Novembra meseca 2024. godine srpska i slovenska lingvistika ostale su bez jednog od svojih agilnih i dragocenih poslenika – Dragoljuba Petrovića, profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i saradnika Instituta za srpski jezik SANU.
Profesor Dragoljub Petrović rođen je 20. juna 1935. godine na Kosoru kod Podgorice. Filozofski fakultet je završio u Novom Sadu – 1960, postdiplomske studije – 1964, doktorat – 1971. godine. Kao predavač radio je na Pedagoškoj akademiji u Nikšiću 1964–1965, a od tada do kraja 2001. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Profesor Petrović potekao je iz Novosadske lingvističke škole i postao deo njene tradicije. Svojim predanim naučnim radom ostavio je neizbrisiv trag na polju dijalektologije srpskog jezika, onomastike, slovenske lingvogeografije i dijalekatske leksikografije, kao i u oblasti fonologije savremenog srpskog jezika. Bavio se takođe kritikom društvenih i političkih zbivanja u nas i iz svih tih oblasti objavio je preko 700 priloga. Autor je ili koautor više od trideset knjiga.
Knjige: O govoru Zmijanja (Novi Sad, 1973), Govor Banije i Korduna (Novi Sad – Zagreb, 1978), Toponimija Kuča (Beograd, 1988), Škola nemuštog jezika (Novi Sad, 1996), Sumrak srpske ćirilice : Zapisi o zatiranju srpskih nacionalnih simbola (Novi Sad, 2005), Zlovremenik (Podgorica, 2011), Srpski jezički zaperci (Beograd, 2013; drugo, dopunjeno izdanje, Beograd, 2018), Raspeti narod (Novi Sad, 2018), Prasrbi (Beograd, 2021), Osmuđena pamet (Gornji Milanovac, 2022), Razobručeno zlo (Gornji Milanovac, 2022), Pogled u maglu (Beograd, 2022), Pohara srpskog jezika (Beograd, 2023), Reč na bespuću : Intervjui (Trebinje – Herceg Novi – Nikšić, 2023), Sporovi jezikoslovni (Novi Sad, 2023), Nesojska vremena (Gornji Milanovac, 2024).
Koautor: Fonološki opisi slovenačkih, srpskohrvatskih / hrvatskosrpskih i makedonskih govora obuhvaćenih Opšteslovenskim lingvističkim atlasom (Sarajevo, 1981), Najnowsze dzieje języków słowiańskich: Srpski jezik (Opole, 1996; srpska verzija : Jezik na kraju veka, Beograd, 1996), Serbian Sociolinguistics (Berlin – New York, 2001), Ono-mastika Kačera (Beograd, 2003 – s Miodragom Jaćimovićem), Demokratija s naličja (Srbinje – Beograd – Valjevo, 2006; drugo, prošireno izdanje: Novi Sad, 2019 – s Ilijom Petrovićem), O govoru Spiča : Građa (Beograd, 2009 – s Momčilom Popovićem), Fonologija srpskoga jezika (Beograd, 2010 – sa Snežanom Gudurić); Rečnik srpskih govora Vojvodine, (Sv. 1–10, 2000–2010, Novi Sad – jedan od priređivača), Iz leksike Kačera (Beograd, 2011 – s Jelenom Kapustinom); Rečnik Kuča (Beograd, 2013 – s Ivanom Ćelić i Jelenom Kapustinom); Rečnik bačkih Bunjevaca iliti Ričnik bački Bunjevaca (Novi Sad – Subotica, 2018 – s Markom Peićem, Grgom Bačlijom, Josipom Bajićem i Suzanom Kujundžić-Ostojić); Rečnik srpskih govora Vojvodine (drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje, deset svezaka dijalekatskog rečnika Vojvodine svedeno je na četiri toma: Novi Sad, 2019 – sa Svetlanom Varenikom, Dejanom Miloradovim, Katarinom Sunajko i Ivanom Ćelić), Iz srednjomoračke onomastike (Građa) (Beograd, 2019 – s Jelenom Kapustinom), Rečnik Dragačeva (Beograd, 2019 – s Jelenom Kapustinom; up. i: Miloje Stevanović, Rečnik Dragačeva. Guča (Biblioteka opštine Lučani), 2020, str. 735; 2021, drugo, dopunjeno izdanje, str. 863); Rečnik Kuča : Dopune (Beograd, 2023 – s Ivanom Ćelić i Jelenom Kapustinom).
