Рођена је 1979. године у Београду.

Oд 2001. сарадник је Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

2003. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду (група: Општа лингвистика).

2008. Сарадник на пројекту Језик и идентитет у Републици Србији. Институт за српски језик САНУ, Београд (УНЕСКО).

2008. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Израда Речника САНУ)

2009. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду.

Од 2010. спољни сарадник Истраживачке станице Петница.

2011. Сарадник на пројекту: Functionality and Structure of Evidential Markings in Slavic. Lexical markers of evidentiality in Serbian, Mainz University, (руководилац B. Wiemer).

2013. Сарадник на пројекту: Evolution of Semantic Systems, A research initiative of the Max Planck Institute for Psycholinguistics, Nijmegen, The Netherlands (Principal investigators: M. Dunn, F. Jordan, A. Majid).

Од 2015. уредник је часописа Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије.

2016. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду.

2017. Изабрана је у звање научни сарадник.

2022. Реизабрана у звање научни сарадник.

[expand title=”Види више →”] 

Тезе:

Магистарски рад : „Утицај карактеристика асоцијата на брзину обраде стимулуса” (5. септембар 2009, ментор проф. др Рајна Драгићевић, комисија: проф. др Александар Костић, проф. др. Предраг Пипер).

Докторска теза: „Придевска антонимија у речнику, контексту и когнитивном систему” (5. јул, 2016, ментор проф. др Рајна Драгићевић, комисија: дописни члан САНУ, проф. др Александар Костић, академик Предраг Пипер).

Научна звања:

Изабрана је у звање научни сарадник (2017).

Међународна сарадња и пројекти

2008: Језик и идентитет у Републици Србији. Институт за српски језик САНУ, Београд (за реализацију пројекта добијена су средства партиципације УНЕСКА).

2011: Functionality and Structure of Evidential Markings in Slavic (Integrative Theory with the construction of a database). Lexical markers of evidentiality in Serbian, Mainz University, Björn Wiemer (руководилац пројекта).

2013: Evolution of Semantic Systems, A research initiative of the Max Planck Institute for Psycholinguistics, Nijmegen, The Netherlands (Principal investigators: Michael Dunn, Fiona Jordan, Asifa Majid). http://www.mpi.nl/departments/other-research/research-consortia/eoss/people

Тренутно учествује у КОСТ акцији (COST action, Language in the human-machine era, LITHME; превод: Европска сарадња у науци и технологији у оквиру акције под називом Језик у доба интеракције човека и машине), а 2020–2021. била је заменик координатора ове акције.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

2011: Рецензенирање радова учесника Студентске лингвистичке конференције „Стуликон“, одржане на Филолошком факутлету у Београду од 6. до 8. маја 2011. године http://stulikon.fil.bg.ac.rs/

Учешћа на скуповима:

VIII Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 7–8. фебруар 2002.

XI Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 3–4. фебруар 2005.

XIV Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 7–8. фебруар 2008.

3rd Workshop on “Quantitative Investigations in Theoretical Linguistics“ (QITL-3), Helsinki, 2–4. june 2008. http://www.ling.helsinki.fi/sky/tapahtumat/qitl/QITL3_Proceedings.pdf

XV Емпиријска истраживања у психологији, Београд, 6–7. фебруар 2009.

Савремена проучавања језика и књижевности, I научни скуп за младе филологе, Крагујевац, 2009.

Дигитализација културне и научне баштине, Филолошки факултет, Београд, 30. септембар 2011. http://www.digitalheritage.fil.bg.ac.rs/papers.php?lan=sr

Naučno-stručni skup Savremeni trendovi u psihologiji, Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 11–13. Oktobar, 2013, 111–112. http://www.psihologija.edu.rs/skup/STuP_2013.pdf

SinFonIJA 6, Ниш (септембар) 26.–27.9.2013.

http://www.filfak.ni.ac.rs/konferencije/sinfonija-6/program.html  http://www.filfak.ni.ac.rs/dokumenti/konferencije/2013/sinfonija/abstrakti/antonymy_as_a_continuum.pdf

XIX Емпиријска истраживања у психологији, Београд: Филозофски факултет у Београду, 22–24. Март, 2013, 50–51. https://bib.irb.hr/datoteka/655952.Knjiga_Rezimea_EIP_2013.pdf

XIX Емпиријска истраживања у психологији, Београд: Филозофски факултет у Београду, 22–24. Март, 2013, 47–48. https://bib.irb.hr/datoteka/655952.Knjiga_Rezimea_EIP_2013.pdf

Предавања, промоције и сл.:

Утицај типа везе међу асоцијативно повезаним речима на ефекат фацилитације у задатку лексичке одлуке, 28. мај 2008. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Утицај јачине асоцијативне везе на обраду речи, 8. октобар 2009. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Лексички односи у психолингвистици, 20. март. 2010. и 1. мај 2010. године, Истраживачка станица Петница.

