Category: Спољни сарадници и сарадници у пензији

Доц. др Биљана Марић

Биљaна Марић (девојачко Вићентић) рoђeнa је 14. фeбрyaрa 1971. y Бeoгрaдy. Запослена је нa Кaтeдри зa слaвистикy oд 1996. гoдинe као асистент нa прeдмeтy Рyски jeзик.

У дeцeмбрy 2001. гoдинe oдбрaнилa  је мaгистaрски рaд пoд нaзивoм “Кaрaктeристикe синтaксe y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe”.

Октобра 2004. године одобрена јој је израда дoктoрске дисертације пoд нaслoвoм “Синтaксичкa дeривaциja y сaврeмeнoм рyскoм књижeвнoм jeзикy y пoрeђeњy сa српским”. Октобра 2010. је одбранила дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, проф. др Срето Танасић, научни саветник, проф. др Вучина Раичевић, редовни професор.

Била је сарадник на научном пројекту Катедре за славистику “Конфронтациона проучавања српског језика у поређењу са другим словенским језицима”. Сада је сарадник на научном пројекту Института за српски језик САНУ “Опис и стандардизација савременог српског језика. Сложена реченица”.

1. новембра 2011. изабрана је за доцента на Катедри за славистику.

Види више →
 

Мр Биљaна Марић (девојачко Вићентић) рoђeнa је 14. фeбрyaрa 1971. y Бeoгрaдy. Aсистeнт је нa Кaтeдри зa слaвистикy oд 1996. гoдинe нa прeдмeтy Рyски jeзик.

У дeцeмбрy 2001. гoдинe Биљана Марић је oдбрaнилa  мaгистaрски рaд пoд нaзивoм “Кaрaктeристикe синтaксe y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe”.

Октобра 2004. године одобрена јој је израда дoктoрске дисертације пoд нaслoвoм “Синтaксичкa дeривaциja y сaврeмeнoм рyскoм књижeвнoм jeзикy y пoрeђeњy сa српским”. Октобра 2010. је одбранила дисертацију пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, проф. др Срето Танасић, научни саветник, проф. др Вучина Раичевић, редовни професор.

Била је сарадник на научном пројекту Катедре за славистику “Конфронтациона проучавања српског језика у поређењу са другим словенским језицима”. Сада је сарадник на научном пројекту Института за српски језик САНУ “Опис и стандардизација савременог српског језика. Сложена реченица”.

Бави се превођењем духовне литературе и белетристике с руског на српски језик.

Новембра 2011. изабрана је за доцента на Катедри за славистику.

Објавила је следеће радове:

  1. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy // Aктyeлнoст мeђyслoвeнских jeзичких и књижeвних кoнтaкaтa и вeзa (рeзимea). – Бeoгрaд: Филолошки факултет, 1995, стр. 31.
  2. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy 1 // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), број 1882 (7), фeбрyaр, 1995, стр. 4-5.
  3. Дрaгoцeн дoпринoс нaстaви (прикaз yџбeникa Дaвaйтe лyчшe гoвoрить пo-рyсски) // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), дeцeмбaр, 1995, стр. 7.
  4. Библиoгрaфиja дисeртaциja из мeтoдикe нaстaвe рyскoг кao стрaнoг jeзикa oдбрaњeних y Рyскoj фeдeрaциjи oд 1985. дo 1995 // Glossa, 1996, 2, 2/3, стр. 59-62. (са Ксенијом Кончаревић)
  5. Рyскa и српскa eтикeциja y кoнтaктy 2 // Прoсвeтни прeглeд (Педагошка пракса), oктoбaр, 1996, стр. 4-6
  6. К вoпрoсy oб oсoбeннoстях диaлoгичeскoй рeчи в сeрбскoм и рyсскoм языкaх // Сoпoстaвитeльныe и срaвнитeльныe исслeдoвaния рyсскoгo и дрyгих языкoв eзисы дoклaдoв). – Бeлгрaд – Нoви-Сaд, 1996, стр. 15.
  7. Рeд рeчи y рyскoм и српскoм гoвoрнoм jeзикy // Слaвистикa. – 1 (1997), стр. 63-66.
  8. К вoпрoсy oб oсoбeннoстях диaлoгичeскoй рeчи в сeрбскoм и рyсскoм языкaх // Сoпoстaвитeльныe и срaвнитeльныe исслeдoвaния рyсскoгo и дрyгих языкoв. Дoклaды (Бeлгрaд). – 1997, стр. 379-385.
  9. Нeкe синтaксичкe oсoбeнoсти припoвeдaчкe прoзe Љ. Пeтрyшeвскe и С. Дoвлaтoвa // Слaвистикa. – 2 (1998) , стр.127-134.
  10. Рyсский язык в eгo фyнкциoнирoвaнии. Урoвни языкa (пoд рeдaкциeй Д. Н. Шмeлeвa и М. Я. Глoвинскoй), Мoсквa, 1996 // Слaвистикa. – 2 (1998), стр.274-275.
  11. Нaслoви y рyскoj и српскoj днeвнoj штaмпи // Изyчaвaњe слoвeнских jeзикa, књижeвнoсти и кyлтyрa y инoслoвeнскoj срeдини ( Бeoгрaд). – 1998, стр. 224-228.
  12. XXXVIII Скyп слaвистa Србиje // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 54–55 (1998) , стр. 305-306.
  13. Скaз Љyдмилe Пeтрyшeвскe // Слaвистикa. – 3 (1999) , стр. 227-232.
  14. O нeкoтoрых oсoбeннoстях нaррaтивнoй стрyктyры пoвeсти “Врeмя нoчь” Людмилы Пeтрyшeвскoй // Слaвистикa. – 4 (2000) , стр. 212-218.
  15. Г. A. Зoлoтoвa, Н. К. Oнипeнкo, М. Ю. Сидoрoвa, Кoммyникaтивнaя грaммaтикa рyсскoгo языкa, Мoсквa, 1998 // Слaвистикa. – 4 (2000) , стр. 286-287.
  16. Грaђa зa библиoгрaфиjy српскe синтaксe. – Бeoгрaд, 2001. – 212 стр. (зajeднo сa М. Пaпрић, Д. Милojeвићeм и Ч. Мaнчићем).
  17. М. В. Всeвoлoдoвa: Тeoрия фyнкциoнaльнo-кoммyникaтивнoгo синтaксисa. Фрaгмeнт приклaднoй (пeдaгoгичeскoй) мoдeли языкa. Учeбник. Изд. Мoскoвскoгo yнивeрситeтa, Мoсквa, 2000, 502 с. // Слaвистикa. – 6 (2002), 323–324.
  18. Трeтирaњe тyђeг гoвoрa y прoзнoм дeлy Љyдмилe Пeтрyшeвскe // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 62 (2002), 159–173.
  19. Изражавање квалификативности у руском језику у поређењу са српским // Синтакса руског језика у поређењу са српским: Проста реченица: Научни колоквијум : Зборник теза и резимеа. – Београд: Катедра за славистику Филолошког факултета, 2002, стр. 3.
  20. Стилскe oсoбeнoсти синтaксe (нa примeрy прoзнoг дeлa Љyдмилe Пeтрyшeвскe) // Збoрник Мaтицe српскe зa слaвистикy. – 65-66 (2004), 219–235.
  21. Рeчeвoй этикeт y сeрбoв и рyсских // Кoммyникaтивнoe пoвeдeниe. Вып. 19. Кoммyникaтивнoe пoвeдeниe слaвянских нaрoдoв (Вoрoнeж). – 2004, 95–101.
  22. Вырaжeниe кaчeствeннoсти: крaткиe и пoлныe прилaгaтeльныe в рyсскoм и сeрбскoм языкaх // Слaвистикa. – 8 (2004), 140–147.
  23. Грaђa зa библиoгрaфиjy српскe синтaксe (дрyгo, пoпрaвљeнo издaњe). – Бeoгрaд: Институт за српски језик САНУ, 2004. – 212 стр. (зajeднo сa М. Пaпрић, Д. Милojeвићем и Ч. Мaнчићем)
  24. Библиографија српске лингвистичке русистике 1991–2000. (заједно с Предрагом Пипером) – Нови Сад, 2006, стр. 141.
  25. А. Г. Балакай: Толковый словарь русского речевого этикета, Москва, Астрель, Аст. Транзиткнига, 2004, 682 стр. // Славистика, Београд, 2006, X, 375-377.
  26. Синтаксичка деривација у руском и српском језику // Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 2007, 71–72, стр. 581–586.
  27. Арто Мустайоки, Теория функционального синтаксиса (приказ) // Јужнословенски филолог, Београд, 2006, LXII, стр. 396-399.
  28. Т. Ф. Ефремова: Толковый словарь служебных частей речи русского языка (2-ое издание, исправленное), Москва, Астрель. Аст, 2004, 814 стр; Словарь наречий и служебных слов русского языка (сост. В. В. Бурцева), Москва, Русский язык, Медиа, 2005, 752 стр. // Славистика, Београд, 2007, XI, стр. 398-399.
  29. Конструкције са фазним глаголима и девербативним именицама у руском и српском језику // Славистика, Београд, 2008, XII, стр. 250-257.
  30. Синтакса девербативних именица у руском у поређењу са српским // Изучавање словенских језика, књижевности и култура као инословенских и страних, Београд, 2008, стр. 84-90.
  31. Синтакса именица nomina agentis у руском у поређењу са српским // Славистика, Београд, 2009, XIII, стр. 137–149.
  32. Максим Кронгауз. Русский язык на грани нервного срыва, Москва, Языки славянских культур, 2009, с. 229 (приказ) // Зборник Матице српске за славистику, 2009, 76, стр. 161-163.
  33. Синтаксички аргументи девербативних именица у руском у поређењу са српским // I научни скуп младих филолога Србије. Савремена проучавања језика и књижевности, Филум, Крагујевац, 2009, стр. 15-34.
  34. Именица и глагол у синтаксичкој деривацији: десупстантивни глаголи у руском у поређењу са српским језиком // Филолошки преглед, Београд, 2009, 36, 3, стр. 75–86.
  35. Деадјективни глаголи у светлу синтаксичке деривације (у руском у поређењу са српским језиком) // Славистика, Београд, 2010, 14, стр. 116-125.
  36. Номинализации (деадъективы и девербативы) в роли объектного аргумента предиката (в русском и сербском языках) // Десятый международный симпозиум – МАПРЯЛ 2010, «Теоретические и методические проблемы русского языка как иностранного в традиционной и корпусной лингвистике», Велико Тырново, 2010, с. 224-228.
  37. Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском језику у поређењу са српским) // Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник сажетака, Матица српска – Институт за српски језик, Београд, 2010, стр. 69.
  38. Односни придеви као резултат синтаксичке деривације // Филолошка истраживања данас. Језик, књижевност и култура. Зборник резимеа, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2010, стр. 70-71.
  39. Причинные девербативные/деадъективные конструкции как средство зависимого таксиса // I международный симпозиум «Русское слово на Балканах», Шуменский университет, Шумен, 14–16 oктября, 2010, ред. В. Аврамова и др., Шумен: Фабер, 2011, 75–84.
  40. До встречи в России. Руски језик за први разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2009. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић). (друго издање – 2010, треће издање – 2013, четврто издање – 2015)
  41. Први међународни симпозијум Русское слово на Балканах, Шумен, 14–16 октобар 2010 (приказ, заједно са Драганом Керкез) // Славистика, 2011, 15, стр. 376–377.
  42. Интеракција граматике и речника (Ю. Д. Апресян, И. М. Богуславский, Л. Л. Иомдин, В. З. Санников: Теоретические проблемы русского синтаксиса. Взаимодействие грамматики и словаря. Изд. Языки славянских культур, 2010, с. 407) (приказ, заједно са Д. Керкез) // Јужнословенски филолог, 2011, 67, стр. 304-311.
  1. Деадъективные существительные как синтаксические дериваты (в русском языке в сопоставлении с сербским) // Русский язык как инославянский, Белград, 2011, 3, 104–117.
  2. Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском језику у поређењу са српским) // Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова с међународног симпозијума, Нови Сад – Београд, 2011, стр. 435–445.
  3. Девербативне/деадјективне конструкције са временским значењем као средство зависног таксиса (у руском језику у поређењу са српским) // Славистика, 2012, 16, 151–159.
  4. Отглагольные прилагательные в русском и сербском языках: синтаксическая деривация \\ Русистика: язык, культура, перевод. Юбилейная международная научная конференция. София, 23–25 ноября 2011 г. Доклады. Ред. А.А. Градинарова, Р.А. Спасова, София, Изток-Запад, 2012, с. 107–115.
  5. В.А. Плунгян. Введение в грамматическую семантику: грамматические значения и грамматические системы языков мира, Москва, 2011, 670 стр. (приказ, заједно са Драганом Керкез) \\ Јужнословенски филолог, 2012, 68, стр. 196–207.
  6. Синтаксичка деривација: мост између творбе речи и синтаксе (у руском језику у поређењу са српским) \\ Творба речи и њени ресурси у словенским језицима. Књига резимеа. Четрнаеста научна конференција Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, Београд, 28–30. V 2012, стр. 81.
  7. Девербативне конструкције са условним и сличним адвербијалним значењима (у руском у поређењу са српским језиком) \\ VII международный симпозиум Достижения и перспективы сопоставительного изучения русского и других языков. Доклады. Ред. Вера Белокапич-Шкунца, Белград, 2012, с. 61–67.
  8. Синтаксичка деривација: мост између творбе речи и синтаксе (у руском језику у поређењу са српским) \\ Творба речи и њени ресурси у словенским језицима. Четрнаеста научна конференција Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, Београд, 28–30. V 2012, стр. 623–635.
  9. VII међународни симпозијум Достижения и перспективы сопоставительного изучения русского и других языков, Београд 1–2. јуни 2012 \\ Филолошки преглед, 2012, 39, 2, 163–164.
  10. Синтаксичка деривација у савременом руском књижевном језику у поређењу са српским, Београд: Филолошки факултет, 2012, стр. 278.
  11. Односни придеви као резултат синтаксичке деривације \\ Филолошка истраживања данас. Савремени токови у лингвистичким истраживањима. Књига 1. Уреднице Весна Половина и Јулијана Вучо, Београд: Филолошки факултет, 2013, стр. 265–279.
  12. LI конференция славистов в Белграде (совместно с Еленой Гинич) \\ Русский язык за рубежом, Москва, 2013, 2, с. 120–121.
  13. Бечки форум наставника руског језика (приказ) \\ Славистика, 17, 2013, стр. 513–514.
  14. Verbadicendi в русском и сербском языках при передаче чужой речи \\ Материалы Международной научной конференции «Славянские языки и литературы в синхронии и диахронии». 26–28 ноября 2013 года. Москва: Макс Пресс, 2013, 230–231.
  15. О једном културолошки маркираном концепту из сакралне сфере у руском језику у поређењу са српским \\ Теолингвистичка проучавања cловенских језика. Уредници Јасмина Грковић-Мејџор и Ксенија Кончаревић. Београд: САНУ, 2013, 179–193.
  16. Введение чужой речи глаголами (в русском и сербском языках) \\ Русский язык как инославянский, Белград, 2014, 6, 35–48.
  17. Аспектуална (акционална) и дијатетичка својства глаголских и девербативних именица у руском и српском језику // Зборник 17. конгреса Савеза славистичких друштава Србије. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних, Београд, 2014, стр. 291–309.
  18. Речце су својству показатеља туђег говора у руском и српском језику. Осамнаести конгрес ССДС. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних. Зборник резимеа, Београд, 2014, стр. 82.
  19. До встречи в России. Руски језик за други разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2014. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић).
  20. Ксенопоказатели в русском и сербском языках \\ Oдиннадцатый международный симпозиум – Mапрял’14 «Теоретико-практическое изучение русского языка и его сопоставительно-типологическое описание», Велико-Тырново, 2014, 48–53.
  21. Состояние и перспективы изучения русского языка в инославянской среде \\ Этнодиалоги, Москва, № 1 (48), 2015, 26–34.
  22. До встречи в России. Руски језик за трећи разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2015. (са Маријаном Папрић и Вером Лазаревић Вуловић).
  23. Международный форум по вопросам сотрудничества и обмена опытом в сфере образования (Россия, Москва, 24–25 октября 2014 г.) // Русский язык как инославянский, Белград, 2015, с. 259–260.
  24. Деадъективные существительные как синтаксические дериваты (в русском языке в сопоставлении с сербским) // Русский язык в исследованиях сербских славистов. Составители академик Предраг Пипер, проф. д.ф.н. Ксения Кончаревич, Белград: Филологический факультет, 2015, с. 325–343.
  25. „Ограђивање” од туђег говора у публицистичком стилу руског и српског језика \\ У простору лингвистичке славистике. Зборник научних радова поводом 65 година живота академика Предрага Пипера. (Ур.) Људмила Поповић, Дојчил Војводић, Мотоки Номаћи. Београд: Филолошки факултет, 2015, стр. 471–487.
[ISBN 978-86-6153-364-8]
  1. Новые издания сербских русистов \\ Болгарская русистика, 2015\3–4, стр. 242–246.
  2. Неуправни говор у српском и руском језику \\ Јужнословенски филолог 72, 2016, 127−137.
  3. До встречи в России. Руски језик за четврти разред гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике, 2016. (са Маријаном Папрић и Луком Меденицом).
  4. Речце су својству показатеља туђег говора у руском и српском језику \\ Осамнаести конгрес ССДС. Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних. II. Tематски зборник, Београд, 2016, стр. 179−187.

