Рођена 22. 4. 1993. године у Ћуприји.
2016. дипломирала на основним академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).
2017. дипломирала на мастер академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).
2017. уписала докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијски програм: Језик и књижевност, модул: Језик).
2018. запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора и стекла звање истраживач приправник.
2021. Изабрана у звање истраживач сарадник.
[expand title=”Види више →”]
Рођена 22. априла 1993. године у Ћуприји. Похађала Гимназију Светозар Марковић у Јагодини, енглеско одељење филолошког смера. Године 2016. дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност). На истоме факултету завршила је мастерске студије Српског језика и књижевности, одбранивши рад под називом Акценатски систем у говору информаторâ из трију генерација црногорских колониста у војвођанском селу Крушчић. Докторске студије Језика и књижевности уписала је школске 2017/2018. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Од априла 2018. године ради у Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Говори енглески, шпански и македонски језик и познаје основе пољског, немачког и руског.
Учешћа на скуповима
VI Међународна интердисциплинарна конференција Словенство у прошлости и данас – језик, литература, култура [Słowiańszczyzna dawniej i dziś – język, literatura, kultura VI], Универзитет у Вроцлаву (Пољска), Институт за словенску филологију, 23–24. фебруара 2023.
Научна конференција Језик нишких медија, Огранак САНУ у Нишу, 29. новембар 2022.
Међународнa научнa конференција Македонскиот јазик – извор на научни истражувања, Институт за македонски јазик Крсте Мисирков, Скопје, 19–20. октобар 2022.
Међународна интердисциплинарна конференција Језик, књижевност, алтернативе, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 16. 4. 2021. Чопа, Миљана, Аксић, Нина. Косовско-ресавски дијалекат у реп музици – (социо)лингвистички и културолошки аспект. Књига сажетака, 27–28.
Istraživanja govora, Deseti znanstveni skup s međunarodnim sudjelovanjem, Odjel za fonetiku Hrvatskoga filološkog društva i Odsjek za fonetiku Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 5–7. 12. 2019. Čopa, Miljana. Dugouzlazni akcenat u Pomoravskom okrugu – distribucija i fonetske karakteristike. Knjiga sažetaka. 30–31.
Међународна научна конференција Македонскиот јазик – извор на филолошки и културолошки истражувања, Институт за македонски јазик Крсте Мисирков, Скопје, 13–14. 11. 2019. Чопа, Миљана. Квалитет вокала /е/ и /о/ у говору Поморавског округа. Књига сажетака, 50.
Међународна научна конференција Наука без граница 3, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2019. Чопа, Миљана. Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним идиомом / новоштокавским говорима. Књига сажетака, 253‒254.
Међународна научна конференција Нaука и савремени универзитет 8, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 10. 11. 2018. Чопа, Миљана. Прозодијска норма и језичка реалност на примеру постакценатских дужина. Наука и савремени универзитет 8: Друштвено‑хуманистичке науке ‒ књига резимеа. 57‒58.
Studentska lingvistička konferencija – Stulikon, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 10‒12. 5. 2018. Čopa, Miljana. Postakcenatske dužine u govoru mladih prototipičnih predstavnika srpskog jezičkog standarda. Sažeci. 9−10.
Остало
Као студент докторских студија била је ангажована у настави на Одсеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду школске 2018/2019. године на предметима Дијалектологија српског језика 1 и 2, Дијалектологија српског језика, Дијалекти српског језика у настави, Урбана дијалектологија и Стандардни српски језик 1: Фонологија.
Током докторских студија као стипендиста програма CEEPUS усавршавала се на Универзитету у Варшави, на Институту за славистику (Uniwersytet Warszawski, Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej, Rzeczpospolita Polska), као и на Јагелонском универзитету у Кракову (Uniwersytet Jagielloński) где је, између осталог, учила пољски језик, а похађала је и Летњу школу пољског језика и културе Народне агенције за академску размену у Варшави (Letnie kursy języka i kultury polskiej, NAWA, Warszawa, Rzeczpospolita Polska). У више наврата учествовала је на Међународном семинару за македонски језик, литературу и културу Универзитета Св. Кирил и Методиј из Скопља, у Охриду (Меѓународниот семинар за македонски јазик, литература и култура, Универзитетот Св. Кирил и Методиј, Скопје – Охрид, Северна Македонија), у оквиру којег је учила македонски језик. Боравила је и у Братислави (Словачка), на Универзитету Коменског (Univerzita Komenského v Bratislave), на Департману за славистичке студије, у оквиру CEEPUS програма, ради стручног усавршавања. Познавање више словенских језика од посебне је важности за послове које обавља као истраживач у Институту, који су везани за израду Општесловенског лингвистичког атласа.
Руководилац је дијалектолошке радионице у оквиру лингвистичког семинара за ученике средњих школа, под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик, у Образовно-културном центру Вук Караџић у Тршићу (од 2018. године).
[/expand]
Рођена 3. 2. 1994. године у Нишу.
2017. године дипломирала на Основним академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.
2018. године дипломирала на Мастер академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.
2018. године уписала Докторске академске студије на Филозофском факултету у Нишу.
