Њена научна интересовања везана су за области лексикологије, лексикографије, морфологије, дериватологије, синтаксе и стилистике. У фокусу њеног истраживања јесте питање одлика и статуса глаголских прилога у савременом српском језику из перспективе поменутих лингвистичких дисциплина.
Изабране публикације:
Анђела Митровић, „Фонолошки систем говора села Зупче”, Српски језик, XXVI, 2021, 613–626.
Анђела Митровић, „Ено педесетице”, у: Српски на српском. 2 (ур. Мирјана Блажић), Београд: Радио-телевизија Србије, 2021, 256–257.
Анђела Митровић, „Предлози настали категоријалним преобразовањемˮ, Српски језик, XXVIII, 2023, 351‒368.
Анђела Митровић, „Реченице с експресивном вредношћу у нарацији романа Дервиш и смрт Меше Селимовићаˮ, Наш језик, LIV/2, 2023, 47–66.
„Рајна Драгићевић, Лексиколошка лингвокултурологијаˮ, приказ, Наш језик, LVI/1, 2025, 142–154.
Биографија:
Рођена 25. децембра 1996. године у Београду.
2017. Укључена у научноистраживачки рад Института за српски језик САНУ као студент волонтер.
2018. Завршила основне академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер Српски језик и књижевност ‒ филолошки профил).
2019. Завршила мастер академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српска филологија), одбранивши мастер рад Акценат именица, придева и прилога са префиксима над- и уз-: прозодијско-творбени интерфејс (ментор: доц. др Ана Батас).
2020. Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик).
2021. Пријавила тему докторске дисертације под називом Глаголски прилози у савременом српском језику(ментор: проф. др Рајна Драгићевић).
2022. 2023.Укључена у научноистраживачки рад Института за српски језик САНУ као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
2023. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на Одсеку за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
Говори енглески и француски језик.
Анђела Б. Митровић рођена је 25. 12. 1996. године у Београду, где је завршила ОШ „Ћирило и Методије” и Трећу београдску гимназију (друштвено-језички смер) као носилац Вукове дипломе. Током основног и средњег образовања учествовала је на различитим такмичењима и освајала награде и похвале. На републичком такмичењу из српског језика и језичке културе освојила је треће место 2012. године и прво место 2015. године.
Године 2015. уписала се на Филолошки факултет Универзитета у Београду, на студијски програм Српски језик и књижевност (Филолошки профил), а дипломирала је 9. јула 2019. године (просечна оцена 9.80). Те године уписала је мастер академске студије на истом факултету (студијски програм Српски језик, модул Српска филологија). Завршила их је 25. августа 2020. године (просечна оцена 9.83), одбранивши мастер рад на тему „Акценат именица, придева и прилога са префиксима над- и уз-: прозодијско-творбени интерфејс” пред комисијом у следећем саставу: доц. др Ана Батас (ментор) и доц. др Никола Радосављевић (члан комисије) са оценом 10. Исте године уписала је докторске академске студије на Филолошком факултету (студијски програм Језик, књижевност, култура, модул Српски језик). Докторску дисертацију пријавила је у јануару 2023. под насловом „Глаголски прилози у савременом српском језику” и предложила проф. др Рајну Драгићевић за ментора.
За постигнуте резултате током основних и мастер студија добијала је стипендију Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 2016. до 2022. године.
Као један од студената волонтера учествовала је у организацији XVI Међународног конгреса слависта, одржаног у Београду 20–27. августа 2018. године.
За семинарски рад под називом Фонолошки систем говора села Зупче (Ибарски Колашин) добила је награду „Др Петар Ђукановић” 2018. године. То је био повод да је Јелена Шарац из Brainz TV позове да сними емисију о својим интересовањима и раду на пољу српског језика у оквиру серијала Шампиони знања. Емисија се налази на Јутјуб каналу Brainz TV.
