Главна област научног интересовања јесте фонетика и фонологија, са нарочитим фокусом на прозодијски систем штокавског дијасистема. Интердисциплинарност тема које га интересују захтева да се у истраживања укључе и знања из других лингвистичких дисциплина, као што су дијалектологија и социолингвистика, као и да се користе различити дигитални алати. Поред тога, посебно се интересује и за синтаксичка истраживања.
Научно-популарни текстови писани за радио-емисију Српски на српском, која се емитује на Радио Београду 1:
„Бетовен” https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-1/5345024/betoven.html
„Нилс и Бор” https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-1/5383487/ajnstajn-i-bor.html
„Бетовенова Девета” https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-1/5389313/betovenova-deveta.html
Рођен 9. јула 2001. године у Ваљеву.
2024. Завршио основне академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер Српски језик и књижевност ‒ филолошки профил).
2025. Завршио мастер академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик), одбранивши мастер рад Акустичке особине вокала /а/ у српском језику (ментор: доц. др Ана Батас).
2025. Уписао докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул Српски језик).
2026. Запослио се у Институту за српски језик САНУ на Одсеку за дигитализацију.
Урош Милошевић је рођен 9. јула 2001. године у Ваљеву. Основну школу „Милан Муњас“ и гимназију „Бранислав Петронијевић“ (општи смер) завршио је на Убу, да би се 2020. године уписао на основне академске студије Филолошког факултета (смер Српски језик и књижевност, филолошки профил), које је успешно окончао 2024. године. Основне студије је завршио као најбољи студент на свом смеру, због чега је добио похвалницу Филолошког факултета. Мастер академске студије на истом факултету, смер Српски језик, завршио је током 2024/25. године, када је одбранио мастер рад из области акустичке фонетике Акустичке особине вокала /а/ у српском језику под менторством доц. др Ана Батас. Наредне, 2025. године уписује докторске академске студије такође на Филолошком факултету, које и тренутно похађа. На основу Деветог јавног позива Министарства науке, запослен је на Одсеку за дигитализацију Института за српски језик САНУ у звању истраживач-приправник.
Током основних студија као волонтер је, у организацији Српског едукативног центра, помагао наставницима средњих школа у виду креирања онлајн ресурса за наставу, а волонтирао је и током догађаја које су организовали Друштво за српски језик и књижевност Србије (Републички зимски семинар, такмичења за основне и средње школе), Друштво за стране језике и књижевности Србије (републичко такмичења за основне и средње школе), као и Савез славистичких друштава Србије (XIX конгрес Савеза славистичких друштава Србије). На Филолошком факултету је као члан Студентског праламента учествовао у студентском организовању, што и даље ради са нарочитим занимањем. Добитник је и више државних стипендија (стипендија за изузетно надарене ученике и студенте Министарства просвете, стипендије „Доситеја“ Фонда за младе таленте, као и локалних стипендија општине Уб). Након завршених основних и мастер студија обавио је стручну праксу у оквиру пројекта Тесла, које реализују Рударско-геолошки факултет и Филолошки факултет Универзитета у Београду, као и праксу у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.
Главно поље научног интересовања су му фонетика и фонологија, са посебним нагласком на изучавање прозодије штокавског дијасистема. Интересовања му нису усмерена искључиво на стандардни идиом, већ и на различите нестандардне језичке варијације. У таквим истраживањима је неизбежно је користити се и знањима из дисциплина као што су дијалектологија и социолингвистика, тако да се може рећи да су и то секундарне области његовог научног занимања. Поред ових дисциплина, занима се и за широк спектар других, од којих је најзначнија синтакса. Поред традиционалних модела истраживања у овим дисциплинама, нарочито се занима и за рачунарску лингвистику и примену различитих дигиталних алата у својим испитивањима.
Стручна усавршавања
Летња школа лингвистике и дигиталне хуманистике на Факултету друштвено-хуманистичких наука у Лисабону (курс From Dictionaries to Knowledge Graphs – Perspectives and Applications for the Digital Era), 29. јун – 3. јул 2026.
