998. године у Београду. Основну школу Ђуро Стругар и Филолошку гимназију у Београду завршио је као ученик генерације. На основне студије на Групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду уписао се 2016. године, а завршио их је 9. 2. 2021. са просечном оценом 9,89. Исте године уписао је мастер студије на Филолошком факултету у Београду на смеру Српски језик, које је завршио 20. 9. 2022. са просечном оценом 10, одбранивши мастер рад на тему Англицизми у српском и руском омладинском жаргону (морфосинтаксички и семантички аспект) под менторством проф. др Душке Кликовац. Тренутно је студент 4. године докторских студија на истом факултету, на модулу Српски језик. На докторским студијама положио је све испите предвиђене студијским програмом (са просечном оценом 10). Одобрена му је израда докторске дисертације на тему Амбитранзитивност у савременом српском језику, а за ментора је одређен доц. др Балша Стипчевић. У дисертацији планира да расветли категорију амбитранзитивних глагола са теоријсколингвистичког становишта, као и да развије модел дигиталног валенцијског речника са ослонцем у обрађеном материјалу. Поред студија србистике, на Групи за руски језик, књижевност и културу Филолошког факултета у Београду паралелно је завршио комплетан курикулум из области руског језика, превођења и (славистичке) лингвистике (положивши преко 40 додатних испита, са просечном оценом 10).

Предмет његовог научног интересовања су синтакса и семантика српског и других словенских језика (превасходно руског), као и дигитална хуманистика и рачунарска лингвистика. Конкретно, нарочито је заинтересован за темељна питања граматичке семантике, као што су транзитивност, аспектуалност, темпоралност и семантичке улоге. Такође, посебно га занима дигитална лексикографија и обрада природних језика.

Говори руски и енглески језик, а служи се и пољским, чешким и немачким језиком. Поред тога, упознат је и са структуром бугарског и словеначког језика. Познаје и основе старословенског и латинског језика.

Радно искуство

Од октобра 2020. године био је ангажован као хонорарни сарадник при Одбору за ономастику САНУ на задатку Дигитализација ономастичке грађе Одбора за ономастику САНУ у оквиру пројекта Ономастичка истраживања српског језичког простора и издавање часописа „Ономатолошки прилози“, где је заједно са колегиницом мср Јованом Тодорић нумерисао и припремио за скенирање преко пола милиона ономастичких података. Током августа 2022. године под покровитељством и за потребе Одбора за ономастику САНУ сакупљао је ономастичку грађу на терену (с. Шеховци, о. Мркоњић Град, Република Српска).

Од априла 2023. године запослен је на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ, где учествује у различитим активностима и пројектима, као што су дигитализација Српских народних пословица Вука Стефановића Караџића, рад на ономастичкој бази података и на платформи Препис. Осим тога, помагао је и при коректури Приручног етимолошког речника српског језика и Рјечника из књижевних старина српских током припреме дигиталних издања ових лексикона.

Има и двогодишње искуство у универзитетској настави – од октобра 2022. до октобра 2024. држао је, као сарадник ван радног односа (демонстратор), вежбе из предмета Савремени руски језик П-1, П-2, П-3 и П-4 на Филолошком факултету у Београду. Његов ангажман је, осим извођења часова, подразумевао и спровођење усменог дела испита, састављање испитних тестова и помоћ при оцењивању радова.

Стручна усавршавања

Летња школа лингвистике и дигиталне хуманистике на Факултету друштвено-хуманистичких наука у Лисабону (курс From Dictionaries to Knowledge Graphs – Perspectives and Applications for the Digital Era), 29. јун – 3. јул 2026.

Летња школа дигиталне хуманистике и аутоматског препознавања текста ATRIUM ATR Summer School (у организацији удружења DARIAH) у Центру Марк Блок у Берлину, 1–5. септембар 2025.

Радионица Creating Lexical Networks using Large Language Models (LLM) with a Focus on Synonym Extraction на Филолошком факултету у Београду, 23. новембар 2024.

Етимолошка радионица на Другом и Трећем лингвистичком семинару за студенте српске филологије у Научно-образовно-културном центру Вук Караџић у Тршићу, 13–17. март 2024. и 13–17. новембар 2024.

Радионица Communicating Your Research to Non–Specialists (у организацији часописа Nature) у Српској академији наука и уметности, 4. октобар 2024.

Летња школа пољског језика NAWA Summer Course (ниво Б1/Б2, 75 сати наставе) на Универзитету у Вроцлаву, 9–29. јул 2023.