Извештај о радионици Lexicom 2010, одржаној у Љубљани, у јуну 2010. године, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 10. новембар 2010.

Да ли се супротности привлаче или одбијају? Истраживачка станица Петница.

Унапређење израде Речника САНУ, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 19. октобар 2011. (Излагање припремљено у коауторству са др Станом Ристић и мр Ненадом Ивановићем).

Рад на Речнику САНУ. Традиционални и савремени начин. 24. новембар 2011. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду. (Излагање припремљено у коауторству са др Станом Ристић и мр Ненадом Ивановићем).

Нешто мало о психолингвистици, Истраживачка станица Петница, 29. март 2014.

Лексички односи виђени очима психолингвисте, Друштво младих лингвиста, 16. април 2014.

Антонимија. Како психолингвиста може помоћи лексикографу?, Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду, 8. мај 2014.

Containers in Serbian language, Laboratoire Dynamique du Langage, Institut des Sciences de l’Homme, Universite de Lyon / CNRS, 3. јун 2014.

Парадигматски лексички односи у српским описним речницима (гостујући предавач у оквиру предмета Практична лексикографија, проф. Рајна Драгићевић) Филолошки факултет у Београду, 4. мај 2015.

Представљање колективне монографије Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, Задужбина Илије М. Коларца, 29. април 2015. http://www.kolarac.rs/en/predavanja/689-discussion-about-the-mutual-monography-the-modern-serbian-lexicography-in-the-theory-and-practice

Пиперови доприноси проучавању вербалних асоцијација, Матица српска, Нови Сад, 15. новембар 2016. http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/skup-o-delu-akademika-predraga-pipera_774733.html

Парадигматски лексички односи у Речнику САНУ, Институт за српски језик САНУ, Лексикографска трибина Института за српски језик САНУ, 8. фебруар 2017.

У каквом односу могу бити речи у Речнику САНУ?, Задужбина Илије М. Коларца, Циклус: Улога дескриптивних речника у неговању српског језика, 5. јун 2017. http://www.kolarac.rs/lat/predavanja/1499-ciklus-uloga-deskriptivnih-recnika-u-negovanju-srpskog-jezika

Антонимија у реченичном контексту, 18. март 2021. Трибина Лабораторије за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду.

Предавање у Истраживачкој станици Петница: „Психолингвистичка лабораторија? Јел то стављате речи у епрувете?” за полазнике прве године семинара лингвистике, одржано 8. 6. 2022.

Остале активности:

2010: Менторисање радова полазника Истраживачке станице „Петница“: Лазар Бојичић: Утицај прозодијског система српског језика на феномен такете–малума. http://konferencija.petnica.rs/download/apstrakti2010.pdf

2010: Менторисање радова полазника Истраживачке станице „Петница“: Ана Голубовић: Лексички односи синонимије и антонимије у асоцијативном пољу именица и придева.

http://konferencija.petnica.rs/download/apstrakti2010.pdf

од  2015: Уредник часописа Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије.

[/expand]

Рођена 18. 7. 1985. године у Београду;

2004. године завршила Пету београдску гимназију као носилац Вукове дипломе;

2009. године дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност са јужнословенским језицима;

2010. године завршила дипломске академске студије – мастер на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одсек Српски језик; тема мастер рада: Концептуализација појмова живот и смрт у српском језику (ментор: проф. др Рајна Драгићевић);

Школске 2010/2011. уписала докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, модул Српски језик;

2011. године почела да ради у Институту за српски језик САНУ, као истраживач приправник и основни обрађивач, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ;

2013. године изабрана у звање истраживач сарадник;

2015. године на Филолошком факултету у Београду поднела документацију за пријављивање докторске дисертације на тему Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику, под менторством проф. др Рајне Драгићевић;

2016. године реизабрана у звање истраживач сарадник.