2019. године запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора).
[expand title=”Види више →”]
Сандра (Горан) Савић рођена је 3. 2. 1994. године у Нишу. Основну школу „Витко и Света” у Гаџином Хану завршила је са одличним успехом, након чега уписује Гимназију „Бора Станковић” у Нишу, друштвено-језички смер, и завршава је такође са одличним успехом. Након завршене средње школе уписује Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу, 2013. године. Дипломирала је у октобру 2017. године и стекла звање дипломираног филолога. Мастер академске студије филологије уписала је школске 2017/2018. на Филозофском факултету у Нишу, модул српски језик, а завршила октобра 2018. године, када је одбранила мастер рад под називом Лексика народне медицине у Гаџином Хану. Докторске академске студије филологије уписала је школске 2018/2019. на Филозофском факултету у Нишу. Током 2016. године учествовала је на пројекту Савремена теренска истраживања усмене традиције Заплања. Од априла 2019. године ради као истраживач-приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.
Учешћа на скуповима:
Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2021.
Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет Нови Сад, 2021.
Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет у Новом Саду, 2019.
Материјална и духовна култура Срба у мултиентничким срединама и/или периферним областима, Филозофски факултет у Нишу, 2019.
Наука без граница у Косовској Митровици, 2019.
Једанаеста научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци, 2018.
Седма студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филозофски факултет у Загребу, 2018.
Друштвене и хуманистичке науке на раскршћу, Филозофски факултет Универзитета у Тузли, 2018.
Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2018.
[/еxпанд]
2014. Завршила Филолошки смер Шабачке гимназије.
2019. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.
2020. Завршила мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик. Одбранила мастер-рад Славенизми у Вуковим речницима пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.
2020. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.
2021. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ у оквиру пројекта Министарства просвете РС за укључивање младих истраживача у рад у акредитованим научноистраживачким организацијама.
Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.
[expand title=”Види више →”]
Радно искуство:
2017. Учествовала као волонтер на пројекту израде дигиталног издања старословенског речника Франца Миклошића у Институту за српски језик САНУ.
2018. Радила као библиотекар и лектор у Југословенском драмском позоришту.
2019–2021. Предавала српски језик у Филолошкој гимназији у Београду, Петој београдској гимназији и Основној школи „Краљ Петар ИИ Карађорђевићˮ у Београду.
Учешћа на научним скуповима:
Прва научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Красновидово, 8–13. новембар 2019.
Трећа научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Москва (одржана преко платформе Зум), 6–7. новембар 2021.
Популаризација науке:
2017. Била један од организатора трибине Од слепих гуслара до имејлова: српски језик кроз време у Студентском културном центру.
Остале активности:
2021. Учествовала у припреми издања (уређивање библиографије, течнички послови, коректура): Сергеј Јурјевич Темчин, Српско рукописно и штампано богослужбено наслеђе XИИ–XИX века: проучавање извора и културне везе, Београд – Подгорица – Вилњус: Институт за српски језик САНУ – Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори – Институт за литвански језик, 2021.
2022. Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.
[/еxпанд]
Биографија:
Рођена 13. 12. 1993. године у Врбасу.
2016. дипломирала на основним академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).
2017. дипломирала на мастер академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).
2017–2022. радила у основној и средњој школи као професор српског језика.
2021. уписала докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијски програм: Језик и књижевност, модул: Језик).
2022. положила испит за лиценцу.
2022. запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика и стекла звање истраживач приправник.
[expand title=”Види више →”]
Рођена 13. децембра 1993. године у Врбасу. Похађала Гимназију „Жарко Зрењанин” у Врбасу, друштвено-језичког смера. Године 2016. дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност). На истоме факултету завршила је мастерске студије Српског језика и књижевности, одбранивши рад под називом „Употреба активних партиципа у делу ’Стефанит и Ихнилат’ у препису из 17. века”. Од септембра 2017. године до јуна 2022. године радила у основној и средњој школи као професор српског језика и књижевности. Докторске студије Језика и књижевности уписала је школске 2021/2022. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Дана 11. маја 2022. године положила је испит за дозволу за рад наставника, васпитача и стручних сарадника, наставна јединица Акценатски систем стандардног српског језика. Од јула 2022. године ради у Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за стандардизацију. Говори енглески језик.
[/expand]
2016. Завршио Филолошку гимназију у Београду (главни језик: руски).
2016. Уписао основне студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност (Филолошки профил).
2017. Уписао основне студије на Филолошком факултету у Београду, смер Руски језик, књижевност, култура (тренутно у статусу апсолвента).
2021. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност (Филолошки профил).
2021. Уписао мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.
2022. Завршио мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, одбранивши мастер рад на тему Англицизми у српском и руском омладинском жаргону (морфосинтаксички и семантички аспект) пред комисијом у следећем саставу: проф. др Душка Кликовац (ментор) и доц. др Јован Чудомировић.
2022. Уписао докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.
2023. Запослио се на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.
Течно говори енглески и руски језик, служи се пољским и чешким језиком.