Радионица о коришћењу веб-корпуса PDRS 1.0 (израђеног у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији) у Институту за српски језик САНУ, 27–29. април 2023.

Студијски боравак на Московском државном универзитету М. В. Ломоносов, април 2018.

Учешћа на научним скуповима

LXIV скуп слависта на Филолошком факултету у Београду (20. фебруар 2026), тема реферата: Нетипична амбитранзитивност: могу ли свршени (и двовидски) прелазни глаголи одстрањивати прави објекат?

13. међународни интердисциплинарни симпозијум Сусрет култура на Филозофском факултету у Новом Саду (2. децембар 2024), тема реферата (у коауторству са др Аном Шпановић): Семантичка анотација дигиталног издања Српских народних пословица Вука Ст. Караџића: ток процеса, изазови и могућа решења

Међународна конференција Јужнословенски језици у дигиталном окружењу – ЈуДиг на Филолошком факултету у Београду (23. новембар 2024), тема реферата (у коауторству са др Снежаном Петровић, др Мирјаном Петровић-Савић, др Аном Шпановић, мср Ленком Бајчетић и мср Јованом Тодорић): Дигитализација грађе Одбора за ономастику САНУ – значај, циљеви и први кораци

LXII скуп слависта на Филолошком факултету у Београду (11. јануар 2024), тема реферата: О неким особеностима релативне клаузе у административном стилу у српском и руском језику

LXI скуп слависта на Филолошком факултету у Београду (12. јануар 2023), тема реферата: Англицизми у српском и руском омладинском жаргону (морфосинтаксички и семантички аспект)

Студентска лингвистичка конференција СТУЛИКОН на Филолошком факултету у Београду (11. мај 2019), тема реферата: Језичка и научна слика света: прехлада од хладноће? (лингвокултуролошки и етимолошки аспект)

Лингвистичкa конференцијa В мирe русского языка и русской культуры на Институту А. С. Пушкин, Москва (26. април 2018), тема реферата: Мотивация как основа процeсса обучeния русскому языку на филологичeском факультeтe Бeлградского университета

Учешћа на пројектима

Био је ангажован на пројектима Српски дигитални именослов – израда базе података и онлајн платформе ономастичке грађе САНУ и Даничић онлајн –  дигитализација Рјечника из књижевних старина српских поводом 200 година од рођења Ђуре Даничића (Министарство културе Републике Србије, 2025).

Предавања и промоције

Одржао је 5. маја 2026. гостујуће предавање студентима 4. године Групе за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Том приликом је упознао присутне са основама дигиталне хуманистике и главним активностима Одсека за дигитализацију, а представио је и истраживање о амбитранзитивним глаголима које спроводи у оквиру рада на докторској дисертацији.

Са колегиницом мср Јованом Тодорић одржао је 27. фебруара 2026. у Народној библиотеци у Крушевцу предавање под насловом Основе дигиталне хуманистике. Предавачи су присутне упознали са основним појмовима у области дигиталне хуманистике, а посебну пажњу посветили су дигитализацији језичке грађе и изради дигиталних језичких ресурса.

Био је један од предавача на семинару Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик и дигитална хуманистика у НОКЦ Вук Караџић у Тршићу (14–27. јул 2024) у оквиру радионице из дигиталне хуманистике. Том приликом је, заједно са колегиницама мср Ленком Бајчетић и мср Јованом Тодорић, полазницима представио основе дигиталне хуманистике и корпусне лингвистике, обучавајући их за рад на платформи NoSketch Engine, те за спровођење корпусно заснованих лингвистичких истраживања. Био је и коментор при изради двају ученичких радова, који су објављени у зборнику Млади и србистика 6 (Тршић: НОКЦ Вук Караџић, 2025).

Награде и признања

Награда Љубомир Стојановић за најбоље србистичке мастер радове у академској 2021/22. години – друго место, 6. новембар 2023.

Похвала Филолошког факултета у Београду за изузетан успех у академској 2022/23. години, 6. октобар 2023.

Стипендија Доситеја Фонда за младе таленте Републике Србије за најбоље студенте завршне године мастер студија, 5. јул 2022.

Награда Проф. др Радмила Милентијевић за најбољег дипломца у области српског језика, 27. јун 2022.

Друго место на традиционалном Диктату из пољског језика (у конкуренцији студената полонистике) у организацији Амбасаде Републике Пољске, 12. новембар 2020.

Прво место у V категорији (за студенте русистике) на НИС олимпијади из руског језика, 24. мај 2019.