2018. године одбранила докторску дисертацију „Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику” на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2019. године изабрана у звање научни сарадник.

Говори и пише енглески и руски језик; служи се француским језиком.

[expand title=”Види више →”]

Године 2009. дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност са јужнословенским језицима, са просечном оценом 8,96. На истом факултету 2010. године завршила је дипломске академске студије – мастер, одсек Српски језик, са просечном оценом 9.50 (тема мастер рада: Концептуализација појмова живот и смрт у српском језику, ментор проф. др Рајна Драгићевић). Школске 2010/2011. на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је докторске академске студије, модул Српски језик. На докторским студијама положила је 8 испита и одбранила 4 самостална истраживачка рада (СИР), како је и предвиђено наставним планом и програмом, остваривши 120 ЕСПБ и стекавши услов за пријављивање докторске дисертације. У фебруару 2015. године на Филолошком факултету у Београду поднела је документацију за пријављивање докторске дисертације са темом Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику, а Веће научних области друштвено-хуманистичких наука одобрило је предложену тему на седници одржаној 28. априла 2015. године. Докторска дисертације на тему „Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику”, рађена под менторством проф. др Рајне Драгићевић, одбрањена је 12. 7. 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (чланови комисије: проф. др Рајна Драгићевић, ментор; проф. др Драгана Вељковић Станковић, ванредни професор и др Стана Ристић, научни саветник у пензији).

Од фебруара 2011. године запослена је у Институту за српски језик САНУ где је до 21. јануара 2013. радила као истраживач приправник, основни обрађивач, а од тада и даље има звање истраживача сарадника, основног обрађивача на пројекту 178009 Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Априла 2016. Године реизабрана је у звање истраживача сарадника.

        Међуинституционална сарадња и пројекти

2022. Учешће на пројекту „Јавни дискурс у Републици Србији”, који реализује Институт за српски језик САНУ у сарадњи са Филолошким факултетом Универзитета у Београду и Филолошко-уметничким факултетом Универзитета у Крагујевцу. Пројекат финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма „Идеје” и траје 3 године (2022–2025), а Јована Јовановић ангажована је током 1. године трајања Пројекта.

2013. Учешће на пројекту лематизације корпуса сабраних дела Лазе Костића и израде Фреквенцијског речника Лазе Костића (пројекат реализовала Лабораторија за експерименталну психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду у сарадњи са Институтом за експерименталну фонетику).

Одржана језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ; септембар 2014. године, у коауторству са Аном Ранђеловић и Иваном Маринковић Мандић.

Излагање на промоцији књиге Речи под лупом, зборника радова о лексици српског језика [ур. Рајна Драгићевић], одржаној 8. марта 2017. године у Српском књижевном друштву.

Предавање по позиву одржано у Друштву младих лингвиста 29. 11. 2018. године, на тему Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику.

Предавање на тему Језичка слика света и пејоративи којима се именује човек у српском језику, одржано 30. 7. 2021. године у Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу.

Предавање на тему Речници као извори за лингвистичка истраживања, одржано 21. 7. 2022. године у Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу.

       Чланство у уредништвима, комисијама, организационим одборим:

Од 2014. године члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије.

Од 2019. године члан Уредништва научно-популарног часописа Новоречје.

Секретар Организационог одбора међународне конференције Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, која је одржана од 28. до 30. октобра, у организацији Института за српски језик САНУ.

Уређивање зборника саопштења међународне научне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема”, Институт за српски језик САНУ, Београд, 28–30. октобар 2020. године.

Од 2009. године сарадник емисије Пут у речи, која се емитује петком у 9.00 часова на  другом програму Радио-Београда; пише и чита научно-популарне текстове о српском језику и лингвистици уопште; аутор и уредник емисије: Владо Ђукановић.

Један од реализатора трећег и четвртог лингвистичког семинара Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми у односу на стандардни језик и дигитална хуманистика, који су одржани у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу 2021. и 2022. године (реализатор фразеолошких радионица и ментор полазника фразеолошког семинара при изради радова за зборник Млади и србистика 3).

Рецензирање радова за Зборник Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици; тематски зборник  Језик, књижевност, контекст, Филозофски факултет, Ниш 2020.