проф. др Радивоје Младеновић

Рођен 22. 11. 1950. године.

1973 Дипломирао на Филолошком факултету у Београду

1991 Магистрирао на Филолошком факултету у Београду

1997 Докторирао на Филолошком факултету у Београду

1999 Изабран у звање научни сарадник

2003 Изабран у звање виши научни сарадник

2003 Изабран у звање доцента

2008 Изабран у звање ванредног професора

2013 Изабран у звање редовног професора

Члан Међуодељењског одбора за проучавање Косова и Метохије Српске академије наука и уметности.

Члан Одбора за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности.

Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас.

Види више →
 

Рођен 22. 11. 1950. године.

Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, Група Српскохрватски језик и књижевност (1973)

Запослио се у гимназији у Призрену (1973)

Ради као предавач па потом професор Више педагошке школе у Призрену (1983–1989)

Ради као професор српског језика и опште лингвистике у Филолошкој гимназији у Београду (1990–1999)

Ради у Институту за српски језик САНУ (1999–2003).

Ради на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (2003–2016)

Тезе

Младеновић, Радивоје: Говор Срба у Сиринићу, магистарски рад, одбрањен 1991. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Асим Пецо, чланови комисије: проф. др Душан Јовић, проф. др Недељко Богдановић).

Младеновић, Радивоје: Говор Призренске Горе, докторски рад, одбрањен 1997. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор: проф. др Асим Пецо, чланови комисије: проф. др Радоје Симић, проф. др Недељко Богдановић).

Научна звања

Изабран у завње научни сарадник (1999)

Изабран у звање виши научни сарадник (2003)

Наставно-научна звања

Изабран у звање доцента (2003)

Изабран у звање ванредни професор (2008)

Изабран у звање редовни професор (2013)

Међународна и међууниверзитетска сарадња

 Гостујући професор: Masarykova univerziteta, Filozofická fakultá, Ústav slavistiki, Seminář jihoslovanských folologií a balkanistiky, Brno, Česko (Масариков универзитет у Брну, Чешка, Филозофски факултет  у Брну, Одсек за славистику, Семинар за јужнословенску филологију и балканистику) (академска 2007/2008)

Гостујући професор: Universitatea de Vest din Timişoara, Facultatea de Litere, Istorie şi Reologie, Catedra de limbi şi literaturi slave (Западни универзитет у Темишвару, Катедра за словенске језике и књижевност) (академска 2009/2010)

Македонска академија на науките и уметностите (Истражувачки центар за ареална лингвистика „Божо Видоески”), Скопје; 12. јун 2014. године; предавање на тему: Интерференцијата и јазичните системи на словенските говори во југозападниот дел на Косово и Метохија (Интерференција и језички системи словенских говора југозападног дела Косова и Метохије).

Гостујући професор: Филозофски факултет у Приштини са измештеним седиштем у Косовској Митровици. Циклус предавања Српски говори Косова и Метохије, 10–12. новембар 2015.

Чланство у научним и стручним телима и комисијама

Члан Међуодељењског одбора за проучавање Косова и Метохије Српске академије наука и уметности.

Члан Одбора за дијалектолошке атласе Српске академије наука и уметности.

Члан Комисије за Српски дијалектолошки атлас.

