Историјат дијалектолошког одсека

У оквиру Дијалектолошког одсека истражују се народни говори на целом српском етничком и језичком простору. Монографски се обрађују локални идиоми, утврђују фонолошке, морфолошке и др. изоглосе, прикупља и обрађује ономастичка и лексичка грађа. Сарађује се на међународним лингвистичким атласима, пре свега на Општесловенском лингвистичком атласу, а у току је и израда Српског дијалектолошког атласа.

Дијалектологија је од формирања Института за српски језик (Српске академије наука и уметности) имала високо место међу дисциплинама обухваћеним његовим активностима. Уз Лексикографски одсек постојала је и Дијалектолошка секција, тј. одсек, на коме су већ прве, 1947. године студенти-стипендисти ексцерпирали лексику из дијалектолошке литературе и започели са веома успешним и плодотворним дијалектолошким теренским истраживањима. Одмах следеће, 1948. године формиран је Ономастички одбор, који је руководио прикупљањем ономастичке грађе.

С пројектним начином финансирања науке почетком овога века, а по одлуци Академијиног Одељења језика и књижевности из 2002. године, дијалектологија се формално враћа у Институт кроз реализацију пројекта Дијалектолошка истраживања српског језичког простора, чиме је позитивно одговорено на молбу руководиоца пројекта и тадашњег директора Института др Слободана Реметића „да даљи рад на пословима из области дијалектологије и ономастике буде пројекат од националног значаја под старањем САНУ, а да се (…) ангажовање стручњака обави преко Института“. Пројекат је представљао, до ситних појединости, наставак институтских послова углавном започетих пре осам деценија. Значајно место међу постављеним задацима припало је обради садржаја богатих картотека формираних током вишедеценијског рада двају научних одбора САНУ (Одбора за дијалектолошке атласе – основаног као Међуакадемијски одбор за дијалектолошке атласе, а након укидања међуакадемијских одбора повереног на старање Одељењу језика и књижевности САНУ, и Одбора за ономастику). Стицајем повољних околности, већ је током 2005. године за рад на Пројекту примљено чак петоро сарадника. Приоритет је био дат Српском дијалектолошком атласу (СДА), а непрекинуто су испуњаване обавезе везане за национални сектор Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА), уз координацију професора Слободана Реметића, као председника обеју националних комисија (Комисије за СДА и Српске националне комисије за ОЛА). Посебна пажња поклања се прибирању, односно спасавању језичког блага из крајева који су током последњих ратних догађаја привремено остали без српског становништва (простор бивших југословенских република Босне и Херцеговине и Хрватске, Аутономне покрајине Косова и Метохије). Предмет истраживања, односно крајњи циљ рада, јесте прикупљање и обрада  досад несакупљеног, као и обрада раније прикупљеног, српског језичког блага, целовитог у тематском и географском погледу. У Институту се након укидања пројеката оснива Дијалектолошки одсек, који данас има 13 сарадника, а неки од њих смештени су и у просторијама Огранка САНУ у Новом Саду и Нишу.