Рођена 1. октобра 1981. у Кладову.
2022. Докторирала на Филолошком факултету у Београду.
2016. Реизабрана у звање истраживач-сарадник.
2013. Изабрана у звање истраживач-сарадник.
2011. Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
2010/2011. Уписала постдипломске докторске студије на Филолошком факултету у Београду.
2009/2010. Мастерирала на Филолошком факултету у Београду (Катедра за српски језик и књижевност).
2008/2009. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Катедра за српски језик и књижевност).
[expand title=”Види више →”]
Анета Спасојевић (рођ. Шаманц) рођена је 1981. године у Кладову, где је завршила основну школу и гимназију. Школске 2008/2009. године дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност, са просечном оценом 8,96. На истом факултету одбранила је мастер рад под називом Морфолошке и лексичке особености у роману „Ходочашће Арсенија Његована” Б. Пекића, под менторством проф. др Мирослава Николића, са просечном оценом 9,50. Године 2022. докторирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши докторску дисертацију Попридевљавање радног глаголског придева у српском језику (граматичко-семантички и лексикографски аспект) пред комисијом у саставу: др Весна Ломпар (ментор), ванредни професор, др Рајна Драгићевић, редовни професор, др Марина Спасојевић, виши научни сарадник. Радила је у Петој и Осмој београдској гимназији као професор српског језика и библиотекар. Од 2011. године ради у Институту за српски језик САНУ на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског стандардног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, најпре као истраживач-приправник, а од 2013. као истраживач-сарадник. Поред лексикографског рада, научноистраживачки рад чине и граматичка и семантичка истраживања савременог српског језика.
Учешћа на научним скуповима:
[1] Научни скуп Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012.
[2] Научни скуп Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011.
[3] Научни скуп Наука и идентитет, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2011.
[4] III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 12. март 2011.
Говори и пише енглески; служи се румунским; чита руски језик.
[/expand]
Рођен 17. децембра 1985. године у Београду.
2008 Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за пољски језик и књижевност).
2009 Уписао докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).
2011 Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).
2014 Изабран у звање истраживач сарадник.
2017 Реизабран у звање истраживач сарадник.
2018 Изабран у звање научни сарадник.
Учесник српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).
Учесник европског пројекта COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, EneL (2013–2017).
Говори и пише пољски и енглески, служи се немачким и руским. Поседује основно знање норвешког, холандског, литванског и персијског. Чита све словенске језике.
[expand title=”Види више →”]
Рођен 17. децембра 1985. године у Београду.
Дипломирао на Филолошком факултету у Београду на Групи за пољски језик и књижевност (2008).
Запослио се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ (2011).
Научна звања:
Изабран у звање истраживач сарадник (2.2.2014).
Реизабран у звање истраживач сарадник (24.2.2017).
Изабран у звање научни сарадник (31.10.2018).
Међународна сарадња и пројекти
Учесник српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).
Учесник европског пројекта COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, EneL (2013–2017).
Учешће на научним скуповима
Четврти научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2012.
Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука „Контексти“, Нови Сад, 2012.
Пети научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2013.
Трећа конференција младих слависта (3rd Conference for Young Slavists), Будимпешта, 2013.
Шести научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2014.
Седми научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2015.
Тринаести међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 2018.
Научни скуп Историјска лексикографија српског језика, Нови Сад, 2019.
Студијски боравци
Међуакадемијска сарадња САНУ и Саксонске академије наука и уметности (Sächsische Akademie der Wissenschaften zu Leipzig), Јена (Немачка), 8–13. мај 2011.
Међународни српско-словеначки билатерални пројекат „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“, Љубљана (Словенија), 5–16. новембар 2012. и 3–10. новембар 2013.
Летња школа под називом ENeL Training School „Standard tools and methods for retro-digitising dictionaries“, у организацији COST Action IS1305 WG2, Лисабон (Португал), 6–10. јул 2015.
Пети састанак ENeL Action, у организацији COST Action IS1305 WG2, Барселона (Шпанија), 31. март и 1. април 2016.
Радионице и курсеви
Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.
Интензивни курсеви литванског језика одржани у Институту за српски језик САНУ, 21–26. октобар 2019. и 24–29. фебруар 2020.
