С обзиром на велико интересовање јавности за поменути закон, „Политика” је позвала филологе србисте, који су најконкретнији у критиковању закона, да изнесу своја мишљења и примедбе.

Др Владан Јовановић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и члан Одбора за стандардизацију српског језика, гостовао је на Телевизији Вести поводом Закона о родној равноправности.

Научни сарадник Института за српски језик САНУ др Светлана Слијепчевић Бјеливук гостовала је у јутарњем програму телевизије К1 „Уранак” поводом Закона о родној равноправности.

Гошће ауторке и уреднице Мелихе Правдић биле су др Марина Николић, шеф Одсека за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ и професорка емерита Универзитета у Новом Саду Свенка Савић.

Дебата се водила у вези са законском одредбом да се „родно осетљив” језик (= свест која у називима типа ректор, судија, пешак, бициклиста и сл. види податак ‘мушко’ па тражи да се у језику „види” и ‘женско’ – као ректорка, судиница/суткиња, бициклисткиња, пешакиња) користи како у уџбеницима, наставном материјалу и свим другим „облицима васпитног рада”, тако и „у сведочанствима, дипломама, квалификацијама, звањима, занимањима” и др.

Оспоравајући ваљаност феминистичког тумачења „родне осетљивости” српског језика, Ј. Радић је, поред осталог, указала на то да ће насилно доследна поларизација типа ректор – ректорка онемогућити да се једна номинална форма утврди као реч-појам неутрална на податак о полу (‘особа која…’ / ‘лице које…’ /  ‘звање’), што ће се негативно одразити на развој мишљења у онтогенези.