Александра Марковић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, и проф. др Ранка Станковић с Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду изложиле су 25. децембра на Семинару Друштва за језичке ресурсе и технологије (ЈеРТех) презентацију: еЛеx 2025 – Паметни речници, тврдоглави језици: лексикографија у доба великих језичких модела.

У Задужбини Илије М. Коларца, у уторак, 16. децембра 2025. године, у Малој сали, одржано је представљање колективне монографије Будућност српске описне лексикографије, приређене у част проф. др Даринке Гортан Премк.

На 44. онлајн сусрету представљања нових фолклористичких публикација, који организује Комисија за фолклористику МКС, у понедељак, 5. децембра 2025. године, представљена је нова књига др Иване Лазић Коњик, сараднице Института за српски језик САНУ и проф. др  Маријана Јелића, редовног професора Педагошког факултета у Сомбору. Монографија под насловом „Лексика лирских народних песама (лексиколошки, лексикографски  и културолошки аспекти)”, 2025, објављена је на сајту Педагошког факултета у Сомбору, као електронско издање. О књизи су говорили њени аутори.

У НОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу одржана је пета по реду Школа историје српског језика за студенте основних, мастер и докторских академских студија србистике у периоду 1–6. 12. 2025. године. Међу предавачима су се нашли и сарадници Института, академик Милосав Тешић, др Ана Мацановић и др Ненад Ивановић. 

У Народној библиотеци Србије представљен је 26. 11. 2025. године зборник Сећање на академика Милку Ивић. Делање и научно наслеђе. На промоцији су говорили академик Јасмина Грковић-Мејџор, један од рецензената зборника, те проф. др Мотоки Номаћи и проф. др Софија Милорадовић као уредници зборника.

У Институту за српски језик САНУ одржан је 27. новембра 2025. године Округли сто под називом Духовне и културне вредности код Срба, Бугара и Словака кроз призму језика и књижевности. Овај округли сто реализован је у оквиру пројекта мултилатералне научне и технолошке сарадње у Дунавском региону 2025–2027, који носи назив Ћирило-методијевска традиција, језик и култура код Словака, Бугара и Срба / Тхе Цyрил анд Метходиус Традитион, Лангуаге, анд Цултуре амонг Словакс, Булгарианс, анд Сербс.

У Српској академији наука и уметности обележава се 200 година од рођења Ђура Даничића (1825–2025), водећега српскога филолога XИX века, непосреднога сарадника Вука Стеф. Караџића, кључне личности за успех српске језичке и правописне реформе и великога научнога радника, аутора фундаменталних научних издања из области проучавања савременога и старога српскога језика и писмености. Целу 2025. годину Српска академија наука и уметности посветила је Ђ. Даничићу као члану Друштва српске словесности, чији је био секретар, а затим и као члану Српскога ученога друштва, чији је био и председник.

Овим поводом, у Свечаној сали је одржан дводневни међународни научни скуп под називом „Два века Ђ. Даничића“, 27–28. новембра 2025. У организацији научнога скупа учествовали су и сарадници и чланови управних тела Института из редова академика, као и руководилац Старословенистичког одсека Института (секретар), а своја излагања имали су др Марта Бјелетић, дописни члан САНУ („Даничићево дело на страницама Етимолошког речника српског језика“), др Снежана Петровић, руководилац Етимолошкога одсека Института („Даничићев Рјечник из књижевних старина српских и дигитално доба“) и проф. др Виктор Савић, руководилац Старословенистичког одсека Института („Извори за Даничићев Рјечник из књижевних старина српских – издат и допуњен“).

Проф. др Виктор Савић, руководилац Старословенистичког одсека Института, одржао је у организацији Словенско-евроазијског истраживачког центра при Универзитету Хокаидо онлајн предавање на тему: „Настанак и рани развој српске писане културе (ИX–XИИ век), 19. новембра 2025. године.

На међународном научном скупу у Прагу („Праха – Зáхřеб – Скопје а зпěт“), организованом поводом 80 година од рођења проф. др Зденке Рибарове, председника Црквенословенске лексикографске комисије при Међународном комитету слависта, учествовао је проф. др Виктор Савић, руководилац Старословенистичког одсека Института и члан Комисије, 18. новембра 2025 године, с темом „Средњовјековна лексика у Паштровском препису Душанова законика (АХАЗУ, ИИИ а 28)“.

