Уснула је данас у Господу проф. др Екатерина Ивановна Јакушкина – наша Каћа. Скромна, добра, једноставна, искрена, посвећена. Живот је посветила проучавању српскога језика, његове лексике – као система, лексичких јединица и лексичкога смисла, углавном из угла етнолингвистике, али и као савременога, књижевнога језика.
Родила се у Москви, 19. августа 1977. године у образованој и старој руској породици, дубоко укорењена у руској традицији и руском православљу, које је пригрлила свим срцем.
Завршила је славистичке студије Филолошкога факултета Московскога државног универзитета 1999. године, потом и последипломске студије на истој катедри, 2002. године. Кандидатску дисертацију „Српскохрватска етичка лексика у светлости етнолингвистике“, под менторством Светлане Михајловне Толстој, одбранила је 2003. године. Докторску дисертацију „Српска и хрватска лексика: семантика и географија“ одбранила је 2021. године – све на истоме факултету.
Аутор је шест књига, међу којима су научне монографије и приручници за учење српскога језика: Српска лексика у јужнословенском и општесловенском контексту (2017), Српска народна култура у огледалу језика (2018), Српска и хрватска лексика у ареалном светлу (2021); Граматичке вежбе из српскога језика (2020), Лексичке вежбе из српскога језика (2020), Пуни курс српскога језика (2023). Превела је и редиговала две важне књиге: Преподобни Јустин (Поповић), Догматика Православне цркве: пнеуматологија (2007), Павле Ивић, Српски народ и његов језик (2017). Објавила је скоро 120 научних радова. Била је члан пет редакција научних часописа, 17 пута је била члан редакција научних зборника, 28 пута је била члан програмскога одбора научне конференције. Учествовала је на преко 60 научних скупова. Усавршавала се у Србији, Црној Гори, Републици Српској и Хрватској. Веома много времена и енергије посвећивала је настави: осмислила је 40 курсева, одржала је 66 курсева, ментор је 15 одбрањених дипломских радова. Заједно с колегама основала је Школу србистике на своме факултету, која се великим трудом одржала у изузетно тешким условима, од 2019. године до данас (одржано је седам школâ).
Као уредник, до краја је бринула о савременом Српско-руском речнику (у изради се стигло до слова З).
Српски народ и његов језик смрћу Екатерине Ивановне изгубио је драгога пријатеља и великога стручњака.
Нека јој Господ подари рајско насеље.
Сегодня уснула в Господе проф. доктор Екатерина Ивановна Якушкина – наша Катя. Скромная, добрая, искренняя, преданная. Она посвятила свою жизнь изучению сербского языка, его лексики как системы, лексических единиц и лексического смысла, в основном с точки зрения этнолингвистики, но также и современного, литературного языка.
Родилась в Москве, 19-ого августа 1977 года в образованной, старой русской семье, глубоко укорененной в русской традиции и русском православии, которое она приняла всем сердцем.
Окончила славянское отделение Филологического факультета МГУ им. Ломоносова в 1999 году, а затем аспирантуру на той же кафедре в 2002 году. Защитила кандидатскую диссертацию «Сербохорватская этическая лексика в этнолингвистическом освещении» под руководством Светланы Михайловны Толстой в 2003 году. Защитила докторскую диссертацию «Сербскохорватская лексика в общеславянском контексте: семантика и география» в 2021 году в том же университете.
Является автором шести книг, среди которых научные монографии и учебники сербского языка: Сербская лексика в южнославянском и общеславянском контексте (2017), Сербская народная культура в зеркале языка (2018), Сербская и хорватская лексика в ареалогическом освещении (2021); Грамматические упражнения по сербскому языку (2020), Лексические упражнения по сербскому языку (2020), Полный курс сербскго языка (2023). Перевела и отредактировала две важные книги: Преподобный Иустин (Попович). Догматика Православной Церкви: Пневматология (2007), Павле Ивич, Сербский народ и его язык (2017). Опубликовала почти 120 научных работ. Являлась членом пяти редколлегий научных журналов, 17 раз участвовала в редколлегиях научных сборников, 28 раз участвовала в программных комитетах научных конференций. Участвовала с докладами в более чем 60 научных конференциях. Стажировалась в Сербии, Черногории, Республике Сербской и Хорватии. Очень много времени и энергии она посвящала преподавательской деятельности: является автором 40 учебных курсов, преподавала на 66 учебных курсах, является научным руководителем 15 защищенных дипломных работ. Вместе со своими коллегами она основала Школу сербистики на филологическом факультете МГУ им. Ломоносова, которая с большим трудом продолжала свое существование в чрезвичайно сложных условиях, с 2019 года до настоящего времени (было проведено семь школ).
В качестве редактора, она до самого конца заботилась о современном Сербско-русском словаре (работа над словарем дошла до буквы З).
Сербский народ и его язык со смертью Екатерины Ивановны потеряли дорогого друга и выдающегося специалиста.
Да дарует ей Господь Царствие Небесное.