Остале активности
„Ка изворима речи. Тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ“ –учешће у припреми јубиларног зборника: превођење, технички послови и коректура (2013).
„Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије“ – секретар Организационог одбора научне конференције (15.10.2019) и секретар Уређивачког одбора зборника (2021).
Страни језици
Говори и пише пољски и енглески, служи се немачким и руским. Поседује основно знање норвешког, холандског, литванског и персијског. Чита све словенске језике.
[/expand]
Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву.
2017. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2018. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).
2018. Уписао докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик).
2019. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).
[expand title=”Види више”]
Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву. Основно образовање је стекао у ОШ „Милан Ракић” у Мионици, а средње у Ваљевској гимназији (друштвено-језички смер). Током гимназијског образовања све четири године је освајао наградe на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, те био добитник наградe „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије. Захваљујући успесима на поменутим такмичењима, уписао је Филолошки факултет Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) без полагања пријемног испита 2013. године.
Дипломирао је у јуну 2017. године. На истом факултету јуна 2018. године завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер радАкценат глагола прве врсте (однос колубарског говора и књижевног језика) под менторством професорке др Ане Батас.
Уписао је докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) 2018. године.
Од 2019. године ради у звању истраживача-приправника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.
[/expand]
Рођена 23. априла 1981. године у Београду.
2006 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност.
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
2008 Уписала и завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду.
2009 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Наука о језику.
2009 Изабрана у звање истраживач сарадник.
2012 Реизабрана у звање истраживач сарадник.
[expand title=”Види више →”]
Тезе:
Докторска теза: „Именске речи које се јављају само у множини у српском језику”, (ментор проф. др Весна Ломпар, чланови комисије проф. др Рајна Драгићевић, др Марина Спасојевић).
Мастер рад: „Мађаризми у речницима српског језика и њихова лексикографска обрада (синхронијски и дијахронијски аспект)” (октобар 2008, ментор проф. др Драгана Мршевић Радовић, члан комисије: проф. др Александар Милановић).
Научна звања:
Изабрана у звање истраживач сарадник ().
Реизабрана у звање истраживач сарадник ().
Међународна сарадња и пројекти:
Пројекат Ivo Andrić im europäischen Kontext / Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu (2007–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.
Пројекат Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвија под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.
Учешће на научним скуповима:
Књижевност на дијалекту, Лесковац, 2008.
Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2010.
Езикът на културата. Културата на езика, Пловдив, 2010.
Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево, 2011.
Лирски доживљај свијета у Ћопићевим дјелима, Грац, 2012.
Jezik, književnost, marginalizacija – jezička istraživanja, Niš, 2013.
Андрићева хроника – Andrićs Chronik, Graz, 2013.
Jezik, književnost, značenje – jezička istraživanja, Niš, 2015.
Остале активности
Говори и пише енглески, служи се руским језиком.
[/expand]
Рођена 28. новембра 1971. у Новом Саду.
1997 Дипломирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду
1998–1999 Сарадник на пројекту “Књижевни извори за античку политичку и културну историју од 4. века пре наше ере до 4. века наше ере”, Филозофски факултет у Новом Саду
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)
2007 Магистрирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду
јануар–јун 2008 Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В.М. Лурјеа
2016 Докторирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду
Говори и пише на енглеском, руском и грчком језику, служи се старогрчким, латинским, црквенословенским, немачким, италијанским и француским језиком.
[expand title=”Види више →”]
Рођена 28. новембра 1971. у Новом Саду.
1997 Дипломирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду
1998–1999 Сарадник на пројекту “Књижевни извори за античку политичку и културну историју од 4. века пре наше ере до 4. века наше ере”, Филозофски факултет у Новом Саду
2006 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)
2007 Магистрирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду
јануар–јун 2008 Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В. М. Лурјеа
2016 Докторирала на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду
Тезе
Капустина, Јелена: Словенски превод Дијалектике Јована Дамаскина и почеци српске философске терминологије, магистарски рад, одбрањен 22. децембра 2007. године, Филозофски факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Александар Лома, чланови комисије: проф. др Љиљана Црепајац, доц. др Ненад Ристић).
Капустина, Јелена: Стара српска философска терминологија – покушај аналитичке систематизације, докторска дисертација, одбрањена 29. јуна 2016. године, Филозофски факултет Универзитета у Београду (ментор: академик Александар Лома, чланови комисије: академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Александар Поповић, доц. др Дарко Тодоровић, доц. др Сандра Шћепановић).
Научна звања:
Изабрана у звање истраживач-сарадник (6. октобар 2010).
Реизабрана у звање истраживач сарадник (20. март 2014).
Учешће на научним скуповима
Шести симпозијум Констрастивна језичка истраживања, Нови Сад, 1999.
Стипендије и студијски боравци
1992–1994: Стипендија Српске републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка.
1992: Двомесечна стипендија за учење италијанског језика у Ређо ди Калабрија, Италија.
1994: Шестонедељна стипендија за учење савременог грчког језика у Кавали, Грчка.
1998–1999: Стипендија Грчке државне фондације (IKY) у оквиру програма за допунско образовање из грчког језика и културе.
јануар–јун 2008: Стипендија бечког Института за друштвене студије (IWM) за превођење књиге „Византијска философија“ В.М. Лурјеа.
[/expand]
Рођен 6. марта 1973. у Пожаревцу.
2003. дипломирао на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду.
2008. завршио мастер студије на Одељењу за историју уметности Филозофког факултета Универзитета у Београду.
2008–2009. био је запослен у Галерији Матице српске у Новом Саду
2012. запослио се у Одељењу за археографију Народне библиотеке Србије, где је радио до јануара 2023; стекао је звање вишег археографа
2013. уписао је докторске студије на Одељењу за историју уметности Филозофког факултета Универзитета у Београду (ментор проф. др Мирослав Тимотијевић)
2021. одбранио је докторску дисертацију под насловом Издавачка делатност Божидара и Вићенца Вуковића у Венецији (1519–1561) (ментор проф. др Зоран Ракић).
2022. стекао је звање научног сарадника.
Од фебруара 2023. запослен је у Институту за српски језик САНУ
Члан је Одељења за ликовне уметности Матице српске Говори енглески, служи се руским и италијанским језиком.
Рођена 30. октобра 1979. године у Београду.
Основну и средњу школа завршавала у Сиднеју и Београду.
2003. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Општа лингвистика).
2003. Уписала постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).
2009. На Филолошком факултету у Београду одбранила магистарску тезу под насловом: Конотативно груписање вербалних асоцијата у зависности од семантичких карактеристика вербалних стимулуса (Комисију су сачињавали: Проф. др Рајна Драгићевић, Проф. др Предраг Пипер и Проф. др Александар Костић).
2009. Запослила се у Институту за српски језик САНУ
2010. Изабрана у звање истраживач сарадник
2017. Одбранила докторску дисертацију под називом Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику на Филолошком факултету у Београду.
[expand title=”Види више →”]
Рођена 30. октобра 1979. године у Београду.
Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Општа лингвистика (2003).
Магистрирала на Филолошком факултету у Београду (2009).
Запослила се у Институту за српски језик САНУ (2009).
Тезе
Магистарска теза: Конотативно груписање вербалних асоцијата у зависности од семантичких карактеристика вербалних стимулуса
Докторска теза: Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику
Научна звања
Изабрана у звање истраживач сарадник (2010).
Реизабрана у звање истраживач сарадник (2016).
Међународна сарадња и пројекти
Електронски корпус српског језика (Костић, Ђ. 2001), Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду и Институт за експерименталну фонетику и патологију говора, Београд (2003–2009).
Мултидисциплинарна истраживања ресурса српског језика и њихова апликација у лингвистици, дефектологији и комуникацијама (бр.1784), Институт за експерименталну фонетику и патологију говора, Београд (2005).
Фреквенцијски речник Тодора Манојловића, Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет, Београд (2005).
Фундаментални когнитивни процеси и функције (бр.149039), Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет, Београд (2006–2008).
Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (бр. 178009), Институт за српски језик САНУ, Београд (од 2009).
Учешће на научним скуповима
VII International Conference on Lexicography and Lexicology – Lexicography at the Beginning of 21st Century, Софија: Бугарска академија науке, Институт за бугарски језик, 2016.
XI Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2005.
XI Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2005.
VIII Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2002.
Скуп Југословенског друштва за примењену лингвистику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2001.
Остале активности
Бави се превођењем и лектуром стручних текстова са српског на енглески језик.
Изворни је говорник енглеског језика, служи се руским језиком.
[/expand]
Рођен 23. јула 1988. у Новој Градишци. Основну и средњу школу завршио у Мајданпеку.
2011. Дипломирао српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.
2012. Одбранио мастер рад „Ментални простори, синтаксички модели и полисемија глагола ићи“, и потом, на истом факултету, уписао докторске студије српског језика.
2014. Почео да ради као истраживач приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“.
2015. Изабран у звање истраживача сарадника. Пријавио тему докторске дисертације –„Когнитивнолингвистичко истраживање глаголских префикса у савременом српском језику“.
Стручни је сарадник програма лингвистике Истраживачке станице Петница. Учествовао је на више научних конференција. Бави се когнитивном лингвистиком, семантиком, синтаксом, лексикологијом, лексикографијом, социолингвистиком, наратологијом.
[expand title=”Види више →”]
Вања Миљковић је рођен 1988. у Новој Градишци (Хрватска, СФРЈ). Основну и средњу школу завршио је у Мајданпеку. Током гимназијског школовања више пута је побеђивао на републичким такмичењима из српског језика и из књижевности, а био је и полазник семинара лингвистике у Истраживачкој станици Петница. Основне студије српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду отпочео је 2007. године, а завршио 2011, са просечном оценом 9,98. За рад „Природа акцента у говору Суботице“ Катедра за српски језик доделила му је 2010. године награду „Др Петар Ђукановић“. Мастер рад „Ментални простори, синтаксичко-семантички модели и полисемија глагола ићи“, рађен под менторством проф. др Рајне Драгићевић, одбранио је 2012. године, након чега је уписао докторске студије на истом факултету. Од 2006. до 2013. био је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка Републике Србије.
У марту 2014. почиње да ради у Институту за српски језик САНУ, као истраживач приправник на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. У звање истраживача сарадника изабран је у априлу 2015.
Стручни је сарадник семинара лингвистике у Истраживачкој станици Петница од 2011. године. На петничким семинарима је у протеклих неколико година одржао више предавања о когнитивнолингвистичким темама и менторисао неколико истраживачких радова полазника лингвистичког програма.
Током 2012. био је ангажован на пројекту лематизације корпуса сабраних дела Лазе Костиће (Лабораторија за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду и Институт за експерименталну фонетику).
Резултате својих истраживања излагао је на више научних конференција.
Ради на докторској дисертацији „Когнитивнолингвистичко истраживање глаголских префикса у савременом српском језику“.
Бави се когнитивном лингвистиком, семантиком, синтаксом, дериватологијом, лексикологијом, лексикографијом, социолингвистиком, наратологијом.
Библиографија радова
Студије и чланци
Миљковић, Вања: Божићне посланице СПЦ као жанр јавне комуникације, Синтезис: часопис за хуманистичке науке и друштвену стварност 3, Београд, 2011, 117–146.
Миљковић, Вања: Тип глаголске ситуације и тип темпоралног конституента као фактори итеративног значења у српском језику, Анали Филолошког факултета 25/I, Београд, 2013, 195–226, Београд: Филолошки факултет.
Миљковић, Вања: Семантика глагола уништити у светлу теорије менталних простора, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 5/1, Крагујевац: ФИЛУМ, 2014, 139–151.
Миљковић, Вања: Префиксација и метафоричка појмовна интеграција на примеру глаголског префикса пре-, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 6/1, Крагујевац: ФИЛУМ, 2015, 137–152.
Миљковић, Вања: О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику, у Снежана Гудурић, Марија Стефановић, Језици и културе у времену и простору, 4/2, Нови Сад: Филозофски факултет, 2015, 301–314.
Миљковић, Вања: Поредбене конструкције са оператором као у савременом српском језику, у: Милош Ковачевић, Савремена проучавања језика и књижевности, 7/1, Крагујевац: ФИЛМУМ, 2016, 199–212.