Као део обавезне праксе на основним академским студијама написала је пет прилога у виду сценарија за радио-емисију Српски на српском, на Радио Београду, од којих су три емитована на Радио Београду (Српски на српском – Не примамо незаказане пацијенте, Српски на српском – освој педесетицу, Српски на српском – са Павлетом и Ђорђетом). Један од сценарија ушао је у састав књиге Српски на српском 2 Мирјане Блажић (2021). У Радио Београду радила је и писану и говорну лектуру за радио-емисију Код два бела голуба.
За потребе друге праксе на основним студијама, радила је лектуру и редактуру преведених чланака које објављује Ред Инфо Портал, електронски медиј хуманитарног карактера који је покренуо Црвени крст Београд.
Године 2021. добила је награду „Проф. др Радмила Милентијевић” за најбоље студенте Филолошког факултета и Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Учествовала је у организацији скупа ЈЕЗИК У РЕЛИГИЈИ / РЕЛИГИЈА У ЈЕЗИКУ 26–28. септембра 2024, који је организовао Институт за српски језик САНУ.
Од 2017. до 2024. године волонтирала је на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ у Институту за српски језик САНУ и имала је следећа задужења: анотација скенираних листића, ексцерпција грађе, коректура речничких чланака (у писаном и електронском облику) уз проверу примера у изворима из којих су они ексцерпирани, као и уношење кључних речи у репозиторијуму Дигитални архив издања САНУ (ДАИС) за Јужнословенски филолог.
Прво задужење у Институту тицало се анотације листића на онлајн платформи коју су развили професори Рударско-геолошког факултета у Београду, a под надзором др Ненада Ивановића и тадашњег руководиоца Одсека др Раде Стијовић. Писану коректуру речничких чланака уз проверу примера у изворима први пут је радила у библиотеци Института, у периоду 15–19. априла 2019. године, у оквиру обавезног предмета за студенте осмог семестра филолошког профила горепоменутог студијског програма под називом Лексикографска пракса у научној установи. Овом праксом је руководила др Марина Спасојевић, а коначну оцену (десет) дала је др Катарина Беговић. Касније је још три пута имала ово задужење, и то под надзором др Владана Јовановића, др Наташе Вуловић Емонтс и др Мирјане Гочанин. Било јој је још поверено и да ексцерпира грађу из трију публикација, као и шест бројева новина Политика.
Од маја 2023. до децембра 2024. била је стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. На Научном већу Института, датума 16. јуна 2023, изабрана је у истраживачко звање истраживач-приправник. Од 1. јануара 2025. запослена је на поменутом одсеку у истом звању.
До сада је објавила неколико научних и стручних радова и учествовала на више научних скупова. Говори енглески и француски језик.
Учешћа на научним скуповима:
Јубиларни XX Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, одржан 24–25 октобра 2025. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, са излагањем на тему Морфосинтаксичке, стилске и семантичке одлике назива поп и рок бендова на простору бивше Југославије. (У току је припрема рада за штампу у научном зборнику радова представљених на Скупу.)
XVIII научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, одржан 4. априла 2026. године на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, са излагањем на тему Калкирани фразеологизми новијег порекла у савременом српском језику. (У току је припрема рада за штампу у научном зборнику радова представљених на Скупу.)
Радионице, усавршавања и курсеви:
Од 10. до 14. фебруара 2020. године похађала је Зимску школу индоевропеистике, коју је организовало Одељење за класичне науке на Филозофском факултету у Београду, где је добила сертификат о одслушаним курсевима: Gothic: An Introduction, Introduction to Messapic и Introduction to Old Phrygian.
Учествовала је у радионици УВОД У ДИГИТАЛНУ ХУМАНИСТИКУ: радионица за имплементацију „удаљеног читања” у истраживачкој пракси, која је одржана на Филолошком факултету Универзитета у Београду 9. априла 2024. године, а водили су је др Василије Милновић, Центар за науку, УБСМ, проф. др Ранка Станковић, Друштво за језичке ресурсе и технологије, проф. др Цветана Крстев, Друштво за језичке ресурсе и технологије и проф. др Душко Витас, Друштво за језичке ресурсе и технологије.
Чланства:
