У среду, 25. марта 2026, одржана је Седма научна конференција Пхилологиа сербица у Бањој Луци, на којој су учествовали и сарадници Института за српски језик САНУ.

У среду, 25. фебруара 2026, на угледном часу Ђуро Даничић кроз језик и време код проф. Иване Трајковић, у ОШ ,,Васа Чарапић“, гошће су биле др Ана Мацановић, виши научни сарадник и др Јована Шћеповић, научни сарадник Института за српски језик САНУ.

У Руском дому у Београду је 4. марта 2026. године одржана промоција другог, проширеног издања монографије Митре Рељић „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина“. Издавачи монографије су Матица српска, Архив Косова и Метохије и Дом културе „Грачаница“.

На позив професорки српског језика и књижевности ОШ „1300 каплара”, Јане Којић и Марице Јовановић, у петак, 27. фебруара др Јована Шћеповић, научни сарадник Института за српски језик САНУ, одржала је радионицу У лексикографским ципелама ‒ како настаје Речник САНУ.

Ово је други пут да је радионица одржана у основној школи, пре тога организована је у средњим школама, а претходна радионица била је са осмацима ОШ ,,Бора Станковић“, у Београду. Овај сусрет показао је да је лексикографија занимљива и млађим ученицима, не само средњошколцима и студентима.

За време једног школског часа ученици седмог и осмог разреда упознали су се са историјатом израде Речника САНУ, концепцијом и фазама рада, богатством лексикографских извора и грађе. Посебно им је било занимљиво када су се и сами опробали у улози лексикографа, дефинишући глаголе прешкати и прждарити, као и именицу ватра.

Др Александра Марковић, др Маријана Ђукић и мср Марина Баги, учеснице акције ЦОСТ УниДиве, поднеле су своје реферате на округлом столу „Између креативности и формулаичности: префабриковане језичке јединице”, у организацији Центра за примењену лингвистику Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Уснула је данас у Господу проф. др Екатерина Ивановна Јакушкина – наша Каћа. Скромна, добра, једноставна, искрена, посвећена. Живот је посветила проучавању српскога језика, његове лексике – као система, лексичких јединица и лексичкога смисла, углавном из угла етнолингвистике, али и као савременога, књижевнога језика.

Александра Марковић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, и проф. др Ранка Станковић с Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду изложиле су 25. децембра на Семинару Друштва за језичке ресурсе и технологије (ЈеРТех) презентацију: еЛеx 2025 – Паметни речници, тврдоглави језици: лексикографија у доба великих језичких модела.

У Задужбини Илије М. Коларца, у уторак, 16. децембра 2025. године, у Малој сали, одржано је представљање колективне монографије Будућност српске описне лексикографије, приређене у част проф. др Даринке Гортан Премк.

На 44. онлајн сусрету представљања нових фолклористичких публикација, који организује Комисија за фолклористику МКС, у понедељак, 5. децембра 2025. године, представљена је нова књига др Иване Лазић Коњик, сараднице Института за српски језик САНУ и проф. др  Маријана Јелића, редовног професора Педагошког факултета у Сомбору. Монографија под насловом „Лексика лирских народних песама (лексиколошки, лексикографски  и културолошки аспекти)”, 2025, објављена је на сајту Педагошког факултета у Сомбору, као електронско издање. О књизи су говорили њени аутори.

У НОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу одржана је пета по реду Школа историје српског језика за студенте основних, мастер и докторских академских студија србистике у периоду 1–6. 12. 2025. године. Међу предавачима су се нашли и сарадници Института, академик Милосав Тешић, др Ана Мацановић и др Ненад Ивановић. 

У Народној библиотеци Србије представљен је 26. 11. 2025. године зборник Сећање на академика Милку Ивић. Делање и научно наслеђе. На промоцији су говорили академик Јасмина Грковић-Мејџор, један од рецензената зборника, те проф. др Мотоки Номаћи и проф. др Софија Милорадовић као уредници зборника.

У Институту за српски језик САНУ одржан је 27. новембра 2025. године Округли сто под називом Духовне и културне вредности код Срба, Бугара и Словака кроз призму језика и књижевности. Овај округли сто реализован је у оквиру пројекта мултилатералне научне и технолошке сарадње у Дунавском региону 2025–2027, који носи назив Ћирило-методијевска традиција, језик и култура код Словака, Бугара и Срба / Тхе Цyрил анд Метходиус Традитион, Лангуаге, анд Цултуре амонг Словакс, Булгарианс, анд Сербс.

У Српској академији наука и уметности обележава се 200 година од рођења Ђура Даничића (1825–2025), водећега српскога филолога XИX века, непосреднога сарадника Вука Стеф. Караџића, кључне личности за успех српске језичке и правописне реформе и великога научнога радника, аутора фундаменталних научних издања из области проучавања савременога и старога српскога језика и писмености. Целу 2025. годину Српска академија наука и уметности посветила је Ђ. Даничићу као члану Друштва српске словесности, чији је био секретар, а затим и као члану Српскога ученога друштва, чији је био и председник.

Овим поводом, у Свечаној сали је одржан дводневни међународни научни скуп под називом „Два века Ђ. Даничића“, 27–28. новембра 2025. У организацији научнога скупа учествовали су и сарадници и чланови управних тела Института из редова академика, као и руководилац Старословенистичког одсека Института (секретар), а своја излагања имали су др Марта Бјелетић, дописни члан САНУ („Даничићево дело на страницама Етимолошког речника српског језика“), др Снежана Петровић, руководилац Етимолошкога одсека Института („Даничићев Рјечник из књижевних старина српских и дигитално доба“) и проф. др Виктор Савић, руководилац Старословенистичког одсека Института („Извори за Даничићев Рјечник из књижевних старина српских – издат и допуњен“).

Проф. др Виктор Савић, руководилац Старословенистичког одсека Института, одржао је у организацији Словенско-евроазијског истраживачког центра при Универзитету Хокаидо онлајн предавање на тему: „Настанак и рани развој српске писане културе (ИX–XИИ век), 19. новембра 2025. године.

На међународном научном скупу у Прагу („Праха – Зáхřеб – Скопје а зпěт“), организованом поводом 80 година од рођења проф. др Зденке Рибарове, председника Црквенословенске лексикографске комисије при Међународном комитету слависта, учествовао је проф. др Виктор Савић, руководилац Старословенистичког одсека Института и члан Комисије, 18. новембра 2025 године, с темом „Средњовјековна лексика у Паштровском препису Душанова законика (АХАЗУ, ИИИ а 28)“.