Pripremio je, samostalno ili u koautorstvu, blizu 70 karata za različite tomove Opšteslovenskog lingvističkog atlasa i Opštekarpatskog dijalektološkog atlasa.
Pripremio je za štampu jednu knjigu Jovana Kašića, četiri knjige Pavla Ivića, dve knjige Aleksandra Belića; redaktor je prvog izdanja Rečnika bačkih Bunjevaca M. Peića i G. Bačlije (Novi Sad – Subotica, 1990), Imenoslova bačkih Bunjevaca istih autora (Novi Sad – Subotica, 1994), 7. toma Opštekarpatskog dijalektološkog atlasa (Beograd – Novi Sad, 2003 – na ruskom jeziku), Rečnika srpskih govora Vojvodine (u 10 svezaka, Novi Sad, 2000–2010), kao i Rečnika srpskih govora Vojvodine (svedenog na četiri toma, Novi Sad, 2019).
Bio je član nekoliko komisija pri Međunarodnom komitetu slavista: Međunarodne komisije za jezičke kontakte, Međunarodne komisije za Opšteslovenski lingvistički atlas, Međunarodnog redakcionog kolegijuma Opštekarpatskog dijalektološkog atlasa i više domaćih naučnih odbora i komisija; bio je član Odbora za standardizaciju srpskog jezika i predsednik dveju njegovih komisija; stalni član Matice srpske; član Uredništva Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Novi Sad), Srpskog dijalektološkog zbornika (Beograd), Priloga proučavanju jezika (Filozofski fakultet Novi Sad); član Uređivačkog odbora časopisa Sveti knez Lazar (Zvanično glasilo Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske u egzilu, Beograd).
Slavističko društvo Srbije dodelilo je priređivačima Rečnika srpskih govora Vojvodine Nagradu „Pavle Ivić” za 2003. godinu, a za 2010. godinu istu nagradu je dodelilo profesoru Petroviću i Snežani Gudurić, autorima knjige Fonologija srpskoga jezika.
Matica srpska dodelila mu je Povelju za negovanje srpske jezičke kulture za 2018. godinu.
Profesor Dragoljub Petrović jedan je od naših najvećih pregalaca u očuvanju srpskog jezičkog i kulturnog identiteta. Njegova bogata i svestrana radna biografija izaziva puno poštovanje i divljenje. Među svojim studentima ostaće zapamćen kao veliki učitelj – izuzetno posvećen radu sa mladim ljudima, ozbiljan i strog, ali beskrajno strpljiv u podučavanju i pripremanju novih generacija za buduća jezička istraživanja i čuvanje srpskoga jezika. Iako je od 1. januara 2002. bio u penziji, nastavio je s radom i nikada nije odbio da pomogne svojim učenicima, kolegama, ali i entuzijastima koji su se trudili da urade nešto za svoj maternji jezik. I ne samo to – svojim pisanjem profesor je ukazivao, bez straha i bez ulepšavanja, na sve one pojave u našem društvu koje su (najblaže rečeno) za osudu. To mu, krajem 1985. godine nije bilo oprošteno, te je bio „nagrađen“, kako je sam govorio, sa „dva meseca tamnice kuće neobične“ (zbog teksta Pomirimo prijatelje — neprijatelji su smireni) i ražalovan kao rezervni oficir. Ovo nije sprečilo našeg učitelja da ostane ne samo predani naučni radnik nego i vrlo talentovan polemičar, i da sve do svoje smrti bude dosledan kritičar društva u kome živi i događaja kojima je svedok.