Филолошки факултет „Блаже Конески“ носилац је пројекта „Виртуелен музеј – Конески“, који је започет 2025. године под руководством проф. др Руске Ивановске-Наскове, а у који су укључени истраживачи из следећих институција: Филолошки факултет „Блаже Конески“ из Скопља, МАНУ, Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“ и Институт за македонску књижевност.

Др Данијела Станић учествовала је на научном скупу Института за књижевност и уметност Српска књижевна критика 2001-2025: положај, домети, перспективе, који се одржао од 27. до 28. новембра 2025. Тема њеног реферата била је Милета Продановић, љубав на тромеђи (лингвостилистичка студија).

Др Бранкица Марковић, научни сарадник Института за српски језик САНУ, одржала је 24. новембра 2025. године предавање по позиву под насловом „Теренска истраживања дијалекатске лексикеˮ студентима Одсека за српски језик и лингвистику на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору, дванаести по реду, одржан је 22­–23. новембра 2025. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. На Скупу је своје реферате изложио (уживо или онлајн) велики број учесника из земље и иностранства, међу којима су били и сарадници Института за српски језик САНУ.

Првог дана Скупа излагали су: др Јелена Капустина (Једно сведочанство Димитрија Хоматијана о евхаристијским везама Западне и Источне цркве после великог раскола), др Ивана Безрукова (О неким глаголима и глаголским изразима као лексичким дублетима у двама житијима Светог Бенедикта Нурсисјког), мср Ана Крстић (онлајн) (Слагање у роду у српском као наследном језику), др Биљана Савић (Темпорална квантификација у говору слатинског краја код Бањалуке), др Бранкица Марковић (О објављеној дијалекатској грађи са терена Косова и Метохије – преглед и резултати досадашњих истраживања), др Марина Јуришић (онлајн) (О итеративним глаголима на -иња у југоисточној Србији), др Зоран Симић (Из синтаксе датива у говору призренског Подгора), др Маријана Ђукић (О шаљивој фразеологији и паремиологији у српском језику), др Маја Калезић, др Милена Јакић Шимшић (у коауторству са Мајом Савић) (онлајн) (Фокалне боје у српском језику), др Вања Миљковић и др Ана Миленковић (у коауторству) (Концептуална анализа глаголских експресива који означавају завођење и заљубљивање: појмовно пресликавање и синтаксички профили), др Ивана Лазић-Коњик (у коауторству са Јованом Марчетом) (Когнитивни механизми у функцији мултимодалног приказа семантичке структуре лексеме рука – могућности и изазови), мср Александра Томашевић (О речцама са творбеном морфемом бог у савременом српском језику), др Милица Божић Синчук (у коауторству са Иваном Лазић-Коњик) (Кулинарски неологизми у српском у поређењу са бугарским и руским (продуктивност, функционално-стилска и нормативна раслојеност)).

Другог дана Скупа учествовали су: др Ана Мацановић (Дескриптивни речници као корпус за дијахронијска истраживања), мср Марина Баги (Лексикографски опис глагола ломити из угла теорије семантике оквира), мср Јована Иваниш (Интонационе одлике реченица са вокативом у савременом српском језику) и др Стефан Степановић (Квантитет префикса именица-девербатива са нултим суфиксом).

Реализација пројекта „Нематеријално културно наслеђе: традиција и дигитализација“, који има за циљ подизање свести о значају нематеријалног културног наслеђа кроз едукације, промоције књига и научне радионице, одвија се у организацији Културног центра Нови Пазар, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.

На Бледу, у Словенији, од 18. до 20. новембра 2025. године одржана је конференција посвећена електронској лексикографији – еЛеx 2025: елецтрониц леxицограпхy ин тхе 21ст центурy: Интеллигент Леxицограпхy (https://elex.link/elex202). На конференцији је учествовала др Александра Марковић, виши научни сарадник Института, са излагањем на тему: Со Цлосе бут Стилл Фар: Цасе Студy он Апплицатион оф ЛЛМс ин Идиомс Идентифицатион, Дефинитион, анд Генератион оф иллустративе еxамплес.