На међународном научном скупу у Прагу („Praha – Záhřeb – Skopje a zpět“), организованом поводом 80 година од рођења проф. др Зденке Рибарове, председника Црквенословенске лексикографске комисије при Међународном комитету слависта, учествовао је проф. др Виктор Савић, руководилац Старословенистичког одсека Института и члан Комисије, 18. новембра 2025 године, с темом „Средњовјековна лексика у Паштровском препису Душанова законика (AHAZU, III a 28)“.

Филолошки факултет „Блаже Конески“ носилац је пројекта „Виртуелен музеј – Конески“, који је започет 2025. године под руководством проф. др Руске Ивановске-Наскове, а у који су укључени истраживачи из следећих институција: Филолошки факултет „Блаже Конески“ из Скопља, МАНУ, Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“ и Институт за македонску књижевност.

Др Данијела Станић учествовала је на научном скупу Института за књижевност и уметност Српска књижевна критика 2001-2025: положај, домети, перспективе, који се одржао од 27. до 28. новембра 2025. Тема њеног реферата била је Милета Продановић, љубав на тромеђи (лингвостилистичка студија).

Др Бранкица Марковић, научни сарадник Института за српски језик САНУ, одржала је 24. новембра 2025. године предавање по позиву под насловом „Теренска истраживања дијалекатске лексикеˮ студентима Одсека за српски језик и лингвистику на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору, дванаести по реду, одржан је 22­–23. новембра 2025. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. На Скупу је своје реферате изложио (уживо или онлајн) велики број учесника из земље и иностранства, међу којима су били и сарадници Института за српски језик САНУ.

Првог дана Скупа излагали су: др Јелена Капустина (Једно сведочанство Димитрија Хоматијана о евхаристијским везама Западне и Источне цркве после великог раскола), др Ивана Безрукова (О неким глаголима и глаголским изразима као лексичким дублетима у двама житијима Светог Бенедикта Нурсисјког), мср Ана Крстић (онлајн) (Слагање у роду у српском као наследном језику), др Биљана Савић (Темпорална квантификација у говору слатинског краја код Бањалуке), др Бранкица Марковић (О објављеној дијалекатској грађи са терена Косова и Метохије – преглед и резултати досадашњих истраживања), др Марина Јуришић (онлајн) (О итеративним глаголима на -иња у југоисточној Србији), др Зоран Симић (Из синтаксе датива у говору призренског Подгора), др Маријана Ђукић (О шаљивој фразеологији и паремиологији у српском језику), др Маја Калезић, др Милена Јакић Шимшић (у коауторству са Мајом Савић) (онлајн) (Фокалне боје у српском језику), др Вања Миљковић и др Ана Миленковић (у коауторству) (Концептуална анализа глаголских експресива који означавају завођење и заљубљивање: појмовно пресликавање и синтаксички профили), др Ивана Лазић-Коњик (у коауторству са Јованом Марчетом) (Когнитивни механизми у функцији мултимодалног приказа семантичке структуре лексеме рука – могућности и изазови), мср Александра Томашевић (О речцама са творбеном морфемом бог у савременом српском језику), др Милица Божић Синчук (у коауторству са Иваном Лазић-Коњик) (Кулинарски неологизми у српском у поређењу са бугарским и руским (продуктивност, функционално-стилска и нормативна раслојеност)).

Другог дана Скупа учествовали су: др Ана Мацановић (Дескриптивни речници као корпус за дијахронијска истраживања), мср Марина Баги (Лексикографски опис глагола ломити из угла теорије семантике оквира), мср Јована Иваниш (Интонационе одлике реченица са вокативом у савременом српском језику) и др Стефан Степановић (Квантитет префикса именица-девербатива са нултим суфиксом).

Реализација пројекта „Нематеријално културно наслеђе: традиција и дигитализација“, који има за циљ подизање свести о значају нематеријалног културног наслеђа кроз едукације, промоције књига и научне радионице, одвија се у организацији Културног центра Нови Пазар, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.

На Бледу, у Словенији, од 18. до 20. новембра 2025. године одржана је конференција посвећена електронској лексикографији – eLex 2025: electronic lexicography in the 21st century: Intelligent Lexicography (https://elex.link/elex202). На конференцији је учествовала др Александра Марковић, виши научни сарадник Института, са излагањем на тему: So Close but Still Far: Case Study on Application of LLMs in Idioms Identification, Definition, and Generation of illustrative examples.

У Свечаној сали Матице српске одржана је 3. новембра 2025. године промоција колективног монографског дела „Исхрана у огледалу обредне праксе Срба у Војводини и румунском Банату. Етнолингвистички транскрипти и коментари“, књиге коју је приредила проф. др Софија Милорадовић, која је била руководилац пројекта у оквиру кога је књига настала.

У Мањој сали Народне библиотеке, 10. новембра 2025. године, одржана је промоција библиографске монографије Библиографија радова о Доситеју Обрадовићу аутора др Владимира Живановића, библиотекара Института за српски језик САНУ.

Сарадник Института за српски језик САНУ др Сандра Савић учествовала је на семинару под називом „Језик и Машина: Ефикасна комуникација са вештачком интелигенцијом“. Семинар је одржан у организацији Центра за вештачку  интелигенцију ИЦУН-а и Института за српски језик САНУ (сарадници Дијалектолошког одсека у  Нишу) 20. октобра 2025. године, у просторијама рачунарске учионице Српско-корејског информатичког приступног центра у Нишу.

Јубиларни XX међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност одржан је 24–25. октобра 2025. године на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Скуп је окупио велики број учесника из земље и иностранства.

У среду 22. октобра 2025. године у Свечаној сали Огранка САНУ у Новом Саду организована је промоција зборника радова „Пастирска лексика призренско-тимочких говора”, који је настао као резултат заједничког рада Огранка САНУ у Нишу и Института за српски језик САНУ на истоименом пројекту.

На Филозофском факултету у Нишу је 17. и 18. октобра одржан 11. научни скуп „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областимаˮ, чији су суорганизатори Западни универзитет у Темишвару, Савез Срба у Румунији и Институт за српски језик САНУ. На Скупу је учествовало преко седамдесет излагача из Србије, Румуније, Македоније, Босне и Херцеговине – Републике Српске,  Црне Горе. 

Др Светлана Слијепчевић Бјеливук, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, с рефератом “Ћаци: од графита до стереотипа”, учествовала је од 10. до 12. октобра 2025. године на конференцији Актуелна питања лингвистике текста српског језика у Андрићевом институту у Андрићграду. 

У периоду од 16. до 20. септембра 2025. године проф. др Софија Милорадовић, директор Института, боравила је у Санкт Петербургу, на позив руске стране, ради разраде детаља будуће сарадње Института за српски језик САНУ са Институтом за лингвистичка истраживања Руске академије наука (ИЛИ РАН).