Казивања о Светој Гори, Политика, културни додатак Култура – Уметност – Наука, 6. новембар 2021, приказ путописне књиге Атонским путевима душе Владимира Живановића.

Неколико речи о Београду, поговор романа Београд Синише Ковачевића, издавач Ave Serbia, 2022.

Излагање на промоцији књиге Господар греха Синише Ковачевића, књижара Академија, 17. 6. 2021. године.

Излагање на промоцији романа Београд Синише Ковачевића, CMS Београд, 9. 6. 2022. године.

[/expand]

Рођена 7. новембра 1984. године у Мајданпеку.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком).

2010. Завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (назив мастер рада: Сложенице са страном препозитивном компонентом у функцији именовања занимања).

2010/2011. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Српски језик).

2012. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (пројекат: „Опис и стандардизација српског језика”).

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

2018. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески и словачки језик.

[expand title=”Види више →”] 

Рођена 7. новембра 1984. године у Мајданпеку.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком).

2010. Завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2010/2011. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Српски језик).

2012. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (пројекат: „Опис и стандардизација српског језика”).

2013. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2018. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески и словачки језик.

Тезе:

Ђорђевић, Весна: Сложенице са страном препозитивном компонентом у функцији именовања занимања, мастер рад, одбрањен 30. 9. 2010. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: др Весна Ломпар, члан комисије: проф. др Мирослав Николић).

Ђорђевић, Весна: Видски парњаци у српском језику (имперфективни глагол : перфективни глагол изведен префиксима за–, из–, на–, о–, по–, с– и у–), докторска дисертација, одбрањена 13. 7. 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Комисија: проф. др Весна Ломпар, ванредни професор, ментор, проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор, члан Комисије и др Марина Спасојевић, научни сарадник, члан Комисије).

Међународна сарадња и пројекти:

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

Учешће на научним скуповима:

XVII научни скуп Емпиријска истраживања у психологији, 11–12. фебруар 2011, Филозофски факултет Универзитета у Београду, са рефератом Наративни и лингвистички приступ одбаченим и прихваћеним CV-јевима кандидата који конкуришу за посао, у коауторству са Наташом Цвијан.

Научни скуп Наука и традиција, 18–19. мај 2012, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, са рефератом: О значењу придевског суфикса -овит / -евит.

Међународна научна конференција Hudobné motívy vo frazeológii, 26–27. 9. 2014, Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета у Братислави (у сарадњи са Словачком фразеолошком комисијом при Словачком комитету слависта), са рефератом: Фразеологизми с компонентом звоно, бубањ и гајде у фразеологији српског језика и њихови еквиваленти у словачком језику.

X међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, 23–25. октобар 2015, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, са рефератом: Фразеологизми у српској реп музици, у коауторству са Марином Николић.

Third International Interdisciplinary Conference for Young Scholars in Social Sciences and Humanities, Contexts 2015, 1. децембар 2015, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, са рефератом: Традиционални музички инструменти – етнолошка и фразеолошка анализа, у коауторству са Нином Аксић.

46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 15–18. IX 2016, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Видски парњаци и префиксација (префикс из-).

47. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 14–18. IX 2017, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Ка речнику видских парњака типа имперфективни глагол : префиксирани перфективни глагол.

Међународна научна конференција Словенски језици, књижевности и културе у контакту (посвећена јубилеју проф. Марије Добрикове), 28–29. септембар 2017, Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави, Словачка, са рефератом: Видско парњаштво и категорија акционалности.

48. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 13–17. IX 2018, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Видско парњаштво и акционалност.

Slavofraz 2019, 12–13. IV 2019, Филозофски факултет Универзитета Коменски у Братислави, са рефератом: Урок у српској народној традицији, у коауторству са Нином Аксић.

Остале активности:

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

2016. Научни секретар на Mеђународном научном симпозијуму Словенска терминологија данас, одржаном 11–13. маја 2016. године, у организацији Института за српски језик САНУ, Српске академије наука и уметности, Академије наука и умјетности Републике Српске и Матице српске.

2018. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, одржаном 30. јула – 12. августа, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу.

2013–2018. Научни секретар на 43, 44, 45, 46, 47. и 48. Међународном научном састанку слависта у Вукове дане, у организацији Међународног славистичког центра у Београду.

2019. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, 30. јул–12. август, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу.