Miljković, Vanja: (De)kompresija kao semantički mehanizam u političkoj karikaturi, u: Biljana Mišić Ilić, Vesna Lopičić, Jezik, književnost, značenje: jezička istraživanja, Niš: Filozofski fakultet, 2016, 557–576
Миљковић, Вања: Дистрибутивност и глаголска префиксација у теорији и српској и хрватској лексикографској пракси, у: Diana Blagoeva, Siya Kolkovska, Lexicography at the Beginning of 21st Century, Софија: Бугарска академија науке, Институт за бугарски језик, 2016, 129–141.
Миљковић, Вања: Глаголи са префиксом за- који означавају почетне ситуације у савременом српском језику – когнитивнолингвистички приступ, у: Биљана Мишић Илић, Весна Лопичић, Језик, књижевност, време: језичка истраживања, Ниш: Филозофски факултет, 2017, 143–158.
Прикази, критике, хронике, сећања итд.
Миљковић, Вања: Dirk Geeraerts, Theories of Lexical Semantics, Путовање кроз модерну лексичку семантику, Српски језик, 18, 2013, 775–781.
Резимеи
Миљковић, Вaња: Когнитивнолингвистички приступ глаголском префиксу из- (сажетак), Савремена изучавања српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Београд, 2014, 24.
Миљковић, Вања: О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику (сажетак), Језици и културе у времену и простору. Сажеци и програм конференције, Нови Сад, 2014, 44.
Miljković, Vanja: (De)kompresija kao semantički mehanizam u političkoj karikaturi, Jezik, književnost, značenje, knjiga sažetaka, Niš, 2015, 68
Миљковић, Вања: Глаголски префикси и значење почетности у савременом српском језику, Језик, књижевност, време, Ниш, 2016, 76
Тезе
Миљковић, Вања: Ментални простори, синтаксичко-семантички модели и полисемија глагола ићи, мастер рад, одбрањен 4. октобра 2012. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, члан комисије: проф. др. Драгана Вељковић Станковић).
Радови у научнопопуларним публикацијама:
Миљковић, Вања: Јесмо ли на компјутеру или поред компјутера?, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 151–154.
Миљковић, Вања: Слепи од љубави и заслепљени мржњом, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 155–158.
Чланци у електронским медијима:
У нарцисовој замци – једно могуће читање Кафкиног „Преображаја“ (2013). Електронски часопис Libartes:
http://libartes.com/2013/mart/rec_i_ljubav/vanja_miljkovic.php
Простори фикције: „Дан шести“ Растка Петровића и хронотоп апокалипсе (2012). Електронски часопис Libartes:
http://libartes.com/2012/decembar/rec_i_misao/vanja_miljkovic.php
Две поетике смрти (Наратив и искуство смрти у причи „Енциклопедија мртвих“ Данила Киша и филму „Kolekcioniere“ Кристине Буожите) (2011). Електронски часопис Libartes:
http://libartes.com/2011/decembar/reci_u_pokretu.php
Остале активности
Предавања по позиву
Теорија појмовне интеграције у језику и култури, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 12. мај 2012.
Чути или видети глас (увод у експерименталну фонететику), Истраживачка станица Петница, 19. мај 2012.
Простори у којима мислимо, теорија менталних простора у синтаксичкој и лексичкој семантици, Друштво младих лингвиста, Београд, 6. март 2013.
Простори у којима мислимо, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 26. јул 2013.
Когнитивнолингвистичке теорије у семантичким истраживањима, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 22. фебруар 2014.
Како је диносаурус постао птица (ментални простори у семантичкој анализи), Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 28. март 2014. године.
Од утеловљеног језика ка утеловљеној теорији, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 26. јун 2015.
Шта се крије иза префикса, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 30. јул 2015.
Шта све може као – ментални простори и синтаксичке конструкције, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 9. новембар 2015.
Између телесног и друштвеног – когнитивнолингвистички погледи на метафору, Истраживачка станица Петница, Интердисциплинарни семинар друштвених наука 4. март 2016.
Језик, тело, сазнање – увод у когнитивну лингвистику, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 18. март 2016.
Увод у семантику утеловљености, Истраживачка станица Петница, Семинар лингвистике, 4. март 2017.
Учешће на скуповима
Прва студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 2011.
V Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2013.
VI Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2014.
XVIII Конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Београд, 2014.
Језици и културе у времену и простору IV, Нови Сад, 2014.