Учешћа на скуповима

Дани српскога духовног преображења, Деспотовац, 21–22. 8. 1996. (реферат: Падежне дистинкције у говорима Шарпланинске области)

Проблеми садашњег положаја Горанаца, Муслимана, и Турака у крајњем јужном делу Србије, осносно Косова и Метохије, Београд, 19. 4. 2000. (реферат: Горански говор)

Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица, 17–19. 9. 2001. (реферат: Дијалекатска диференцијација српских говора на југозападу Косова и Метохије)

Косово и Метохија у светлу етнологије, Београд, 24–26. 12. 2001. (реферат: Српски говори на југозападу Косова и Метохије (географски, историјски и социогеографски предуслови за формирање говора)

Првата македонско–српска научна конференција од областа на јазикот и литертурата / Прва македонско–српска научна конференција из области језика и литературе, Охрид, 16–17. 8. 2002 (реферат: Глаголски облици у северношарпланинским и јужнометохијским  говоримау светлу српско-македонских језичких контаката)

Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији, Косовска Митровица, 15–16. 11. 2002. (реферат: Српски (словенски) говори на југозападу Косова и Метохије)

Скривене мањине на Балкану, Београд, 25–26. 11. 2003. (реферат: Словенска лингвистичка припадност, конфесионална припадност и етнички трансфер у светлу скривених мањина на југозападу Косова и Метохије)

Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах, Санкт-Петербург, 11–12 6. 2004. (реферат: Говоры трех мусульманских славянских этнокультурных групп на юго-западе Косово и Метохии)

Положај националних мањина у Србији, Београд, 24–26. 11. 2005. (реферат: Мањинске етнојезичке заједнице на Косову и Метохији, са посебним освртом на југозападни део Косова и Метохије)

Румунско-српски и општебалкански културни мозаик / Mozaicul cultural romano-sarb si general balcanic, Темишвар, 11–13. 11. 2005. (реферат: Романски трагови у ономастици северношарпланинских говора)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац 31. 10 – 1. 11. 2006. (реферат Семантика и граматичка стабилност именица pluralia tantum у српским (словенским) говорима на југозападу Косова и Метохије)

Право и језик, Крагујевац, 4. 5. 2006. (реферат: Требају ли Србима брокер, дилер, тренд, бренд)

Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике / Dialoguri interculturale. 50 de ani de slavistica timisoreana, Темишвар, 2–4. 11. 2007. (реферат: Судбина африката на југозападу Косова и Метохије у светлу балканске језичке интерференције)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 26–27. 10. 2007. (реферат: Заменичке енклитике у српско-македонском пограничју)

О језику, пореклу и обичајима Карашевака, Дани културе Срба у Решици, Решица (Румунија), 25–26. 10. 2008. (реферат: О језику, пореклу и обичајима Карашевака)

Српски језик, књижевност и уметност, Крагујевац, 31. 10. – 1. 11. 2008. (реферат: Заменице за количину и заменице за каквоћу у српским говорима на југозападу Косова и Метохије)

Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Косовска Митровица, 8–11. 10. 2009. (реферат: Језички и дијалекатски односи у Северношарпланинској области)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 30–31. 10. 2009. (реферат: Антиципацијска палаталност као последица балканског слабљења палаталности)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 29–30. 10. 2010. (реферат: Дијалекатски језик и језик дијалекта у путничким записима Ивана Степановича Јастребова)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 28–29. 10. 2011. (реферат: Дијалектизми у поезији Милоша Прелића Мишевчанина)

Юбилейни Паисиеви четения, Пловдив (България), 3–4. 11. 2011. (реферат: Словенски лингвистички и етнички идентитет на Косову и Метохији)

Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 26. 11. 2011. (реферат: Преобликовања 3. лица јд. и 3л. мн. одричног перфекта у призренско-јужноморавским говорима Косова и Метохије)

Славянские языки и культуры в современном мире, Москва, 21–24. 3. 2012. (реферат: Флексија и аналитизам у призренско-јужноморавским говорима Косова и Метохије)

Единаести национални славистички четения Време и история в славянските езици, литератури и култури, София, 1922. 4. 2012. (реферат: Подгорански – један мешавински горанско-јужнометохијски говор)

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. 10. 2012. (реферат: Језичка периферија и језички контакт у неким ареалима српске етнојезичке територије)

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Темишвар, 19–21. 10. 2012. (реферат Младеновић Р. и Радан М.): Дистрибуција енклитика у карашевским и југозападним косовско-метохијским говорима)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 26–27. 10. 2012. (реферат: Предлози временског значења ПРЕД + и ПРЕ + у призренско-јужноморавским говорима – чување односно брисање дистинкције)

Језици у времену и простору 2, Нови Сад, 24. 11. 2012. (реферат: Преобликовање множине имперфекта и аориста српских говора у српско-македонском пограничју)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 25–26. 10. 2013. (реферат Вишезначни предлози НИЗ + (= низ, уз, кроз) у горанском и ИЗ + (= низ, уз, кроз) у подгоранском говору)

Језици и културе у времену и простору 3, Нови Сад, 16. 11. 2013. (реферат: Редослед енклитика у горанском говору)

Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 11–12. 4. 2014. (реферат: Северношарпланинско-јужнометохијски микроконтинуум)

Дванадесетите международни славистични четения – Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, София (Бьлгария) 9–10. 5. 2014. (реферат: Конструкције са значењем дирекције и локације у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Материјална и  духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Темишвар, 17–19. 10. 2014. (реферат: Аорист и имперфекат у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 24–25. 10. 2014. (Реферат: Од значења ка облику – из дијалекатске морфосинтаксе метохијско-косовских говора призренско-јужноморавског типа)

Српски језик данас и вуковска језичка парадигма, Београд (Филолошка гимназија), 6. 11. 2014, (реферат: Дијалекатска основица и вуковски књижевни језик у контексту двоизговорности и двоазбучја)

Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш, 17–18. 4. 2015. (реферат: Облици именица са несистемском множином у северношарпланинским и метохијско-косовским говорима)

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 16–17. 10. 2015 (реферат: Датив у говорима метохијско-косовско-сиринићког ареала)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 23–25. 10. 2015. (Реферат: Дијалекатска основица језика мемоарске прозе Герасима Зелића)

Паисиеви четения, Пловдив (България), 29–31 11. 2015. (реферат: Парадигматски акценат као међуетапа између граматичког и ритамског нефонолошког акцента)

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, Београд, 28. 11. 2015. (реферат: Проучавање српске језичке баштине Косова и Метохије)

  1. међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 15–18. 9. 2016. (реферат: Именска и глаголска флексија у говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 14–16. 10. 2016. (реферат: Последице међујезичког контакта на фонолошко-фонетском плану у српским говорима југозападног дела Косова и Метохије)

Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 28–29. 10. 2016. (Реферат: Дијалекат и идентитет)

Научни округли сто Радоје Симић, Крагујевац, 11. 3. 2017. (Реферат: Дијалектолошки доприноси  Радоја Симића)

Ментор у изради докторских дисертација

Владимир Поломац, Језик у повељама и исправама деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 15. јуна 2011.

Тања Милосављевић, Лексика српског призренског говора (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 3. септембра 2016.

Бојана Вељовић, Глаголски систем говора Тутина, Новог Пазара и Сјенице – облици и употреба (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу); дисертација одбрањена 5. новембра 2016.

проф. др Драгољуб Петровић

Рођен је 20. јуна 1935. на Косору код Подгорице. Филозофски факултет завршио у Новом Саду – 1960, постдипломске студије – 1964, докторат – 1971. Као пре­да­вач радио у Педагошкој ака­демији у Никшићу 1964–1965, а од тада до краја 2001. на Фи­ло­зофском факултету у Новом Са­ду.

