Научна интересовања Ј. Шћеповић јесу лексикологија и лексикографија, дијалектологија, лингвокултурологија, као и методика наставе, пре свега методика наставе завршног испита.
Библиографија:
Драгана Цвијовић, Јована Шћеповић, ,,Језичко-стилске карактеристике романа Ово је најстрашнији дан у мом животу Јасминке Петровић“, IV Међународни симпозијум Локалните културни обележја како топоси во книжевноста за деца, 2026, стр. 96‒105.
Јована Љ. Шћеповић, ,,О мамикама ‒ стара реч са новим значењем“, Новоречје, година 8, број 14, 2026, стр. 46‒55.
Јована Љ. Шћеповић, ,,О 22. књизи Речника САНУ“, Новоречје, година 8, број 14, 2026, стр. 177‒180.
Драгана Цвијовић, Јована Шћеповић, Експресивна лексика којом се именује човек у Речнику ужичког говора Ратомира Цвијетића, Савремена српска фолклористика XIV, 2025, стр. 205‒220.
О међународној научној конференцији ,,Нове речи у књижевности и терминологији нових технологија у словенским језицима“, Наш језик, LVI/2, 2025, стр. 93‒
Шћеповић, Јована. Нове речи у српском језику на друштвеним медијима ‒ лексика друштвене мреже Линкдин, Новоречје бр. 12, 2025, стр. 24‒33.
Драгана Цвијовић, Збирне именице у савременом српском језику (лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализa), Наш језик LV, св. 2, 2024, стр. 95‒ [приказ]
Зборник радова Пастирска лексика призренско-тимочких говора, Александар Лома (главни уредник), Недељко Богдановић (уредник), Ниш−Београд: САНУ, Огранак у Нишу−Институт за српски језик САНУ, 2024, стр. 503‒ [приказ]
Шћеповић, Јована. Дијалекатски текстови из некадашњег драгачевског села Лопаш, Фолклористика 8/1–2, 2023, стр. 229–237. [дијалекатски текстови]
Вуловић Емонтс, Наташа, Јована, Шћеповић. Лексема лук као компонента фразеолошких јединица у српском језику, Језик данас 22, 2023, стр. 1–
Шћеповић, Јована. Турцизми који се односе на физичке и духовне особине човека у Речнику Драгачева, Књижевност и језик LXX/1, 2023, стр. 67–81.
Васиљевић, Анђела, Јована, Димитријевић. Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика, Српски језик: студије српске и словенске XXVII, 2022, стр. 459–476.
Слободан Новокмет, Називи животиња у српском језику семантичка и лингвокултуролошка анализа, Институт за српски језик САНУ, Монографије 30, Београд 2020, 340 стр., Фолклористика 6/2, 2021, стр. 357–361. [приказ]
Васиљевић, Анђела, Јована, Димитријевић. О концепту гостопримство у српском и француском језику, у: Милош Ковачевић, Јелена Петковић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности XII, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2021, стр. 99–115.
Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Институт за српски језик САНУ, Монографије 28, Београд 2020, 260 стр., Наслеђе 49, 2021, стр. 341–345. [приказ]
Ново у српској етнолингвистици (О вредностима у српском језику), зборник радова, књига 2, ур. Дејан Ајдачић, Београд: Алма, 2019, 199 стр.), Књижевност и језик LXVII/1, 2020, стр. 217–220. [приказ]
Димитријевић, Јована. Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића, Књижевност и језикLXVII/2, 2020, стр. 425–438
Речник славеносрпског језика (огледна свеска), приредили: Исидора Бјелаковић, Ирена Цветковић Теофиловић, Александар Милановић. Нови Сад: Матица српска, 2017, 299 стр., Преводилац 1–2 (83), 2020, стр. 68–70. [приказ]
О важном зборнику српске традиције (Од вештице до светице: жена у говору и народној култури: тематски зборник; Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Удружење истраживача Haemimontana, Ниш, 2019; ур. Недељко Богдановић, 232 стр. + илустрације), Језик данас 15, 2020, стр. 41–46. [приказ]
Гордана Штрбац, Фразеологија о човеку и човек у фразеологији, Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, 2018, 284 стр., Славистика XXIV–2, 2020, стр. 491–493. [приказ]
О речима које се растају са смислом, Гордана Ђерић, Речник сувишних речи, Књижарница Златно руно и Институт за европске студије, Београд, 2019, 211 стр., Преводилац 3–4/20, 2020, стр. 74–76. [приказ]
Димитријевић, Јована. То је заиста кринџ(О новом англицизму у српском језику), Језик данас 13, 2019, стр. 38–40.
Теза: Експресивна лексика у говору Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ.
Јована Шћеповић (рођ. Димитријевић) рођена је 9. јуна 1994. године у Ужицу. Основно образовање стекла је у Основној школи „Емилија Остојић“ у Лопашу и Прилипцу, а средње образовање у Гимназији ,,Свети Ахилије“ у Ариљу (општи смер). Године 2013. уписала је Филолошки факултет Универзитета у Београду, на студијском програму Српски језик и књижевност, наставнички профил, на којем је дипломирала 8. септембра 2017. године. На истом факултету 12. јула 2018. године завршила је мастер академске студије на смеру Српски језик, одбранивши мастер рад Антропонимска слика села Лопаша код Пожеге, под менторством проф. др Михаила Шћепановића. Докторске академске студије, на смеру Српски језик, уписала је 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Докторску дисертацију Експресивна лексика у говору Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ одбранила је 25. јуна 2024. године пред комисијом у саставу: проф. др Милош Ковачевић (председник Комисије), др Неђо Јошић, виши научни сарадник и доц. др Сања Огњановић. Ментор је био проф. др Михаило Шћепановић.
Професионално искуство:
2017‒2020. професор српског језика као страног
2018. наставник српског језика и књижевности на замени у ОШ 20. октобар [март]
2018‒2019. професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Владислав Петковић Дис [септембар-јун]
2019. професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Милена Павловић Барили [јануар-јун]
2020. истраживач-приправник на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ
од 2021. до данас један од чланова лекторског тима Института друштвених наука
2022. истраживач-сарадник на Одсеку за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ
2025. научни сарадник на Одсеку за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ
Истраживачка и научна звања:
Јована Шћеповић је у Институт за српски језик САНУ примљена као волонтер у октобру 2018. године. Звање истраживач-приправник стекла је у јулу 2019. године, а звање истраживач-сарадник у априлу 2022. године као стално запослена на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, који је од 2020. године преименован у Одсек за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ, који финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Звање научног сарадника стекла је у јануару 2025. године.
Учешће на научним скуповима и конференцијама:
Радионице и популаризација науке и Речника САНУ:
Радионица под насловом ,,Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића“, одржана је у оквиру 61. републичког зимског семинара за наставнике и професоре српског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 7. фебруара 2020. године.
Као члан Радне групе за представљање Института за српски језик САНУ, а поводом организације његовог јубилеја ‒ 75 година постојања, Јована Шћеповић је у СШ ,,Свети Ахилије“ у Ариљу одржала радионицу ,,У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ)“, 6. октобра 2022. године.
На позив професора српског језика, радионица је потом одржана и у следећим средњим школама: Електротехничка школа ,,Михаило Пупин“ у Новом Саду, Математичкој гимназији у Београду, Рачунарској гимназији у Београду, као и у Француској школи у Београду.
У коауторству са Бојаном Томић, на основу споразума Института за српски језик САНУ и Народне библиотеке у Крушевцу, одржана је и у просторијама крушевачке библиотеке, за више од стотину крушевачких средњошколаца.
Радионицу ,,У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ)“ одржала је у 2025. години у ОШ ,,Бора Станковић“, а 2026. у ОШ ,,1300 каплара“.
У фебруару 2026. била је гост на угледном часу посвећеном стваралаштву Ђуре Даничића у ОШ ,,Васа Чарапић“ [заједно са др Аном Мацановић].
У октобру 2026. за ученике Филолошке гимназије, у библиотеци Института за српски језик САНУ, заједно са др Милицом Стојановић, одржала је истоимену радионицу.
Уредништва, рецензије, организациони одбори и чланства
Секретар неолошког часописа Новоречје од 2025. године
Рецензент рада у зборнику Администрација у језику, књижевности и култури
Члан организационог одбора Међународне конференције Нове речи у словенским језицима, одржане 23. септембра 2026, у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић
члан Удружења фолклориста Србије од 2019. године
члан-сарадник Матице српске од 2020. године
члан Филолошког друштва Речи од 2026. године
Похађање научних школа и радионица:
2015. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у сусрету.
2016. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у дијалогу.
