Dvadesetog januara preminuo je naš dragi kolega mr Vlado Đukanović (1960–2026), višegodišnji saradnik na Odseku za lingvistička istraživanja savremenog srpskog jezika i izradu Rečnika SANU Instituta za srpski jezik SANU.
Diplomirao je i magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Naučnu i stručnu karijeru započeo je 1988. godine dolaskom u Institut za srpski jezik, u tadašnju sobu br. 1, u koju su dolazili mladi istraživači i započinjali obučavanje za rad na Rečniku SANU. Širenje naučnih vidika i primenu proširenih znanja njegov vispreno bistri um primenjivao je uz kolege i potonje prijatelje Miroslava Nikolića, Egona Fekete, Violetu Babić i Zoricu Stanojčić. Od početka je pokazivao izuzetno zanimanje za pitanja gramatike i razvoja standardnog jezika, negovanje jezičke kulture u javnom i medijskom prostoru, te popularizaciju nauke o jeziku i brigu o jeziku uopšte. U vremenu bez interneta i društvenih mreža odgovori na jezička pitanja davali su se telefonom, a on je bio veoma često onaj saradnik koji je rado komunicirao i strpljivo i detaljno davao odgovore, tako da su kolege i ljubitelji jezika tražili njega za sagovornika. Radovalo ga je odgonetanje nejasnih, nečitkih ili nepreciznih izvora za izradu Rečnika SANU, što je delio sa svojim kolegama. Prvi rad objavio je dve godine pre početka rada u Institutu, a rad se bavio upotrebom infinitiva u jeziku pisaca, što je dalje usmerilo njegovo posebno zanimanje za „beogradski stil“ – prelomni period u razvoju srpskog standardnog jezika, za karakteristike tog značajnog jezičkog nasleđa. To je i kasnije bila tema njegovih naučnih priloga (v. Aleksandar Belić i „beogradski stil“ u okviru trilogije Aleksandar Belić, srpski lingvista veka, 2018). Vlado Đukanović je bio sekretar institutskog časopisa Naš jezik od 1997. do 2001. godine, dok je do 2009. godine bio član redakcije.
U vremenu kada su se krajem devedesetih godina prošlog veka uvodili kompjuteri u leksikografski posao, Vlado je bio prvi u Institutu koji je svoje znanje i umeće nesebično stavio u službu obuke naučnih radnika za primenu i promenu načina rada na leksikografskoj obradi. Takođe, u tom vremenu je malo naučnih radnika radilo na popularizaciji jezičkih istraživanja. Vlado Đukanović je bio autor scenarija za tri igrane serije o jeziku koje su emitovane na programima RTS-a („Govori kako treba“, „Kako se kaže“, „Dosije Iks i Oks“), kao i veoma popularnog serijala „Srpski na kašičicu“, koji je emitovan na TV Politika (2001–2002).
U Institutu za srpski jezik radio je do 2003. godine, kada osniva „Lexicom – jezički inženjering“, gde je vodio projekte iz oblasti primenjene lingvistike. Veliki doprinos dao je prilagođavanju računarskih tehnologija srpskom jeziku pri obradi i prevođenju tekstova, kao i organizovanju stručnih jezičkih kurseva. Te jezičke kurseve pohađalo je stotinu polaznika, mladih lingvista, kao i ljubitelja jezika drugih struka, šireći i dopunjujući svoja znanja. Od 2004. godine uređivao je emisiju „Put u reči“ na Drugom programu Radio Beograda.
Vlado Đukanović je imao poseban dar, oblačio je naučne činjenice u forme prepoznatljive svakom govorniku srpskog jezika, tako da se tačnost i naučnost ne izgube, istope, već da isijavaju iz izrečenog kao iz napisanog. Iskričavog duha, britkog uma, svoj profesionalni život posvetio je pre svega širenju jezičke kulture i očuvanju lepote jezika. Srpska lingvistika oseća veliku prazninu njegovim odlaskom, ali i zahvalnost za sve što je učinio na polju nauke o jeziku.
Dr Nataša Vulović Emonts, naučni savetnik
Instituta za srpski jezik SANU
