Научни руководилац пројекта и главни уредник Етимолошког речника српског језика; Главни уредник часописа Ономатолошки прилози; члан Издавачког одбора Европског лингвистичког атласа (ALE) и Морфонолошке комисије Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА)
Рођен 2. марта 1955. у Ваљеву, тамо завршио основну школу и гимназију.
Студије класичних наука на Филозофском факултету у Београду уписао 1973, дипломирао 1978, магистарски рад „Значај контекста ономастичких података у изучавању реликтних језика“ одбранио 1986, докторску дисертацију „Проблеми изучавања супстрата у топонимији Србије“ 1988.
Од 1979. асистент, од 1989. доцент, од 1995. ванредни, од 2001. редовни професор за предмет „Историјска граматика грчког језика“ на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.
1989–1991. стипендиста „Александер фон Хумболт фондације“ у Минхену.
Од 1994. укључен на пројекат Етимолошког речника српског језика при ИСЈ САНУ, од 2000. руководилац пројекта.
У периоду 2003–2008. председавао Етимолошком комисијом Међународног славистичког комитета.
Члан САНУ, од 2003. дописни, од 2011. редовни; председник Одбора САНУ за ономастику, за етимолошки речник и за дијалектолошке атласе.
Награда „Александар Белић” за наjбољи рад младог лингвисте (1987);
Награда Вукове задужбине за науку, „Пракосово: словенски и индоевропски корени српске епике“ (2002);
Награда Славистичког друштва Србије „Павле и Милка Ивић”, „Топонимија Бањске хрисовуље“ (2015)