Realizacija projekta „Nematerijalno kulturno nasleđe: tradicija i digitalizacija“, koji ima za cilj podizanje svesti o značaju nematerijalnog kulturnog nasleđa kroz edukacije, promocije knjiga i naučne radionice, odvija se u organizaciji Kulturnog centra Novi Pazar, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.
Kombinacijom teorije, prakse i savremenih digitalnih alata, projekat doprinosi očuvanju i popularizaciji nematerijalnog kulturnog nasleđa, podstičući interdisciplinarni pristup i uključivanje kako stručne, tako i šire javnosti.
U okviru projekta, 24. 11. 2025. u Kulturnom centru održana je promocija knjige „Tursko-srpski rečnik poslovica i izreka“, autorki Marije Đinđić i Nataše Vulović Emonts.
O knjizi su govorili: prof. dr Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik SANU, dr Nataša Vulović Emonts, jedna od autorki rečnika, dr Ahmed Bihorac, profesor na Univerzitetu u Novom Pazaru.
Takođe, dr Nina Aksić, viši naučni saradnik Etnografskog instituta SANU, održala je radionicu o digitalizaciji u kontekstu kulturnog nasleđa, pojašnjavajući procese, izazove i mogućnosti koje digitalne tehnologije donose.
Moderator događaja i koordinator projekta bila je Hasna Ziljkić, urednik programa u Kulturnom centru.
Promociji i radionici prisustvovali su studenti Univerziteta u Novom Pazaru sa svojim profesorima, predstavnici Učiteljskog fakulteta, kao i brojni društveno-javni delatnici.
“Tursko-srpski rečnik poslovica i izreka” sačinile su dr Marija Đinđić i dr Nataša Vulović Emonts, i on je objavljen 2024. godine od strane Izdavačke kuće Prometej, u Ediciji „Popularna lingvistika. Rečnici“, uz suizdavaštvo Instituta za srpski jezik SANU. Knjiga u svome sadržaju ima uvodnu studiju Tursko-srpske paremiološke paralele na pedeset strana, njen centralni deo predstavlja Tursko-srpski rečnik poslovica i izreka na tri stotine strana, a uz to poseduje i Skraćenice, Izvore, Literaturu, kao i Registar turskih imenica i Registar srpskih imenica, uvek izuzetno korisne segmente za čitaoce. Značaj ove knjige prepoznaje se u starini malih folklornih formi kojima se bavi i u tome što na svojevrstan način svedoči o onome što je bilo od značaja u životu dvaju etnosa – turskog i srpskog, te predstavlja ogledalo njihove tradicijske kulture, njihovog kulturnog identiteta, kao što je svedeno i jasno zapisao u jednom svom tekstu prof. Nedeljko Bogdanović: „Narodni život ima svoj jezički izraz“.