2019. Боравила је на постдокторском усавршавању на Универзитету Хумболт у Берлину (Одељење за јужнословенске језике и културе Института за словенске и мађарске студије) као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

2021. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, 19. јул – 30. јул, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу. Том приликом одржала предавање Увод у технике писања научног рада.

2021. Научни секретар на 51. Међународном научном састанку слависта у Вукове дане, одржаном 15–19. септембра 2021. на Филолошком факултету у Београду.

2021–2022. Учесник међуакадемијског Mobility пројекта (ID number: SASA-SAS-21-04): New words, new media, new social and language tendency in Serbia and Slovakia, који се реализује при Српској академији наука и уметности и Институту за српски језик САНУ у сарадњи са Институтом за лингвистику „Људовит Штур” Словачке академије наука.

2022–2025. Руководилац пројекта Јавни дискурс у Републици Србији (број 7750183), одобреног за финансирање у оквиру програма Идеје Фонда за науку Републике Србије. Носилац пројекта је Институт за српски језик САНУ, а партнерске институције су Филолошки факултет Универзитета у Београду и Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу.

[/expand]

Образовање

2013 Доктор лингвистичких наука, Филолошки факултет Универзитета у Београду

2008 Магистар филолошких наука, Филолошки факултет Универзитета у Београду

2004 Дипломирани филолог јужнословенске филологије, Филолошки факултет Универзитета у Београду

Одбрањен докторски рад

2013 Речник САНУ и његова улога у лексичкој стандардизацији српског језика (са историјског и лексикографског аспекта), проф др Мирослав Николић (ментор), проф. др Рајна Драгићевић, др Стана Ристић, научни саветник.

Одбрањен магистарски рад

2008 Апстрактне именице у српском језику (творбени и семантички аспекти), проф. Гордана Јовановић (ментор), проф. др Предраг Пипер, проф. др Радојица Јовићевић.

Научна звања

2013– Научни сарадник у Институту за српски језик САНУ у Београду

2004–2013 Истраживач сарадник у Институту за српски језик САНУ у Београду

Стручна звања

2013– Уредник Речника САНУ

2011–2013 Помоћни уредник Речника САНУ

2004–2011 Обрађивач грађе Речника САНУ

Научни пројекти

2003– сарадник МПНТР 178009: Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ, Београд 2003–

2006–2007 сарадник, секретар UNESCO Participation Programme 33 C/5 2006–2007  Language and Identity in the Republic of Serbia

Чланство у научним и стручним удружењима

1) Члан Комисије за лексикологију и лексикографију при Међународном комитету слависта

2) Секретар Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика

Рођена 11. новембра 1980. године у Варшави, Пољска.

2003    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за пољски језик и књижевност.

2003    Уписала постдипломске студије, смер Наука о Језику, на Филолошком факултету у Београду.

2004    Волонтирала у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ у склопу стипендије за младе таленте на магистарским студијама Министарства науке и заштите животне средине.

2005    Запослена у Институту за српски језик САНУ на пројекту „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика“ као истраживач приправник.

2009    Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Језик.

2010    Стекла звање истраживача сарадника.

2013    Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2014    Ангажована у школској 2014/2015. години у настави на Катедри за полонистику Филолошког факултета у Београду у својству докторанда.

2017    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2018    Стекла звање научног сарадника.

2023    Реизбрана у звање научни сарадник.

2024    Стекла звање вишег научног сарадника.

Говори и пише пољски, енглески и руски, служи се немачким и осталим словенским језицима.

[expand title=”Види више →”] 

Рођена 11. новембра 1980. године у Варшави, Пољска.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за пољски језик и књижевност (2003).

Запослила се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ (2005).

Докторирала на Филолошком факултету у Београду 2017.

Тезе:

Докторска теза

Етимологија у часопису „Наш језик“, докторска дисертација, одбрањена 4. септембра 2017. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор проф. др Александар Милановић, чланови комисије: проф. др Александар Лома, проф. др Вања Станишић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (21. 5. 2010).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (8. 7. 2013).

Изабрана у звање научни сарадник (26. 4. 2018).

Реизбрана у звање научни сарадник (26. 1. 2023).

Изабрана у звање виши научни сарадник (23. 3. 2024).

