др Данијела Радоњић

e-mail:

danijela.radonjic@isj.sanu.ac.rs


Основни подаци

Линкови ка сајтовима:

Телефон:

+381 11 218 1 383; +381 11 263 5 590

Научне области:

Филологија Н004, Лингвистика H 350, Лексикологија H353.

Кључне речи:

српски језик, лексикографија, лексикологија.

Научна делатност:

Бави се српском лексикографијом и лексикологијом. Учествовала на више научних скупова у земљи и иностранству.

Изабране публикације:

Радоњић, Д.: О терминологији кулинарства у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске, Савремени токови у лингвистичким истраживањима, књ. 1, (Филолошка истраживања данас, том III/1), Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 2013, 399‒419.

Радоњић, Д., Н. Вуловић, М. Ђинђић: Реч више о Речнику САНУ, Књижевност и језик LV/1–2, Београд, 2008, 171–182.

Радоњић Д., Н. Вуловић, М. Ђинђић, В. Јовановић, Д. Стефановић: Саборно гробље у Сентандреји : прошлост и натписи, Београд : Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука : Музеј Српске православне епархије будимске : Институт за српски језик САНУ : Службени гласник, 2012, 546 страна.

Радоњић, Д.: О могућим утицајима енглеског језика на употребу појединих конструкција у српском језику (на примеру конструкција број један и најбољи икад), Наш језик XLIV/3–4, Београд, 2013, 49‒58.

Види више →

Монографске публикације

Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, 21. књига, погдекад(а) – покупити (ур. Даринка Гортан-Премк и др.), Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2019, 800 стр. [Радоњић, Данијела: основна обрада: позајмљеник – познаменит, 541-587.

Радоњић, Данијела, Наташа Вуловић, Марија Ђинђић, Владан Јовановић, Димитрије Е. Стефановић: Саборно гробље у Сентандреји: прошлост и натписи, Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука, Музеј Српске православне епархије будимске, Институт за српски језик САНУ, Службени гласник, 2012, 546 стр.

[Спасојевић, Марина: Саборно гробље у Сентандреји. Прошлост и натписи, Приредили Наташа Вуловић, Марија Ђинђић, Владан Јовановић, Данијела Радоњић и Димитрије Е. Стефановић, Фотографије Иван Јакшић, Уредници академик Војислав Становчић, Димитрије Е. Стефановић, Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука, Музеј Српске православне епархије будимске, Институт за српски језик САНУ, ЈП ’Службени гласник’, 2012, 546 стр. : илустр. : 30 х 21, Гласник Етнографског института 61/1, Београд, 2013, 261–268.]

[Спасојевић, Марина: Саборно гробље у Сентандреји. Прошлост и натписи, Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе 45, Београд, 2013, 294–296.]

[Бјелаковић, Исидора: Неми сведоци прошлости Сентандреје (Саборно гробље у Сентандреји. Прошлост и натписи, Приредили Наташа Вуловић, Марија Ђинђић, Владан Јовановић, Данијела Радоњић и Димитрије Е. Стефановић, Фотографије Иван Јакшић, Академик Војислав Становчић, Димитрије Е. Стефановић (ур.), Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука, Музеј Српске православне епархије будимске, Институт за српски језик САНУ, ЈП ’Службени гласник’, 2012, 546), Зборник Матице српске за књижевност и језик 62/2, Нови Сад, 2014, 590‒593.]

Студије и чланци

Радоњић, Данијела, О лексици романа Бездно Светлане Велмар-Јанковић, у: Језик и стил српскога романа, књ. 1 (Зборник радова са XVI међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност, одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, 29–30. X 2021.), ФИЛУМ, Крагујевац, 2022, 197-205.

Радоњић, Данијела, Наташа Вуловић, Марија Ђинђић, У другој половини Речника САНУ. Двадесет томова српског тезауруса, Наш језик, 49/2, Београд, 2018, 1–22.

Радоњић, Данијела, Марија Ђинђић: Епитафи на саборном гробљу у Сентандреји као важан извор за антропонимијска проучавања, у: Михај Н. Радан (ур.), Исходишта 1, Темишвар: Савез Срба у Румунији – Ниш: Филозофски факултет, 2015, 389–390.

Радоњић, Данијела, Марија Ђинђић: О лексици пописа, у: Вера Филиповић, Александар Рафаиловић [стручни сарадници на приређивању Марија Ђинђић, Владан Јовановић, Данијела Радоњић], Срби у будимској доњој вароши Табан: према пописима из 18. века, Београд: Архив Србије, 2014, 55–65. [Сикимић, Биљана: Срби у будимској доњој вароши Табан: према пописима из 18. века, Архив Србије, Београд, 2014, стр. 151, приредили Вера Филиповић и Александар Рафаиловић, Наша прошлост 15, Краљево, 2014, 257–259].

Радоњић, Данијела: О могућим утицајима енглеског језика на употребу појединих конструкција у српском језику (на примеру конструкција број један и најбољи икад), Наш језик 44/34, Београд, 2013, 49‒58.

Радоњић, Данијела: О терминологији кулинарства у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске, у: Весна Половина, Јулијана Вучо (ур.), Филолошка истраживања данас III. Савремени токови у лингвистичким истраживањима 1, Београд: Филолошки факултет, 2013, 399419.

Радоњић, Данијела, Марија Ђинђић: Улога турцизама у обликовању света Андрићевих приповедака (1925‒1941), u: Branko Tošović (ur.), Ivo Andrić – Literat und Diplomat im Schatten Zweier Weltkriege (1925–1941) / Ivo Andrić – književnik i diplomata u sjeni dvaju svjetskih ratova (1925–1941), Andrić-Initiative 5, Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz – Beograd: Beogradska knjiga, 2012, 461–469.