Највише се бави српском дијалектологијом, знатан број ра­до­ва по­све­ћен му је проблемима ономастике и словенске лингвогеографије, бавио се критиком друштвених и политичких збивања у нас и из свих тих области об­јавио преко 500 прилога. Аутор је или коаутор четрнаест књига.

Припре­мио за штам­пу једну књигу Јована Кашића, четири књиге Па­вла Ивића, две књиге Александра Белића; редактор је Речника бачких Буњева­ца М. Пеића и Г. Бачлије (Нови Сад – Суботица, 1990), Имено­слова бачких Буњеваца истих аутора (Нови Сад – Суботица, 1994) и Реч­ни­ка српских говора Војводине (десет књига, у припреми је њихово свођење на четири тома).

Био је члан више међународних и домаћих научних од­бо­ра и комисија.

Види више →
 

Рођен је 20. јуна 1935. на Косору код Подгорице. Филозофски факултет завршио у Новом Саду – 1960, постдипломске студије – 1964, докторат – 1971. Као пре­да­вач радио у Педагошкој ака­демији у Никшићу 1964–1965, а од тада до краја 2001. на Фи­ло­зофском факултету у Новом Са­ду.

Највише се бави српском дијалектологијом, знатан број ра­до­ва по­све­ћен му је проблемима ономастике и словенске лингвогеографије, бавио се критиком друштвених и политичких збивања у нас и из свих тих области об­јавио преко 500 прилога.

Књиге: О говору Змијања (Нови Сад, 1973), Говор Баније и Кордуна (Нови Сад – Загреб, 1978), Топонимија Куча (Београд, 1988), Школа не­му­штог језика (Нови Сад, 1996), Сумрак српске ћирилице : Записи о затирању српских националних симбола  (Нови Сад, 2005), Зловременик (Подгорица 2011); Српски језички заперци (Београд, 2013; ИК „Мирослав“; на корици погрешан наслов: Заперци српскога језика).

Коаутор: Фонолошки описи словеначких, српскохрватских / хрват­ско­српских и македонских говора обухваћених Општесловенским лингви­стич­ким атласом (Сарајево, 1981), Najnowsze dzieje języków słowiańskich: Српски је­зик (Ополе, 1996; српска верзија: Језик на крају века, Београд, 1996); Serbian Sociolinguistics (Berlin – New York, 2001), Оно­мастика Качера (Београд, 2003 – с Миодрагом Јаћимовићем), Демократија с наличја (Србиње – Београд – Ваљево, 2006 – с Илијом Петровићем), О говору Спича : Грађа (Београд, 2009 – с Момчилом Поповићем), Фонологија српскога језика (Београд, 2010 – са Снежаном Гудурић), Из лексике Качера (Београд, 2011 – с Јеленом Капустином), Речник Куча (Београд, 2013 – с Иваном Ћелић и Јеленом Капустином)

Припре­мио за штам­пу једну књигу Јована Кашића, четири књиге Па­вла Ивића, две књиге Александра Белића; редактор је Речника бачких Буњева­ца М. Пеића и Г. Бачлије (Нови Сад – Суботица, 1990), Имено­слова бачких Буњеваца истих аутора (Нови Сад – Суботица, 1994) и Реч­ни­ка српских говора Војводине (десет књига, у припреми је њихово свођење на четири тома).

Био је члан Међународне комисије за језичке контакте, Међународне ко­ми­сије за Општесловенски лингвистички атлас, Међународног редак­ци­оног коле­ги­ју­ма Општекарпатског дијалектолошког атласа (све под окриљем Међународног комитета слависта) и више до­маћих научних од­бо­ра и комисија. Стални је члан Матице српске, члан уред­ништва Зборника Ма­ти­це српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), Српског дијалектолошког зборника (Београд), а био је и члан уредништва Прилога проуча­ва­њу језика (Филозофски факултет Нови Сад).

Од 1. јануара 2002. налази се у пензији.

За 2003. годину Славистичко друштво Србије доделило је приређивачима Речника српских говора Војводине Награду „Павле Ивић”; за 2010. иста награда додељена је Драгољубу Петровићу и Снежани Гудурић за књигу Фонологија српскога језика.

академик АНУРС Слободан Реметић

Биографија

Рођен 3. августа 1945. у Ковачићима код Кладња, БиХ.

1970    Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду (јужнословенски језици).

1976    Магистрирао на Филолошком факултету у Београду.

1984    Докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду.

1973 – 1984    радио у звању асистента у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ.

1984 – 1988    Био на дужности управника Јединице за научноистраживачки рад Радне заједнице САНУ.

1984    Изабран у звање научни сарадник.

1988 – 1996    Био у сталном радном односу на Студијској групи за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Нишу.

1996 – 2004    Био директор Института за српски језик САНУ.

2004 – 2012    Био у сталном радном односу на Филозофском факултету у Нишу.

1999 – 2010    Хонорарно држао наставу на Филозофском факултету у Бањој Луци.

Руководилац је пројекта Дијалектолошка истраживања српског јзичког простора.

Види више →
 

Рођен 3. августа 1945. у Ковачићима код Кладња, БиХ. Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду (јужнословенски језици) у септембру 1970. Магистрирао 6. јуна 1976. на Филолошком факултету у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду 2. новембра 1984. Од 9. јануара 1973. до 1. Фебруара 1984. радио је у звању асистента у Међуакадемијском одбору за дијалектолошке атласе при САНУ. Од 1. фебруара 1984. до 15. јуна 1988. г. био је на дужности управника Јединице за научноистраживачки рад Радне заједнице САНУ. Звање научног сарадника стекао је 25. децембра 1984. Од 15. јуна 1988. до 15. октобра 1996. г. био је у сталном радном односу (најпре као доцент, од 5. јула 1989. као ванредни, а од 1. јуна 1995. као редовни професор) на Студијској групи за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Нишу. Од 15. октобра 1996. до 31. јануара 2004. г. био је директор Института за српски језик САНУ, а од 1. фебруара 2004. стални радни однос поново је засновао на Филозофском факултету у Нишу. Од шк. 1999/2000. до краја шк. 2009/2010. г. хонорарно је држао наставу на Филозофском факултету у Бањој Луци. Посебном одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета у Нишу 2007. године му је поверена настава из домена савременог српског језика (предмети: Фонетика; Фонологија; Акцентологија). Одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета у Нишу од 16. јуна 2010. г. продужен му је радни однос за школску 2010/2011. и 2011/2012. г. Пензионисан је 30. септембра 2012. године.

Руководилац је пројекта “Дијалектолошк истраживања српског јзичког простора”.

Био је руководилац и пројеката:

“Типолошко проучавање српских говора на тлу југоисточне Србије” (Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу).

“Испитивање српског дијалекатског комплекса Босне и Херцеговине” (Академија наука и умјетности Републике Српске).

“Говори Босне и Херцеговине у контексту дијалекатске интерференције” (Академија наука и умјетности Републике Српске).

ТЕЗЕ:

Магистарски рад: “Језик пјесама Гаврила Ковачевића”, одбрањен 6. јуна 1975. на Филолошком факултету у Београду. Комисија: дописни члан САНУ Павле Ивић, проф. др Александар Младеновић, проф. др Славко Вукомановић.

