Реализација пројекта „Нематеријално културно наслеђе: традиција и дигитализација“, који има за циљ подизање свести о значају нематеријалног културног наслеђа кроз едукације, промоције књига и научне радионице, одвија се у организацији Културног центра Нови Пазар, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.
Комбинацијом теорије, праксе и савремених дигиталних алата, пројекат доприноси очувању и популаризацији нематеријалног културног наслеђа, подстичући интердисциплинарни приступ и укључивање како стручне, тако и шире јавности.
У оквиру пројекта, 24. 11. 2025. у Културном центру одржана je промоција књиге „Турско-српски речник пословица и изрека“, ауторки Марије Ђинђић и Наташе Вуловић Емонтс.
О књизи су говорили: проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, др Наташа Вуловић Емонтс, једна од ауторки речника, др Ахмед Бихорац, професор на Универзитету у Новом Пазару.
Такође, др Нина Аксић, виши научни сарадник Етнографског института САНУ, одржала је радионицу о дигитализацији у контексту културног наслеђа, појашњавајући процесе, изазове и могућности које дигиталне технологије доносе.
Модератор догађаја и координатор пројекта била је Хасна Зиљкић, уредник програма у Културном центру.
Промоцији и радионици присуствовали су студенти Универзитета у Новом Пазару са својим професорима, представници Учитељског факултета, као и бројни друштвено-јавни делатници.
“Турско-српски речник пословица и изрека” сачиниле су др Марија Ђинђић и др Наташа Вуловић Емонтс, и он је објављен 2024. године од стране Издавачке куће Прометеј, у Едицији „Популарна лингвистика. Речници“, уз суиздаваштво Института за српски језик САНУ. Књига у своме садржају има уводну студију Турско-српске паремиолошке паралеле на педесет страна, њен централни део представља Турско-српски речник пословица и изрека на три стотине страна, а уз то поседује и Скраћенице, Изворе, Литературу, као и Регистар турских именица и Регистар српских именица, увек изузетно корисне сегменте за читаоце. Значај ове књиге препознаје се у старини малих фолклорних форми којима се бави и у томе што на својеврстан начин сведочи о ономе што је било од значаја у животу двају етноса – турског и српског, те представља огледало њихове традицијске културе, њиховог културног идентитета, као што је сведено и јасно записао у једном свом тексту проф. Недељко Богдановић: „Народни живот има свој језички израз“.
