Бави се српском етимологијом у словенском, индоевропском и балканолошком контексту (појединим речима и одређеним тематским групама), као и српском етимолошком лексикографијом и методологијом израде етимолошких речника.
Аутор је монографије Историјска семантика глагола ударања у српском језику (2002), коаутор Огледне свеске (1998) и три свеске Етимолошког речника српског језика (2003, 2006, 2008), као и Појмовника српске културе (2011–).
Научна и стручна библиографија броји преко 140 наслова (монографије, радови, резимеи, прикази, хронике, библиографије – на српском, енглеском, руском, бугарском језику), у домаћим и страним часописима и тематским зборницима.
Учествовала на 40 научних скупова у земљи и иностранству, углавном по позиву.
Бави се и популаризацијом етимологије.
Етимолошки речник српског језика, 1–, Александар Лома (гл. уредник), Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић, Марија Вучковић, Маја Ђокић, Александар Лома, Снежана Петровић (аутори и сарадници), Београд: Институт за српски језик САНУ, 2003–.
Влајић-Поповић, Ј.: Историјска семантика глагола ударања у српском језику (преко етимологије до модела семасиолошког речника). (Библиотека Јужнословенског филолога, н. с. књ. 21), Београд 2002, 424 + табела.
Vlajić-Popović, J.: The ways of suffering in the Balkans: patior and πάσχω intertwined, Balcanica XXXIV, Beograd 2003, 119–142.
Влајић-Поповић, Ј.: Не(пре)позната континуанта псл. *pъtati (*pytati) на словенском југу, Rocznik Slawistyczny 54, Warszawa 2004, 23–35.
Влајић-Поповић, Ј.: Лексичка породица батати / ботати / бутати ‘ударати и сл.’ – деривација, семантика, етимологија, Јужнословенски филолог 61, Београд 2005,57–93.
Vlajić-Popović, J.: Church Slavonic žlъděti ‘desiderare, cupere’ – relict or innovation? In: Janyšková, I., Karlíková, H. (eds.), Etymological Research into Old Church Slavonic, Praha 2015, 257–268. (Studia etymologica Brunensia 18)
Vlajić-Popović, J.: Serbian and Greek – a long history of lexical borrowing. In: Lj. Popović, M. Nomachi (eds.), The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology, Hokkaido University. Sapporo 2015, 151–172. (Slavic Eurasian Studies; 28) http://src-h.slav.hokudai.ac.jp/coe21/publish/no28_ses/index.html
Рођена 22. октобра 1956. у Београду.
1979 Дипломирала на Филозофском факултету у Београду (класичне науке).
1981 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (англистика).
1983 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).
1986 Магистрирала на Филозофском факултету у Београду.
1998 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.
1999 Изабрана у звање научни сарадник.
2003 Изабрана у звање виши научни сарадник.
2008 Изабрана у звање научни саветник.
2010–2014 члан Комисије за избор у звања при Министарству науке Републике Србије
2016 в.д. директора, затим директор Института за српски језик САНУ
Руководилац српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).
Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (1998–).
Приносник из Србије за Bibliographie linguistique / Linguistic bibliography (2002–).
Члан редакције часописа Јужнословенски филолог (2004–).