Докторска теза: “Говор централне Шумадије”, одбрањена 2. новембра 1984. на Филозофском факултету у Новом Саду. Комисија: академик Павле Ивић, ментор, др Митар Пешикан, проф. др Александар Младеновић, проф. др Драгољуб Петровић.

Међународна сарадња:

Члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА) при Међународном славистичком комитету (Лексичка секција).

Члан Међународног редакцијског колегијума Општекарпатског дијалектолошког атласа (ОКДА).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Председник Одбора за језик АНУРС-а.

Председник Одбора за доделу Награде “Павле и Милка Ивић”.

Члан Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе, Међуодељенског одбора за проучавање Косова и Метохије, Одбора за Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Одбора за ономастику, Одбора за Етимолошки речник српског језика, Вардарског одбора.

Члан Одбора за стандардизацију српског језика као представник АНУРС-а.

Члан Жирија за доделу Повеље Матице српске за неговање језичке културе српског језика.

Главни уредник Српског дијалектолошког зборника.

Члан уређивачког одбора Јужнословенског филолога, Ономатолошких прилога и Косовско-метохијског зборника.

Члан Уређивачког одбора Енциклопедије Републике Српске.

Члан Централне редакције Енциклопедије Републике Српске.

Члан стручне редакције “Језик – лингвистика” Енциклопедије Републике Српске.

Члан стручне редакције “Лингвистика – филологија” Српске енциклопедије.

Учешће на научним скуповима:

Научни састанак слависта у Вукове дане 6/1 (Везе српскохрватског језика са другим језицима у синхронијској и дијахронијској перспективи), Београд  – Приштина – Тршић 1976.

Научни састанак слависта у Вукове дане 7/1 (Типолошке карактеристике граматичке структуре српскохрватског језика [у синхронијској и дијахронијској перспективи]), Београд  – Нови Сад – Тршић 1977.

Научни састанак слависта у Вукове дане 10/1 (Развој књижевнојезичке норме на српскохрватском језичком подручју. Идеја просветитељства у свом и нашем времену),  Београд  – Нови Сад – Тршић 1980.

Научни састанак слависта у Вукове дане 11/1 (Савременост, традиција и контакти у српскохрватском језику и југословенским књижевностима), Београд  – Вршац – Нови Сад – Тршић 1981.

Научни скуп  Лексикографија и лексикологија, Беград – Нови Сад 1982.

Научни састанак слависта у Вукове дане 17/2 (Вук Караџић и његово дело у своме времену и данас), Београд  – Нови Сад – Тршић 1987.

Научни састанак слависта у Вукове дане 19/1 ( Косовски бој у књижевном и културном наслеђу), Београд  – Крушевац – Тршић – Нови Сад 1989.

Четврта конференција Лексикологија и лексикографија, Загреб 1989.

Научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш 1994.

Научни скуп Стојан Новаковић. Личност и дело, Београд 1994.

Научни скуп О Српским народним говорима (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења IV), Деспотовац 1997.

Међународни научни скуп Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица 1997.

Научни скуп Српски духовни простор, Бијељина, 1998.

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица, 2001.

Научни скуп  Филозофско-филолошке науке на почетку 21. вијека (проблеми и правци развоја), Бања Лука 2001.

Међународни нучни скуп Језик и демократизација, Неум 2001.

Научни скуп Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине, Рогатица 2002.

Научни скуп Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији, Косовска Митровица 2002.

Међународни скуп Aktuelna pitanja jezika Bošnjaka, Hrvata, Srba i Crnogoraca, Беч 2003.

Међународни научни скуп Језик у Босни и Херцеговини, Сарајево 2003.

Научни скуп Ресава (Горња и Доња) у историји, науци, књижевности и уметности (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења ХI), Деспотовац 2004.

Међународни научни скуп Десет година од Дејтона, Бања Лука 2005.

Међународни научни скуп Стање и перспективе науке у српском језику, Београд 2007.

Међународни научни скуп Република Српска — петнаест година постојања и развоја,  Бања Лука 2007.

Научни скуп  Ресурси Републике Српске,  Бања Лука 2007.

Научни скуп  Петар Кочић данас,  Бања Лука 2007.

Научни скуп Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевност, Бања Лука 2010.

Научни скуп Андрић између Истока и Запада,  Бања Лука 2011.

Међународни научни скуп  Република Српска двадесет година развоја — достигнућа, изазови и перспективе, Бања Лука 2012.

Међународни научни скуп Први балкански рат 1912/13. Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства, Београд 2012.

XV међународни конгрес слависта, Минск 2013.

Међународни научни скуп  Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш 2013.

Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике, Београд 2013.

Научни скуп Разговор о језику Срба у Хрватској, Загреб 2013.

Међународни научни скуп  Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/ли периферним областима, Темишвар 2014.

Међународни научни скуп  Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења, Врање 2014.

Међународни научни скуп Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014), Београд 2014.

Научни скуп Дејтонски мировни споразум двадесет година послије, Бања Лука 2015.

Научни скуп Александар Белић — 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Ниш 2015.

Научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења VII), Деспотовац 2015.

Српски језик и актуелна питања језичког планирања, Београд 2015.

Научни скуп Вук Караџић у нашем времену, Пљевља, 2015.

Научно-политички скуп Говори српски – пиши ћирилицом, Требиње 4. март 2017.

Предавања, излагања, промоције, округли столови:

Округли сто Језик и писмо у Републици Српској, Академија наука и умјетности Републике Српске,  Бања Лука, 25. новембар 2011.

Округли сто Двјеста година од Његошевог рођења, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 6. децембар 2014.

Реч на промоцији књиге Дијане Црњак, Терминологија куће и покућства у Лијевчу Пољу и Жупи, Бања Лука, 26. октобар 2006.

Реч на промоцији Речника српских говора Војводине, св. 6, Нови Сад (Матица српска), 18. децембар 2006.

Реч на представљању XVII књиге Ономатолошких прилога, Трибина Библиотеке САНУ 2006.

Реч на промоцији књиге Неђе Шиповца Записи о Петру, Београдски сајам књига, 27. октобар 2011.

Реч на промоцији књиге Радосава Стојановића Црнотравски Речник,Ниш, 6. децембар 2011.

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Београдски сајам књига, 30. септембар 2013.

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Источно Сарајево, 26. јун 2013

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Пале, 27. јун 2013.

Реч на промоцији  Зборника радова Језик и писмо у Републици Српској, Вишеград,  27. јун 2013.

Реч на промоцији књиге Пантелије Дакића Велики траг у малом времену, Београд (Удружење књижевника Србије), 30. септембар 2013.

Реч на промоцији књиге Радивоја Младеновића Говор јужнокосовског села Гатње, Београдски сајам књига 2013.

Реч на промоцији књиге Драгољуба Петровића Српски језички заперци, Београд, 19. новембар 2013.

Реч на промицији Зборника радова Ка изворима речи: тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ, Трибина Библиотеке САНУ, 17. децембар 2013.

Округли сто Српски језик данас и Вукова језичка парадигма, Филолошка гимназија, Београд, 6. новембар 2014.