Радонич, Даниела, Наташа Вулович, Мария Джинджич, Названия на професии, звания и занаяти на членовете на сръбската културна общност в Сентандре (Унгария) върху материал от сентандрейски епитафии у: Жоржета Чолакова (ур.), Пайсиева четения. Научни трудове 48/1, сб. А, Филология 2010, Пловдив: Пловдивски универзитет „Паисий Хилендарски“, Филологически факултет, 2011, 527–533.

Радоњић, Данијела, Јованка Милошевић: О називима за обућу у савременом српском језику, у: Милош Ковачевић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности II/1, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2011, 5160.

Радоњић, Данијела, Наташа Вуловић, Марија Ђинђић: О називима за занимања, звања и занате на епитафима Српског сентандрејског гробља, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 76/1–4, Београд, 2010, 131136.

Радоњић, Данијела, Марија Ђинђић, Наташа Вуловић, Владан Јовановић: Филолошка истраживања на српском градском сентандрејском гробљу, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 74/1–4, Београд, 2009, 309314.

Радоњић, Данијела: Лексика лесковачког краја у Речнику САНУ, у: Радмила Жугић (ур.), Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац: Лесковачки културни центар, 2009, 243246.

Радоњић, Данијела, Марија Ђинђић, Наташа Вуловић: Реч више о Речнику САНУ, Књижевност и језик 55/12, Београд, 2008, 171‒182.

Радоњић, Данијела: О једном сегменту Вукове војвођанске лексике у Речнику САНУ, у: Срето Танасић (ур.), Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова II, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2007, 169176.

Стручни текстови

Радоњић, Данијела: „Како се зове пита од кокоса?“ (О продуктивности неких творбених модела у називима пита), Свет речи 37‒38, Београд, 2014, 25‒30.

Прикази, критике, хронике, сећања, пригодни текстови

Радоњић, Данијела, Речи наше насушне – на лексичком луку од погдекад(а) до покупити, Језик данас, 16, 2020, 22– 25.

Радоњић, Данијела, Поводом 20. тома Речника САНУ, Језик данас, 12, 2018, 43–45.

Радоњић, Данијела: На лексичком луку до Опова, Српски језик 13, Београд, 2008, 657–659 [приказ].

Радоњић, Данијела: Књига о статусу српског језика у Црној гори, Српски језик 12, Београд, 2007, 617–621 [приказ].

Популарни текстови

Радоњић, Данијела: Српска кујна је отворена и за суседе и за завојеваче, Политика 23. октобар 2016 [= у: Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 7375].

Биографија:

Остале активности

Рођена у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

Дипломирала је 2005. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност.

У току 2006. и 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника, а затим истраживача сарадника.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду (студијски програм Језик, књижевност, култура, модул Језик) одбранила је докторску дисертацију под називом Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику.

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се одвијао преко међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука.

Учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Говори и пише енглески језик.

Види више →

Рођена 10. 6. 1978. године у Београду, где је завршила основну школу, као и Трећу београдску гимназију.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи српски језик и књижевност, дипломирала је 2005. године

Од 2006. до 2007. године радила је у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Од 2007. године ради у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (178009), као обрађивач грађе Речника САНУ у звању истраживача приправника. Звање истраживача сарадника и лексикографско звање обрађивача добила је у децембру 2009. године.

 

Тезе

Докторска теза:

Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику одбрањена на Филолошком факултету Универзитета у Београду 14. јула 2017. године (ментор: проф. др Рајна Драгићевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић Симић и др Марија Ђинђић, научни сарадник).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (децембар 2009).

Међународна сарадња и пројекти

Учествовала је на пројекту Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској, који се остварио у виду међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (2008–2009. године).

Такође, учествовала је и на међународном пројекту Andrić‒initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu Института за славистику Универзитета „Карл Франц” у Грацу.

Учешће на научним скуповима

  1. Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008. године.
  2. Савремена проучавања језика и књижевности, II научни скуп младих филолога Србије, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац, 6. март 2010. године.
  3. ХI полско-български колоквиум, Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. октобар 2010. године.
  4. Међународни научни скуп Филолошка истраживања данас – језик, књижевност, култура, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 26‒27. новембар 2010.
  5. Четврти симпозијум о Иву Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925–1941, Грац, 6–8. oктобар 2011. године.
  6. Конференција Језик, књижевност, вредности (Language, Literature, Values), Филозофски факултет у Нишу, 27–28. април 2012.
  7. Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, Румунија, 17–19. октобар 2014.

Предавања и промоције

  1. У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ (коауторско предавање у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Коларчева задужбина у Београду, 7. март 2008. г.
  2. Лексички фонд српског језику у Речнику САНУ (коауторско предавање одржано у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ), Одсек за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, 14. мај 2008. г.
  3. Неколико речи о речнику (коауторско предавање у оквиру трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености), Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 20–22. септембар 2014. г.
  4. Речник САНУ: јуче, данас, сутра (коауторско предавање у оквиру Промоције штампане и дигиталне верзије Речника САНУ), Катедра за српски језик, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 5. 12. 2016. г.

Остале активности

Сарадња са Историјским архивом Србије на приређивању архивске грађе из 18. века: као стручни сарадник (са В. Јовановићем и М. Ђинђић) радила је на приређивању монографије Срби у Будимској доњој вароши Табан: према пописима из 18. века (Вера Филиповић и Александар Рафаиловић (прир.), Татјана Суботин Голубовић, Петар Б. Крестић (ред.), Београд: Архив Србије, 2014).