VII Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2015.
Језик, књижевност, значење, Ниш, 2015.
Језик, књижевност, време, Ниш, 2016.
Језик, књижевност, простор, Ниш, 2017.
[/expand]
Остале активности
Рођена у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.
Дипломирала је 2005. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност.
У току 2006. и 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.
Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника, а затим истраживача сарадника.
На Филолошком факултету Универзитета у Београду (студијски програм Језик, књижевност, култура, модул Језик) одбранила је докторску дисертацију под називом Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику.
Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се одвијао преко међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука.
Учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.
Говори и пише енглески језик.
[expand title=”Види више →”]
Рођена 10. 6. 1978. године у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.
На Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност, дипломирала је 2005. године
Од 2006. до 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.
Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника. Звање истраживача сарадника и лексикографско звање обрађивача добила је у децембру 2009. године.
Тезе
Докторска теза:
Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику одбрањена на Филолошком факултету Универзитета у Београду 14. јула 2017. године (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић Симић и др Марија Ђинђић, научни сарадник).
Научна звања:
Изабрана у звање истраживач сарадник (децембар 2009).
Међународна сарадња и пројекти
Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се остварио у виду међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2009. године).
Такође, учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.
Учешће на научним скуповима
Предавања и промоције
Остале активности
Сарадња са Историјским архивом Србије на приређивању архивске грађе из 18. века: као стручни сарадник (са В. Јовановићем и М. Ђинђић) радила је на приређивању монографије Срби у Будимској доњој вароши Табан: према пописима из 18. века (Вера Филиповић и Александар Рафаиловић (прир.), Татјана Суботин Голубовић, Петар Б. Крестић (ред.), Београд: Архив Србије, 2014).
[/expand]
Остале активности
Stojiljković, Vukašin. (2016, November). Negotiating the Yat Border(s). Paper presented at the 42. Österreichische Linguistiktagung, Graz, Austria.
Рођена 4. јула 1992. године у Пожаревцу.
2015 Дипломирала на основним академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српски језик и књижевност – Филолошки профил);
2016 Дипломирала на мастер академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српска филологија);
2016 Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик);
2017 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).
2019 Изабрана у звање истраживач-сарадник.
[expand title=”Види више →”]
Рођена 4. јула 1992. године у Пожаревцу.
Дипломирала на основним академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српски језик и књижевност – Филолошки профил) (2015).
Дипломирала на мастер академским студијама на Филолошком факултету у Београду (група Српска филологија) (2016).
Уписала докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) (2016).
Запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) (2017).
Научна звања:
Изабрана у звање истраживач-сарадник (17. 2. 2019).
Учешћа на научним скуповима:
Међународни скуп Језици и културе у времену и простору IX, Нови Сад, 2019.
Међународни скуп Језици и културе у времену и простору VIII, Нови Сад, 2018.
Четрнаеста међународна славистичка конференција Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, која се одржала у Софији на Универзитету „Св. Климент Охридски”, 2018.
Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2018.
Међународни скуп Језици и културе у времену и простору VII, Нови Сад, 2017.
Девети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књжевности, Крагујевац, 2017.
Предавања по позиву:
Oдржана радионица на 61. Републичком зимском семинару за професоре и наставнике српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду, 2020 (тема радионице: Фразеологија у настави српског језика и књижевности: могућности шире примене).
Увод у фразеологију (са др Слободаном Новокметом и др Весном Ђорђевић), Семинар Фразеологизми, жаргонизми и дијалектизми у односу на савремени језик, Тршић, 2019.
Представљање узорних мастер радова – Придевска антонимија у „Асоцијативном речнику српскога језика”, Друштво младих лингвиста, Београд, 2017.
Остале активности:
Представљање реферата o институцијама за језик из зборника ЕФНИЛ, реферат Статус мађарског језика, на основу рада Supporting the Hungarian language both inside and outside Hungary аутора Габора Просекија, 2019.
Један од реализатора лингвистичког семинара Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми у Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу 2018. и 2019. године.
Учешће на манифестацији Дани језика и писма, Два века Вуковог Рјечника, Тршић, 2018 (тема реферата: Свадбени обичаји у Вуковом Рјечнику).
[/expand]