Дијалектолошки одсек

 

У оквиру Дијалектолошког одсека основаног 2002. године истражују се народни говори на целом српском етничком и језичком простору. Монографски се обрађују локални идиоми, утврђују фонолошке, морфолошке и др. изоглосе, прикупља и обрађује ономастичка и лексичка грађа. Сарађује се на међународним лингвистичким атласима, пре свега на Општесловенском лингвистичком атласу, а у току је и израда Српског дијалектолошког атласа.

Види више →
 

Извештаји о раду из првих неколико година постојања Института сведоче нам о томе да је посебна пажња посвећивана дијалектологији, па је тако, уз Лексикографски одсек, постојала и Дијалектолошка секција, тј. одсек, са задатком да се у њему израђује карта, односно атлас. С отпочињањем пројектног начина финансирања, а по одлуци Академијиног Одељења језика и књижевности из 2002. године, дијалектологија се формално враћа у Институт кроз реализацију пројекта Дијалектолошка истраживања српског језичког простора, чиме је позитивно одговорено на молбу руководиоца пројекта и тадашњег директора Института др Слободана Реметића „да даљи рад на пословима из области дијалектологије и ономастике буде пројекат од националног значаја под старањем САНУ, а да се (…) ангажовање стручњака обави преко Института“. Значајно место међу постављеним задацима припало је обради садржаја богатих картотека формираних током вишедеценијског рада двају научних одбора САНУ (Академијски одбор за дијалектолошке атласе и Одбор за ономастику). Стицајем повољних околности, већ је током 2005. године за рад на Пројекту примљено чак петоро сарадника. Приоритет је био дат Српском дијалектолошком атласу (СДА), а непрекинуто су испуњаване обавезе везане за национални сектор Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА), уз координацију проф. Слободана Реметића као председника обеју националних комисија. Посебна пажња поклања се прибирању, односно спасавању језичког блага из крајева који су током последњих ратних догађаја привремено остали без Срба (простор бивших југословенских републике Босне и Херцеговине и Хрватске, Аутономне покрајине Косова и Метохије). Предмет истраживања, односно крајњи циљ рада, јесте прикупљање и обрада  досад несакупљеног, као и обрада раније прикупљеног, српског језичког блага, целовитог у тематском и географском погледу. У Институту се након укидања пројеката заснива Дијалектолошки одсек, и он данас има 14 сарадника (од чега њих 11 с докторатом), а они се налазе и у просторијама Огранка САНУ у Новом Саду и Нишу.

РУКОВОДИЛАЦ ОДСЕКА

САРАДНИЦИ У РАДНОМ ОДНОСУ

др Марина Јуришић

др Марина Јуришић

виши научни сарадник
др Тања Милосављевић

др Тања Милосављевић

виши научни сарадник
{:sr}др Мирјана Петровић-Савић{:}{:gb}Mirjana Petrović Savić, PhD{:}

др Мирјана Петровић-Савић

виши научни сарадник
{:sr}др Ана Савић-Грујић{:}{:gb}Ana Savić Grujić, PhD{:}

др Ана Савић-Грујић

виши научни сарадник
{:sr}др Бранкица Марковић{:}{:gb}Brankica Marković, PhD{:}

др Бранкица Марковић

научни сарадник
др Зоран Симић

др Зоран Симић

научни сарадник
{:sr}др Биљана Савић{:}{:gb}Biljana Savić, PhD{:}

др Биљана Савић

научни сарадник
мср Миљана Чопа

мср Миљана Чопа

истраживач сарадник
мср Сандра Савић

мср Сандра Савић

истраживач сарадник
мр Веселин Петровић

мр Веселин Петровић

истраживач сарадник
др Јелена Капустина

др Јелена Капустина

научни сарадник

САРАДНИЦИ ИНСТИТУТА И САРАДНИЦИ У ПЕНЗИЈИ