У периоду од 16. до 20. септембра 2025. године проф. др Софија Милорадовић, директор Института, боравила је у Санкт Петербургу, на позив руске стране, ради разраде детаља будуће сарадње Института за српски језик САНУ са Институтом за лингвистичка истраживања Руске академије наука (ИЛИ РАН).
Првог дана посете, 17. септембра, С. Милорадовић је разговарала са проф. Сергејем Јурјевичем Дмитренком, директором ИЛИ РАН, и са неколико шефова одељења о разноврсним могућностима сарадње двају института, а након што су јој домаћини представили структуру овога института и његове активности. Такође, С. Милорадовић је колеге у ИЛИ РАН упознала са организацијом рада и различитим видовима делатности ИСЈ САНУ. Након потписивања Уговора о сарадњи упознала се са садржајем трију институтских картотека: Одељење руске историјске лексикологије и лексикографије, Група „Речник руског језика XVIII века“; Центар за историју и теорију академске лексикографије, „Велика речничка картотека“; Одељење за дијалекатску лексикографију и лингвогеографију руског језика, Група „Лексички атлас руских народних говора“.
Другог и трећег дана боравка, 18. и 19. септембра, С. Милорадовић је у ИЛИ РАН учествовала на међународној научној конференцији „Общее, балканское и славянское езикознание: синхрония, диахрония, ареальные исследования“, посвећеној проф. А. Н. Собољеву поводом његовог 60. рођендана, са рефератом Участие сербских диалектологов над лингвистическими атласами (1958–2025). Тематика конференције, како су организатори навели, у вези је с многостраном научном делатношћу јубилара: балканистика, србистика, славистика, ареална лингвистика, лингвистички атласи, језички контакти, проблеми опште и дијахронијске лингвистике. У оквиру укупно осам сесија, од којих четири првога дана конференције (Ареална лингвистика, типологија, језички контакти; Србистика. Славистика; Грчки језик: историја, савременост, језички контакти; Општа и дијахронијска лингвистика) и четири другога дана (Албански језик. Балканоромански језици; Балканистика; Словенски језици у контакту; Балканска етнолингвистика) поднета су тридесет три реферата, од којих неколико коауторских, чији су подносиоци били из Русије, Немачке, САД, Јапана, Албаније, Италије, Бугарске, Швајцарске и Србије.