Реч на представљању књиге Еп гуслара о Великом рату, Београдски сајам књига,  2014.

Реч на представљању Правописа српског језика, ијексавски изговор, Нови Сад (Матица српска) , 10. септембар 2014.

Реч поводом јубилеја Сто десет година Српског дијалектолошког зборника, Трибина Библиотеке САНУ, 17. новембар 2015.

Реч на представљању 5. књиге Косовско-метохијског зборника, Трибина Библиотеке САНУ 2016, 18. новембар 2014.

Реч на представљању XXII. књиге Ономатолошких прилога, Трибина Библиотеке САНУ, 13. септембар 2016.

Српска дијалектологија јуче, данас и сутра, Циклуса предавања Српска лингвистика данас, Српска академија наука и уметности 1. фебруар 2016.

Језик наш насушни,  Округли сто Крајишка култура данас, поглед у сутра, Вукова задужбина 24. новембар 2016.

Научно-политичка трибина Говори српски – пиши ћирилицом, Требиње 4. март 2017.

Округли сто Српски језик и ћирилица данас, Андрићев институт, Вишеград, 29. јуна 2017. године.

проф. др Орсат Лигорио

1985    Рођен у Дубровнику.

2009    Дипломирао лингвистику и латински језик на Филозофском факултету у Загребу.

2014    Докторирао на Филозофском факултету у Задру.

2016    Докторирао на Филозофском факултету у Лајдену (Холандија).

2015    Запослен на Филозофском факултету у Београду, Одељење за класичне науке.

2015    Изабран у звање доцента у области класичних наука.

2015    Изабран у звање спољног сарадника на Институту за српски језик САНУ.

2020   Поновно изабран у звање доцента у области класичних наука.

2022   Изабран у звање ванредног професора у области класичних наука.

Види више →
 

1985    Рођен у Дубровнику 14. јула.

2004    Уписао студиј лингвистике и латинског језика на Филозофском факултету у Загребу.

2009    Дипломирао лингвистику и латински језик на Филозофском факултету у Загребу.

2009    Уписао студиј јапанског језика на Филозофском факултету у Загребу.

2010    Уписао докторске студије на Филозофском факултету у Задру.

2010    Уписао докторске студије на Филозофском факутлету у Лајдену.

2010    Освојио Huygens-οву стипендију за докторске студије у  у Лајдену.

2011    Ангажован у настави на Филозофском факултету у Лајдену, где је предавао премете Historical Linguistics (2011), Historical Grammar of Greek (2011), Reading  Homer (2012) Proto-Romance Grammar (2013), и Introduction to Latin (2013).

2011    Ангажован на пројекту Indo-European Etymological Dictionary, на којем је радио до 2014

2014    Докторирао на Филозофском факултету у Задру под водством Н. Вулетића са темом Problem leksičke stratifikacije u adrijatistici.

2016    Докторирао на Филозофском факутлету у Лајдену под водством Ф. Кортланда и А. Лубоцког са темом Serbo-Croatian Accent Retraction.

2015   Запослен на Филозофском факултету у Београду, Одељење за класичне науке, где предаваје Грчки језик 1Историјску граматику грчког језика, Увод у компаративну лингвистику и Основе староиндијског језика, а као факултативне предмете држао је и Увод у историјску лингвистику, Староперсијски, Староавестијски, Ведски санскрит, Старофригијски, Увод у сабелске језике (са мср Данилом Савићем) и Читање микенских таблица.

2015    Изабран у звање доцента у области класичних наука.

2015    Изабран у звање спољног сарадника на Институту за српски језик САНУ.

2020   Поновно изабран у звање доцента у области класичних наука.

Организовао међународни семинар Winter School in Indo-European Linguistics при Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

2021   Организовао међународни семинар First Spring Seminar in Indo-European Linguistics при Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

2022   Организовао међународни семинар Second Spring Seminar in Indo-European Linguistics при Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

Изабран за члана уредништва часописа Lucida intervalla при Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

Изабран за члана научног већа Института за антику и класично наслеђе при Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

Изабран у звање ванредног професора у области класичних наука.

Штампао је 50-ак научних радова, учествовао на  30-ак научних скупова, био на 10-ак специјалистичких боравака у иностранству, и одржао више јавних предавања.

др Јасна Влајић-Поповић

Рођена 22. октобра 1956. у Београду.

1979 Дипломирала на Филозофском факултету у Београду (класичне науке).

1981 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (англистика).

1983  Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

1986 Магистрирала на Филозофском факултету у Београду.

1998 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

1999 Изабрана у звање научни сарадник.

2003 Изабрана у звање виши научни сарадник.

2008 Изабрана у звање научни саветник.

2010–2014 члан Комисије за избор у звања при Министарству науке Републике Србије

2016–2021 в.д. директора, затим директор Института за српски језик САНУ

Руководилац српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (1998–).

Приносник из Србије за Bibliographie linguistique / Linguistic bibliography (2002–).

Члан редакције часописа Јужнословенски филолог (2004–).

Види више →
 

Рођена 22. октобра 1956. у Београду.

Дипломирала на Филозофском факултету у Београду, Група за класичне науке (1979).

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за англистику (1981).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ, Етимолошки одсек (1983).

Тезе:

Магистарски рад : „Досадашње стање етимолошке обрађености грчких позајмљеница у српскохрватском језику“ (14. VI 1984, ментор проф. др Љиљана Црепајац, комисија: проф. др Радмила Шалабалић, проф. др Душан Јовић, проф. др Павле Ивић).

Докторска теза: „Историјска семантика глагола ударања у српскохрватском језику“ (6. VII 1998, ментор академик Павле Ивић, комисија: проф. др Живојин Станојчић, проф. др Даринка Гортан-Премк, проф. др Александар Лома).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (25. II 1999).

Изабрана у звање виши научни сарадник (23. IХ 2003).

Изабрана у звање научни саветник (16. VII 2008).

Међународна сарадња:

Приносник за Србију у међународној публикацији Bibliographie linguistique / Linguistic bibliography (Dordrecht / Boston / London) Leiden / Boston (од 2002. године до данас објављено 15 годишта).

Руководилац српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Рецензент пројеката за Агенцију за грантове Републике Чешке (Czech Science Foundation) (2012, 2013).

Студијски боравци у радионицама словенских етимолошких речника (Љубљана 1984, 1985; Краков 1987; Брно 2009).

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан Комисије за избор у звања при Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије (2010–2014);

Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (1998–).

Члан редакције часописа Јужнословенски филолог (2004–).

Учешћа на скуповима:

Учесник је четрдесет научних скупова у земљи и иностранству: славистички конгреси (Краков 1998, Љубљана 2003, Охрид 2008, Минск 2013), балканолошки конгреси (Софија 1989, Солун 1994, Тирана 2004), међународни конференције и симпозијуми у земљи и иностранству, углавном по позиву.

Научни скуп Terminologijanačela, normiranje, usaglašavanje rada, Београд, новембар 1986.

Научни скуп Prvi jugoslovenski naučni skup o etimologiji, Zagreb, 4–5. VI 1987.

VI балканолошки конгрес (VIe congrès international détudes sud-est européennes / VI-th International Congress of South-East European Studies), София, август 1989.