Радно искуство:
Од октобра 2020. до децембра 2022. године био је ангажован као хонорарни сарадник при Одбору за ономастику САНУ на задатку Дигитализација ономастичке грађе Одбора за ономастику САНУ у оквиру пројекта Ономастичка истраживања српског језичког простора и издавање часописа „Ономатолошки прилози“, где је заједно са колегиницом Јованом Тодорић нумерисао и припремио за скенирање преко пола милиона ономастичких података.
Током августа 2022. године под покровитељством и за потребе Одбора за ономастику САНУ сакупљао је ономастичку грађу на терену (с. Шеховци, о. Мркоњић Град, Република Српска).
Од октобра 2022. ангажован је као сарадник ван радног односа (демонстратор) на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где држи вежбе из предмета Савремени руски језик П-1, П-2, П-3 и П-4.
Од 2017. до 2023. у више наврата је био ангажован као лектор и коректор (зборника радова Музеја популарних и супкултура Цампинг тхе трасх оут, збирке поезије Марине Влаовић Корпа пуна песама, веб-сајта компаније А. П. Илић), те као консекутивни преводилац са српског на руски и обратно (за издавачку кућу Пилгрим Едуцатион).
Од априла 2023. запослен је као истраживач-приправник на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.
Учешћа на научним скуповима:
лингвистичка конференција В мире русского языка и русской культуры на Институту А. С. Пушкин, Москва (26. април 2018), тема реферата: Мотивация как основа процесса обучения русскому языку на филологическом факультете Белграда);
студентска лингвистичка конференција СТУЛИКОН на Филолошком факултету у Београду (11. мај 2019), тема реферата: Језичка и научна слика света: прехлада од хладноће? (лингвокултуролошки и етимолошки аспект);
ЛXИ скуп слависта на Филолошком факултету у Београду (12. јануар 2023), тема реферата: Англицизми у српском и руском омладинском жаргону (морфосинтаксички и семантички аспект).
Стручна усавршавања:
2018. Провео месец дана на Московском државном универзитету М. В. Ломоносов, где је похађао предавања из руског језика и књижевности.
2023. Учествовао у тродневној радионици о коришћењу веб-корпуса ПДРС 1.0 (израђеног у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији), која је одржана у Институту за српски језик САНУ.
Популаризација науке:
Аутор је неколико сценарија из области језичке културе и норме, који су емитовани у емисији Српски на српском на Радио Београду (Један од оних дана, Лаптоп колапс, Рођенданска математика, Родитељске муке), а потом и објављени у оквиру посебних издања РТС-а (Српски на српском. 2, Српски на српском. 3).
Рођена 28. јануара1998. у Крушевцу.
2021. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.
2021. Уписала мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.
2022. Завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, одбранивши мастер рад на тему Ономастичка слика говора села Суваја пред комисијом у следећем саставу: проф. др Михаило Шћепановић (ментор) и проф. др Милош Ковачевић.
2022. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.
2023. Запослила се на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.
Радно искуство:
Од октобра 2020. до децембра 2022. године била је ангажована као хонорарни сарадник при Одбору за ономастику САНУ на задатку Дигитализација ономастичке грађе Одбора за ономастику САНУ у оквиру пројекта Ономастичка истраживања српског језичког простора и издавање часописа „Ономатолошки прилози“, где је заједно са колегом Матијом Нешовићем нумерисала и припремила за скенирање преко пола милиона ономастичких података.
Током априла 2022. године под покровитељством и за потребе Одбора за ономастику САНУ сакупљала је ономастичку грађу на терену (с. Суваја, о. Крушевац).
Од априла 2023. запослена је као истраживач-приправник на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ.
Говори и пише енглески језик, служи се руским и италијанским.
Учешћа на научним скуповима/конференцијама:
Конгрес студената филолошких и филозофских факултета Србије, Палић (24–26. децембар 2021), тема реферата: Акценатски систем говора села Суваја.
XВ научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац (1. април 2023), тема реферата: Лични надимци у Суваји код Крушевца.
Стручна усавршавања:
2023. Учествовала у радионици о коришћењу веб-корпуса Сербиан Wеб Цорпус ПДРС 1.0 (израђеног у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији), која је одржана у Институту за српски језик САНУ.
Рођена 14. јануара 1998. у Јагодини.
2017. Завршила природно-математички смер Гимназије „Светозар Марковић“ у Јагодини.
2017. Уписала основне студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.
2021. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.
2021. Уписала мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.
2022. Завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, одбранивши мастер рад на тему Вук–Даничићево и Решетарово издање Светог писма: однос између источне и западне хришћанске ономастике и неких библијских термина пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.
2022. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Српски језик.
2023. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ.
Говори енглески језик, служи се руским језиком.
Радно искуство:
2021–2022. Предавала српски језик и књижевност у Фармацеутско-физиотерапеутској школи у Београду, као и српски језик, књижевност и увод у општу лингвистику у Филолошкој гимназији у Београду. Хонорарно радила лектуру и коректуру научних радова и једне монографије.
2022. Учествовала у раду Друштва за српски језик и књижевност Србије као волонтер на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе.