На Филозофском факултету у Нишу је 17. и 18. октобра одржан 11. научни скуп „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областимаˮ, чији су суорганизатори Западни универзитет у Темишвару, Савез Срба у Румунији и Институт за српски језик САНУ. На Скупу је учествовало преко седамдесет излагача из Србије, Румуније, Македоније, Босне и Херцеговине – Републике Српске, Црне Горе.
На почетку Скупа присутнима су се обратили проф. др Михаило Антовић, продекан за научноистраживачки рад Филозофског факултета у Нишу, проф. др Михај Н. Радан и проф. др Горан Максимовић, покретачи дугогодишње сарадње поменутих установа, и проф. др Александра Јанић Митић, управник Департмана за србистику, који је такође један од организатора ове конференције.
Пленарна предавања одржали су академик Слободан Реметић и проф. др Михај Радан, а њихова излагања тицала су се развоја српске дијалектологије и славских обичаја Срба у Карашеву (Румунија). Учесници су изложили своје реферате у оквиру седам секција посвећених науци о језику, науци о књижевности, фолклористици и историји.
Три сесије XI конференције Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима биле су посвећене дијалектолошким проучавањима. У оквиру рада сесија резултате својих истраживања, између осталих, представили су и сарадници Дијалектолошког одсека Института за српски језик САНУ: Марина Јуришић, Глагол жети у говорима југоисточне Србије; Јелена Капустина, Хидроним Морава: преглед етимолошких хипотеза; Бранкица Марковић, Сто двадесет година дијалектологије на страницама „Српског дијалектолошког зборника“; Тања Милосављевић, Лековито биље у призренско-тимочкој лингвокултури; Ана Савић-Грујић, Лексика народних обичаја југоисточне Србије у контексту културолошких промена; Биљана Савић, Поредбене конструкције са значењем еквативности у роману „Шапати Мале Влашке“ Славице Гароње; Сандра Савић, Из ономастике Заплања – женска лична имена с краја 19. века; Зоран Симић, Прономинална редупликација у српском говору Пољадије у Румунији; Миљана Чопа, Акценатске особине у говору српске Пожежене – теренска запажања.
Округли сто „120 година српске дијалектологије“, одржан у оквиру поменуте конференције, отворен је промоцијом Малог речника села Бучума, аутора проф. др Недељка Богдановића, на којој су говорили проф. др Слободан Реметић, академик АНУРС, проф. др Рада Стијовић и др Марина Јуришић. Потом је, након поздравних речи проф. др Софије Милорадовић и академика Љубинка Раденковића, уследило десет излагања: проф. др Слободан Реметић, академик АНУРС, Сто двадесет година „Српског дијалектолошког зборника“; проф. др Радивоје Младеновић, Српски дијалекатски корпус 120 година после „Дијалеката источне и јужне Србије“ – стање и перспектива; проф. др Рада Стијовић, Златни век српске дијалекатске лексикографије; проф. др Јордана Марковић, Ономастички подаци као грађа за дијалектолошка проучавања; проф. др Михај Радан, Синтетички приказ утицаја румунског језика на говоре Карашевака са посебним освртом на синтаксички и лексички сегмент; проф. др Васил Дрвошанов, Дијалектите во светлината на ареалната лингвистика; проф. др Срето Танасић, академик АНУРС, Дијалектолошка екскурзија Александра Белића у Херцеговину; проф. др Драга Бојовић, Дијалектологија у Црној Гори у свејтлу српске дијалектологије; проф. др Драгана Радовановић, Српска дијалектологија данас – између традиције, модерних методологија и савремених технологија; проф. др Дијана Црњак, Етнодијалекатски текст: неке могућности ишчитавања.
Веза до вести о обележавању 120 година српске дијалектологије на сајту Филозофског факултета у Нишу