Међународни научни скуп 21. научни састанак слависта у Вукове дане (Дискурс српскохрватског језика и језички нивои), Београд, 10–15. IX 1991.

Међународни научни скуп  Slavische Etymologie – 100-jähriges Todesjubiläum von Franz Miklosich, Wien, 30. IX – 1. X 1991.

Научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш, 15–17. VI 1992.

Међународни научни скуп 22. научни састанак слависта у Вукове дане (Лексичко-семантички систем српскохрватског језика), Београд, 15–20. IX 1992.

VII балканолошки конгрес (VIIe congrès international détudes sud-est européennes / VII-th International Congress of South-East European Studies), Thessaloniki  29. VIII – 4. IX 1994.

Научни скуп Стране речи и изрази у српском језику — са освртом на исти проблем у језицима националних мањина, Суботица, 18–19. X 1995.

Међународни научни скуп Лингвистика и поетика – 100 година од рођења Р. Јакобсона, III софијска лингвистичка предавања, София, 24–26. V 1996.

Међународни научни скуп Prasłowiańszczyzna i jej rozpad, Kraków, 5–7. XII 1996.

XII међународни славистички конгрес, Kraków, 27. VIII – 3. IX 1998.

Међународни научни скуп Международен научен симпозиум по проблемите на етимологията, на общото, индоевропейското, балканското и славянското езикознание, посветен на акад. Вл. Георгиев по случай 90-годишнината от рождението му, София,  21–22. X 1998.

Међународни научни скуп Etymologické symposion Brno 1999 (Slovanská etymologie v indoevropském kontextu), Brno, 7–9. IX 1999.

Међународни научни скуп Живот и дело Павла Ивића, Београд / Нови Сад / Суботица, 17–19. IX 2001.

Међународни научни скуп Dzieje Słowian w świetle leksyki (посвећено успомени на Франтишека Славског), Kraków, 17–18. V 2001.

XIII међународни славистички конгрес, Ljubljana, 14–21. VIII 2003.

IX балканолошки конгрес (IXe congrès international détudes sud-est européennes / IX-th International Congress of South-East European Studies), Tirana, 30. VIII – 3. IX 2004.

Међународни научни скуп Etymologické symposion Brno 2005, Brno, 6–8. IX 2005.

Међународни научни скуп 35. научни састанак слависта у Вукове дане (Реч – морфолошки, синтаксички, семантички и формални аспекти у српском језику), Београд, 7–10. IX 2005.

Међународни научни скуп Словенска етимологија данас, Београд, 5–7. IX 2006.

Међународни научни скуп 37. научни састанак слависта у Вукове дане (Граматика и лексика – дескриптивни и  нормативни приступ), Београд, 12–15. IX 2007.

Међународни научни скуп Etymologické symposion Brno 2008, Brno, 26–28. V 2008.

Међународни научни скуп 38. научни састанак слависта у Вукове дане (Развојни процеси и иновације у српском језику), Београд, 4–7. IX 2008.

XIV међународни славистички конгрес, Охрид, 10–16. IX 2008.

Међународни научни скуп Этнолингвистика. Ономастика. Этимология, Екатеринбург, 8–12. IX 2009.

Међународни научни скуп Граматика и лексика у словенским језицима, Нови Сад / Београд, 14–16. IX 2010.

Међународни научни скуп Praslovanska dialektizacija v luči etimoloških raziskav. Ob stoti obletnici rojstsva akademika Franceta Bezlaja, Ljubljana, 16–18. IX 2010.

Међународни научни скуп Современная славистика и научное наследие С. Б. Бернштейна, Москва, 15–17. III 2011.

Међународни научни скуп Etymogicke symposion Brno 2011, Brno, 6–8. IX 2011.

Међународни научни скуп 41. научни састанак слависта у Вукове дане (Српски језик и његове норме), Београд, 15–17. IX 2011.

Међународни научни скуп Этнолингвистика. Ономастика. Этимология, Екатеринбург, 7–11. IX 2012.

XV међународни славистички конгрес, Минск, 20–27. VIII 2013.

Међународни научни скуп Etymologické symposion Brno 2014Etymological Research into Old Church Slavonic, Brno, 9–11. IX 2014.

Међународни научни скуп 45. научни састанак слависта у Вукове дане (Eкспресивност у српском језику), Београд, 17–20. IX 2015.

Међународни научни скуп 1st International Conference on Greek Etymology, Thessaloniki, November 5–6th, 2015.

Међународни научни скуп Symposium Etymologicum. Śladami myśli etymologicznej, Kraków, 25–27. V 2016.

Међународни научни скуп Zadruga, politique et idéologie dans les Balkans / Zadruga, politics and ideology in the Balkans, Београд, 27–28. X 2016.

Међународни научни скуп Etymologické symposion Brno 2017 – Etymological Research of Czech: from the Slavonic, Indo-European and General Linguistic Perspectives, Brno, 12–14. IX 2017.

XVI Међународни конгрес слависта, Београд, 20–27. августа 2018.

Организација скупова:

Члан Организационог одбора скупа: Међународни научни симпозијум „Словенска етимологија данас“, одржаног од 5–7. септембра 2006. у Београду.

Студијски боравци, радионице, школе

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Предавања, промоције и сл.:

„Грецизми у српскохрватском језику“; лингвистичка секција Истраживачке станице у Петници код Ваљева (март 1993).

„Словенска етимологија у балканском контексту – грецизми“; Филолошки факултет Универзитета у Београду (1. април 1998).

„Прва свеска ЕРСЈ у поређењу са одговарајућим захватом у Скоковом Етимологијском рјечнику хрватскога или српскога језика“; лингвистичка трибина Института за српски језик САНУ (6. мај 2003).

„Прва свеска Етимолошког речника српског језика“, Коларчева задужбина (18. март 2005).

„Етимолошке напомене у описним речницима српског језика“; Филолошки факултет Универзитета у Београду (28. март 2013).

„Тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ“; Галерија науке и технике САНУ (29. септембар 2013).

„Капитално дело српске, старосрпске и словенске ономастике“ (о књизи Топонимија Бањске хрисовуље Александра Ломе) ; Трибина Библиотеке САНУ (9. јуни 2015).

„Етимологија српског језика данас“ ; САНУ (Циклус „Српска лингвистика данас“ – поводом 175 година од оснивања Друштва српске словесности) (3. април 2016).

„Serbica Iaponica“ ; Вукова задужбина (23. март 2017).

Остале активности:

Уредник библиографије часописа Јужнословенски филолог (1984–1987).

Рецензент три монографије и више радова за часописe Јужнословенски филолог, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Зборник Матице српске за славистику; Зборник радова Византолошког института (2006–).

Члан комисије за одбрану теза (магистарски рад на Филолошком факултету, 6. март 2008; докторски рад на Филозофском факултету, 30. новембар 2010).

Члан више комисија за избор у истраживачка и научна звања сарадника Института за српски језик САНУ.

Унутрашњи ментор стипендистима и приправницима на пројекту.

Бави се популаризацијом етимологије: око 40 чланака за Политикин Забавник (2005–2015) и књига Речите речи (2013).

Говори и пише енглески; служи се руским, италијанским, немачким, француским, новогрчким; чита све словенске језике.