Међународна сарадња и пројекти:

2021–2022. Учесник међуакадемијског Mobility пројекта (ID number: SASA-SAS-21-04): New words, new media, new social and language tendency in Serbia and Slovakia (срп. Нове речи, нови медији, нове тенденције у језику и друштву у Србији и Словачкој; слч. Nové slová – nové médiá – nové tendencie v jazyku a spoločnosti v Srbsku a na Slovensku), који се реализује при Српској академији наука и уметности и Институту за српски језик САНУ у сарадњи са Институтом за лингвистику „Људовит Штур” Словачке академије наука.

2019–2021. Коруководилац српско‑пољског пројекта: „Израда електронске базе термина из лексикологије и фразеологије српског и пољског језика у оквиру система iSybislaw“, у оквиру Одбора за српски језик и књижевност у поређењу са другим језицима и књижевностима САНУ у сарадњи са Институтом за славистику Пољске академије наука у Варшави у периоду 2019–2021. године (ко-руководилац у Пољској dr Paweł Kowalski, Instytut Slawistyki PAN).

Учешће на научним скуповима:

Трећи научни скуп Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац 2010.

III Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево 2011.

Конференција Jazyk, literatura a region, Усти над Лабем 2011.

Међународна конференција Jезици и културе у времену и простору, Нови Сад 2011.

IV Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац 2012.

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад 2012.

Међународна научна конференција Култура: у потрази за новом парадигмом, Београд 2013.

Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 8, Нови Сад 2018.

Међународна научна конференција Nowe jakości i wartości we współczesnych językach słowiańskich, Варшава 2019.

Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд 2020.

Међународна научна конференција Izzivi slavistike v 21. stoletju: 4. mednarodna znanstvena konferenca Slavistični znanstveni premisleki, Марибор (Словенија) 2021.

Међународна научна конференција Instruments for Creating Social Reality. Language – Discrimination – Society, Братислава (Словачка) 2021.

Међународна научна конференција Wartości i wartościowanie w aktualnym dyskursie
społecznym w językach słowiańskich, Варшава (Пољска) 2022.

VI Међународна интердисциплинарна научна конференција Słowiańszczyzna dawniej i
dziś. Język, literatura, kultura, Вроцлав (Пољска), 2023.

Међународна научна конференција Nowe jakości, nowe wartości i współczesne tendencje
na obszarze Słowiańszczyzny (od językoznawstwa do informacji naukowej), Варшава
(Пољска), 2023.

Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 11, Нови
Сад, 2023.

Организациони одбор:

Члан организационог одбора међународне научне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28–30. октобра 2020 у Београду), у организацији Института за српски језик САНУ, под покровитељством Српске академије наука и уметности, а уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Студијски боравак:

Међународни српско‑пољски пројекат „Израда електронске базе термина из лексикологије и фразеологије српског и пољског језика у оквиру система iSybislaw“, Варшава (Пољска), 3–9. новембра 2019.

Рад у настави:

Године 2014. држала асистентске вежбе из фонетике на предмету Савремени пољски језик Г–1, из морфологије на предмету Савремени пољски језик Г–3 и лекторске вежбе на предметима Савремени пољски језик Г–5 и Г–7 на Катедри за полонистику Филолошког факултета у Београду.

Године 2015. држала вежбе из морфологије на предмету Савремени пољски језик Г–4, из творбе речи на предмету Пољски језик 6 и из лексикологије и лексикографије на предмету Пољски језик 8 на Катедри за полонистику Филолошког факултета у Београду.

Остале активности:

Учествовање у припреми јубиларног зборника радова „Ка изворима речи. Тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ“ (технички послови и коректура), 2013.

Учешће на трибини Института за српски језик САНУ са приказом чланка: Piotr Żmigrodzki, The Polish experience of a national institute for language, National institutions and national languages, EFNIL, Mannheim 2018, 113–126.

Учешће на радионици „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex“ у Институту за српски језик САНУ 13. јуна 2019. год.

Рецензент за зборник радова Језици и културе у времену и простору 8, Филозофски факултет, Нови Сад 2019.

Обучавала се за рад са славистичком библиографском базом iSybislaw, 8. новембар 2019. године у Варшави, у Пољској.

Држала обуку за рад са базом iSybislaw, 28. фебруара 2020. године на Филолошком факултету у Београду.

Говори и пише пољски, енглески и руски, служи се немачким и осталим словенским језицима.

Линк ка профилу на платформи ORCID

[/expand]